Нацизам и немачки менталитет?

[Православни Србин]

пре 19 минута, александар живаљев рече

Мало ћу да скренем из периода Другог у Први светски рат. Ове године се појавила код нас изузетно значајна књига једног бриљантног историчара Џона Рола, ученика Франца Фишера који је разбио историјски ревизионизам (скидање одговорности са Немачке за Први рат) доказавши везу милитаристичких кругова са избијањем рата. Сада професор Рол, рече ми пријатељ и стручњак за тај период др Милош Ковић пред српску публику издваја и делове интимних разговора кајзера Вилхема II у послератној емиграцији у Холандији, који по свему, укључујући и необуздани антисемитимизам одговарају Хитлеровим "Разговорима за столом". Дакле ја бих рекао није била грешка у менталитету или философији и култури Немаца узрок појаве нацизма, већ милитаризам и империјализам вођства. Менталитет, али и култура (пре свега техника) довели су до запањујуће ефикасности тако насталог система.

Да, дефинитивно. Радна етика, дисциплина, преданост, пожртвованост- све су то оне дивне позитивне стране немачког идентитета које су их и довеле до великих висина. Немџи су један способан и надарен народ, то нема сумње. Честити свакако, искрен, што би рекли ,,што ти мисле, то ти кажу".

Али поставља се питање да ли тај милитаризам који си споменуо- да ли и он произилази из немачке културе и менталитета? Или, рецимо, склоност Немаца да не преиспитују ауторитете него да им се покоравају и прихватају их, без обзира на њихове мане. Да ли је и то изашло из њиховог менталитета?

Врло је занимљиво Шрирово објашњење тог феномена, које он налази у Мартину Лутеру и протетантизму у Немачкој, чиме он не мисли да напада протестантизам, јер је и сам протестант.

[александар живаљев]

пре 45 минута, Православни Србин рече

Радна етика, дисциплина, преданост, пожртвованост- све су то оне дивне позитивне стране немачког идентитета које су их и довеле до великих висина. Немџи су један способан и надарен народ, то нема сумње

Да се мало нашалим: имао сам једног врло вредног колегу на специјализацији (сви су били вредни) али овај просто неуморан, није стајао. Једанпут поседе друштванце специјализаната који минут, он одмах скочи:"Хајде нешто да радимо!" Рекох му: "Еј, бре, јел знаш ти да смо ми два пута такве као ти танџарама протерали. Да смо хтели да радимо сад би били под Немцима и ништа нам не би фалило."

Кад, кроз коју деценију то постаде као државна идеологија, стил, шта ли? И, наравно - Мартин Лутер. Од Ничеа сам покупио став да је Лутер сва немачка нововековна култура. Но, стварно не бих могао да проценим колико је допринео нацизму. Хитлер је покупио католички бечки антисемитизам Карла Лугера, нпр.

[RYLAH]

пре 2 часа, Православни Србин рече

Ово ми је све већ мање више познато, само не знам како то даје одговор на моје питање.

Одговор је да није било дисконтинуитета, и да не можеш нацисте да гледаш независно од Вајмарске републике, као што је поечтна поставка питања.

пре 2 часа, Православни Србин рече

Слажем се са овим, а конкретно и сам Шришер нешто слично тврди.

Знам, само видим проблем у томе што он прави дисконтинуитет између Пруске и Вајмарске републике. Дисконтинуитет ког једноставно нема. Дисконтинуитет је био условљен једино њиховом слабошћу у једном тренутку, и то је то.

пре 2 часа, Православни Србин рече

Трећи Рајх наслања на Вајмарску републику, али она је тежила ка демократији док је пруски милитаризам био типична војничка аутократија којој се Хитлер до бесвести дивио.

 

Овде се разилазимо, јер ја мислим да Вајмарска република никад није тежила демократији, тј да су је посматрали само као краткотрајно нужно зло. Од самог почетка је била устројена тако да је војска и даље била аристократија у њој, само прикривена. Убрзо су добили мандат и од сила победница да се поново наоружају у одређеној мери да би могли да гасе комунистичке устанке који су тад бујали по Немачкој. И тад се војна аристократија и званично опет етаблирала, и опет повезала са старим племством и крупним индустријалцима и почела да их и контролише у доброј мери. И скоро одмах почела да ради на поновном наоружавању. 

