Jump to content

Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички Давид: Нема цркве без јединства са другим црквама!

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 минут, kopitar рече

Treba da nađeš bolji naziv : recimo " braća na putu" , " evo samo što nisu" itd a ne raskolnici...:))

To je istinit naziv kako bi se status u uredjenju Crkve sto pre resio.

Crkvi ne odgovaraju takve situacije, nisu Hriscanske i kad se opominjemo raskola mi se ustvari opominjemo da zajedno svi sto pre rešimo takvu situaciju a ne da nam taj naziv bude dat kao opravdanje jedne ili druge strane da situacija opstane.

Hriscanska ljubav je nešto drugo a ne opravdavanje situacijom.

Hriscanska ljubav je brzo resenje a ne odrzavanje takvih situacija.

Ni SPC sama ne može pomoci makedoncima.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 74
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

To je istinit naziv kako bi se status u uredjenju Crkve sto pre resio.

Crkvi ne odgovaraju takve situacije, nisu Hriscanske i kad se opominjemo raskola mi se ustvari opominjemo da zajedno svi sto pre rešimo takvu situaciju a ne da nam taj naziv bude dat kao opravdanje jedne ili druge strane da situacija opstane.

Hriscanska ljubav je nešto drugo a ne opravdavanje situacijom.

Hriscanska ljubav je brzo resenje a ne odrzavanje takvih situacija.

Ni SPC sama ne može pomoci makedoncima.

Riješite to brzo i priznaje braću..ako neće te vi bude papa Franjo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On ‎06‎.‎01‎.‎2018 at 13:16, Volim_Sina_Bozjeg рече

Problem je u tome sto Tajne koje makedonska pravoslavna Crkva drzi nisu Tajne te crkve, te tajne pripadaju jednoj svetoj i sabornoj apostolskoj Crkvi a Tajne su validne sto opet ne daje nikakav legitimitet makedonskoj crkvi nego baš naprotiv, optužuju je i rade protiv te crkve koja nije kanonski priznata.

Свакако да Тајне нису Тајне само једне локалне цркве. Али то што се овде каже значи и да је Македонска православна црква део једне, свете и саборне апостолске Цркве. Баш зато су Тајне које она држи валидне. И поред неприхватања њеног статуса, она је Црква и је део Цркве. Христос се роди! Ваистину се роди! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, milos2000 рече

Свакако да Тајне нису Тајне само једне локалне цркве. Али то што се овде каже значи и да је Македонска православна црква део једне, свете и саборне апостолске Цркве. Баш зато су Тајне које она држи валидне. И поред неприхватања њеног статуса, она је Црква и је део Цркве. Христос се роди! Ваистину се роди! 

Hm.. dobro je za vas da znate cije tajne držite i opslužuje i ne padnete u skrnavljenje tajni ali vam treba sjedinjenje sa Crkvom čije tajne koristite zato i tražite autokefalnost.

Eto drago mi je da ti je sve jasno.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Hm.. dobro je za vas da znate cije tajne držite i opslužuje i ne padnete u skrnavljenje tajni ali vam treba sjedinjenje sa Crkvom čije tajne koristite zato i tražite autokefalnost.

Eto drago mi je da ti je sve jasno.

Mi znamo da smo svi mi udovi jednog tela Crkve cija je bozanska glava sam Gospod Isus Hristos. A tajne su dejstvene i plodove mi vidimo svaki dan. Koliko suza pokajnih i uzdaha gresnika hramove MPC su culi i videli. Koliko susreta megu Boga zivog i palog Adama? Koliko preobrazene duse kroz zivot u Hristu! Koliko novih padova i ponovnog bienja u grudi zbog ljudskoj nemoci? I mlade i stare, deca, bez razlike u pola i vozrasta ubeziste i pomoci nalaze u hramovima MPC i u tajne koje sluzi ubogo svestenstvo.

Evo svakidasni rat za ljudske duse... evo mnoga preumljenja i resenosti da se sluzi Hristu a ne grehu. I mi tu nevidljivu borbu ili bolje reci rastenje u Hristu opitno svakidan poznajemo. I u toj borbi nevidljiva Hristova ruka postaje vidljiva.

Ipak sve to za nekog je ambalaza bez sadrzaj ili tajne koji su za osugivanje umesto spasenja...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 36 минута, MKD13 рече

Mi znamo da smo svi mi udovi jednog tela Crkve cija je bozanska glava sam Gospod Isus Hristos. A tajne su dejstvene i plodove mi vidimo svaki dan. Koliko suza pokajnih i uzdaha gresnika hramove MPC su culi i videli. Koliko susreta megu Boga zivog i palog Adama? Koliko preobrazene duse kroz zivot u Hristu! Koliko novih padova i ponovnog bienja u grudi zbog ljudskoj nemoci? I mlade i stare, deca, bez razlike u pola i vozrasta ubeziste i pomoci nalaze u hramovima MPC i u tajne koje sluzi ubogo svestenstvo.

