Нацизам и немачки менталитет?

[Аристарх]

On 12/19/2017 at 14:11, Православни Србин рече

Али, главни циљ му је свакако био запоседање великих територија на Истоку, истребљење Словена које је сматрао ,,мање вредном расом", колонизацију Немаца на те територије, а онај мали број Словена, остављених у животу, треба претворити у немачке робове. То је био један дугорочни циљ од кога никада није одустао. То је био главни циљ спољне политике Трећег Рајха. Што се Британаца тиче, Хитлер је, по мом суду, несумњиво, био англофил и био је наклоњен Енглезима и сматрао је да су ,,животни интереси" Енглеске и Немачке једнаки и да између ове две држасве треба да постоји савезништво. Јер Хитлерова парола у Мајн Кампфу је била- Савез са Енглеском, рат против Русије тј. Совјетског Савеза. На руку му је ишла комунистичка револуција у Русији јер је веровао да ће сада имати још јаче оправдање, а тиме и подршку од Енглеза, за напад на Русију под изговором антикомунистичке борбе. И тада исписује ону чувену реченицу: ,,Крај јеврејске (тј. комунистичке) владавине у Русији биће и крај Русије као државе". У томе је управо јасно шта је он хтео и желео. Касније је само показао да је остао доследан томе.

Тек ће историчари неки у будућности моћи да лакше расплету цело то дешавање, ипак је то био рат са највише жртава у историји Европе. Хитлер је био лукав политичар, он је развијао идеју након писања књиге Меин Кампф, притом су неке ствари биле догматски усмерене на вањску политику. По историји, коју ми поседујемо у Београду. Када је у питању Југославија пре рата, он је подржавао Србе у Југославији и јавно рекао да Немачка нема интересе на Балкану, да је аустроугарско балканско питање била грешка. Јер није он кривио Србе за пропаст Аустроугарске, већ јевреје. Њега је интересовала Немачка заједница и права исте у Југославији. Притом је критиковао Југословенског Министра финансија да је про јеврејски јер задужује државу код приватних банкара. То је била и критика опозиције у Влади Југославије ка министру финансија. Који је после рата са Антом Павелићем у Буеносајресу правио организацију о рушењу комунизма и подели Југославије. Ми смо ту страдали јер нисмо хтели да пустимо Немце у Русију преко наше територије, што је Ватикан искористио и подигао Хрвате, покушавши да изкомпезују (Српско-Хрватску) Далмацију коју су фашисти преузели и од Српских територија створе нову Хрватску територију, уз покатоличавање и етничко чишћење наравно. То није имало идеолошке везе са Немцима. Хитлер је Ватикан сматрао контролисаним елементом, због подршке коју је добио. Али их је критиковао због изазивања неконтролисане и штетне ситуације у окупираној Југославији, подједнако као што је критиковао целу Италијанску војску због неспособности у Африци и другде. Што је резултирало каснијим збацивањем Мусолинија са власти и окупацијом Италије од стране Немачке. Док је Хрвате, Украинце и Румуне Немачка посматрала као неке мале народе који омогућују сигурност једне од транспортних рута за источни фронт тј. територију која је била почетни циљ и стратешки битна за немачку економску независност после рата. Јер они нису заборавили да су напали СССР и да је Југославија само стратешки пролаз. Немац је због нафте, мерио километар који пређе са тенком, није им Југославија била циљ већ средство.