Мислим да поента није у немачком колективном духу, протестантизму, у Вагнеру или Фридриху. Поента је да је једноставно такав систем тад направљен у Немачкој, и да је трајао све до коначног слома Немачке, до краја Другог св. рата. Као што је код Јапанаца постојало исто то милитаристичко друштво. Као што је у свакој комунистичкој држави постојала војна аристократија а друштва била у мањој или већој мери милитаризована. Као што је у Француској постојао револуционарни терор са ко зна колико стотина и стотина хиљада жртава, и систем који је из њега изашао, све док Француска није потпуно војнички поражена. Италију под Мусолинијем да и не помињемо. Као што су и колонијалне силе вршиле страховите геноциде по колонијама.

Знам да све ово знаш, гледао сам твоје постове на историјске теме, и није ми намера да те сад као нешто учим (као што није била ни у претходном посту). Поента ових постова је само да стављам све на гомилу да бисмо лакше сагледали да се не ради о неком културном или духовном обрасцу из ког се црпи милитаризам или склоност ка ужасним злочинима, него да се једноставно ради о систему који се усвојио. А зашто се систем усвоји? Због историјског тренутка. Конкретно, Пруска је замислила да уједини немачке земље и морала да се потпуно милитаризује са тим циљем, да још од школских клупа индоктринира децу у потпуности (јер поред ратова за уједињење, знала је да друге европске силе неће тек тако да дозволе то уједињење). 

[Trifke]

пре 1 сат, Православни Србин рече

Да, дефинитивно. Радна етика, дисциплина, преданост, пожртвованост- све су то оне дивне позитивне стране немачког идентитета које су их и довеле до великих висина. Немџи су један способан и надарен народ, то нема сумње. Честити свакако, искрен, што би рекли ,,што ти мисле, то ти кажу".

Али поставља се питање да ли тај милитаризам који си споменуо- да ли и он произилази из немачке културе и менталитета? Или, рецимо, склоност Немаца да не преиспитују ауторитете него да им се покоравају и прихватају их, без обзира на њихове мане. Да ли је и то изашло из њиховог менталитета?

Врло је занимљиво Шрирово објашњење тог феномена, које он налази у Мартину Лутеру и протетантизму у Немачкој, чиме он не мисли да напада протестантизам, јер је и сам протестант.

Samo mala digresija, Nemci nisu vecinom protestanti vec Rimo katolici.  

[Православни Србин]

пре 1 сат, александар живаљев рече

Да се мало нашалим: имао сам једног врло вредног колегу на специјализацији (сви су били вредни) али овај просто неуморан, није стајао. Једанпут поседе друштванце специјализаната који минут, он одмах скочи:"Хајде нешто да радимо!" Рекох му: "Еј, бре, јел знаш ти да смо ми два пута такве као ти танџарама протерали. Да смо хтели да радимо сад би били под Немцима и ништа нам не би фалило."

пре 1 сат, александар живаљев рече

И, наравно - Мартин Лутер. Од Ничеа сам покупио став да је Лутер сва немачка нововековна култура. Но, стварно не бих могао да проценим колико је допринео нацизму.

Не бих рекао да је Лутер допринео нацизму директно, ако изузмемо његов оштар и радикалан антисемитизам коме је био склон (чувено дело ,,О Јеврејима и њиховим лажима", због кога су га и Хитлер и Розенберг хвалили), већ јер тим ставом који је усадио у Немце да се ауторитерима на власти треба покоровати, да се њихова дела и оно што раде не сме доводити у питање, преиспитивати- допринело том ауторитаризму који ће касније нацисти искористити за своју идеологију.

пре 1 сат, александар живаљев рече

Хитлер је покупио католички бечки антисемитизам Карла Лугера, нпр.

Ово је спорно питање, јер постоје и тврдње и сведочанства (нпр. његов пријатељ из младости Кубичек или како се већ звао) која сведоче да је Хитлер и пре одласка у Беч (дакле, пре него што је сазнао за др. Карла Луегера и његову Хришћанско-социјалну партију) био већ формирани антисемита а да је тамо своје антисемитске ставове само продубио. Сам Хитлер у својој књизи је тврдио да је у Бечу постао антисемита, али историчари су склонији да верују да је и пре тога био антисемита.