Evo svakidasni rat za ljudske duse... evo mnoga preumljenja i resenosti da se sluzi Hristu a ne grehu. I mi tu nevidljivu borbu ili bolje reci rastenje u Hristu opitno svakidan poznajemo. I u toj borbi nevidljiva Hristova ruka postaje vidljiva.

Ipak sve to za nekog je ambalaza bez sadrzaj ili tajne koji su za osugivanje umesto spasenja...

 

 

Lepo si opisao da vas ni Bog Otac ni Majka Crkva nisu ostavili na cedilu jer se sluzite tom blagodaću. Jesu to su zaista ta dela i nije vam opšte potrebno da glumatate žrtvu.

Nego trazite autokefalnost na nacin da budete jednakopravna glava i to potpuno ista kao sto je SPC, te s toga ako mislite da ste žrtva jedne glave ne možete biti ni s toga samostalna glava, jer ne unosite Božji mir u Telo, nego nosite dozu nemira sa sobom kao da ga nikad ne mislite ostaviti po strani.

Ti shvataš da SPC ne može sama rešiti vaš problem?

I na kraju upravo radi gore navedenog, ne zelim da ti govorim sta Augustin govori o takvim raskolima.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, milos2000 рече

. Али то што се овде каже значи и да је Македонска православна црква део једне, свете и саборне апостолске Цркве.

Sa ovakvim stavom si ti po Augustinu u smrtnoj opasnosti a ne u smrti da dodam jer vidim da mora sve da ti se crta.

Autokefalnost ne znači neko zakasnelo priznavanje, pa da ti možeš furati svoju priču, haj haj baš nas briga, rodjeni smo...

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 09.01.2018 at 12:00, Volim_Sina_Bozjeg рече

Lepo si opisao da vas ni Bog Otac ni Majka Crkva nisu ostavili na cedilu jer se sluzite tom blagodaću. Jesu to su zaista ta dela i nije vam opšte potrebno da glumatate žrtvu.

Nego trazite autokefalnost na nacin da budete jednakopravna glava i to potpuno ista kao sto je SPC, te s toga ako mislite da ste žrtva jedne glave ne možete biti ni s toga samostalna glava, jer ne unosite Božji mir u Telo, nego nosite dozu nemira sa sobom kao da ga nikad ne mislite ostaviti po strani.

Ti shvataš da SPC ne može sama rešiti vaš problem?

I na kraju upravo radi gore navedenog, ne zelim da ti govorim sta Augustin govori o takvim raskolima.

 

Mi trazimo od SPC da nam pomogne, ovo shto sad radi BPC. Umesto toga mi od vas samo negiranja i omalovazavanja. Cak ste stvorili paralelnu jerarhiju koja jos negatorskije se odnosi prema MPC. Zato narod joj i neveruje i bice uvek znak ne  jedinstva a razmimolazenja, cisti promasaj!

Jeste, dozu nemira i u mnogome namerno... Isto kao vi shto nas nazivate da smo raskolnici sa ciljem da se "opomnemo"i shto pre da prifatimo vase uslove, tako smo i mi rekli neke stvari koje se desile sa vase strane a koji nisu nimalo ljiepi.

Pozivanje na Avgustina i teorije koje se podnose kao eklisiologija u slucaju sa MPC ne rade. Zato shto MPC nikad sama se nije odvojila, vec ste vi prekinili jedinstvo i sad kad trazi da se jedinstvo obnovi  vi joj ne date zbog politike. Koji su to raskolnici koji draze da ugu u opstenje sa Crkvom?!Bas zato su i raskolnici shto nece jedinstva sa crkvom; kad bi oni hteli jedinstvo Crkva bi ih primila u svoje lono ne trazeci od njih da ostave svoje ne dogmatske zablude. Nesto kao shto su jednoverci u Rusiju. Cak i papisti kad bi ostavile jereticke dogmati, Crkva bi ih primila sa sve druge razlike koje imaju sa istocne crkve. 

TI navodis neke kanone i neki Put! Navedi te kanone i taj Put koji vodi do autokefalije. Imajuci u vidu kako sve pravoslavne crkve su dobile autokefalnost a pogotovo srbi i pecku Arhiepiskopiju za vreme sv.Save i Patriarsestvo za vreme sv.Joanikija, SPC bi trebala da bude najsnishodnija prema MPC i njenoj autokefalnosti. A mi imamo u vas najveci neprijatelj o tom. A jos i znamo kako ste dobile eparhije u Makedoniji.

