Jump to content

Нацизам и немачки менталитет?


Препоручена порука

пре 49 минута, Војвода7 рече

Мене занима шта Нијемци сад мисле о Хитлеру

Исто што и ми о Титу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Православни Србин рече

Од почетка је хтео само једно-рат и ширење граница Рајха према Истоку (Лебенсраум-животни простор). Хитлер је на све то већ указао много раније- у Мај Кампфу. Од идеја које је тамо изнео у суштини никада није одустајао. И све што је урадио, након доласка на власт, било је у том правцу. Версај је прво у потпуности прекршио и одбацио, тајно се наоружавао, увео општу војну обавезу. Затим је кренуо у освајања других држава и територија, што је на крају резултирало светским ратом.

Да, али Немци тада имају историјскo-културне територијалне неспоразуме са Французима код тадашњих "мажино линија" и Италијанима код Алских планина. Које је Хитлер помињао као последицу предаје у рату у коме су Немци по Хитлеру, победили Француску и Енглеску, али не Русију и Балкан. Мени делује да је он више чекао да поклопи Француску и Париз него Русију због историјског питања самог првог светског рата. Он је суштински хтео да обнови Свето Римско Царство (извор), али са акцентом на Германску доминацију која је постојала, то царство је постојало од 962 године до 1806 године. Зато је Хитлер и имао онакву подршку народа, глупо би било рећ да је био хипнотизер како воле неки квази-историчари да преводе његову популарност у народу. Тек када је постао освајач (тј. почео да интегрише унутар Немачке, територију којој су они културно припадали око 900 година) тада је он и постао у широким масама популаран, пре тога је био смешан политичар, кога је већина немаца сматрала за марионету и за кога се везивао нереалистички популизам...

Ако погледамо, политика светог римског царства (извор), је у прошлости остварила колонизацију територије и германизацију разних народа па и словена на истоку где се царство ширило, што је довело до Немачког Берлина и да део некадашње Пољске, Украине и Чехословачке буде немачки насељен и културно германизован. (то је Стаљин све преокренуо након рата.) Непобитна је чињеница историјско покатоличавања, балтичких словена и осталих народа (који су већ били хришћани тј. покрштени), што су предходно радили Данци и Немци заједно, Темплари... Немци су на балтик и исток гледали као на свој геополитички простор, слично као што је Балкан за Турску. Само што се након Протестантског раскола спустила религијска тензија и изопштавање из друштва оних који нису хтели да се преобрате у неку Хришћанску деноминацију.

Суштина политичког Нацизма у Немачкој је заобилажење Римокатоличко-Протестантских сукоба који су довели Немачку до ивице територијалног распада па чак и могућег грађанског рата. Прихватање тада доминантне Француске, Британске, Шпанске... нео-колонијалне академске идеологије чија су жртва били Немци до Хитлера, самим тим прихватање еугенике и осталих теорија и наука, што је Немачку убрзо поставило у сами врх научног пионирства и усмерило је ка филозофији етничких касти. А антисемитизам је увек био јак део културе централне и западне европе, али мислим да није антисемитизам био део балкане и источне европе.

Мени не може да држи воду прича у којој се држава са 60.000.000 становника и 18.000.000 војника, наоружа тајно, ни да направи онакву морнарицу и авијацију... И да то нико не зна, притом да касније када је све под Хитлеровом контролом, савезници знају где се тестира Нуклеарна енергија, или прави V2 ракета и самим тим у току рата бомбардују те тајне локације, чак негде подземне фабрике. Као и доскорашња заблуда да нису знали за конц. логоре по Балкану и Источној европи. Што је потврђено да су знали (званични документ пољске владе у егзилу- УН-у из 1942, извор). Е ако то може да се зна и спречи у току Хитлерове аутократије, поставља се питање како се то није могло знати у моменту пре рата. Јер не постоје моменти у историји човечанства од Константина Великог, да се неки народ у Европи тако брзо опорави од рата и наоружа а притом је под директном Француском и Енглеском инспекцијом. Јер Французи су користили сваки рудник у Немачкој као део ратне репарације, где су Немци радили за неку цркавицу. Буквално су Немци били Француска и Енглеска колонија након првог светског рата, чак и током Хитлеровог доласка на власт. Може се лако испоставит у будућности, да је он у почетку био марионета као и Садам Хусеин у наше време, која се отела контроли. Са могућим циљем да се ојача Немачка и њен културни простор због комунизма и СССР-а, који је могао да их покори. Јер је Хитлер одмах протерао јевреје који су били већином комунисти (ипак су они били део ниже класе грађана који су генерацијама били изопштени из друштва), као део борбе против комунизма. Само су Американци протестовали због тога. Да нису, Хитлер би вероватно постао интегрисан у Европску политику и кренуо би касније искључиво на СССР са циљем да победи комунизам и Русију истера из Европе како је написао у Мајн Кампф.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Manijak je imao moćan zamajac a to je "osveta" za prvi svjetski rat tj."veliki rat" u kome su vrlo neslavno prošli i bili poniženi

 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Mиљан Л. рече

али мислим да није антисемитизам био део балкане и источне европе.

