Upoznao ju je u autobusu i 36 godina voli samo nju: Ovo je Bajagina supruga kojoj je posvetio sve svoje pesme! (Foto)

[AnaLaz]

пре 2 часа, Natasa. рече

Čuveno zabacivanje glavom mi je njegov zaštitni znak 

 

Увек се сетим овог лика

https://youtu.be/Dh60t_vAc7A

[Broken]

Sad kako čitam ovo što pišete shvatam kako Bajaga ima pesmu za svaku životnu situaciju.

[Broken]

пре 14 минута, Vladan3 рече

Нисам се скоро овако лепо провео на форуму а да сам малтене само седео и читао. Много сте лепо зборили али не могу да излајкујем 10 пуних страница постова.

Malo mi je shizofrena tema.

[Снежана]

пре 32 минута, Trifke рече

Mada ja jako volim njegove pesme. Nekada su me ismejavali neki zbog toga. Navodno zenskaste!  

Бајага просто нема тај сензибилитет, он је тако "фин" дечко, али нема ту страст да изнесе песму, као да је песма два броја већа од њега, нпр. "Кад ходаш" је његова песма али у његовом извођењу је тако млакушна, наравно уме и он да искочи из шина, кад оним својим басом каже "Воз" ...

[Vladan :::.]

пре 12 минута, Broken рече

Malo mi je shizofrena tema.

Не знам мени је баш ОК лепо и искрено су сви писали без увијања. Е сад брак је мислим увек негде малчице шизофрен, где се два света и спајају дође и до мало трења...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bajagina.

[obi-wan]

пре 1 сат, Снежана рече

моје скромно мишљење, барем што се Бајаге тиче, увек је другима боље песме писао него себи

Ovo sto je napisao Čoli je vrhunska muzika, bez problema bi prosla bilo koji ziri u svetu...

[Милан Ракић]

пре 58 минута, Phoebe рече

E, prva mi pala na pamet "Tamara"  Mora da je neka greška, sigurno je mislio Ema 

 

Ја због Тамаре имам трауме... Оне тинејџерске...

Тамо 80-их у Мостару "скемба" мене нека Тамара. Није ту било ништа наравно, дечје оне тинејџерске љубави. Мало се држали за руке, ишли на Буну, шетали се Булеваром, крали трешње у Јасеници, брчкали се у Радобољи, гледали како облаци са Хума и Вележа творе кише оне чувене... Мостарске. По неки пут се пољубили и то је то. Деца бејасмо....

Ал, боме она уђе у неки трип жешћи, знам да ми сметало то; те машта о заједничкој будућности, те она би вољела да за некол`ко година кад завршимо школе, да ја добијем скопски аеродром као место службе, она воли Македонију, мистика, држ`-не дај... Пожалим се ја овим мојим абабима класићима...

Недеља вече, на тргу испред њене Гимназије, преко пута Хита и ми се као шетамо, кад насред Булевара се зауставља такси, циче кочнице и из њега излећу 4 моја абаба, формирају "смакнути поредак" и почињу да "фристајлују" Бајагину "Тамару". Звучало то необично добро, попут оних вишегласних црначких зборова из доба прохибиције. Она се ту "примила", ови моји се након перформанса удаљише са кезом (демонским ) на уснама, а ја знадох да ми се припрема време нових маштарија о заједничком животу. Тако и било, док тад нас у школи не послаше у једномесечну обуку у преживљавању. Кац сам се врнуо очеличен и научен да једем траву и којекакве гује и акрепе, видим је поред Неретве са неким новим јуношом, како маштају заједничку будућнос`...

[obi-wan]

пре 44 минута, Милан Ракић рече

Ја због Тамаре имам трауме... Оне тинејџерске...

Тамо 80-их у Мостару "скемба" мене нека Тамара. Није ту било ништа наравно, дечје оне тинејџерске љубави. Мало се држали за руке, ишли на Буну, шетали се Булеваром, крали трешње у Јасеници, брчкали се у Радобољи, гледали како облаци са Хума и Вележа творе кише оне чувене... Мостарске. По неки пут се пољубили и то је то. Деца бејасмо....

Ал, боме она уђе у неки трип жешћи, знам да ми сметало то; те машта о заједничкој будућности, те она би вољела да за некол`ко година кад завршимо школе, да ја добијем скопски аеродром као место службе, она воли Македонију, мистика, држ`-не дај... Пожалим се ја овим мојим абабима класићима...

Недеља вече, на тргу испред њене Гимназије, преко пута Хита и ми се као шетамо, кад насред Булевара се зауставља такси, циче кочнице и из њега излећу 4 моја абаба, формирају "смакнути поредак" и почињу да "фристајлују" Бајагину "Тамару". Звучало то необично добро, попут оних вишегласних црначких зборова из доба прохибиције. Она се ту "примила", ови моји се након перформанса удаљише са кезом (демонским ) на уснама, а ја знадох да ми се припрема време нових маштарија о заједничком животу. Тако и било, док тад нас у школи не послаше у једномесечну обуку у преживљавању. Кац сам се врнуо очеличен и научен да једем траву и којекакве гује и акрепе, видим је поред Неретве са неким новим јуношом, како маштају заједничку будућнос`...

...

Sevdah, brate mili... sta su nas zivaca kostale te prve, to samo Bog zna...

[Снежана]

1 hour ago, obi-wan рече

Ovo sto je napisao Čoli je vrhunska muzika, bez problema bi prosla bilo koji ziri u svetu...

иначе, када је Споменка Ковач (жена Корнелија Ковача) написала чувену "Ти си ми у крви" за Чолу, Бата је позвао управо Бајагу, као искусног колегу да јој помогне око текста и да неке сугестије, те ако ме сећање не вара (опростите ако грешим), стих ..."Или страшни харемски чувари" је његов