На дан кад смо постали "млазни": Долазак прва 4 америчка ловца на Батајницу

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 65 година, 10. марта 1953., слетањем прва четири млазна авиона Т-33 Шутинг Стар (од укупно неколико стотина различитих типова за време трајања сарадње са Западом) на писту батајничког аеродрома, започела је "млазна ера" нашег РВ и ПВО. Слетање ваздухоплова је тада преносио и Радио Београд.

На основу Споразума о војној помоћи који је наша влада склопила са владама САД, Велике Британије и Француске, почетком 50-их година, договорена је била испорука наоружања и војне опреме (НВО) за потребе ЈНА. Поред уобичајених оруђа и оружја, возила за превожење људи и технике, артиљерије и разноразних топова, радио радарске опреме и слично, овај договор Југославије и Запада је био најочитији у ваздухопловном сегменту.

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге, наше ваздухопловство је добило (један мањи део по регресираним ценама, остатак по симболичној цени 1$/ком) 970 авиона свих типова и врста. Ако изузмемо Москитосе и Тандерболте испоручене на почетку Програма, који су били добрано рабљени и коришћени (али су пре испоруке били ремонтовани), све касније испоруке летелица су подразумевале или нове, или летелице које су налетеле до 100 сати.

Поједини типови су током трајања Програма били испоручивани нама, пре него осталим чланицама НАТО на терену. Економска цена помоћи у износу од нешто мање од 800 000 000 долара, ову војну помоћ квалификује као највећу у историји, коју је Влада САД упутила једној земљи која није члан НАТО пакта.

Према плану уговореном са НАТО, прва група наших пилота је извршила преобуку у америчкој бази у СР Немачкој 1952. године, па је по повратку у земљу отпочела преобуку са осталим пилотима 117. ловачког авијацјског пука, на челу са командантом мајором Милорадом Ивановићем. У почетку је овај пук био одређен за пријем летелица, док су у наредном периоду летелице директно од НАТО запримали и пукови у Скопљу, Титограду и Брежицама. Убрзо је формиран и Центар за преобуку (ЦЗП) на млазне авионе са мајором Албином Старцом, као командантом ЦЗП. Треба рећи и то да су летелице најчећше долазиле преко Грчке, а уобичавало се да међу посадама у групи увек буде и неко од наших пилота.

Иако СФРЈ није била у НАТО, јединице које су запримиле америчке ловце, почев од овог Т-33, па преко његове морнаричке итерације ТВ-2, односно Ф-84 Тандерџет и Ф-86 Сејбр, сматране су у симболичком смислу делом јужноевропског крила НАТО и поред наших редовних инснпекција, потпадале су и под редовну годишњу контролу од стране НАТО, која је подразумевала вишедневно праћење експлотавације авиона у мировним и ратним условима. Почев од редовног одржавања у јединици, па до присуствовања ГРБ (гађање-ракетирање-бомбардовање) вежбама на терену. Прост увид у пуковске дневнике који су сведочили о тим контролама које су Амери спроводили 10-ак година говори да су ови редовно остајали без текста, како због високог нивоа техничке културе, тако и због обучености посада и резултатима на ГРБ полигонима. Оцене су увек биле највише.

Што се тиче догађаја "на данашњи дан", јутро тог кишног уторка, десетог у марту те 1953. године и није баш обећавало да ће моћи да слети авион, пошто ни птице нису летеле  . Ипак, како је и најављивано неколико дана раније путем Радио Београда, мирис спаљеног керозина је обогатио арому ваздуха над тим делом сремске пустаре надомак Београда.

Укупно 4 авиона су дошавши са истока ушла у круг за слетање са старопазовачке "капије". "Четири сребрне птице", како је у моменту надахнућа прокоментарисао репортер Радио Београда, паркирала су се испред зграде Команде аеродрома Батајница, исте оне које су неки "синови и унуци" ова 4 момка 46 година касније сравнили са земљом. Није изостали ни "сликавање"...

Тада су нам оставили "само два", док су се са друга два вратили у Италију. Наредних дана је испоручено још неколико. Све до укупне бројке од 130 летелица овог типа и још више од 800 у наредном периоду, када смо опет одлучили да уместо од НАТО добијамо као донацију, ми то као паметни купујемо од Совјетског Савеза.

Слична је ситуација и данас. 

 

 

[Grizzly Adams]

пре 3 часа, Милан Ракић рече

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге

Каква штета...

[Милан Ракић]

пре 4 минута, Grizzly Adams рече

Каква штета...

То је зато што смо много паметни

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Милан Ракић рече

То је зато што смо много паметни

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

[Милан Ракић]

пре 22 минута, Grizzly Adams рече

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

Хрушчов се испричао Брозу средином 50-их и тиме је стављена тачка на Стаљина и Информационо биро Комунистичке партије. Но помоћ од НАТО је и даље долазила. 