Kako gde

Rusi su prilično antisemiti

 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/15/2017 at 20:13, Православни Србин рече

Ово је спорно питање, јер постоје и тврдње и сведочанства (нпр. његов пријатељ из младости Кубичек или како се већ звао) која сведоче да је Хитлер и пре одласка у Беч (дакле, пре него што је сазнао за др. Карла Луегера и његову Хришћанско-социјалну партију) био већ формирани антисемита а да је тамо своје антисемитске ставове само продубио. Сам Хитлер у својој књизи је тврдио да је у Бечу постао антисемита, али историчари су склонији да верују да је и пре тога био антисемита.

Било како било, тачно је да је др. Луегер и његов покрет извршио кључни утицај на Хитлера и његове ставове и Хитлер је рекао да је дубоко поштовао др. Карла Луегера, пише да је био присутан на његовој сахрани и да је он био засигурно највећи Немац који је икада водио Беч. Али, му је и неке ствари замерао- пре свега то што је њихов антисемитизам био заснован на религијским основама, а требало је, по Хитлеру, да буде заснован на биолошким и расним основама. Друго, то што је Луегер подржавао Хагзбурге које је Хитлер мрзео и сматрао их ,,издајницима немачке расе", јер су допустили расно мешање у Аустро-Угарској.

Zapravo mislim da Luger, iako jeste mogao imati određenog uticaja, nije bio ni blizu presudnom uticaju na Hitlera. Tu treba slušati Kubičeka, ali i ne samo njega (uticaje na mladog Hitlera veoma je dobro obradio Ernst Nolte, ali na žalost mi knjiga nije pri ruci, pa ne mogu da navedem precizne citate.). Presudan uticaj na Hitlera od ličnosti je izvršio Ditrih Ekart, pisac knjige koja nalazi kontinuitet boljševizma od Mojsija do Lenjina. Od pravaca tu su bili rasistički mislioci Gobino i Čemberlen, zatim okultna ariozofija (grana teozofije) sa svojim ložama kao što su Germanen Orden (ili kako se već zvala), razni opskurni likovi poput Karla Marije Viliguta, Lansa fon Libenfelsa (valjda se tako zvao), te najzad i antibankarska i antikapitalistička misao u ekonomskoj sferi. Naravno, na njega je jak psihološki uticaj izazvao i poraz Nemačke u Velikom ratu, koji nije bio baš logičan (prve trupe SAD pristižu tek krajem 1917 i početkom 1918, a do tada je Nemačka izbacila Rusiju iz rata, zaposela celu Ukrajinu dobivši time neograničen izvor žita i druge hrane, donbaski basen sa svojim ugljenokopima, pa je konačno mogla da se fokusira na Zapad. Takođe je i nanela katastrofalan poraz Italiji na Kaporetu, pa su Britanci i Francuzi morali da oslabe svoj zapadni front, da bi sprečili da i Italija ispadne iz rata).

Ovo je ujedno odgovor i na Acinu primedbu o Lugerovom katolicizmu. Svi ovde znaju za moje stavove prema rimokatolicizmu, ali u ovom slučaju mislim da ne možemo kriviti isti za Hitlera. Čak ni onaj socijalni, koji je zastupao Luger.

Što se tiče ostalih ključnih figura nacističkog pokreta, Alfred Rozenberg je bio sklon gnosticizmu (konkretno markionitstvu) i pokazivao je određene simpatije prema antiklerikalnim protestantskim pokretima poput moravske braće i sličnima. Takođe je simpatisao Valdenge.

Himler je bio u određenoj meri fasciniran katarima  ali i starogermanskim paganstvom, takođe je verovao u reinkarnaciju i smatrao sebe reinkarnacijom Henrika I Ptičara. On je pokrenuo u okviru SS projekat i institut Ahnenenrbe, kao i razne druge okultne projekte. 

Rudolf Hes se bavio astrologijom.

Gering i Gebels su izgleda bili verski indiferentni tipovi, hedonisti...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Православни Србин рече

Међутим, Хитлер је био убеђен да неће реаговати, што се показало тачним.Да су приликом напада на Рајнску област, савезници реаговали, Француска а за њом одмах и Британија, то би вероватно био крај Адолфа Хитлера и Трећег Рајха и вероватно би била избегнута сва она страдања која су се десила. Зашто тада није рераговано је ствар за историјску дебату. Аутор критикује то кукавичко понашање савезника и пита да ли је могуће да савезници нису знали да Немачка у том тренутку није била у стању да се војно носи са њима? Могуће, у то и сам аутор изражава извесне сумње, да су ту биле неке закулисне игре у питању.

