Претражи Живе Речи Утехе

Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti Srećku i Cveti Glišić oduzet je sin Viktor / Foto M. Marković Briga o deci po diktatu EU: Štede samo na ljubaviDA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice. Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju. Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac. Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci. NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit. Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.

Teško je shvatiti da stariji roditelji nisu ono što su nekad bili. Oni jednostavno nemaju snagu ljudi koji su ti nekad brisali suze u vrtiću, vodili te na more i na zimovanje... Sad su drugačiji. Zato im se tako i obraćaj.. "Jedna žena je imala pedeset godina. Aktivna, vesela, uspešna - imala je sve za šta se vredno borila: porodicu, posao, prijatelje... Samo ju je jedno brinulo - roditelji. FOTO: Shutterstock Oni su nekako brzo i naglo ostareli. Od nekad aktivnih i veselih ljudi, preko noći su se pretvorili u krhke i krotke osobe. Kada je uletela u njihov stan - sva u raspoloženju, planovima, nadama, dočekali su je teškim zadahom starosti i kisele hrane. Odjurila je do frižidera, izvukla iz njega ono što je dugo tamo stajalo, ubuđalo se i ukiselilo. Napunila je frižider prelepim teglama gotove hrane iz skupog restorana. Prišla je ormaru, donela novu košulju za tatu i novi ogrtač za mamu. Okačila ih je ponosno u ormar. A kada je nedelju i po kasnije došla u posetu, tegle sa hranom iz restorana ostale su netaknute. A pored njih baškario se kiseo kupus. Njeni roditelji su kuvali i jeli. A hranu iz restorana nisu ni pipnuli. Tata ju je dočekao u svojoj omiljenoj kariranoj košulji, koja je bila istanjena na laktovima, tako da mu se nazirala koža. Mama - u omiljenoj, kućnoj haljini koja je datirala iz 80-tih godina prošlog veka. Njeni noviteti visili su u ormanu netaknuti.

Odsustvo međusobnog razumevanja, istinski toplih odnosa pravog poverenja predstavlja veliki bol u životu mnogih ljudi. Da li ste primetili šta se događa sa nama kada nam se dogodi čak i manja svađa sa roditeljima kada ih mi nečim uvredimo ili povredimo? Na duši postaje nekako hladno i suvo, teže je verovati u sebe i voleti druge. Ukoliko je, pak, sukob sa roditeljima ozbiljan i dugotrajan često se možemo osećati veoma nesrećno i depresivno, a neke osobe čak pokušaju i da se ubiju. Ukoliko se događa da nas roditelji indirektno ili otvoreno proklinju (tipa „bolje da te nisam ni rodila“, „nisi mi više sin“ što takođe predstavlja proklinjanje), imamo osećaj kao da nam se život se pretvara u pakao. Na dete koje je prokleto obrušavaju se životne nesreće i često ne umire od starosti (autor ovog teksta misli isključivo na situacije kada roditelj , kako kaže vladika Nikolaj, prokune dete „na pravdi izrečeno“, kada je dete učinilo velik greh prema roditelju. Samo tada se roditeljska kletva obrušava na dete. – komentar urednika sajta). Svađa sa roditeljima je nalik na odsecanje korenja drvetu. Mali sukob je odsecanje dela korena i kao posledicu ima delimično sušenje grana. Veliki sukob predstavlja odsecanje svih korenova i potpuno propadanje drveta. Ne znamo kakav je mehanizam ispunjavanja tog zakona. Međutim, ovaj zakon deluje, potvrdu nalazimo i u Svetom Pismu („Kletva majke razrušuje do temelja“) i svaki čovek ako pažljivo promatra može da se uveri i na sopstvenom primeru.

Lek su mi davali ponekad na svaki sat, ponekad svakog minuta. I evo me, na četvrtoj godini fakulteta. Bez leka je zaista sve izgubljeno. Bez njega sam onemoćala. Lek aktivira onih 90 posto mozga koji nije iskorišćen, a pasivizira onih 10 odsto koji koriste ljudi – objašnjava Nina. Devojka sa Daunovim sindromom, Nina Kostovska iz Tetova, student je četvrte godine makedonskog jezika i literature na FON Univerzitetu u Skoplju, gde je prošle nedelje sa svojim emotivnim govorom pobedila na oratorskoj večeri. U prepunom amfiteatru, ona je bez ustručavanja pred svima izjavila da su lekari, kada se rodila, njenim roditeljima rekli da za nju nigde u svetu, ni za kakve pare nema leka, i da je najbolje da je otpišu. Sa tim saznanjem njeni roditelji nisu mogli da se pomire, pa su na svoju ruku i na svoj način počeli da leče svoje dete.

Poznato je da prvi dani u vrtiću, predškolskom i u školi nisu baš omiljeni za klince koji se tek adaptiraju na nove drugare i okruženje, pa su plakanje i rečenice "neću da idem, hoću da ostanem kući da se igram" sastavni deo jutra svakog roditelja. Ipak, kao uostalom u u samom životu, neka deca su kreativnija od druge, pa je tako jedan polaznik vrtića svoj revolt što mora da ide u vrtić, iskazao transparentnom "ispisnicom", uz sve izvinjenje što je njegova poruka takva. Ne znamo kako da mu saopštimo činjenicu da ga čekaju još nešto više od dve decenije školovanja, a verujem da ni njegovim roditeljima nije lako. Međutim, sudeći po talentu za pisanje koji je već sad ispoljio, pred njime je velika i svetla budućnost. https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/ne-zelim-da-idem-u-vrtic-malisan-ostavio-roditeljima-poruku-koja-je-raznezila-celu/87tfzy8