Било како било, тачно је да је др. Луегер и његов покрет извршио кључни утицај на Хитлера и његове ставове и Хитлер је рекао да је дубоко поштовао др. Карла Луегера, пише да је био присутан на његовој сахрани и да је он био засигурно највећи Немац који је икада водио Беч. Али, му је и неке ствари замерао- пре свега то што је њихов антисемитизам био заснован на религијским основама, а требало је, по Хитлеру, да буде заснован на биолошким и расним основама. Друго, то што је Луегер подржавао Хагзбурге које је Хитлер мрзео и сматрао их ,,издајницима немачке расе", јер су допустили расно мешање у Аустро-Угарској.

[GeniusAtWork]

пре 9 часа, Православни Србин рече

Такође, Ниче је проповедао долазак ,,натчовека", који је ,,са оне стране морала", гази по свима да би остварио свој циљ.

Ваљда је по Ничеу натчовек неко ко изгради сопствени морални систем не ослањајући се на традиционалне норме, а не неко ко гази по другима да би остварио циљ? Онда испада да је било који психо или социопата натчовек.

[Православни Србин]

1 hour ago, RYLAH рече

Одговор је да није било дисконтинуитета, и да не можеш нацисте да гледаш независно од Вајмарске републике, као што је поечтна поставка питања.

Нацисти су мрзели Вајмарску Републику и настојали да је униште. Поптпуног дисконтинуитета није било, ајде да се сложим, било је неких веза, али Шрирер хоће да каже да је то много мање од континуитета који Трећи Рајх има са Пруском и њеним милитаризмом. И наводи вишењ извора којима потврђује ту тезу. Треба да се прочита, па онда да се закључи, ја сам навео само неке делове али то није довољно изгледа.

Дакле, да постоје континуитети са Вајмарском Републиком, али они су врло мали у поређењу са Пруском и њеним милитаризмом који су много већи, значајнији и који су суштински. Трећи Рајх је довео пруски милитараризам до највећих могућих граница, потпуно га је оживео и прожео немачко друштво њиме. И то је чињеница.

1 hour ago, RYLAH рече

Знам, само видим проблем у томе што он прави дисконтинуитет између Пруске и Вајмарске републике. Дисконтинуитет ког једноставно нема. Дисконтинуитет је био условљен једино њиховом слабошћу у једном тренутку, и то је то.

Наравно да га има. Шта год ти писао, Пруска је била милитаристичка држава, Вајмарска Немачка није. Чак и да кажемо да није смела, јер су јој савезници наметнули да мора војско скоро па да укине, опет ту постоји разлика. Није једноставно исто. Друго, Вајмарска јесте тежила демократији и даље остајем при томе. Погледај њихов устав, законе, улогу Рајхстага који се стварно нешто питао, а не ко код пруског милитаризма где је улога Рајхстага била само декларативна, никакав утицај није имала у односу на војску и владајућу династију. Чак је избор канцелара био у власти воље владара, док се у Вајмарској ипак бирало гласовима народа. Велика је то разлика, ипак, шта год ми причали о томе.

Да је заиста била подједнако милитаристичка, да су генерали заиста имали привилегије у њој о којима пишеш, не би они дизали пучеве против ње. Да, Хитлеров ,,пивнички пуч", није једини пуч који је подигнут против Вајмарске Републике, дизани су и пре тога пучеви и покушаји државног удара, и то исто од стране милитариста, генерала, итд. На крају крајева, зашто је Лудендорф подржао Хитлеров пуч ако му је Вајмарска Република била мила и ако је у њој могао да има оне привилегије које је војска имала у претходном систему? Да се не лажемо, ипак није исто.

1 hour ago, RYLAH рече

Овде се разилазимо, јер ја мислим да Вајмарска република никад није тежила демократији, тј да су је посматрали само као краткотрајно нужно зло. Од самог почетка је била устројена тако да је војска и даље била аристократија у њој, само прикривена. Убрзо су добили мандат и од сила победница да се поново наоружају у одређеној мери да би могли да гасе комунистичке устанке који су тад бујали по Немачкој. И тад се војна аристократија и званично опет етаблирала, и опет повезала са старим племством и крупним индустријалцима и почела да их и контролише у доброј мери. И скоро одмах почела да ради на поновном наоружавању. 