Vi trazite od nas nesto shto vi sami skroz suprotno ste uradili! I ajde da nemamo mi nikakve osnove sa autokefalnost mozda i da ste u pravo.Al kad tu je oduvek bila autokefalna crkva koja je nekanonski ukinuta i sad kad ima tu posebnu drzavu i organizirani crkveni zivot,mislim, savim su bezmisleni  zahtevi SPC. Jedino joj je vazno na papiru da drzi te eparhije, a ni je joj vazno ni jedinstvo ni potrebe makedonskog zhivlja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Раскол у Републици Македонији је највећа глупост у православном свету и не треба вам дати аутокефалију за досадашње понашање. Ако вам Српска црква није била права мајка, која јесте? Дала вам је своје владике, синод, свј језик - сва права, само патријарха да помињете. И нисте се показали као поуздани! Већ сам написао да нисте прогласили аутокефалију да би сада већ сигурно имали аутокефалију, били би црквено зрели.

Права истина је да ни ви сами нисте сигурни ко сте и шта сте, јесте ли Срби или Бугари или нешто треће? Користите туђе име за своје и ускоро ће те га се морати одрећи зарад уласка у ЕУ! Тражите да вам БПЦ буде мајка црква а шта би вам она дала, не би добили ништа од Бугара да сте остали под Егзархијом а после БПЦ-Бугарском патријаршијом.

Шта сте то имали своје под Егзархијом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 43 минута, Бранко Авдагић рече

Раскол у Републици Македонији је највећа глупост у православном свету и не треба вам дати аутокефалију за досадашње понашање. Ако вам Српска црква није била права мајка, која јесте? Дала вам је своје владике, синод, свј језик - сва права, само патријарха да помињете. И нисте се показали као поуздани! Већ сам написао да нисте прогласили аутокефалију да би сада већ сигурно имали аутокефалију, били би црквено зрели.

Права истина је да ни ви сами нисте сигурни ко сте и шта сте, јесте ли Срби или Бугари или нешто треће? Користите туђе име за своје и ускоро ће те га се морати одрећи зарад уласка у ЕУ! Тражите да вам БПЦ буде мајка црква а шта би вам она дала, не би добили ништа од Бугара да сте остали под Егзархијом а после БПЦ-Бугарском патријаршијом.

Шта сте то имали своје под Егзархијом?

Brane, vec sam reko i ja: kako vi sa nama tako mi sa vama, pa nek nas Bog sudi ko se kome ogresio. Sticajom okolnosti danasnja jerarhija ima apostolsko prejemstvo od SPC. Al to neznaci da sad vi mozete da radite sa nama kako vam se hte. Nije ni bratski ni po Bogu imajuci u vidu ceo istoriski kontekst.

Necu da vas vregam sa time kolko je zrela i kakva je vasa jerarhija, vi znate to bolje od mene.

Za makedonce i ko ni je siguran shta je-vama ogromnu blagodarnost! imali ste priliku da nam pomognete da nam ukazete shto smo!

Egzarhija nije nikad bila strana makedoncima, cak vise makedonci su obicno i u njoj imali ponajveci uticaj, kao i u ostalom u samoj Bugarskoj makedonci su imali ogoman uticaj. Cak i sad da se napravi federacija sa bugarima bugari ne bi imali nikakav uticaj nad makedoncima. Pre bi makedonci uticali na celu Bugarsku drzavu i na njenu politiku. Makedonski bugari od uvek su bili najrevnosniji patrioti.

Nebrini za nas, mi vidimo da se pravda polako javlja. Mi samo dobijemo sa ulaskom u Evropi i u New Macedonia nas narod ce se objediniti u jedno!

Bolje vi pripazite na sebe i stvarajte oko sebe prijatelje a ne neprijatelje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, MKD13 рече

Brane, vec sam reko i ja: kako vi sa nama tako mi sa vama, pa nek nas Bog sudi ko se kome ogresio. Sticajom okolnosti danasnja jerarhija ima apostolsko prejemstvo od SPC. Al to neznaci da sad vi mozete da radite sa nama kako vam se hte. Nije ni bratski ni po Bogu imajuci u vidu ceo istoriski kontekst.

Necu da vas vregam sa time kolko je zrela i kakva je vasa jerarhija, vi znate to bolje od mene.

Za makedonce i ko ni je siguran shta je-vama ogromnu blagodarnost! imali ste priliku da nam pomognete da nam ukazete shto smo!