Такође, он оштро критикује срамну предају Чехгословачке Хитлеру и пита зашто су савезници предали једну од, вероватно, најдемократскијих држава у Источној Европи да би, не много времена касније, бранили Пољску коју је водила војна хунта, од којих су многи били пронацистички оријентисани. Такође, он критикује и упорно одбијање савезника за совјетске понуде. Иако се јасно зна ко је и шта је био Стаљин (диктатор, деспот, бољшевички терориста, итд) не може се негирати да је он поштено нудио савезницима сарадњу против Хитлера, д почетка кризе у Чехословачкој па све до пољске кризе тј. њеног захуктавања. Совјети су упорно нудили савезницима савез, сарадњу, али су их ови малтене презриво одбацивали. Аутор критикује такву политику као неодговорну, и ја се са тим слажем. И сам Черчил је често критиковао такву политику својих претходника. Они су ти који су гурнулу Стаљина у загрљај Хитлеру. Иако је касније, на Западу нарочито, била форсирана прича о ,,срамном Стаљиновом дилу са Хитлером и подели Пољске", исто тако се заборавља ништа мање сраман дил савезника, Британаца пре свега, из којег су искључили Русе, са Хитлером око предаје Чехословачке. Исто је то- срамно и неодговорно су обе стране (и Британци и СССР) поступили. Нагодили су се са лудачким диктатором, притом крајње поквареним и крајње нечасним, жртвујући своје савезнике и честите народе на тацни. Аутор критикује и саме Пољаке који су, због њихове атавистичке одбојности према Русима,  чак и у тренутку смртне опасности одбили било какву руску помоћ (а Руси су тада једини могли да им прискоче у помоћ) уз смешн

Prilično dobar i korektan prikaz. No on bi se mogao malo i produbiti. Zapravo, za ovo krajnje nejasno i neodgovorno ponašanje Velike Britanije i Francuske tokom minhenske krize 1938, postoje četiri grupe uzroka, zapravo uzroci njihovog ponašanja bi se mogli svrstati u četiri kategorije (klase, skupa, kako god...)

1) Faktori iz oblasti međunarodnih odnosa. Po teoriji "ofanzivnog realizma" koju zastupa Džon Miršajmer (v. njegovu knjigu Tragedija politike velikih sila) VB i Francuska su se bavile nečim što zovemo "prebacivanje odgovornosti". Prebacivanje odgovornosti podrazumeva da kada se pojavi neki izazivač za položaj regionalnog hegemona (region ovde podrazumeva znatno šire oblasti od onih koje mi danas zovemo regionima), sile koje čine regionalnu ravnotežu pokušavaju da prebace odgovornost jedna na drugu, po principu "brigo moja pređi na drugoga". Tako je VB, uoči zahuktavanja minhenske krize u proleće i leto 1938 pokušala da odgovornost prebaci na Francusku, a ova je to pokušala na SSSR. SSSR jeste bio voljan da pomogne, ali samo ako u rat stupi bar Francuska. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Mиљан Л. рече

Непобитна је чињеница историјско покатоличавања, балтичких словена и осталих народа (који су већ били хришћани тј. покрштени), што су предходно радили Данци и Немци заједно, Темплари..

