Molitveni zivot nas

[Phoebe]

пре 45 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Idi sister i reci mi posle sta je strucni rekao, mene sramota da kazem a mogu se zakunem i ja

Stručni će reći da je malo crazy. Zato nikom nisam rekla, do ovog trena, pošto Paradoxy probila led, a VSB sramežljiv kao i ja. Već vidim podsmehe al ne marim.

[Бранко Авдагић]

Препоручујем уз српске набављање молитвеника, Псалтира, Светог писма и православне литературе на разним језицима: руском, македонском, хрватском, бугарском итд. Наведени језици су слични а опет различити. Тако молитве и читање светих текстова неће никада постати монотоне и успут се уче језици и културе братских нам словенских народа! А и у андроид трговини се све може наћи бесплатно!

[Лазар Нешић]

пре 2 часа, Paradoksologija рече

Imala sam periode kad mogu samo da stanem pred ikonu i cutim.

Сви велики ликови (Евагрије, Касијан, Исаак Сиријац, Јосиф Пећинар и други) су писали да је то сама ствар молитве: да заборавиш на речи и заборавиш ко си и због чега се молиш. Врхунска молитва је да се тотално заблентавиш и заборавиш где се налазиш и да престане свака реч, чак и најсветија, да ништа не говориш.

[Жика]

пре 42 минута, Брка Жарковачки рече

Сви велики ликови (Евагрије, Касијан, Исаак Сиријац, Јосиф Пећинар и други) су писали да је то сама ствар молитве: да заборавиш на речи и заборавиш ко си и због чега се молиш. Врхунска молитва је да се тотално заблентавиш и заборавиш где се налазиш и да престане свака реч, чак и најсветија, да ништа не говориш.

Кад си споменуо старца Јосифа хтео бих нешто да те питам. Он пише да је веома важно да спознамо да смо ништа. Да ли можеш да напишеш своје мишљење о томе? Да ли се мисли на губитак личности као у будизму и индијском мистицизму или је фазон у томе да мислимо да смо ништа у духовном смислу?

[Danijela]

Mislim i to udaranje u mozak sa tim nistavilom, ma idi bre bezi. Ionako pola planete ima problem sa samo prihvatanjem i samopouzdanjem jos im samo to treba.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Жика рече

Кад си споменуо старца Јосифа хтео бих нешто да те питам. Он пише да је веома важно да спознамо да смо ништа. Да ли можеш да напишеш своје мишљење о томе? Да ли се мисли на губитак личности као у будизму и индијском мистицизму или је фазон у томе да мислимо да смо ништа у духовном смислу?

Zanimljivo ti je pitanje ne vezano za starca ja bi rekao nešto.

To ništa ja podrazumevam, da čovek po prirodi iako slobodan, stvarno nema neku posebnu autonomiju vezano za Boga i stvarno spoznajemo da postojimo u svemu zahvaljujući Njemu i ta ništavnost je u smislu zabrane gordeljivosti da iako postojimo zahvaljujući delatnosti Svedržitelja mi zapravo po gordosti tražimo neku zasebnu autonomiju a tako se odvajamo od sopstvenog bića koje je ustvari ušlo u postojanje preko Boga iz nebića.

Dakle nije ta ništavnost što smo niža bića, nego što ne postojimo bez Božjeg stvaranja opšte, te je to priznavanje da autonomija van zajednice sa Bogom nije autonomija, nego odricanje od sopstvenog bića.

Ne možeš se posipati pepelom ako si u zajednici sa Bogom, jer tako posipaš i delo njegovo u prah i pepeo.

A Oboženjem Usinovljenjem postajemo Hristovi prijatelji i sve što Sin dobija od Oca nama daje, te tako i same bespočetne energije, tu nema mesta govoriti da je čovek ništa i da je ništavan, jer što bi onda Bog postao čovek ako je čovek niištavan i ništa...

[Ведран*]

пре 6 часа, Danijela рече

Jel ovo obimno? Kombinujes iz vise knjiga? Objasni

Не није обимно. Рекох да је у јако скраћеној верзији али генерално држећи важећи редослед уз много прескакања. Ево само као пример. На јутрењу имају на почетку два псалма и шестопсалмије. У недељи има седам дана. Понедељак прочитам прва два псалма па онда настављам даље. У уторак први псалам од шестопсалмија, среда други, итд. Тако и од канона песма прва, па трећа... У недељу дана то све прочитам, ако не прескочим дан, јер се деси да од умора некад могу само да изговорим Оче наш и Богородице Дјево и закрстим постељу и поменем најближе. А слично буде и ујутро ако касно устанем у јурњави. Из октоиха и минеја, на вечерњем, на пример, најчешће само по једну стихиру на Господи возвах, уместо шест које би ишле стандардно итд. Разумеш принцип? 

[Danijela]

пре 4 минута, Ведран* рече

Не није обимно. Рекох да је у јако скраћеној верзији али генерално држећи важећи редослед уз много прескакања. Ево само као пример. На јутрењу имају на почетку два псалма и шестопсалмије. У недељи има седам дана. Понедељак прочитам прва два псалма па онда настављам даље. У уторак први псалам од шестопсалмија, среда други, итд. Тако и од канона песма прва, па трећа... У недељу дана то све прочитам, ако не прескочим дан, јер се деси да од умора некад могу само да изговорим Оче наш и Богородице Дјево и закрстим постељу и поменем најближе. А слично буде и ујутро ако касно устанем у јурњави. Из октоиха и минеја, на вечерњем, на пример, најчешће само по једну стихиру на Господи возвах, уместо шест које би ишле стандардно итд. Разумеш принцип? 

