Molitveni zivot nas

[Матусал]

У оквиру црквених богослужења поред редовног светог прати се и поредак службе из октоиха (осим у одређене дане) чији садржај једним делом указује и на седмични циклус који је по данима посвећен одређеним личностима или догађајима 

Тако се понедељком сећамо анђела и свих сила бестелесних, уторком Јована Крститеља, средом страдања тј. крста Христовог, четвртком св. Апостола и Николаја Мирликијског, петком опет Крста, суботом Богородице и свих светих као и упокојених и недељом наравно Васкрсења. Пошто је богослужење доста редуковано ми већи део службе изоставимо и читамо само неке краће стихире. 

Постоји књига која се зове каноник и у којој поред осталих канона постоје и канони који се читају у горе поменуте дане. Тако некад када сам имао мало више времена сам у своје правило убацивао ове каноне( понедељком анђелима, уторком Јовану Крститељу итд..) и то ми је био као неки спој богослужбене и личне молитве....и лепо искуство.

[Ведран*]

Морам да вам се исповедим јавно, можда ми Бог помогне.

Мене канони мало смарају (и у Цркви). Стихире су ми увек биле ближе. Ваљда зато што су садржајније. Стихови канона су ми кратки и доста монотони. Али има нешто у том ритму и распореду самог канона. 

[Матусал]

пре 9 минута, Ведран* рече

Морам да вам се исповедим јавно, можда ми Бог помогне.

Мене канони мало смарају (и у Цркви). Стихире су ми увек биле ближе. Ваљда зато што су садржајније. Стихови канона су ми кратки и доста монотони. Али има нешто у том ритму и распореду самог канона. 

Да ли читате целе каноне? Ми само ирмосе....

[Ведран*]

Управо сада, Матусал рече

Да ли читате целе каноне? Ми само ирмосе....

Код нас у Цркви не читамо ништа, јер се не служи. 

А Руси не познају "само ирмосе". 

[Матусал]

пре 1 минут, Ведран* рече

Код нас у Цркви не читамо ништа, јер се не служи. 

А Руси не познају "само ирмосе". 

немораш то исповедати, нема ту греха 

[Orthophill]

пре 18 минута, Ведран* рече

Не треба ти литургичар да овде назремо о чему се ради. Готово сви православни служе "нешто" било јутрење пред литургију (као грци) било бденије (вечерње плус јутрење пред сам дан као Руси), само ми Срби будаласамо. 

Грци служе и вечерње, одделно од јутрење. 
Ја мислим да типик који се држи у Грчкој, а надам се и широм Балкана (у Македонији овај типик се држи у мање градове, нажалост у Скопљу има назови јутрење, или боље речено народну забаву док поп проскомидише) да је идеалан за парохиску службу: вечерње не садржи само литијски стихире и катизму (траје 30-45 минута), а јутрење не садржи само катизме и каноне (празнично и недељно траје око један саат и петнаесетак минута, обично око 45). Што би значило да јутрење и литургија трају око 2,5-3 саати (колко један дугометражен филм). Једном до два пута у седмици и није много. 

[Danijela]

Kad se poveo razgovor o sluzbama... Da li i koliko uspevate, pored posla, porodice i drugihh obaveza, da prisustvujete bdenijima, vecernjim i jutarnjim, akatistima, molebanima...?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 10 минута, Danijela рече

Kad se poveo razgovor o sluzbama... Da li i koliko uspevate, pored posla, porodice i drugihh obaveza, da prisustvujete bdenijima, vecernjim i jutarnjim, akatistima, molebanima...?

Ne ali dok nisam imao porodicu, da.

Bio je to jedan od najlepših peroioda u mom životu.

Sada služim deci,podjednako lepo i verujem bogougodno.

[Paradoksologija]

пре 28 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne ali dok nisam imao porodicu, da.

Bio je to jedan od najlepših peroioda u mom životu.

Sada služim deci,podjednako lepo i verujem bogougodno.

Isto. Baš nekih godinu dana pred brak i još jedno godinu dana dok jutarnje mučnine nisu pobedile u ranoj trudnoći, nekako sam stizala na sve službe. Bilo je sve lakše, čak i kad sam pešačila ili stopirala. Sad dođem na kraj liturgije i molim se najviše da mali ne napravi preveliki haos i da preživimo

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Isto. Baš nekih godinu dana pred brak i još jedno godinu dana dok jutarnje mučnine nisu pobedile u ranoj trudnoći, nekako sam stizala na sve službe. Bilo je sve lakše, čak i kad sam pešačila ili stopirala. Sad dođem na kraj liturgije i molim se najviše da mali ne napravi preveliki haos i da preživimo

Vidiš kako je pravoslavlje zaista opitna vera, jer to ko nije preživeo ne može razumeti, niti imati taj osećaj.