Malo nevezano za glavnu temu, da li si siguran da su Templari učestvovali u pokatoličavanju baltičkih slovena? Možda si mislio na Tevtonce?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2) Geopolitički faktori: još 1935, kada je ministarstvo spoljnih poslova Francuske vodio Laval, vršeni su pokušaji geopolitičkog zaokruživanja Nemačke. Laval je nameravao da oko Nemačke formira prsten, koji bi se prostirao pravcem zapad, jug, jugoistok, istok, a činile bi ga Francuska, Italija, Čehoslovačka, SSSR. Strategija sa Italijom je privremeno upalila godinu dana ranije, uz moglo bi se reći narodski "više sreće nego pameti". Kada su nacisti u Austriji izvršili puč i ubili Dolfusa, Musolini se narogušio i izveo nekoliko divizija na Brener. Rezultat je bio očekivan: Nemci su bili vojno još uvek suviše slabi i povukli su se. 1935 je Laval pokušao da sklopi sporazum sa Staljinom , takozvani Istočni pakt, i on je delimično i realizovan (kao neki predugovor), a sporazumu se, prirodno, pridružila i Čehoslovačka. Ali se početkom 1938 pojavio ozbiljan  problem geopolitičke prirode. Naime, teritorija predratne Čehoslovačke se nije naslanjala na SSSR (kao što je to bio slučaj posle 1945, kada je SSSR anektirao oblast oko Černovica ). Da bi sovjetske trupe mogle da intervenišu u Čehoslovačkoj, morale su da pređu preko Poljske ili Rumunije (i nikako drugačije). Poljaci su tako nešto odbili (i posle imali priliku da se suoče sa grehom bratoubistva i nepomaganja komšiji, kada mu gori kuća). Rumuni su takođe odbili (jer je negde u to vreme politika Stojadinovićevog rovarenja po Maloj Antanti konačno dala rezultate i prozapadno i antinemački nastrojenog Tituleskua su smenili mutni tipovi Tataresku i Džigurta). Staljin je očekivao da Francuzi pre svega izvrše pritisak na Poljake i Rumune, ali se to nije desilo. Ostaje otvoreno pitanje koliko je Francuska 1938 mogla da vrši pritisak na bilo koga zapadno od Mažino linije. Bilo kako bilo, Istočni pakt je ostao mrtvorođenče, a Laval je izveo neke svoje zaključke...Ipak, u kritičnom momentu, Francuzi su dali izjavu da će izvršiti mobilizaciju ukoliko ČSR bude napadnuta. Međutim, sami mlitavi Česi nisu bili spremni da za svoju demokraciju krvave gaće:ani_biggrin:, a onda su se kao posrednici umešali Nevil Čemberlen i Musolini...pored Lavala, koji više nije bio na vlasti,  neke zaključke je izveo i Staljin...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3) Treća grupa faktora mogla bi se svrstati u ono što ozbiljni ljudi zovu kriptopolitikom, a cirkuzanti i rezonantne kutije zapadnih specijalnih službi  teorijama zavere : izgleda da je izvesnim bankarskim krugovima sa Volstrita i iz Sitija odgovaralo da Hitler napadne SSSR i da mu malo pusti krv, jer se Staljin nije baš ponašao onako kako su oni očekivali od boljševika. Time se bar donekle može objasniti gotovo apsurdno ponašanje Francuske i VB tokom Hitlerovog narušavanja odredbi Versaja i povratka Rurske i Sarske oblasti. Naravno da se Minhenska kriza već ne može svesti samo na ove faktore, ali je njihovo prisustvo svakako moguće  čak vrlo verovatno. Ne bi se gospoda preterano uzbudila ni oko Poljske, ali ih je potpuno iz koloseka izbacio Staljinov zaokret koji niko nije očekivao-pakt Molotov-Ribentrop. Tada su tek VB i Francuska reagovale, ali njihova mlaka i neodlučna reakcija u toku prvih devet meseci Drugog rata pokazuje da se oni uopšte nisu pripremali za ovakav razvoj događaja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Četvrta grupa faktora su psihološki i personalni: psihološki podrazumevaju strašne traume koje su postojale u francuskoj i britanskoj javnosti zbog jezivih iskustava sa Some, Verdena i Pašendalea. Kada je tokom leta 1939 izbila danciška kriza, u francuskoj javnosti je kružilo čuveno pitanje :"Mourir pour Danzig?". Što se personalnih razloga tiče, u gotovo svim zemljama kojih su se ticale ove stvari, na vlasti su bili šušumige, muljatori i mediokriteti:

1) VB: Čemberlen i Halifaks, za koje nije uvek bilo jasno šta im je preče: interesi Britanije ili okretanje Hitlera ka SSSR-u za račun raznih opskurnih međunarodnih krugova.

2) Francuska: mediokriteti Lebren i Daladje.

3) Čehoslovačka: ako izuzmemo Beneša i Masarika, već se osećao fatalni dah Jana Sirovog, koji je znao da se bori sa boljševicima karjem Velikog rata, ali je brže bolje požurio da se ne bori sa Nemcima tokom i posle Minhena. Tu su naravno i mediokriteti Haha i Čvlakovski, od kojih je prvi dobio srčani napad kada mu je Hitler pripretio bombardovanjem.

4) Rumunija: kralj Karol, Tataresku i slični..

5) Jugoslavija: Milan Stojadinović i knez Pavle. 1937-8, oni su možda mogli da utiču na situaciju u Rumuniji na takav način da ova ipak propusti trupe SSSR-a na ČSR teritoriju.

Čerčil je bio u dubokoj oporbi:ani_biggrin:, a De Gol nepoznati pukovnik, koji je razrađivao doktrinu blica, ali nije imao ko da ga sluša međ francuskom generalskom gerijatrijom...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Ivan Marković рече

Četvrta grupa faktora su psihološki i personalni: psihološki podrazumevaju strašne traume koje su postojale u francuskoj i britanskoj javnosti zbog jezivih iskustava sa Some, Verdena i Pašendalea. Kada je tokom leta 1939 izbila danciška kriza, u francuskoj javnosti je kružilo čuveno pitanje :"Mourir pour Danzig?".

