Како је портал "Борба за веру" видео избор новог декана Православног богословског факултета у Београду

[Милан Ракић]

Игњатије браничевски са својом бараберијом преузео управу на

Богословском факултету у Београду

На седници Наставно-научног већа Богословског факултета одржаној 26. јуна 2018, на коме право гласа имају сви наставници (редовни, ванредни професори и доценти), за новог декана, после два мандата  протојереја ставрофора др Предрага Пузовића, већином гласова изабран је епископ пожаревачки и браничевски Игњатије Мидић.

На тајном гласању Мидић је добио 22 гласа, док је његов опонент, протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, добио 15 гласова.

Мидић је по избору именовао нове продекане: за наставу – протођакона др Златка Матића, који се налази на челу Одбора за верску наставу Епархије браничевске, за финансије – протојереја др Александра Ђаковца, донедавно уредника новина београдске Патријаршије Православље и за науку проф. др Богољуба Шијаковића, који је у више наврата био продекан овог Факултета, а у јавности је остао упамћен као савезни министар вера у Влади СЦГ и републички министар вера у Влади Републике Србије.   Матић и Ђаковац су пре избора за доценте били асистенти Игњатија Мидића, и своје докторске дисертације одбранили су под његовим руководством.

Пораз Вукашиновића означио је и крај вишедеценијске диктатуре Иринеја Буловића на овом факултету. Буловић је, иако пензионисан пре три године, и даље редовно присуствовао седницама Наставно-научног већа на основу дозволе коју је добио од Синода. За Вукашиновића су гласали чланови Већа одани Буловићу и свештеници који су застрашени било од епископа бачког, било од осионог првог архијерејског намесника београдског, док иза епископа браничевског стоје либерални лаици и струја лојална бискупу Гргуру Дурићу, Буловићевом најљућем опоненту.  

После избора остаје горак утисак да се борба водила између ноторног криминалца у мантији (Вукашиновић) и контроверзног епископа – литургијског реформатора - чији јеретички ставови већ деценијама потресају Српску Цркву. Подсетимо, Мидић је до титуле редовног професора дошао са две књиге (у којима је прежвакавао јеретичка учења титуларног митрополита пергамаског Јована Зизиуласа) и са комплетом уџбеника за верску наставу који је после бурних негодовања наставника и негативних оцена Завода за унапређивање васпитања и образовања Републике Србије повучен из употребе.

Закључак се намеће сам по себи: Богословски факултет остаје у раљама дилетантизма, далеко од истинске црквености и истинског академизма.

http://borbazaveru.info/content/view/10758/1/

["Tamo daleko"]

 

Ovakvi tekstovi ne zasluzuju da se pojave na stranicama Pouka. Neka im bude prosto od Boga jer ne znaju sta cine.

[Џуманџи]

  On 27. 6. 2018. at 11:43, Милан Ракић рече

истинског академизма

Expand  

Gledam 3 izvora za znacenje reci "akademizam" ( https://sr.wiktionary.org/sr-el/академизам , http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=1069 , 

http://staznaci.com/akademizam ), te ono... Kontam da je pohvala nenamerna.  

[александар живаљев]

  On 27. 6. 2018. at 11:43, Милан Ракић рече

Пораз Вукашиновића означио је и крај вишедеценијске диктатуре Иринеја Буловића на овом факултету.

Expand  

 

  On 27. 6. 2018. at 11:43, Милан Ракић рече

иза епископа браничевског стоје либерални лаици и струја лојална бискупу Гргуру Дурићу, Буловићевом најљућем опоненту.  

Expand  

Е, па снађи се брајко...  Него како у се ове "струје" понашале, заиста су дале повод оваквим текстовима. Али, избор новог декана ни у чему није био противан вољи патријарха, Синода и "диктатора Буловића". Штавише, то је њихов покушај да ови "либерални лаици" и научно прегрејани попови не направе неки раскол у Цркви, што су, отворено говорећи, почели да раде.

Остаће забиљежено да док се сва Црква бавила Косовом, њен интелектуални академски крем се бавио подметањима у циљу самопромовисања. Зато је избор владике Игнатија од свих дочекан као један коначно одговоран чин црквене академске средине. Али, не заборавимо, и не заводимо се БЗВ-ом, тај чин не би био могућ без благослова Свјатејшег патријарха.