Egzarhija nije nikad bila strana makedoncima, cak vise makedonci su obicno i u njoj imali ponajveci uticaj, kao i u ostalom u samoj Bugarskoj makedonci su imali ogoman uticaj. Cak i sad da se napravi federacija sa bugarima bugari ne bi imali nikakav uticaj nad makedoncima. Pre bi makedonci uticali na celu Bugarsku drzavu i na njenu politiku. Makedonski bugari od uvek su bili najrevnosniji patrioti.

Nebrini za nas, mi vidimo da se pravda polako javlja. Mi samo dobijemo sa ulaskom u Evropi i u New Macedonia nas narod ce se objediniti u jedno!

Bolje vi pripazite na sebe i stvarajte oko sebe prijatelje a ne neprijatelje.

Ниси ти никакав МКД13 већ БЛГ13, македонски бугароман. Великобугарски апетити никада нису имали граница. У 19. веку се у захтевима нисте били ограничили само на стару Трновску патријаршију, ама да сте стали само на Охридској архиепископији, тражили сте и област Пећке патријаршије и писали писмо православним Србима у Босни и Херцеговини где им се обраћате као Бугарима, са предлогом да се прикључе Егзархији! Толико о вашим "оправданим" историјским утемељењима и захтевима. А и сама Бугарска егзархија је била у расколу од 1870. до 1945!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Радећи на хеленизацији српског народа, грчки митрополити покушавали су да у српске цркве на Косову и Метохији уведу грчки језик. Тако је још крајем 18. века рашко-призренски митрополит Софроније захтевао да се у српској цркви у Призрену богослужење врши искључиво на грчком језику. Овакав став грчких митрополита према српском народу у Старој Србији ишао је у прилог бугарској пропаганди. Желећи да придобију народ у српским епархијама, бугарски агенти су обећавали Србима да ће им у сваком погледу пружити заштиту и да ће им омогућити отварање српских народних школа.
Радећи лукаво и у тишини, Егзархија је успела да постави своје учитеље у Гњилану, Митровици, Великој Хочи, Ораховцу, Сјеници, Новом Пазару и у још неким местима Старе Србије. Чим би учврстили свој утицај у неком месту, егзархисти би упркос својој слаткоречивости и датим обећањим убрзо показали свој антисрпски став. ...  Деловање бугарске Егзархије на подручију Старе Србије вршено је уз благослов турских власти, које су српски народ у тим областима, чак и у својим званичним документима убрајали у Бугаре (бугар-милет). Све је то ишло у прилог егзархистима, који су уз помоћ корумпираних турских вилајетских чиновника почели да врше снажан притисак на српско становништво не би ли га бугаризовали. ...

Како је у то време Призрен био економски и културни центар српског народа на Косову и Метохији, егзархисти су се нарочито трудили у том граду створе своје упориште. Још 1870. године Јоаким Грујев писао је да у Призрену живи бугарско становништво и да тај град, као и Метохија, од давнина припадају бугарским земљама. Радећи на ширењу своје пропаганде у Старој Србији, егзархисти су са великом пажњом пратили српски загранични национални рад у овим крајевима. Августа 1871. године у Призрену је изашао први број листа „Призрен”, који је био штампан на турском и српском језику. Лист је излазио једанпут недељно, а као вилајетски лист дистрибуирао се по целој европској Турској. Све информације у овом недељнику, осим оних преузетих из расписа порте и султанових фермана, односиле су се на збивања у Призренском вилајету. Излажење листа „Призрен” бугарска пропаганда је доживела као угрожавање својих виталних интереса у Старој Србији. Егзархистима се никако није свиђало то што се лист Призрен читао не само у Призренском, Солунском и Битољском вилајету, већ и у једном делу Дунавског вилајета. Да би спречили изалазак листа на српском језику, егзархисти су преко листа „Дунав”, који је био званично гласило Дунавског вилајета, оштро нападали српску редакцију листа „Призрен”. Егзархистима је велику помоћ у овој кампањи пружио нишки мутесариф Абдурахман-паша. Велики противник Срба и осведочени бугарофил Абдурахаман паша је у јуна 1871. године покушао да спречи одлазак Тодора Станковића у Призрен и да на тај начин саботира излажење листа на српском језику. Његову намеру осујетио је призренски валија Сафет паша. Августа 1872. године, поменути Абдурахман-паша постављен је за призренског валију и одмах је „почео да излива своју мржњу над штампаријом и уредницима вилајетског листа“. Абдурахман паша је јавно говорио да у Османском царству не постоје Срби него само Бугари. Своје бугарофилске ставове желео је да пласира у листу „Призрен”, чему су се храбро супроставили Тодор Станковић и Илија Ставрић. На срећу Срба у Старој Србији, Абдурахман-паша се није задржао дуго на челу Призренског вилајета. Захваљујући руском конзулу Јастребову, априла 1873. године, Абдурахман-паша је био премештен у Рушчук, а на његово место је био постављен Хусни-паша, који је био наклоњенији Србима.
Бугарски егзархисти су упорно настојали да на простору Косова и Метохије створе један центар из којег би деловала њихова пропаганда. Егзархисти су нарочито били заинтересовани да за своје циљеве придобију Призренску богословију. У намери да саботирају рад новоосноване Призренске богословије, егзархисти су наговарали призренске
богослове да напусте своју школу и пређу у бугарске просветне заводе обећавајући им боље услове школовање и веће стипендије. У исто време, егзархисти су и у Приштини покушали да међу тамошњом српском омладином нађу неколико ученика које би као своје питомце школовали у Бугарској. Сви ови напори егзархиста остали су без резултата. Знајући
да Призренској богословији недостају наставни кадар и финансијска средства, егзархисти су за време српско-турских ратова, овој школи у више наврата нудили своју помоћ и заштиту. Иако је Богословија била у веома тешком положају, све њихове понуде, биле су „са презрењем одбијене од стране управе Призренске богословије“.