Mislim da je ovaj faktor ključan

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Mиљан Л. рече

Да, али Немци тада имају историјскo-културне територијалне неспоразуме са Французима код тадашњих "мажино линија" и Италијанима код Алских планина. Које је Хитлер помињао као последицу предаје у рату у коме су Немци по Хитлеру, победили Француску и Енглеску, али не Русију и Балкан. Мени делује да је он више чекао да поклопи Француску и Париз него Русију због историјског питања самог првог светског рата. Он је суштински хтео да обнови Свето Римско Царство (извор), али са акцентом на Германску доминацију која је постојала, то царство је постојало од 962 године до 1806 године. Зато је Хитлер и имао онакву подршку народа, глупо би било рећ да је био хипнотизер како воле неки квази-историчари да преводе његову популарност у народу. Тек када је постао освајач (тј. почео да интегрише унутар Немачке, територију којој су они културно припадали око 900 година) тада је он и постао у широким масама популаран, пре тога је био смешан политичар, кога је већина немаца сматрала за марионету и за кога се везивао нереалистички популизам...

Хитлер је јасно пре рата, још док је био у Ландсберу, детаљно разрадио шта је њему главни циљ- Лебенсраум на Истоку. Тиме је био опседнут. То је био један од главних његових програма и разлог зашто се упустио у целу ратну авантуру. У суштини, јесте хтео да створи Европу под германском доминацијом, у којој би Словени били германско робље, Јевреји уништени. И Французе је мрзео, и из разлога које си навео и из уверења да су Французи ,,мешана раса", да постају ,,црначка земља", итд. И зато што је постојало да кажем, традиционално непријатељство и нетрпељивост Француза и Немаца.

Али, главни циљ му је свакако био запоседање великих територија на Истоку, истребљење Словена које је сматрао ,,мање вредном расом", колонизацију Немаца на те територије, а онај мали број Словена, остављених у животу, треба претворити у немачке робове. То је био један дугорочни циљ од кога никада није одустао. То је био главни циљ спољне политике Трећег Рајха. Што се Британаца тиче, Хитлер је, по мом суду, несумњиво, био англофил и био је наклоњен Енглезима и сматрао је да су ,,животни интереси" Енглеске и Немачке једнаки и да између ове две држасве треба да постоји савезништво. Јер Хитлерова парола у Мајн Кампфу је била- Савез са Енглеском, рат против Русије тј. Совјетског Савеза. На руку му је ишла комунистичка револуција у Русији јер је веровао да ће сада имати још јаче оправдање, а тиме и подршку од Енглеза, за напад на Русију под изговором антикомунистичке борбе. И тада исписује ону чувену реченицу: ,,Крај јеврејске (тј. комунистичке) владавине у Русији биће и крај Русије као државе". У томе је управо јасно шта је он хтео и желео. Касније је само показао да је остао доследан томе.

пре 5 часа, Mиљан Л. рече

Ако погледамо, политика светог римског царства (извор), је у прошлости остварила колонизацију територије и германизацију разних народа па и словена на истоку где се царство ширило, што је довело до Немачког Берлина и да део некадашње Пољске, Украине и Чехословачке буде немачки насељен и културно германизован. (то је Стаљин све преокренуо након рата.) Непобитна је чињеница историјско покатоличавања, балтичких словена и осталих народа (који су већ били хришћани тј. покрштени), што су предходно радили Данци и Немци заједно, Темплари... Немци су на балтик и исток гледали као на свој геополитички простор, слично као што је Балкан за Турску. Само што се након Протестантског раскола спустила религијска тензија и изопштавање из друштва оних који нису хтели да се преобрате у неку Хришћанску деноминацију.

Тачно, слажем се.

пре 5 часа, Mиљан Л. рече

Суштина политичког Нацизма у Немачкој је заобилажење Римокатоличко-Протестантских сукоба који су довели Немачку до ивице територијалног распада па чак и могућег грађанског рата. Прихватање тада доминантне Француске, Британске, Шпанске... нео-колонијалне академске идеологије чија су жртва били Немци до Хитлера, самим тим прихватање еугенике и осталих теорија и наука, што је Немачку убрзо поставило у сами врх научног пионирства и усмерило је ка филозофији етничких касти. А антисемитизам је увек био јак део културе централне и западне европе, али мислим да није антисемитизам био део балкане и источне европе.

Да, националсоцијализам је хтео да створи јединствен немачки идентитет, заснован на германској крви и тлу, без обзира на религију. Зато су нацисти и пропагирали толико снажно ру стару германску прошлост, германски паганизам, заједнмички за све Немце- не би ли формирали један заједнички немачки идентитет. И успели су у томе. Некако су, потискивањем и ограничавањем цркава и религијског утицаја, успели да створе јединствен немачки идентитет на основу заједништва крви и расе.