[Драшко]

Ovo je toliko jedna intimna tema da nemam neki drugi pametniji komentar

Nadam se da više ne zavirujem u raspored i redovnost molitve i dolazak drugih jer je to kod mene vrlo raznovrsno

Ponekad odem na večernju, volim te večernje službe....na liturgiju ne uvek, ali kad se nateram kao da sam osvojio neki bonus nivo na nekoj igrici....još ako se sakrijem da me niko ne vidi pa sve saspem iz sebe, milina

U horu mi se ne peva jer mi je to naporno, godinama sam pevao i svi su u fazonu "što ne pevaš, gde si, u kom si horu..." ma ne mogu trenutno pustite me toga

Najbitnije je da čovek gleda svoja posla

 

[Матусал]

Време проведено на форуму и време проведено у молитви су обрнуто пропорционални.......

[Иван ♪♫]

On 1/8/2018 at 16:30, Danijela рече

Sta radite kad shvatite da vam je tesko da se molite? Da li koristite neko podsecanje? Na primer: da li lepite papire sa molitvom, psalmima na ogledalo dok perete zube ili se brijete, da li imate zalepljenu ikonicu omiljenog svetitelja na vidnom mestu, da li nosite omiljene akatiste, molitve u torbi, rokovniku...?
Jedna mama je slikovito opisala kako ona resava ovaj problem:

 

Zasto bi to iko radio??? Ako ti nije do toga, onda se i nemoj moliti. Je l' problem u prevelikom pravilu koje te prosto smori? Normalno da je onda tesko ponavljati, pogotovu svaki dan. Ili je stvar u nekoj zelji da se bude veliki molitvenik? Cemu sluzi usiljena molitva, jos i ako je mucenje zbog preteranog samoprimoravanja, bolje zameniti nekom kracom, ali iskrenom.

Treba se vezbati, ali ne treba preterivati, jer sve u cemu covek pretera to mu se i smuci. Iskreno je bolje. Sveti Oci lepo kazu, nema svako jednake kapacitete za molitvu, nekome treba malo, nekome vise. Obrati paznju, ne kazu da ,,mora", nego govore o "licnoj potrebi". I narocito ne samokaznjavanje primoravanjem, mazohizam, nego nasuprot tome jednostavna potreba.

Sad ja delim savete, a nisam nikakav molitvenik, haha, pa me vi ispravite ako negde gresim

[Иван ♪♫]

On 1/11/2018 at 19:49, obi-wan рече

Secam se da sam jedared procitao pouku Optinskih staraca da je veoma dobro slusanje dobre (svetovne) muzike (duhovna se, jakako, podrazumeva), jer ona "cisti dusu, i sprema je za primanje duhovnih utisaka" (citat je iz te knjige). Moram da priznam da je meni ovo vrlo cesto postapalica, jer dobra muzika, i sama napisana sa nadahnucem, itekako ume da usmeri um na pravu stranu, i da gane i omeksa/oplemeni dusu (npr. dobra klasicna ili filmska muzika).

Takodje, neka dobra fotografija, umetnicka slika, film, crtani film - uopste, neki fini komad drage umetnosti, onaj koji nam je narocito blizak, i za koji znamo da imamo nesto zajednicko s njim.

Zar je to nesto sto treba posebno naglasavati? Neverovatno mi je kako nekad postoji tendencija da se ,,duhovno" posmatra kao nesto izvan, iznad, nesto sto zahteva poseban tretman u svakom pogledu, zasebnu kulturu, zaseban nacin izrazavanja i tako dalje, neka vrsta elitizma. Muzika i umetnost uopste je komunikacija, gde se dusa otkriva i govori drugoj dusi. Sta god da dusa nosi u sebi to ce i izaci kroz umetnost. Zato je izmedju ostalog nasa crkvena umetnost tako lepa. Ali i narodna. Ali nije pitanje kategorije ,,duhovnog", vec sta nosi. Tako i ,,obicna" muzika moze biti poruka od samog Boga.

 

[Иван ♪♫]

пре 23 часа, Матусал рече

Да ли читате целе каноне? Ми само ирмосе....

ako smem da pitam, cime se ti bavis?