Није ми познато ипак да ли је наша страна на Западу тражила да се некако изнађе решење и за развијање протузрачне компоненте, а да наставак помоћи буде "подржан" да се тако изразим и плаћањем ако треба, али да се крене и са модернизацијом и укључивањем Запада у сарадњу са нашим конструкционним бироима.

Да ли је то неко смео да пита тамо њих или КоЗнаКаквеСуСеИгре "играле" тада, тек, након "историјског помирења" Тита и Хрушчова, Совјети овде виде зону свог интереса у смислу да Америма иду уз ону ствар, а луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Амери су се држали договора до 1962. године, када су први МиГ-21 испоручнеи СФРЈ, односно када су први протузачни системи совјетског порекла, СА-2 Двина инсталирани у околици Београда, а касније диљем СФРЈ.

Онда су се Амери повукли и дефинитивно оз тог пројекта, а понегде се могло и чути, у "оправдавању" НАТО агресије да је једнм мањим делом то и освета за напуштање сардње.

Како год било и каква год та материјално техничка средства из НАТО донације била. Мсм. на хиљаде тих камиона, џипова, оруђа и оружја свакојаких и тих готово 1000 авиона, СФРЈ је тада то добила као донацију. Од Совјета НИКАДА, као и од Руса данас НИКАДА, ниједан подметач за точкове, заштитник усисника мотора или пилотске степенице, о авиону да не говоримо. Дакле, никада ништа од њих ЗА Џ.

[Grizzly Adams]

пре 5 минута, Милан Ракић рече

луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

[Милан Ракић]

пре 37 минута, Grizzly Adams рече

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

Кажу да су све то "завршила" два Владимира. Велебит и Поповић. Овај потоњи као амбасадор у САД. Ипак, Броз је контактирао Амере одмах након Резолуције јер је опасност од совјетске инвазије била реална (и задржала се следећих неколико деценија, чак и када су односи умекшани. То је оно кад почну да се пресеравају што је индустрија из Србије пребацивана у Босну и Словенију. Наравно сви пренбрегавају чињеницу да је та индустрија била на 70 километара од границе са Румуњском или Маџарском одакле су за минут могли да крену тенкови. Али колико су комунисти обесмислили све, толико исто и ова десница која серенда по Србији деценијама унатраг такође обесмишљава све. Односно, када кажем све, мислим заправо на поједине сегменте, ал тако се каже. Даље, рецимо када је развијан наш први серисјки млазни авион Г-2, један од захтева је био да може комфорно да полети и слети са сваке травнате писте, јер се у случају совјетске инвазије по стратегијском плану, размишљало да концетрација ЈНА буде у БиХ, а одатле да се десјтвује по совјетској "црвеној банди" која је "почела" да оргија по Војводини, Славонији и Београду. Мсм. тако се тада размишљало).

Амери су овде чачкали комуњаре због суђења Дражи, па и Степинцу. Додатно, наши су оборили онај амерички авион током Тршћанске кризе, те су чак по амаеричанским медијима затражили да Београд буде трећи по реду након Хирошиме и Нагасакија. Е онда се дешава Резолуција ИБ и мислим да прве контакте са америчком администрацијом и молбе да се спасе СФРЈ и да јој се помогне чини Саво Косановић, Теслин сестрић који је тада био амбасадор СФРЈ у САД. 

Након тих првих контаката, долазе поменути Владимир Поповић и Владимир Велебит, као и Константин Поповић. Са америчке стране у организацији учествују тада два сенатора, каснија Председника. Сенатор Џон Кенеди долази у Београд на састанак са генералом Иваном Гошњаком командантом КоВ и (опет) са Кочом Поповићем као НГШ. Ту је и Броз. Резултат је Труманов и Титов потпис на документ и остало је историја.

Не знам да ли постоје криптогеополитичари или како се то већ зове, односно неки историчари који се баве том глобалном геополитиком и њеним ефектима на појединачне државе и регионе.

Али свакако да је једна комунистичка земља остала од 50-их па до данас у том програму (за који није нужно било и чланство у НАТО), баш би било занимљиво да кажу, како би се све одвијало...

Почев од нашег унутрашњег уређење и евентуалне демократизације система и друштав у целости. Да ли би било распада земље и ратова? Да ли би нестао уопште ВУ и распао се СССР? Ако је Корејски рат био неминован, да ли би о(п)станак СФРЈ у том систему значио и неки образац за Индокину, односно Вијетнам? Да ли би било совјетске инвазије на Авганистан, ирачко-иранског рата и свих ових арапских пролећа? Итд, итд...