Што се антисемитизма, пак, тиче, он је био раширен широм Европе у то доба (а био је добрим делом присутан и на исламском Истоку). Антисемитизам је постја и у Источној Европи, такође, ипак је то чињеница и колико год нам се не свиђала, не треба је негирати. У Русији је постојао врло развијен антисемитизам и био је присутан и у владајућим круговима и у самом народу. На пример, козачки вођа, Богдан Хмељницки, човек који је прикључио Украјину Царској Русији- прогонио је Јевреје оптуживши их да су ,,пољски сарадници". Па онда погроми у Русији над Јеврејима, итд. Није то само у Русији, шпанска инквизиција је масовно прогонила Јевреје. Мартин Лутер, велики оснивач протеснтатизма, био је убеђени антисемита. У великом делу Европе постоја је веома развијен антисемитизам. С том разликом што је тај европски антисемитизам био религијске природе, а тек са Хитлером долази дтугачији антисемитизам који је био биолошке, расне природе.

пре 5 часа, Mиљан Л. рече

Мени не може да држи воду прича у којој се држава са 60.000.000 становника и 18.000.000 војника, наоружа тајно, ни да направи онакву морнарицу и авијацију... И да то нико не зна, притом да касније када је све под Хитлеровом контролом, савезници знају где се тестира Нуклеарна енергија, или прави V2 ракета и самим тим у току рата бомбардују те тајне локације, чак негде подземне фабрике. Као и доскорашња заблуда да нису знали за конц. логоре по Балкану и Источној европи. Што је потврђено да су знали (званични документ пољске владе у егзилу- УН-у из 1942, извор). Е ако то може да се зна и спречи у току Хитлерове аутократије, поставља се питање како се то није могло знати у моменту пре рата. Јер не постоје моменти у историји човечанства од Константина Великог, да се неки народ у Европи тако брзо опорави од рата и наоружа а притом је под директном Француском и Енглеском инспекцијом. Јер Французи су користили сваки рудник у Немачкој као део ратне репарације, где су Немци радили за неку цркавицу. Буквално су Немци били Француска и Енглеска колонија након првог светског рата, чак и током Хитлеровог доласка на власт. Може се лако испоставит у будућности, да је он у почетку био марионета као и Садам Хусеин у наше време, која се отела контроли. Са могућим циљем да се ојача Немачка и њен културни простор због комунизма и СССР-а, који је могао да их покори. Јер је Хитлер одмах протерао јевреје који су били већином комунисти (ипак су они били део ниже класе грађана који су генерацијама били изопштени из друштва), као део борбе против комунизма. Само су Американци протестовали због тога. Да нису, Хитлер би вероватно постао интегрисан у Европску политику и кренуо би касније искључиво на СССР са циљем да победи комунизам и Русију истера из Европе како је написао у Мајн Кампф.

Слажем се. Ова твоја питања су врло логична и на месту. Наравно да је немогуће да се све то деси, као што ти кажеш, а да савезничке силе све то мирно посматрају, допуштају Хитлеру да крши версајски споразум, који су они наметнули Немачкој, допуштају му да се тајно наоружава, а онда воде крајње повлађивачку политику према њњеговим циљевима- не реагују кад он упада у ајјнску област, предају му Чехоскловачку минхенским уговором. И праве му још низ уступака који су само допринели његовом јачању.

Да ли је он био њихов пројекат који су хтели да искористе да сукобе Русију и Немачку, је питање које је и данас недовољно расвтљено и које заинтригира пажњу. Пројекат који се отргао контроли, може се и тако рећи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Zapravo mislim da Luger, iako jeste mogao imati određenog uticaja, nije bio ni blizu presudnom uticaju na Hitlera. Tu treba slušati Kubičeka, ali i ne samo njega (uticaje na mladog Hitlera veoma je dobro obradio Ernst Nolte, ali na žalost mi knjiga nije pri ruci, pa ne mogu da navedem precizne citate.). Presudan uticaj na Hitlera od ličnosti je izvršio Ditrih Ekart, pisac knjige koja nalazi kontinuitet boljševizma od Mojsija do Lenjina. Od pravaca tu su bili rasistički mislioci Gobino i Čemberlen, zatim okultna ariozofija (grana teozofije) sa svojim ložama kao što su Germanen Orden (ili kako se već zvala), razni opskurni likovi poput Karla Marije Viliguta, Lansa fon Libenfelsa (valjda se tako zvao), te najzad i antibankarska i antikapitalistička misao u ekonomskoj sferi. Naravno, na njega je jak psihološki uticaj izazvao i poraz Nemačke u Velikom ratu, koji nije bio baš logičan (prve trupe SAD pristižu tek krajem 1917 i početkom 1918, a do tada je Nemačka izbacila Rusiju iz rata, zaposela celu Ukrajinu dobivši time neograničen izvor žita i druge hrane, donbaski basen sa svojim ugljenokopima, pa je konačno mogla da se fokusira na Zapad. Takođe je i nanela katastrofalan poraz Italiji na Kaporetu, pa su Britanci i Francuzi morali da oslabe svoj zapadni front, da bi sprečili da i Italija ispadne iz rata).