Мислим да грешиш. Социјалдемократија која је владала у Вајмарској Републици тежила је демократији и заиста је хтела да се одрекне милитаризма који је дебело прогонио ту исту социјалдемократрију. Дакле, тежила је демократији, али је имала пуно проблема-пре свега однос савезника према њој, затим унутрашње нестабилности, тежња да не допусти комунистичку револуцију натерала је да прави уступке војсци и генералима који су мрзели, који су је, слажем се, посматрали као нужно зло и који су хтели да је униште. Али, пази, то што су генерали сматрали да је Република привремена нужна ситуација док не дође време за поновну успоставу милитаризма- уопште не негира тврдњу да је Вајмарска Република тежила демократији. Како рекох, јесте, тежила је, али је била у грдним проблемима који су њене тежње настојали да осујете а њу саму униште.

Али, опет, у поређењу са претходним немачким режимима, Вајмарска Република јесте била демократска држава. На власт се долазило изборима, Рајхстаг се нешто и питао у земљи, постојала је пуна слобода штампе. Милитаризам, како рекох, да је био повлашћен у њој, не би подржавао пучеве против ње. Милитаристи су је због тога презирали. Онда су се повезали са крупним индистрјалцима како си лепо приметио, јункерима, племством и заиграла на карту Хитлера јер су рачунали да ће он најбоље да уништи државу коју они у суштини мрзе-Вајмарску Републику. У суштини, њој иза леђа, користећи њене проблеме и унутрашњу нестабилну ситуацију- они су хтели да је униште. То је још један доказ, по мени, да је она тежила ка демократији.

Кад социјалдемократија пада, онда долазе националисти и конзервативци (који су Републику у суштини мрзели и који су хтели да је униште), који опструиорају и дестабилишу Републику и њене имституције, полако али сигурно се удржују да елиминишу социјалдемократе и уједињују се око Хитлера, екстремисте, коме дају подршку и који то и чини-руши њима омражену Републику и успоставља поново немачку милитаристичку државу, њима тако драго. Многи генерали који су помогли Хитлеру да сруши Вајмарску Републику, постаће касније жртве тог истог Хитлера, но то је сад нека друга тема.

Дакле, историја Вајмарске Републике је историја неуспешних покушаја да се успостави потпуно демократско друштво у Немачкој. То је очигледно. Нажалост, није успело из више разлога, спољних и унутрашњих. Савезници ту доста сносе одговорност, но да не идемо сад и у ту причу.

пре 1 сат, RYLAH рече

Мислим да поента није у немачком колективном духу, протестантизму, у Вагнеру или Фридриху. Поента је да је једноставно такав систем тад направљен у Немачкој, и да је трајао све до коначног слома Немачке, до краја Другог св. рата. Као што је код Јапанаца постојало исто то милитаристичко друштво. Као што је у свакој комунистичкој држави постојала војна аристократија а друштва била у мањој или већој мери милитаризована. Као што је у Француској постојао револуционарни терор са ко зна колико стотина и стотина хиљада жртава, и систем који је из њега изашао, све док Француска није потпуно војнички поражена. Италију под Мусолинијем да и не помињемо. Као што су и колонијалне силе вршиле страховите геноциде по колонијама.

Да, знам све то. Али, ми овде сада говоримо о немачком нацизму који није само светски него је, нарочито у почетним фазама, и немачки феномен. Не може се то игнорисати. Иако ми је познато све то што си навео, извини, али нећеш ме убедити да су Хитлеру узор и наслеђе на које се наслањао били француски револуционарни терор или комунистичко друштво, већ оно што је било у његовој земљи и народу. Пошто није он био Француз, већ Немац, деловао је у Немачкој, наслањао се на појаве из немачког народа. Не из француског.

Узор и наслеђе на које се наслањао може му бити пруски милитаризам, једно живо милитаристичко уређење и друштво у његовом народу и велика традиција коју су они поседовали. То је сасвим логично закључиоити. Зашто је теби то спорно? Мени је сасвим логично. У ствари, пруски милитаризам је био основа доласка нациста на власт, Хитлер се наслонио на војску, на генерале. Тај милитаризам јесте био основа и нацистичке власти. Без обзира што је у том историјском тренутку милитаризам почео да се појављује и у другим земљама, код нациста је он био заснован на пруском милитаризму. Јер, што би Хитлер гледао у Французе (чија је колонијална освајања одбацивао и сматрао  нечим погрешним), Јапанце или Совјете кад је у својој земљи имао дугу и још живу милитаристичку традицију. Сасвим је логичан овај мој закључак.