Догађаји који су настали после српско-турских ратова тешко су погодили српско становништво у Турској. Изложени свакодневним нападима Арбанаса који су у српском народу видели главни разлог за све своје проблеме, Срби на Косову и Метохији нашли су се у веома тешком положају. Суочен најпре са деловањем Призренске лиге, а потом и са турским војним судовима, српски народ на Косову и Метохији, у првим годинама после 1878. године, није много мислио на школе. Изузев школа у Призренској нахији, које су се налазиле под заштитом руског конзулата у Призрену, многе српске школе на Косову и Метохији биле су позатваране. Над оним школама које су опстале, турске власти су спровеле строг надзор. У њима је било дозвољено да се деца уче писмености, али је строго била забрањена употреба српског имена.

Овако тешку ситуацију покушали су да искористе бугарски агенти, који су поново почели да врше притисак на Призренску богословију и Србе у Метохији. У томе се нарочито истицао извесни Кара Јове, који је био члан Идаре-меџлиса и председник скопско-бугарског комитета за народно просвештеније. Знајући у каквој се ситуацији налази Призренска богословија, он је од Ђорђа Камперелића затражио да се у Призрену отвори бугарска основна школа, гимназија, црква и богословија, а за узврат му је понудио велику финансијску помоћ, доживотно место управника богословије и новчану награду у висини од 800 златних турских лира. У договору са члановима српске црвено-школске општине у Призрену, Камерелић је одлучно одбио ову понуду и на тај начин сачувао не само Призренску богословију него и сам Призрен од агресивне егзархијске пропаганде и бугаризације српског живља. Одлучан став призренских Срба о неприхватању бугарске понуде, изазвао је велики бес егзархиста. Желећи да се освети призренским Србима, Кара Јове је ангажовао чувене арбанашке качаке Рамадана Заскока и Џељу Арслан Касизовића и наложио им да убију Камперелића. Сазнавши за то Камеперелић „није напуштао богословију, а чувао се с помоћу своје браће Призренаца, који су богословију чували као зеницу, и одолео је свим тим претњама, искушењима па и нападима“.
Незадовољни тиме што им је и овај план пропао егзархисти су од турских власти издејствовали да се у Призрен пошаље један државни чиновник који би на лицу места оценио да ли тамошњи Срби говоре српским или бугарским језиком. Овај чиновник провео је извесно време у Призрену и на велико разочарење егзархиста и призренског Шабан-ефендије осведоченог бугарофила, изјавио да се у Призрену говори српским језиком и да тамо живе искључиво Срби. 

ИТД., ИТД.

ИЗВОД ИЗ: Славиша Недељковић, "Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде":

http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf

Белешке сам избацио а налазе се у пдф-у

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@MKD13 Мислим да све ово ниси баш најбоље разумио. Крени од следећег - да ли има смисла да за неку заједницу кажеш да је Црква, ако је она једина која сама себе признаје? 

Бугарско мијешање у ова питање је дефинитивно политичке природе, као што је и овај раскол политичке природе. Не видим шта ту није јасно и шта ту треба објашњавати, као ни подлогу да се о томе расправља. Овде је ситуација јасна и евидентна.

„Бог је љубав“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...