Хитлер је хтео да обнови пар бивших царстава у једну империју са новом идеологијом која одбацује утицај семитизма и самим тим Хришћанства ако сам добро схватио, са циљем да постану независна глобална култура и сила, Стаљин је хтео комунистичку европу а остали им се нису претерано мешали, јер Енглези, Французи и Американци, нису знали шта раде и покушавали су да суоче Хитлера и Стаљина. Тек када су видели да њих двојица неће да ратују међусобно, већ су потписали примирје након поделе Пољске у чему је и Словачка учествовала, Савезници су са војском ушли у Немачку територију, што су Немци офанзивно одбили и кренули у тотални рат. Ту крећу компликације, такође Хитлерово "јеврејско питање" се узима здраво за готово. Уствари је то био рат између Јевреја и Хитлера који је трајао од паљења Рајхстага, 6 година дуже од Другог светског рата и био је трансатлантске природе. Због чега је Хитлер био у стању да компезује империјалистичку политику у Европи и на крају изгуби рат са свих страна, кључно га је изгубио због Руса. Јер да није напао СССР, јако је могуће да би он победио у Европи и никада не би крочио на Балкан, рат би се претворио у хладни рат између Велике Немачке наспрам Комонвелта и Америке. Који би пренео сукобе и Светски рат ван Европе. Јер С.А.Д. су тада биле већински насељене становницима германског порекла, уз јако бројну Италијанску и Ирску имиграцију. Британија и С.А.Д. би ту доживеле колапс. Они су цело време гледали да се рат не пресели код њих. 

Интересантан је податак да је на крају рата од 55.000.000 страдалиха Европљана, код нас се сматра да је страдало 1.500.000 људи. Британија имала 385.000 војника и цивила укупно. Док су Американци имали око 300.000 жртава (извор), то говори довољно о њиховом ангажманау у сочавању са Немцима.

[Аристарх]

On 12/19/2017 at 0:16, Православни Србин рече

Аутор ове књиге веома критикује такву британску политику и изражава неразумевање за њу. Било како било, ова неодлучна (намерна или ненамерна, то је сад питање за једно дубље историјско разматрање) је можда и одговорно што се касније десило оно што се десило. Јер кад је Хитлер напао Рајнску област и тиме први пут показао своје ратоборно расположење, тада је још могао да буде спречен. Немачка је тада још увек била војно слаба, мемоари и немачка документа која аутор објављује у књизи, кажу да су сви немачки генерали, па чак и сам Хитлер, били свесни да немају шансе уколико савезници реагују. Међутим, Хитлер је био убеђен да неће реаговати, што се показало тачним.Да су приликом напада на Рајнску област, савезници реаговали, Француска а за њом одмах и Британија, то би вероватно био крај Адолфа Хитлера и Трећег Рајха и вероватно би била избегнута сва она страдања која су се десила. Зашто тада није рераговано је ствар за историјску дебату. Аутор критикује то кукавичко понашање савезника и пита да ли је могуће да савезници нису знали да Немачка у том тренутку није била у стању да се војно носи са њима? Могуће, у то и сам аутор изражава извесне сумње, да су ту биле неке закулисне игре у питању.

Немачки Нацизам је преузео неке расне и робовласничке идеје које нису имали до тада. Јер тада су С.А.Д. биле већински насељене Германима и Италијани су били јако бројни. Они су имали такође неке идеје о робовласничкој Конфедерацији, што је дуго времена у неким регијама С.А.Д.-а држало јаку десницу. Робовласничку, Анти домородачку, анти латинску колективну свест... Зато мислим да је геополитика неодвојива од схватања Нацизма који је коренито нека врста традиционалнијег империјалистичког приручника. Чак су од Османског Царства неке ствари копирали.

Ппроучавао сам мало предратна и ратна збивања. И верујем да постоје многе непознанице везано за Немце, такође и грешке које су правили Британци, почевши од тога да су на почетку рата Британци са леђа напали и уништили савезничку Француску морнарицу (извор), заједно са морнарима на те бродове, да "не би пали у руке Хитлера". Да не говоримо о томе да су Британци и Французи до рата имали утицај на Немачку, такав да су правно могли и требали да интервенишу дипломатским па војним путем ако Немачка направи само фабрику за војне униформе или поседује само један војни авион, а камоли када је у питању онолика војна идустрија да покоре Пољску...