 

Obimno za mene A i ti si bas opremljen litertaurom (Oktoix i Mineji)

 

 

[Лазар Нешић]

пре 5 минута, Жика рече

Кад си споменуо старца Јосифа хтео бих нешто да те питам. Он пише да је веома важно да спознамо да смо ништа. Да ли можеш да напишеш своје мишљење о томе? Да ли се мисли на губитак личности као у будизму и индијском мистицизму или је фазон у томе да мислимо да смо ништа у духовном смислу?

То је најтеже и средишње место код њега, ко то распетља разумео је Јосифа Исихасту.

Будизам и Индија није сигурно. Вероватно је ово друго. Набацао бих пар кратких мисли из онога што сам разумео у његовим списима:

- он је био под јаким утицајем Евагрија и Исака Сирина (исти појмови, теологија, учење о молитви), а посебно овог другог. Има сведочења да је вукао са собом и стално читао неку књижурину са Исаковим списима, али у грчкој варијанти (која је доста различита од сиријског оригинала). У Сирији је била снажна традиција духовног ништења и било је пуно изрека типа: "Ко спозна да је ништа испуњава цело Свето Писмо". То се зна.

- ја бих рекао да је био и под утицајем - иако немам доказа, треба питати неког ко је познавао круг његових ученика - западне мистике изражене у учењу о adnihilatio = ништење, поништење, духовно сиромаштво, нишче душе и слично. То је превелика прича да сад пишем, али њу су од 11/12 века фурали фрањевци, па се затим ширила по Европи, итд. Вероватно је Јосиф читао нешто од тога у неком побожном издању или слично, те примио утицај те струје, као што је наш Јустин Поповић примио јак утицај западњачке мистике; види његов спис "Срна у изгубљеном рају".

- треба још тачно добро ишчитати и видети како он и у ком смислу употребљава ово; можда везу треба тражити и у његовом хард кор подвигу и тешко сварљивој антропологији, итд.

У сваком случају, кад бих морао да дам кратак одговор шта "ништа" значи код Јосифа Исихасте рекао бих овако: ради се о хришћанској и јеванђељској врлини смирења којом се смртнички субјект преображава, реконструише, деконструише и којом се хришћанин отвара за приспеће Другог. Дакле, нема уништења, већ новог рађања преображеног човека.

Извини на оволиком разглабању ...

 

[Ведран*]

пре 4 минута, Danijela рече

 

Obimno za mene A i ti si bas opremljen litertaurom (Oktoix i Mineji)

 

 

Ма можеш да скратиш и на 10ак минута. Каки обимно. 

А, хвала Богу, имам "литературу" боље него моја парохијска и околне Цркве. 

[Жика]

@Брка Жарковачки

Хвала на одговору. Бавио сам се последњих годину и по индијским мистицизмом и њу ејџом и они доста говоре о ништавилу. Неки цитирају и светог Франциска по том питању па ми је познато одатле да је он тако учио.

[Caњaлицa]

пре 9 часа, Danijela рече

Kako prislis?

Hvala za molitvu. Da bar nekom ide, kad meni vec ne ide.

Ја запалим мало тамјана и покушам да се за почетак смирим. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja mislim da je to "ništavilo" ustvari ontološka kategorija a ne moralna ili disciplinska.

Jer, čovek kad shvati da je zaista preveden ni iz čega, iz nebića u biće, nema potrebe za autonomijom, jer postoji i nadalje tim delovanjem Boga koji nikada ne prestaje..

Zato valjda Boga i zovemo Svedržitelj.

Dakle verovatno je u pitanju ontološka spoznaja da je čovek stvoreno biće i da se po svojoj slobodi ovde rađa u jednoj večnoj zajednici sa Bogom a pri tom nikad do kraja ta zajednica nije razbivena iako je čovek to učinio jednosmerno u jednom pravcu.

To sad neki pokušavaju da uvedu u neku vrstu moralne kategorije ali ja mislim da nema potrebe za tim, jer je to ontološka kategorija a moral i disciplina dolazi od pesme i vina kad slaviš sopstveno biće u njegovoj punoći, tada svi dobro vide Boga

[Danijela]

пре 25 минута, Ведран* рече

Ма можеш да скратиш и на 10ак минута. Каки обимно. 

А, хвала Богу, имам "литературу" боље него моја парохијска и околне Цркве. 

Budi drug pa posalji na mail 

Jel im iznajmljujes knjige?

 

[Ведран*]

пре 44 минута, Danijela рече

Mislim i to udaranje u mozak sa tim nistavilom, ma idi bre bezi. Ionako pola planete ima problem sa samo prihvatanjem i samopouzdanjem jos im samo to treba.

Да. Није то за свакога. Али има их којима је баш то неопходно. На жалост они којима није су најчешће они који се тога ухвате па себи нанесу штету. Јер кроз тај калуп схвате побожност, а и онако су превше самопоништавајући