И да, поента јесте у Фридриху, његов милитаризам и бирократски систем (,,савршена пруска бирократија", како су нацисти говорили) био им је узор који су они следили и спроводили до крајњих граница. Више него у ичем поента је у томе и то објашњава Хитлерово дивљење према Фридриху које је ишло толико далеко да он сатима и сатима стоји и побожно посматра Фридрихов портрет у лудачком дивљењу овом владару. Не видим разлога да се негира тако очигкедна ствар.

пре 1 сат, RYLAH рече

Поента ових постова је само да стављам све на гомилу да бисмо лакше сагледали да се не ради о неком културном или духовном обрасцу из ког се црпи милитаризам или склоност ка ужасним злочинима, него да се једноставно ради о систему који се усвојио. А зашто се систем усвоји? Због историјског тренутка. Конкретно, Пруска је замислила да уједини немачке земље и морала да се потпуно милитаризује са тим циљем, да још од школских клупа индоктринира децу у потпуности (јер поред ратова за уједињење, знала је да друге европске силе неће тек тако да дозволе то уједињење). 

И Хитлер је желео да уједини Немачку, а милитаризам је био у ту сврху као и у сврху каснијег рата за ,,животни простор". Зар не видиш да нема разлике суштинске? И једни и други су имали циљ, за који им је била потребна милитаризација земље, и који су због тога и вршили. И при томе су газили демократију до краја.

А културни и духовни елементи у немачком народу који су били допринели појави нацизма свакако постоје, навео сам неке од њих, можемо и на њих да се осврнемо ако желиш. Рецимо, у духовном смислу, Вагнер јесте извршио кључан утицај на нацизам. При чему то ничим не чини великог композитора ,,претечом нацизма" или претечом злочина, али ако је његова опера извршила утицај на нацизам, не видим разлога да се то не каже? Поготово ако се зна да су и Вагнерова породица и поменути Чемберлен, Вагнеров зет, били и пангермански расисти и антисемити, врло блиски нацизму.- И сам Вагнер је имао антисемитских идеја. Није ваљда да су сви они погрешно схватали њега?

Дакле, све су то ствари које су неизбежне и које не треба тако олако одбацити ако жели озбиљно да се дискутује о нацизму. Како рекох није он ,,пао с марса", мора да постоје неки узроци, духовне, историјске и политичке природе који су утицали на његову појаву.

[Православни Србин]

пре 44 минута, GeniusAtWork рече

Ваљда је по Ничеу натчовек неко ко изгради сопствени морални систем не ослањајући се на традиционалне норме, а не неко ко гази по другима да би остварио циљ? Онда испада да је било који психо или социопата натчовек.

Ниче је  рекао ,,Кад видиш да неко пада, ти га погурај још више". Тако некако, не могу тачног да се сетим цитата. У ,,Вољи за моћ" Ниче говори о ,,владајућој раси", ,,владајућој елити", и ,,натчовеку" који из ње излази који тежи ка моћи, снагом своје воље, да постане ,,госпдар земље". Да, тежња ка моћи, ка власти, а ,,натчовек" који је са не стране добра и зла, који преведнава све вредности и мери их јефино према себи самом, итд. Да, Ниче јесте у том ,,натчовеку" видео неког ко гази све пред собом.

Ниче је о човеку написао следеће: ,,Не постоје такве ствари као што је право на живот, право на рад или право на срећу: у том погледу човек се не разликује од најнижег црва".

Пошто је по Ничеу, ,,натчовек" изнад човека који је према њему ,,најнижи црв", онда гажење тог ,,црва" се подразумева. О женама је Ниче имао још горе мишљење. 

Да ли је то психопата, питаш? Па може се тако рећи. И сам Ниче је на крају ментално попустио. Очигледно је да је он, уз сво поштовање према њему као великом филозофу, ипак у много чему застранио.

Е сад, не кажем да је све Хитлер преузео од Ничеа, није. Неке ствари је и искривио, није спорно. Ниче није био националиста, није био антисемита. Ниче је имао лоше мишљење о Немцима и самој немачкој филозофији. У тим сртварима се Ниче и Хитлер свакако разилазе. Али неке основне идеје стоје.

 

[Православни Србин]

пре 2 часа, Trifke рече

Samo mala digresija, Nemci nisu vecinom protestanti vec Rimo katolici.  

Тачно, али је Лутер несумњиво у великој мери утицао на немачки народ и немачку културу.

[Trifke]

пре 3 минута, Православни Србин рече

Тачно, али је Лутер несумњиво у великој мери утицао на немачки народ и немачку културу.

Uticao je on na ceo svet i to u svakom pogledu. 

[александар живаљев]

пре 1 сат, GeniusAtWork рече

Ваљда је по Ничеу натчовек неко ко изгради сопствени морални систем не ослањајући се на традиционалне норме, а не неко ко гази по другима да би остварио циљ? Онда испада да је било који психо или социопата натчовек.

Да, то се често неосновано брка и прави сасвим неоснована збрка око Ничеа и нацизма. Осим злоуптребе с њихове стране истргнутих крилатица, које су поткрепљивали подршком користољубиве Ничеове сестре, они немају никакве везе. Ниче је више филозоф данашњег доба, које га, по неком усуду, не познаје.

пре 56 минута, Православни Србин рече

Да ли је то психопата, питаш? Па може се тако рећи. И сам Ниче је на крају ментално попустио.

Имао је наследан сифилис, зато је ментално оболео. Контакти са женама, осим нерашчишћене до данашњег дана приче са Лу Саломе, били су му рудиментарни. Али, ако је то изазивало неке неуротске сметње и дисфункције, психопатију није. Иначе, још једном хвала што коректно водиш дискусију, ове напомјене да Ниче није био националиста и антисемита су драгоцјене. Не морамо у свему да се сложимо, замисли тек де би нас одвела прича о Хајдегеру и Хитлеру!, али заиста прија када се разговара са човјеком који улаже труд у своју аргументацију.

[Аристарх]

On 12/15/2017 at 8:27, Православни Србин рече

Али поставља се питање да ли тај милитаризам који си споменуо- да ли и он произилази из немачке културе и менталитета? Или, рецимо, склоност Немаца да не преиспитују ауторитете него да им се покоравају и прихватају их, без обзира на њихове мане. Да ли је и то изашло из њиховог менталитета?

Већина Европе је тада била старо капиталистичко (не овај нови капитализам), милитаристичко друштво, војни пројекти су били јако битни у свим земљама око Немачке, почевши од Француске. Али немци су брзо постали индустријска сила, па онда највећи светски центар теоријске физике и осталих битних наука. Када бих гледао са стране све то, Хитлер је након поделе Пољске имао споразум са Стаљином и онда су Французи и Енглези први умарширали у Немачку и тако покренули рат. Иако је анексија Пољске била кршење споразума, Хитлер није очекивао напад, јер их је све довео на војну параду пре тога и прекршио сваки послератни споразум. Од тога да 1. се наоружао и направио војску, авијацију и морнарицу па 2. да је анексирао Аустрију, део Чешке, па да је одбио плаћање ратне одштете... углавном никакве санкције није доживела Немачка. Да није било Француза и Енглеза, Стаљин би се спремио за сукоб, како је и планирао. И рат би био другачији, ко зна како би Европа изгледала и дали би Хитлер уопште изазвао онолико страдање. Ја то из угла краљевине СХС, јер ми смо жртва похода на СССР били. 

Немци су по ономе што сам ја видео скоро на Историјским каналима, били јако блиски дипломатски са целом Европом, имали су десничарске истомишљенике свугде, чак и у Британској монархији која је Немачког порекла. Зато су Немци за рат кривили јевреје који лобирају против Немачке која им је укинула банке и могућности пословања.

Дали је тачно да Хитлер није био припадник нити једне Цркве, већ паганин? Јели био можда неки доказ о томе у књизи? Јер ја сам добио књигу на поклон, писао је Најџел Пеник-Хитлерова Тајна Наука. Где се он представља као неки Дарк Хипик.

[Православни Србин]

пре 10 часа, Mиљан Л. рече

Али немци су брзо постали индустријска сила, па онда највећи светски центар теоријске физике и осталих битних наука. Када бих гледао са стране све то, Хитлер је након поделе Пољске имао споразум са Стаљином и онда су Французи и Енглези први умарширали у Немачку и тако покренули рат. Иако је анексија Пољске била кршење споразума, Хитлер није очекивао напад, јер их је све довео на војну параду пре тога и прекршио сваки послератни споразум. Од тога да 1. се наоружао и направио војску, авијацију и морнарицу па 2. да је анексирао Аустрију, део Чешке, па да је одбио плаћање ратне одштете... углавном никакве санкције није доживела Немачка. Д

Тачно, Хитлер је прекршио и изиграо сваки споразум који је постигао. Сва обећања што је дао, такође је прекршио. Од почетка је хтео само једно-рат и ширење граница Рајха према Истоку (Лебенсраум-животни простор). Хитлер је на све то већ указао много раније- у Мај Кампфу. Од идеја које је тамо изнео у суштини никада није одустајао. И све што је урадио, након доласка на власт, било је у том правцу. Версај је прво у потпуности прекршио и одбацио, тајно се наоружавао, увео општу војну обавезу. Затим је кренуо у освајања других држава и територија, што је на крају резултирало светским ратом.