Историјски гледано из мало шире перспективе, Британци наспрам Немаца у други светски рат, нису били техничка војна сила, већ трговачка сила са бројном војском која има обавезни патронат над Немачком. Британци су заправо имали јаку морнарицу са којом су обезбеђивали своја војна питања, па онда војску која је ратовала и чувала територију од разних заосталих народа по џунглама, пустињама и забаченим местима у свету где су Британци направили колоније. Због тога су изгубили компнени рат против С.А.Д. Хитлера је затекло наслеђено препуцавање између С.А.Д., Француза и Британаца, који су били економски ривали у глобалном позиционирању. Ако погледамо историјски, први међународни сукоб који су С.А.Д. имали је био у Либији и Алжиру (извор), одмах након своје независности, Британци су ангажовали Шпанска савезничка племена да им сабортирају пролаз кроз гибралтар и приступ лукама. Ту су американци послали агенте који су са плаћеницима победили про-британске локалне борце.

Тај сукоб Британаца и С.А.Д. је можда и спречавао Хитлера да изврши инвазију на Британију, јер би Америка тада као лидер преузела цели Комонвелт са огромном потенцијалном војском. Пре него што је С.А.Д. ушла у рат, они су преко ратне помоћи и уопште питања о уласку у рат, уценила Британију да јој потпуно препусти и уступи равноправно кориштења неких својих колонија. Тада су Американци постали подједнако Британцима, утицајни у нафтом богатој регији Блиског Истока и Персијског залива где су се водили скорашњи ратови. Јер Сирија, Ирак, Либија, Египат и Саудијска Арабија... су државе са марионетским краљевима које је створила Британија и Француска. Пре тога нису постојали у таквом облику. Такође су С.А.Д. иницијативом у УН-у на место Британске колоније Палестине тада пострадалом јеврејском народу створили државу Израел. Коју су планирали Британци и Французи да направе одмах после првог светског рата, али није одазив Јевреја био очекиван, већ су се слабо населили.

Сад ми прође кроз главу. Постојао је проблем унутар Велике Британије, између Черчила кога је подржавао део политичара, наспрам монархије коју је подржао такође део политичара. Који се поред свега осталог видео на примеру касније, где Черчил као врховни командант Британије прекрши договор између Карађорђевића и Британске монархије, давајући подршку комунистима у Југославији, за то су касније осуђена петорица британских агената (извор, Џејмс Клугман), под оптужбом да су преварили Британију и у својим извештајима дезинформисали Черчилову администрацију по питању Југославије, представљајучи стање на терену тако да Немачка трпи отпор и сабортаже од комуниста а не од четника. Што је била лаж, са обзиром да је било више од 100 других агената Британије и Краљевине Југославије и не постоји таква информација од њих, већ супротна извештавања. То је резултирало са грађанским ратом између Срба у Југославији, са Блајбургом и масовним стељањима на крају. И након рата су ти пресудни моменти буквално стављени под тепих. Била су нека суђења након рата, ратна одштета је одписана Немцима и савезницима за бомбардовање и што је најважније. Добрим делом због таквог неодговорног понашања Британаца је рат уствари и почео.

Како год да се окрене, страдања не би била избегнута. Јер сама идеологија Нацизма-Социјализма као и Комунизма је анти-Црквена идеологија, са акцентом на обавезну интеграцију становника у идеолошки тоталитаризам. Нормалне казне су били концентрациони логори и стрељања, тако да и без рата, Нацистичка идеологија би као и СССР однела десетине милиона живота својих грађана. Ратна страдања би можда била избегнута, да је рат био одложен јер би због здравствене ситуације Хитлера из 1927 године, он морао да се повуче. Немци би постали нуклеарна, војна и научна сила, вероватно би се Немци и Италијани интегрисали у либералнију политику или би страдали од других западних држава кроз политичке преврате или економске кризе у које су већ били дубоко загазили. Суштински Хитлер и Италијани су били у сукобима пре рата који им је донео савезништво.

