Лапис Лазули Написано Новембар 17, 2019 Пријави Подели Написано Новембар 17, 2019 Najkrace receno oslobadja me od "ja" i vraca me u "mi". Tavita, JESSY, Smaragdni kamičak and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Tavita Написано Новембар 17, 2019 Пријави Подели Написано Новембар 17, 2019 On 17. 11. 2019. at 18:40, Лапис Лазули рече Najkrace receno oslobadja me od "ja" i vraca me u "mi". Expand Iz Ja grada u Ti grad i iz Ti grada u Božiji grad ViktorijaV, Smaragdni kamičak, JESSY and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Биљана, два Написано Новембар 17, 2019 Пријави Подели Написано Новембар 17, 2019 Ослобађа ме предрасуда....даје ритам мом дану. Од Ја до Ти, дугачак је пут. ViktorijaV and Smaragdni kamičak је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Milica Bajic Написано Новембар 17, 2019 Пријави Подели Написано Новембар 17, 2019 On 17. 1. 2018. at 21:08, JESSY рече Црквеност би морала да ослобађа. Али, у њеном данашњем тону, “црквеност” не ослобађа, већ поробљује, сужава, осиромашује. човек почиње да се занима за “стари” и “нови” стил, за епископске сплетке и за свако улизиштво. И он почиње да схвата духовност као обавезу да чита књиге очајног квалитета, ужасне по њиховом сиромаштву и реторици, свакојаке брошуре о “чудесима” и “чудотворним иконама”, сваку сумњиву “поповштину”, као и да све време брбља на религијске теме. - А. Шмеман морам признати да сам се на неки начин пронашла у овом цитату, а такође знам и мноштво других који осећају да их црквеност не ослобађа, већ напротив поробљује... сведоци смо наведених ствари и на нашем форуму... који је ваш став и мишљење...? Expand Искрено речено, све више се трудим да одвојим форум од црквености, баш како бих сачувала тај осећај о који добијем сваким одласком у Цркву. Ок, поштујем људе који се баве политиком, сигурна сам да неко мора да води рачуна о актуелним дешавањима, трудим се колико могу чак и да разумем и будем у току, али стварно не могу себи да дозволим да ми у Светињи такве ствари падају на памет, да мислим о овом или оном епископу, владици, не видим ни свештеника који је ту као људско биће. Тешко је разумети све то, прелива се горчина и јед на све нас, па многи не знају како да се носе са тим, него или уједају или се понашају уцвељено у свим сферама живота, да не кажем другим темама. Кад смо већ код тога, питам се често да ли наши пастири помисле како ли се осећамо ми прости људи или су превише заокупљени међусобно. Углавном, хвала Богу, Црквеност ме још увек ослобађа, само зато што чувам осећај за Светињу који су ми пренели од малих ногу. Обрише ми свјакоје ниње житељскоје... emilija, Vladan :::., Phoebe and 1 члан је реаговао/ла на ово 2 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука