+ Амфилохије: "За Диану Будисављевић бисмо потписали, за Степинца не можемо, као што СПЦ не може да се одрекне Косова"

[александар живаљев]

НЕДЕЉА, 07. ЈАН 2018, 14:46 -> 15:51

ИЗВОР:ТАНЈУГ

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи.

Митрополит Амфилохије је подсетио да се комисија састала шест пута и да је један од састанака био у Подгорици.

Митрополит Амфилохије

"Граница која се прави на злочину нема будућност"

Митрополит Амфилохије је у интервјуу за Анадолију рекао да би било најсветије да се помере границе између човечности и нечовечности у нама.

"Морамо их померити. Не смемо на нечовечности, на злочину градити и правити било какве границе. Патријарх Павле је и сам говорио против и велике Србије и мале Србије, ако се гради и на једном злочину. Граница која се прави на злочину она нема будућност. Уосталом ми овде на Балкану колико смо пута мењали и мењамо те границе. Тако, границе овде нису никада биле нека света прича, али битно је да искуство ове трагедије и јучерашње и данашње, да нас упути да имају неке вредности које су важније од граница", навео је митрополит.

Треба, истиче, да нас упути на божје границе међу нама. "То су границе међу браћом и да браћа без обзира на то коју веру исповедају и како богослуже и у којим границама се налазе да схватимо да смо ми призвани да будемо један народ, божији народ", поручио је митрополит Амфилохије.

"Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли када смо предали писмо нашега патријарха Иринеја њему као одговор на предлог да Српска православна црква учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца", рекао је митрополит у интервјуу за Анадолију.

Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио.

"И сада му благодаримо, не само ја, него сва наша Црква", наводи митрополит Амфилохије.

Каже да због чињеница нису могли да се сагласе у вези са канонизацијом.

"Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација како је она замишљена од оних који су је планирали, у суштини је немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је он живео, које је он подржао", каже митрополит, којег Анадолијапредставља као првог до патријарха Иринеја.

Јасно је, истиче, да је он на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.

"Он (Степинац) је подржао и њега (Павелића) и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповедали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили", упозорава митрополит Амфилохије.

Наводи да је чињеница да је Степинац "једна сложена личност" и да су то и говорили.

Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Крашића, од осморо деце колико их је било из другог брака, да је мајка његова изузетно честита и он по свом животу.

Имао је, вели митрополит Амфилохије, човекољубља као личност.

"Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили – зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која заслужује у хрватском народу, католичком је Степинац", навео је.

Истакао је да има толико дивних и честитих људи.

"Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми бисмо за њу потписали без даљега да буде канонизована. А за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога", наводи митрополит Амфилохије.

"СПЦ не може да се одрекне Косова"

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да Српска православна црква не може да промени своје ставове и одрекне се Косова, јер би се тиме морала одрећи сама себе.

Истакао је да је Пећка патријаршија вековно средиште српске Цркве.

"Ја сам иначе егзарх трона Пећког. Још 1750. та титула је дата црногорском митрополиту Василију Петровићу који је сахрањен у Петрограду. На његовом гробу и сада пише да је митрополит црногорски и егзарх трона Пећког. Тако да Црква, што се тога тиче, не може апсолутно променити став о Косову и нема говора да ће тога бити", наводи митрополит Амфилохије.

Оно што се догодило на Косову, што се догађа и сада, а као што је било и са осталим деловима бивше Југославије, је, каже, једна трагедија.

"Та несрећа је започела поодавно, а нарочито је кренула да се манифестује током италијанске окупације 1941. године, када је било протерано више од 100.000 православних Срба с Косова. Па онда редом то протеривање је ишло", рекао је митрополит.

Каже да се патријарх Павле, који је тамо 34 године био епископ и сваке године је подносио извештај Сабору, с мудрошћу и поштовањем односио према свима и власти која је тада била, али говорио је реално шта се догађа.

"Тамо 700 села, која су била насељена православним, српским живљем, сада нема нити једног уха православног. Не може то имати божијег благослова за било кога. Да не говоримо и о нашој браћи Албанцима који су тамо. Није то ни за њих срећа", тврди митрополит Амфилохије.

Не може се, истиче, на насиљу градити будућност: "Та група људи који су створили ово садашње Косово нису то, нека ми опросте и они и сви други, прави и честити Албанци Косова. Ја знам њих на десетине таквих који су и убијени зато што нису прихватали тај и такав метод и пут стварања своје државе. И сами су угрожени и морално и духовно, као народ, а у исто време то је рађено на злочину с људима, с народом с којима живе вековима, са којима су упућени једни на друге. На тим злочинима градити будућност своје деце није то добро".

View full Странице

[александар живаљев]

Додатак интервјуу митрополита Амфилохија, према РТ Црне Горе:

Patrijarh Pavle nije priznavao državu nastalu na zločinu

Kaže kako tvrdnje da je SPC jedan od protagonista velike Srbije apsolutno ne stoje što se crkve tiče.

"Ja sam jedan od nosilaca crkvenog mnijenja ovih posljednjih 30 i više godina u ovim zbivanjima. Nikada u Crkvi nijedan od crkvenih ljudi nije govorio o tome. Imali smo mi i one koji su pominjali te takozvane ideje, da ih ne pominjemo velike Srbije, ali je to nekakva potpuno besmislena priča. Drugo je pitanje brige Crkve o svom narodu. Ona nije mogla da se odrekne brige o narodu ni u Drugom ni u Prvom svjetskom ratu. Uostalom, ako je neko i nastradao u Prvom i Drugom, i u novije vrijeme to je Crkva. U Prvom svjetskom ratu hiljade sveštenika su pobijeni, a u Drugom svjetskom ratu kada govorimo o Hrvatskoj četiri epsikopa su ubijena, nekoliko stotina sveštenika, pa čak i mitropolit dabrobosanski Petar Zimonjić, izuzetna ličnost. Crkva je prizvana da brani svoj narod, a narod Crkve je svaki čovjek, svaki narod na zemlji. To je poznato za onoga koji je malo dublje svjestan Crkve posebno ovdje", poručuje mitropolit Amfilohije.

Patrijarh Pavle, kaže, i sam govori da je bio svjedok toga, ne samo što nije govorio o velikoj Srbiji, nego je upravo govorio bilo velika ili mala država ako je na zločinu zasnovana da to nije njegova država, da tu državu ne priznaje.

"I to je stav Crkve bio, istinskih crkvenih ljudi. A, bilo je onih koji su sebe proglašavali da su ljudi Crkve i drukčije mogli su da govore i da pričaju, ali ne u ime nas", navodi mitropolit Amfilohije.

Podjele u CG nijesu zbog postojanja dvije crkve

Vjernici u Crnoj Gori, kaže, nisu podijeljeni zbog postojanja dvije crkve. Mitropolit Amfilohije navodi da je i sam svjedok toga već 30 godina od kada se nalazi na toj poziciji.

"Crna Gora jeste bila ateizirana i ta vlast crnogorska ostala je do sada nažalost ateizirana. Na tome gradi i budućnost Crne Gore. Ali, narod nije, jer ne bi se ovdje u toku ovih tridesetak godina obnovilo više od 600-700 crkava. Mi smo u ovo vrijeme sagradili najveći hram u istoriji Crne Gore, hram Hristovog vaskrsenja u Podgorici, hram Svetog Jovana u Vladimiru prvom svetitelju, pošto Crna Gora sebe smatra nasljednicom Duklje, dakle dukljanskom svetitelju. Tako da, što se tiče crkve, nema problema. Međutim, postoji jedna grupica ljudi koja je sebe proglasila za Crnogorsku crkvu. To nije nikakva crkva, prije svega. To što i sadašnja vlast, neke partije to podržavaju kao Crkvu, to ona nije. To je osnovna stvar. To je jedna interesna zajednica. Od kada je partija, te bezbožne ideologije su stvarale crkve. Tako je i sada. Mnogi od tih koji su bili osnivači Crnogorske crkve, ideolozi njeni, su deklarisani ateisti. Mi smo, smatraju, ateisti, ali hoćemo Crnogorsku crkvu. To je plod, ustvari, onog dijela crnogorskog stanovništva koje je bilo bezbožno i onog koji se pojavio na Trgu Josipa Broza da proglasi nekakvu autokefalnu Crnogorsku crkvu", navodi mitropolit Amfilohije.

Vratiti vjeronauku u školama

Bitno je, kaže, da se u školama ponovno vrati vjeronauka. Mislim, navodi Amfilohije, da je u BiH ona vraćena. U tom pogledu u BiH, cijeni, ide se ispred Crne Gore.

"Crna Gora još je u okvirima onoga što ja malo grubo nazivam, ali tako jeste, bolesti zvane brozomora. Brozomora to je taj ateizam, bezbožništvo, bogoubistvo na kome se pokušalo da utemelji ljudska sreća, istorija, sudbina čovjekova. Što je govorio čuveni ruski socijalista 19. vijeka Bjelinski - čovjek je od majmuna, volimo jedni druge. Ne možete na majmunskom porijeklu temeljiti mir među ljudima i bratstvo i zajedništvo", poručio je mitropolit Amfilohije.

Stoga, smatra, vraćanje tome, iskonskom, veoma je bitno. Veoma je bitno, smatra, da se "vraćamo toj najdubljoj istini života o čovjeku, o tvorevini Božijoj, o svijetu". I da ta istina, kaže mitropolit, posvjedoči sveukupno ne samo hrišćansko iskustvo nego sveukupno ljudsko iskustvo, posebno religiozno, a posebno religija koje su izrasle iz onog Mojsijevog zakonodavstva, Deset božijih zapovijesti, a to je i judeizam, to je i hrišćanstvo, to je i islam na kraju krajeva.

Profit i trbuh postali bogovi

Kaže za sebe kako u javnosti slovi kao kritičar Zapada. A, veli, nije kritičar Zapada kao Zapada, niti naroda na Zapadu nego upravo Zapada koji se u suštini odriče sebe i svojih iskonskih vrijednosti. To, kaže mitropolit Amfilohije, "takav Zapad, ni Rim, ni Berlin, ni Njujork, nije Zapad Petra i Pavla, apostola Zapada i Istoka, nije Zapad Franje Asiškoga, velike ličnosti, savremenika Svetog Save".

"To nije Zapad Šekspira, Dantea i drugih tamošnjih velikih ličnosti do De Gola. Njega bi posebno istakao u novija vremena. To je Zapad koji je sve podvrgao profitu. Nije čovjek kao vječna slika živoga Boga, ono što je bitno, nego je bitan profit, bitan je trbuh koji je postao Bog. A i apostol Jakov u svojoj poslanici, što je zapisao apostol Petar, a u isto vrijeme donio i u naša vremena govori o tome", priča mitropolit Amfilohije.

"Bilo kakve granice uspostavljene na nečovječnosti i zločinu nemaju budućnost" (foto: Anadolija)

Poručuje da su u zabludi i oni koji misle i da je to učestvovanje Zapada ovdje kod nas bila nekakva ljubav prema muslimanima, Srbima ili Hrvatima, kao što je to ista priča bila, navodi, i u toku Drugog, ali i Prvog svjetskog rata.

"To su interesi moćnika, kao i sada što se događa, što se dogodilo sa nama ovdje, posebno na Kosovu, što se dogodilo i događa u Ukrajini, Siriji na istoku. Je li to ljubav prema istočnim narodima? To je problem koji muči mene kao čovjeka. Nije pitanje Zapada ili Istoka nego pitanje da Istok ili Zapad ako izgubi osjećanje za istinsko ljudsko biće, za njegov vječni smisao, neprolazni to je ono što je opasno. A, nosilac toga gubljenja jeste sada Zapad mnogo više nego li Istok, bez obzira da li se radi o istoku hrišćanskom ili islamskom ili čak Istoku hinduizma, bramaizma i budizma", cijeni mitropolit Amfilohije.

Zapad jeste, kaže, s jedne strane zaista nosilac civilizacije jedinstvene u istoriji svijeta, ali s druge strane upravo je nosilac duha dubljeg raščovječenja čovjeka.

"To je ono što mene kao čovjeka prije svega zabrinjava. Ja sam, na kraju krajeva, živio na tom Zapadu još u vrijeme studentskih dana, prošao sam ga. Neki odavde, ovi naši sada političari čeznu za Zapadnim vrijednostima. A, bojati se da nemaju pojma šta su to zapadne vrijednosti. Za njega su zapadne vrijednosti upravo trbuh, profit. To primjenjuje i ovdje, a to nasleđuje i sa Zapada", kaže mitropolit Amfilohije.

Trampov potez nije razuman

Kada je u pitanju status Jerusalima, smatra da treba zadržati status kvo (lat. status quo), jer svako pomijeranje stanja "pali iskre". Potez predsjednika SAD-a Donalda Trampa o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela, navodi mitropolit Amfilohije, "nije razuman, očevidno".

"On je pomalo, naime, to su i sadašnji i raniji predsjednici oni su nosioci tog imeprijalnog duha Zapada. To je ono što ja, govoreći o Zapadu, ne mogu da prihvatim kao mjeru ni Zapada ni Istoka, ni sebe. To je taj imperijalni duh gdje je njegovo ponašanje očevidno takvo ne samo prema Jerusalimu i prema tim zbivanjima, nego i šire od toga. Svi smo očekivali da će valjda taj Tramp nešto da poboljša. Međutim, očevidno je da ništa nije boljega od onih prethodnih koji su tu bili donio", poručio je mitropolit Amfilohije.