пре 15 часа, Православни Србин рече

Што се антисемитизма, пак, тиче, он је био раширен широм Европе у то доба (а био је добрим делом присутан и на исламском Истоку). Антисемитизам је постја и у Источној Европи, такође, ипак је то чињеница и колико год нам се не свиђала, не треба је негирати. У Русији је постојао врло развијен антисемитизам и био је присутан и у владајућим круговима и у самом народу. На пример, козачки вођа, Богдан Хмељницки, човек који је прикључио Украјину Царској Русији- прогонио је Јевреје оптуживши их да су ,,пољски сарадници". Па онда погроми у Русији над Јеврејима, итд. Није то само у Русији, шпанска инквизиција је масовно прогонила Јевреје. Мартин Лутер, велики оснивач протеснтатизма, био је убеђени антисемита. У великом делу Европе постоја је веома развијен антисемитизам. С том разликом што је тај европски антисемитизам био религијске природе, а тек са Хитлером долази дтугачији антисемитизам који је био биолошке, расне природе.

Нисам знао да је антисемитизам био у Руској култури заступљен, али чињеница је да су јевреји били под чешћим законским притиском или прогонствима у Немачкој наспрам осталих делова Европе или Исламског света дуже од 1000 година (извор). Хитлер је одрастао у таквој култури где се веровало да су Француска револуција и Наполеон, па сваки сукоб након тога били финансијски изазивани и подржавани од стране приватних банкара јеврејског порекла. Који потичу из Хабзбуршке монархије где су били део елите, чак су управљали неким регијама Аустроугарске. Због тога су аустроугарски унитарци кривили Јевреје за пораз од Наполеона и велику економску кризу до тада богате Аустроугарске, која је мало касније нестала у првом светском рату.

Уствари се десило да Аустроугарска изгубила политичку позицију и самим тим утицај у Европи. Због пораза Османског царства које је по Исламским пророчанствима требало да покори Рим. Јер су Британци и Французи колонизовали бивше османске колоније. Самим тим је етнички измешана Аустроугарска унија доживела етнички парадокс у рату против Словенских народа који је изгубила. Притом је Америка тада постала све значајнији центар јеврејске елите. Супротно од пре тога када су то били Беч, Будимпешта и Сарајево у Аустроугарској. Супротно томе у Пруској је било коренито другачије гледање на то питање, био је јак уставни антисемитизам. Наводи се често пример Хенрика Маркса, оца од Карла Маркса који је био Рабин и правник, па се крстио у лутеранску Цркву, да би могао да ради у струци као правник, то је било чак 100 година пре Хитлера, самим тим је и Карл Маркс крштен да би могао да се школује (извор). Тако су једино могли да заобиђу закон којим јевреји не смеју да буду на јавним функцијама, што је Пруска донела након пораза и повлачења Наполеона.

Извор канибалистичког антисемитизма (како је Стаљин лепо објаснио) код Ватикана и Нациста води корене, од момента када су се Јевреји због евро-азијско-арапске хиљадугодишње репресије озбиљније ујединили око циља да обнове Израел. То је било током Ционистичког скупа у Швајцарској 1897 године (извор). Касније после првог светског рата је била конференције у Каиру и Јерусалиму 1921 (извор) године. Где су Енглези и Французи званично разматрали преуређивање бивше Османске, сада своје територијалне политике колонија на блиском истоку. Черчил је тада био присутан као Колонијални Секретар. И тада је требало да се реши питање Израела, чему су негодовали Имами који су касније подржали Хитлера и суђено им је у Нимбершком процесу због говора мржње. Има овај додатни пример схватања тога питања, које је скоро објаснио Премијер Израела када је био у Немачкој, где говори о јеврејском сукобу са Немцима (извори).

