Жељко Ињац: Ако је патријарх Иринеј киднапован нека намигне

[александар живаљев]

Ako je patrijarh Irinej kidnapovan neka namigne

 

Rečenica iz naslova, koja je osvanula na Tviteru, na jedan šaljiv način izražava nevericu u ono što je patrijarh srpski Irinej izrekao u besedi na liturgiji služenoj 9. januara povodom obeležavanja Dana Republike Srpske.

Piše: Željko Injac

 

17. januar 2018. 16:00

 

Podsetimo, patrijarh Irinej je rekao: "Ljudi mogu da pričaju ovo ili ono, ali mi vidimo koliko se predsednik Aleksandar Vučić bori da sačuva Kosovo i Metohiju"; "Blagodarimo Gospodu što nam je podario čoveka koji se lavovski bori za srpski narod, a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju."

Ovim rečima patrijarh Irinej je zaista razvejao svaku sumnju da celokupna crkva stoji iza stavova koje je nekoliko dana ranije izneo mitropolit Amfilohije u intervjuu za hercegnovsku TV u kojima je insinuirao da predsednik Srbije Vučić kroz unutrašnji dijalog pokušava da skine odgovornost sa sebe za buduću "izdaju Kosova".

Autoritet patrijarha je dovoljno velik da zaseni reči mitropolita Amfilohija, za koga se pretpostavlja da ima određeni uticaj na konzervativniji deo vernika SPC i nacionaliste. Ipak, ovako dva različita stava o državnom vrhu Srbije, izrečena od dva uticajna episkopa SPC, izazivaju dosta nedoumica.

Da li je SPC podeljena oko pitanja Kosova i Metohije? Može se slobodno reći da većina episkopa SPC ima prilično ujednačen stav po pitanju odnosa prema kosovskom problemu. Za crkvu je Kosovo srpski Jerusalim. To će reći i patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije i praktično svi ostali episkopi SPC. Prosto, za SPC je Kosovo neotuđivi deo srpskog nacionalnog i duhovnog identiteta, koga niko nema pravo da se odrekne ni pod kakvim izgovorom. Ukoliko bi državni vrh zaista krenuo u pravcu priznanja ili podele Kosova, glavnog i vrlo ozbiljnog oponenta bi imao upravo u crkvi.

Zašto je onda patrijarh "kidnapovan"?

 

Opozicioni deo Srbije je ostao iznenađen izjavom patrijarha. Koliko im je s jedne strane bila draga izjava mitropolita Amfilohija, koji je u jednom momentu postao omiljeni opozicionar, čak i onom liberalnom delu, koji gotovo uvek dočeka Amfilohijeve izjave na nož. S druge strane ih je toliko zaprepastila izjava patrijarha u kojoj on ne samo da ne osuđuje politiku Vučića, nego je još i hvali i moli se i zahvaljuje Bogu za njega.

Da li je patrijarh zaista kidnapovan ili je po sredi ipak nešto drugo?

U medijima i na društvenim mrežama se moglo pročitati dosta negodovanja povodom patrijarhove izjave, pa čak i takvih konstrukcija da je patrijarh ucenjen od vlasti u Srbiji, te da je morao da brani Vučića. Naprotiv, patrijarhova odbrana Vučića je zaista bila iskrena i ne samo iskrena nego i namerna. Ovom izjavom patrijarh je namerno stavio do znanja i vernicima, ali pre svega mitropolitu Amfilohiju i njegovoj crkvenoj struji, da "sinodska centrala" ne pristaje na ucene iz Crne Gore. To je bio odgovor na više nivoa. Jedan za vernike i državnike, a drugi za crkvenu opoziciju predvođenu Amfilohijem. Tako je privremeno zaustavljena Amfilohijeva medijska ofanziva, barem do sledećeg crkvenog sabora, koji je uvek prilika i za nova medijska spinovanja, a preko njih i za razračunavanje između pojedinih crkvenih struja. Za crkvu, kroz svu njenu istoriju, uobičajene su ove podele na više struja. Nije to specifičnost ovog vremena, niti pak neka isključiva odlika srpske crkve. Sasvim je izvesno da Amfilohije i prečanska crkvena struja, nezadovoljni svojom trenutnom pozicijom, neće stati u medijskoj ofanzivi. Ipak, ne treba očekivati neke ozbiljnije sukobe i podele koji bi doveli do raskola. Zato što su izrečene razlike na površini medijskog i političkog, a u dubini postoji ako ne saglasje a ono sigurno vrlo velika bliskost u vezi s pogledom na kosovsko čvorište srpske istorije. Isto tako bi i većina episkopa i vernika osudila onog ko zarad političkih poena ili kratkoročne koristi žrtvuje jedinstvo crkve i njen opstanak u ovom teškom i smutnom vremenu.

Autor je verski analitičar