Тачно. Иако је исказивао велико поштовање за др. Луегера, Хитлер га је и критиковао због многих ствари, а пре свега, јер је сматрао да Луегер није довољно свестан ,,расног питања". Луегеру је замерао и ,,претерани клерикализам", како се изјашњава чини ми се у Мајн Кампфу, као и ,,превелику склоност и подршку Хагзбурзима", које Хитлер исто није волео.

Да, Гобино, али пре свега Чемберлен, извршили су пресудан утицај на Хитлера. Хитлер је Чемберлена (занимљиво је да је Хјустон Стујарт Чемберлен, расни теоретичар, био рођак Невила Чемберлена, британског премијера главног креатора попустљиве политике према Хитлеру) сматрао ,,пророком", а Чемберлен је Хитлера сматрао ,,германским месијом". Дитрих Екарт такође је утицвао значајно на Хитлера. На пример, Екартова песма ,,Немачко пробуди се" (Deutschland erwache) постаће главна нацистичка парола на њиховим партијским стеговима, а сама песма постаће основа за једну од познатих нацистичких корачница. Саму књигу Мајн Кампф, Хитлер ће посветити Дитриху Екарту. Екарт је био члан друштва ,,Туле", минхенског огранка групе ,,Германски ред", националистичке, расистичке и антисемитске окултне групе. Екарт је био алкохоличар, наркоман, песник; приписује му се да је рекао: ,,Следите Хитлера, он је тај који игра, али ја сам тај који диктира музику".

Што се Вилигута тиче, мислчим да он није толико фасцинирао Хитлера, већ Химлера. Химлер је био одушевљен Вилигутом и његовим ,,пророчанствима" и ,,откривењима".

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Što se tiče ostalih ključnih figura nacističkog pokreta, Alfred Rozenberg je bio sklon gnosticizmu (konkretno markionitstvu) i pokazivao je određene simpatije prema antiklerikalnim protestantskim pokretima poput moravske braće i sličnima. Takođe je simpatisao Valdenge.

Розенберг је био паганин. Једно време је заговарао ,,позитивно Хришћанство" које има разне гностичке елементе, али је касније то одбацио. У својој кључној кењизи ,,Мит 20. века", Розенберг, иако и даље каже да поштује ,,велику личност Исуса Христа", заступа Чемберленове смешне теорије о ,,аријевском пореклу Христа", ипак одбацује Хришћанство у целини. Предлаже увођење ,,нове германске Цркве", која би била паганска- уместо крстова, на олтарима би стајали сватике и мачеви, уместо Светог Писма би стајао Мајн Кампф, а уместо кипова Светаца би стајали кипови германских ратника, пре свега из Првог светског рата. Залаже се за ,,религију крви", велича паганске претке, итд. Розенберг је био један од главних аутора свих оних паганских скупова, фестивала и лудорија у Трећем Рајху, оних дефилеа витезова у германским ношњама, итд.

Поштовао је катаре, разне побуњенике против Цркве, али зато јер их је сматрао суштинским борцима против Хришћанства као учења у целини. Мада, та гностичка учења ће код њега трајно остати приметна, ту се слажем.

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Ovo je ujedno odgovor i na Acinu primedbu o Lugerovom katolicizmu. Svi ovde znaju za moje stavove prema rimokatolicizmu, ali u ovom slučaju mislim da ne možemo kriviti isti za Hitlera. Čak ni onaj socijalni, koji je zastupao Luger.

Слажем се са тим. Антисемитизам Хитлер сигурно није покупио од Луегера. Само је покупио од њега тај смисао за социјана питања, за приступ ка широким масдама, за свест о масама, итд.

Мада сам у кењизи ,,Црно Сунце-нацистичка и десничарска езотерија", наишао на шодатак да је и Луегер био повезан са овим окултним германским групама које су инспирисале Хитлера.

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Himler je bio u određenoj meri fasciniran katarima  ali i starogermanskim paganstvom, takođe je verovao u reinkarnaciju i smatrao sebe reinkarnacijom Henrika I Ptičara. On je pokrenuo u okviru SS projekat i institut Ahnenenrbe, kao i razne druge okultne projekte. 