А Хитлер који је сматрао да јеврејски капитал на светском нивоу потиче од ратних страдања у Европи, да јевреји хоће да промене културу Хришћанске Европе и преузму примат у свету преко Европских леђа, је хтео да им се освети протеривањем из простора Немачке. Тек касније се он укључио у политику сабортирања идеје о држави Израел на месту Британске колоније Палестине и општем етничком чишћењу Јевреја. Прво је због комунизма и како је рекао "завереничке политике паљења Рајхстага" прогнао Јевреје из Немачког парламента и кренуо у опште протеривање јевреја из државе Немачке. Из немачке протерани, јеврејски угледни људи и политичари, углавном про-комунистички су након тога одржали Светски конгрес јевреја у Јулу 1933 године у Амстердаму где су Јевреји као ционистичко удружење званично објавили рат Немцима на међународном нивоу, то је било 6 година пре почетка рата (извор), (извор), (извор). Па постоји повезаност Черчила са тим конгресом, што доводи до заоштравања односа између дела Британских политичара и монархије са ставовима Черчила. Запазио сам пре пар година, да је по биографији Черчила, он по Ашкеназком закону (извор) био Јеврејског порекла. Углавном председник тог конгреса и представник Америчке делегације Самуел Ундермајел (извор) је прогласио за стратешки циљ јевреја на међународном нивоу "пре светског рата" економско и дипломатско сабортирање Немачке из западног света, наведох извор пре. Тада је Хитлер одговорио и одпочео да прави војску (од око 18.000.000 војника), конфисковао је имовину иностраних јевреја, Ротштилда, Рокфелера које је сматрао директно одговорним за проблеме Немачког народа... Али није то урадио са Џералдом Фордом и дедом од Џорџа Буша који је направио империју тргујући из Америке са Немцима (извор). Чак су намерно сарађивали са ИБМ-ом из Америке преко пословнице у Женеви, јер постојала је једна пословница у Варшави поред гетоа, где су Нацисти купили ИБМ машине, па током рата поручивали делове за машине и папир, у циљу ефикасног вођења евиденције јевреја и осталих у логорима.

Невезано за Хитлера, Стаљин као вођа СССР-а уопште није узимао Израел у обзир док негде пред крај рата није јавно подржао стварање Израела као социјалистичке државе. Пре тога је 1931 године антисемите назвао врстом канибала и мало раније основао аутономну јеврејску покрајину код саме Кине (извор), где их данас нема ни 2.000 јер су углавном сви одселили у Израел, где су им потомци већина популације Израела. Али је упоредо са тиме направио масовно затварање јевреја у логоре или су их протерали у Јеврејску аутономну област, углавном око 300.000 јевреја у периоду од 1936 и 1937 године, из војске и КГБ-а, такође са челних позиција у Савезу где су били доминантни, због завере (извор). После рата се чак десила на нивоу медицинских радника у Кремљу, завера да се отрује Стаљин и врх СССР-а, што је спречено. Јер Комунизам и Нацизам су неодвојиве политике. Буквално је Комунизам настао као отпор култури која је довела до Нацизма.

[Драшко]

пре 13 минута, Mиљан Л. рече

Ппроучавао сам мало предратна и ратна збивања. И верујем да постоје многе непознанице везано за Немце, такође и грешке које су правили Британци, почевши од тога да су на почетку рата Британци са леђа напали и уништили савезничку Француску морнарицу (извор), заједно са морнарима на те бродове, да "не би пали у руке Хитлера". Да не говоримо о томе да су Британци и Французи до рата имали утицај на Немачку, такав да су правно могли и требали да интервенишу дипломатским па војним путем ако Немачка направи само фабрику за војне униформе или поседује само један војни авион, а камоли када је у питању онолика војна идустрија да покоре Пољску...

Odlično si sve proučio

Vrlo sadržajno i temeljno

SIgurno je bilo mnogo "zakulisnih" događaja i postavki o kojima ne znamo, mada mene laički više interesuje nacionalno-psihološki aspekt svega

Ovo što navodiš, Fr i Brit su , kako ja zaključujem i osećam, bile dve istrošene "imperije", istrošene jer nisu htele ni prvi a kamoli drugi rat.