пре 10 часа, Mиљан Л. рече

Да није било Француза и Енглеза, Стаљин би се спремио за сукоб, како је и планирао. И рат би био другачији, ко зна како би Европа изгледала и дали би Хитлер уопште изазвао онолико страдање. Ја то из угла краљевине СХС, јер ми смо жртва похода на СССР били. 

Да, то је тачно. Британска и француска политика је у том периоду била крајње јалова, крајње попустљива и готово капитулантска пред Хитлеровим лудачким амбицијама, а са друге стране одлучно је била одбојна према СССР-у и његовим захтевима за јединствену савезничку коалицију против Хитлера.

Аутор ове књиге веома критикује такву британску политику и изражава неразумевање за њу. Било како било, ова неодлучна (намерна или ненамерна, то је сад питање за једно дубље историјско разматрање) је можда и одговорно што се касније десило оно што се десило. Јер кад је Хитлер напао Рајнску област и тиме први пут показао своје ратоборно расположење, тада је још могао да буде спречен. Немачка је тада још увек била војно слаба, мемоари и немачка документа која аутор објављује у књизи, кажу да су сви немачки генерали, па чак и сам Хитлер, били свесни да немају шансе уколико савезници реагују. Међутим, Хитлер је био убеђен да неће реаговати, што се показало тачним.Да су приликом напада на Рајнску област, савезници реаговали, Француска а за њом одмах и Британија, то би вероватно био крај Адолфа Хитлера и Трећег Рајха и вероватно би била избегнута сва она страдања која су се десила. Зашто тада није рераговано је ствар за историјску дебату. Аутор критикује то кукавичко понашање савезника и пита да ли је могуће да савезници нису знали да Немачка у том тренутку није била у стању да се војно носи са њима? Могуће, у то и сам аутор изражава извесне сумње, да су ту биле неке закулисне игре у питању.

Такође, он оштро критикује срамну предају Чехгословачке Хитлеру и пита зашто су савезници предали једну од, вероватно, најдемократскијих држава у Источној Европи да би, не много времена касније, бранили Пољску коју је водила војна хунта, од којих су многи били пронацистички оријентисани. Такође, он критикује и упорно одбијање савезника за совјетске понуде. Иако се јасно зна ко је и шта је био Стаљин (диктатор, деспот, бољшевички терориста, итд) не може се негирати да је он поштено нудио савезницима сарадњу против Хитлера, д почетка кризе у Чехословачкој па све до пољске кризе тј. њеног захуктавања. Совјети су упорно нудили савезницима савез, сарадњу, али су их ови малтене презриво одбацивали. Аутор критикује такву политику као неодговорну, и ја се са тим слажем. И сам Черчил је често критиковао такву политику својих претходника. Они су ти који су гурнулу Стаљина у загрљај Хитлеру. Иако је касније, на Западу нарочито, била форсирана прича о ,,срамном Стаљиновом дилу са Хитлером и подели Пољске", исто тако се заборавља ништа мање сраман дил савезника, Британаца пре свега, из којег су искључили Русе, са Хитлером око предаје Чехословачке. Исто је то- срамно и неодговорно су обе стране (и Британци и СССР) поступили. Нагодили су се са лудачким диктатором, притом крајње поквареним и крајње нечасним, жртвујући своје савезнике и честите народе на тацни. Аутор критикује и саме Пољаке који су, због њихове атавистичке одбојности према Русима,  чак и у тренутку смртне опасности одбили било какву руску помоћ (а Руси су тада једини могли да им прискоче у помоћ) уз смешно образложење да ,,Руси немају снаге да су одупру Немцима".

Било како било, таква политика била је крајње погубна. Да се, чим се видело ,,колико је сати", стало Хитлеру у крај, биланс тог сукоба не би био онакав какав је био.