И Химлер је био паганин. Осведочени антихришћанин и паганин. Руне, германски митови, предања, митологија. То су биле његове опсесије. Аненербе (,,Наслеђе предака") је основаван да би ,,историјским доказима" потврдио ,,хиљадугодишње германско порекло". То се водила као ,,научна" а не окултна организација. Имали су разне експедиције где су, и по Тибету чак, трагали за ,,германским прецима". Химлер је дословно веровао у мит о Атлантиди (и Розенберг такође), веровао је да је она била ,,древно станиште германских преадака", а да су митови о њој само ,,сећања на ту давну прошлост". Има једна добра књига на ту тему од Ридигера Синера, зове се ,,Црно сунце- злоупотреба митова у нацистичкој и десничарској езотерији". Књига је баш обимна и добро документована.

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Rudolf Hes se bavio astrologijom.

Тачно. Хес је био опседнут астрологијом. Чак неки историчари тврде да је и онај свој чувени прелет за Британију, одлучио да изведе у тренутку када су се, по његовим атстролошким предвиђањима, ,,звезде поклопиле тако да гарантују успех".

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Gering i Gebels su izgleda bili verski indiferentni tipovi, hedonisti...

Ок, али Геринг се званично изјашњавао као хришћанин (наравно, по својим поступцима он то сваклако није, како год се изјашњавао), у својим говорима стално говорио о ,,хришћанској Европи" коју Јевреји ,,мрзе и хоће да је униште", чак се и венчао у римокатоличкој цркви.

За Гебелса мислим да није био верник. Мартин Борман је био отворени атеиста и користио је типичне атеистичке нападе на Хришћанство, типа да се Хришћанство заснива на ,,необразованошћу људи", итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ivan Marković 

Занимљива анализа. Сваки од ових фактора има логике и свака опција може да буде у питању. С тим што ова којс је окарактерисана као ,,теорија завере" такође није без смисла и има итекако утемељења. На пример, врло је могуће да су владајући кругови Британије и других западних држава, знајући за став који Хитлер има о Русији, освајању Лебенсраума, став о Енглеској, итд.

Крајње је нелогично да, што Миљан рече, Британија и Француска тако олако допусте Хитлеру, који је у Мајн Кампфу јасно изразио све своје политичке циљеве-од укидања Версаја до тежње за новим ратом, да све то и оствари. Да укине одредбе Версаја, да тајно наоружа војску, да ојача Немачку, уведе општу војну обавезу, затим да нападне рајнску област, да прикључи Аустрију Рајху и уништи Чехословачку. Није могуће и нелогично је да Британија и Енглеска нису знале да Хитлер тј. Немачка нису још толико војно јаки да парирају савезничким трупама. Није могуће да нису знали да могу врло лако да га савладају и на тај начин спрече оно чега су се, наводно, највише бојали-новог рата.

Осим ако му нису смишљено све то дозволили и нису смишљено радили на томе да допусте његово јачање и да допусте ризик новог рата, а све у нади да ће Хитлер ратовати само против СССР-а и да ће у том рату највише изгинути Руса и Немаца. Тек када се Хитлер неочекивано нагодио са Стаљином- тек тада почињу да се одлучно супростављају Фиреровим лудачким захтевима, непоколебљиво бранећи Пољску и њене интересе. Хитлер никада није имао поверење у пакт са СССР-ом и параноично се плашио да ће Руси изиграти тај пакт, зато је решио да он први уради, ради превентиве, тај корак.

У то време, када Хитлер напада СССР, занимљив је потез већ помињаног Рудолфа Хеса који тад изненада лети у Британију са циљем да постигне мир са Енглезима. Иако га је Хитлер прогласио ,,поремећеним" због тог чина, тај његов чин уопште није у нескладу са нацистичком идеологијом и са спољнополитичким визијама самог Фирера- наиме, Хитлер је одувек био опседнут тиме да са Британијом сачува мир, још у Мајн Кампфу о томе говори и каже да је за трајни успех немачке политике на Истоку, потребно имати мир са Енглезима. Иако су осудили Хеса, у Ширеровој књизи се помиње да су водећи нацистички кругови, након напада на СССР, били убеђени да ће сада Британија ублажити став према Трећем Рајху и да ће чак желети да закључи мир.

Све у свему, има ту доста неразјашњених ствари, а и без обзира на све, тврдња како је страх савезника од новог већег рата, био узрок за попуштајућу политику према Хитлеру, по мени је нелогична. Јер, управо су, знајући ко је и шта је Хитлер и какве циљеве има, могли лако да га спрече још код окупације рајнске области, јер нема логика да они у том тренутку нису знали којим војним потенцијалом располаже Хитлерова Немачка

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...