Nemci su itekako hteli oba, to jest imali su očigledno jake motive koji su se krčkali godinama od Bizmarka, a sigurno i pre...jedna od manifestacija je Fr-Pruski rat...tu su već Nemci pokazali svoju "ratničku čast"

Mislim da su i Englezi i Nemci narodi sa vojno-ratničkim "genom" ako može tako da se kaže

Francuzi nisu, iako su i oni osvajali

Prvi svetski nisu baš dobro podneli ni Fr ni Briit...plus je taj moral jako opao, Britanci izgiboše ni za šta i to zbog svojih generala, opat pominjem onu Somu i njihovog Hejga...žasu od taktike, morala, strategije itd...

Francuzi izgiboše na Verdenu i svuda po otadžbini....užas živi...

Tu je otišao sav moral, plus je rat bio krajnje jeziv po načinu vođenja (ovo su sve moja razmišljanja ali volim ove teme )

I sad imamo dve stare "dame" na oporavku  (Fr i Brit) i jednog egomanijaka Nemca koji je dobio po ***** 1918te, i taj motiv za revanšom ključa li ključa, te ih ponizili sa Rajnskom oblasti te ne smeš vojsku te ovo te ono....te beda....vrlo plodno tle.

Mislim da su Nemci osetili dno od koje su se rado odbili na poziv manijaka iz Linca i kraj priče.

 

Motiv je ogorman kapital, veći od oružja.

 

[Аристарх]

Слично и ја размишљам. Интересантна је тема, ја не волим да заузимам ревизионистичи став јер постоји много недоумица ко је био чији дупли агент и шта то заправо може да значи... Мене Хитлерова методологија више подсећа на Ајзенхауера који је покорио западну Немачку, него рецимо на Наполеона са којим су га упоређивали док рат није завршио и злотворство Немаца није постало очигледно.

Али не треба заборавити да је Хитлер био законом забрањен политичар, којег је Кајзер поставио за Премијера Немачке. У моменту када им је претила црвена револуција десет година након што је немачка обавештајна служба вратила Лењина у Русију, где се од "побуне Хлеба" направила Октобарска револуција.

пре 17 часа, Драшко рече

SIgurno je bilo mnogo "zakulisnih" događaja i postavki o kojima ne znamo, mada mene laički više interesuje nacionalno-psihološki aspekt svega

Скоро сам читао, једног од бољих политичара и политичких научника демократије. Алексиса од Тоскиље, он је објаснио по мени национално-психолошки аспект тога доба уопше. Он је након Наполеоновог државног удара напустио политику у Француској, па је тада око 1850 године, обрадио тему будуће политике у пар својих дела. У књизи, "Demokracy in America" (е књига на енглеском) је предвидео долазак политичких лидера из табу слојева друштва, који ће успоставити тоталитаризам у Хришћанској Европи. Сем тога, објаснио је и зашто ће Русија и С.А.Д. бити две светске силе. Сматрао је да Европљани неће моћи да интегришу црнце у европску културу...

On 12/21/2017 at 6:42, Драшко рече

Mislim da su i Englezi i Nemci narodi sa vojno-ratničkim "genom" ako može tako da se kaže

Како год се окренуло, они су блиске културе. Расни закони су владали у правном систему Британије и комонвелта, били су пресудни за човека у друштву. Такође С.А.Д. тада имају јако оштре расне законе, који су као и код Британаца, након рата били предмет критике. Убиства црнаца у С.А.Д. до 1950 их година, нису била често ни разматрана на нивоу тужилаштва неких савезних држава. Узмимо за пример и саме јевреје, који су 1947 године, убрзо након оснивања Израела у наравно мањим размерама, оформили концентрационе кампове и гето насеља за Палестинце.

Због њих смо ми остали европљани донели Женевске конвенције и остале ратне законе, него их и данас слабо прихватају Британци и Американци .