пре 10 часа, Mиљан Л. рече

Немци су по ономе што сам ја видео скоро на Историјским каналима, били јако блиски дипломатски са целом Европом, имали су десничарске истомишљенике свугде, чак и у Британској монархији која је Немачког порекла. Зато су Немци за рат кривили јевреје који лобирају против Немачке која им је укинула банке и могућности пословања.

Да, то није спорно. У ствари, Хитлер је био, по мом мишљењу, англофил. Не само Хитлер, него и многи други нацисти. У Мајн Кампфу, Хитлер тврди да је Енглеска природни савезник Немаца и да се, по сваку цену, мора очувати пријатељство са Енглеском. И касније, током почетка свега овога, Хитлер је хтео по сваку цену да очувају мир са Енглеском. Када то није успело, тај неуспех су приписали томе што наводно ,,Јевреји владају Британијом".

пре 10 часа, Mиљан Л. рече

Дали је тачно да Хитлер није био припадник нити једне Цркве, већ паганин? Јели био можда неки доказ о томе у књизи? Јер ја сам добио књигу на поклон, писао је Најџел Пеник-Хитлерова Тајна Наука. Где се он представља као неки Дарк Хипик.

Хитлер је, као рођени Аустријанац, званично био римокатолик. У књизи има поглавље о прогону Цркве у нацистичком Рајху. Ту аутор, а и на многим другим местима у књизи, Хитлера и сам Трећи Рајх дефинише као ,,паганску, антихришћанску творевину".

Што се Хитлеровх верских уверења тиче, постоји више мишљења историчара о томе. Сам Хитлер у Мајн Кампфу час употребљава термине попут ,,Бог", ,,Господ", ,,Творац", али и термине попут ,,Провиђење", затим помиње ,,богове"-историје, рата, судбине, итд. По мом неком мишљењу, Хитлер је био деиста, значи веровао је да постоји ,,виша сила", али ју није идентификовао јасно одређено. Ово, наравно, ако изузмемо оне теорије о окултном пореклу нацизма. Што се тих теорија тиче-има ту доста тачних и интересетних ствари. У суштини, сатанмска природа нацизма је јасна, па био Хитлер отворени сатаниста или деиста.

Што се тиче односа према Цркви-Хитлер није хтео да уништи Цркву као институцију, јер је сматрао да је то немогуће и да нема потребе за тим. Хутлер је, и о томе има опширно разматрање у Мајн Кампфу, сматрао да Цркву не треба уништити, већ је треба ,,зауздати"- ограничити њен утицај, ставити под контролу државе и ,,подредити националним интересима", тј. ономе што нацисти кажу да је ,,национални интерес". Познат је и Хитлеров позитиван став и за једну врсту дивљења коју је Фирер гајио према Исламу као ,,мушкој, ратничкој религији". Сам нацистички покрет није имао јасан став о религији- било је ту отворених пагана (Розенберг, Химлер), било је атеиста (Мартин Броман), а било је и оних који су се сматрали хришћанима (нпр. Геринг). Дакле, разних ставова је било око тога.

Али ако погледамо суштински, без обзира на све то, нацизам јесте био паганска и антихришћанска идеологија. Што доказује на крају њихов прогон Цркве и хришћана који су одобравали чак и они делови нацистичке партије који су се сматрали хришћанима.

[Кратос]

On 12/15/2017 at 20:29, GeniusAtWork рече

Ваљда је по Ничеу натчовек неко ко изгради сопствени морални систем не ослањајући се на традиционалне норме, а не неко ко гази по другима да би остварио циљ? Онда испада да је било који психо или социопата натчовек.

Ničeov nadčovek je otelotvorenje volje za moć lišeno svakog morala,u smislu da je amoralan,iznad kategorija dobra i zla,zver,suvi nagon željan expanzije,afirmacije i neprestanog prevazilaženje sebe kao bića.

[Војвода7]

On 15.12.2017. at 13:41, Драшко рече

Do skoro sam bio u fazonu da su Nemci u stvari super narod ali da su imali tu jezivu epizodu gde su podlegli svom nekom tripu, egu...ko zna čemu

Medjutim imam dve bliske drugarice koje su živeli u D dugo i obe su u fazonu da su oni u suštini nacisti...i kraj

Мене занима шта Нијемци сад мисле о Хитлеру, не вјерујем да су после рата одмах сви прихватили да је он злочинац, мислим да и сад има доста Нијемаца којим је Хитлер идол...