Нацизам и немачки менталитет?

[Православни Србин]

Иако сам размишљао где да ставим тему, одлучио сам се за историју.

Недавно сам купио књигу Вилијама Ширера ,,Успон и пад Трећег Рајха". Обимна, документована и веома занимљива књига о историји нацистичке Немачке. Врло лепо објашњава тај период немачке и светске историје (прати ток догађаја од појаве Адолфа Хитлера и Наци партије, преко Другог светског рата до слома нацистичке Немачке).

Е сад, у књизи постоје поглавља под називом ,,Историјски и духовни корени Трећег Рајха". Наводи из та два поглавља су, за друге светске научнике и историчаре, били ,,најконтроверзнији", јер аутор разлаже идеју да су многе стране немачког духа, идентитета и културе заправо нашле свој израз у нацизму и Хитлеру и да су заправо допринеле појави нацизма. У историјском смислу, пруски милитаризам био је, по Ширеру, основа каснијег, нацистичког милитаризма. Ширер тврди да Трећи Рајх јесте ,,логичан наставак" Првог Рајха, милитаристичке спартанске пруске државе коју је основао Бизмарк. Војна држава у којој је војска главна- таква је била Пруска држава која је засигурно, тврди Ширер, била основ Трећег Рајха. Тако је Трећи Рајх, по овом аутору, најбољи наследник пруске државе, док је вајмарска Немачка била у тоталном дисконтинтинуитету са Пруском.

У духовном смислу, Ширер тврди да су нордијска митологија и германски епови, изражени у Вагнеровим операма, били основ нацизма. Хитлер је био луд за историјом и германском митологијом, а такви су били и остали нацисти. Ширер заправо тврди да постоји велики сукоб у немачкој души- између нордијске митологије и паганизма (са својим ирационализмом, херојством, али и примитивним германским племенским законима, вредностима и начелима), којег најбоље оличава Вагнер са својим операма, и духа цивилизације који оличавају други немачки музичари. У Трећем Рајху победило је ово прво и зато је Хитлер говорио ,,Ко не разуме Вагнера, неће разумети ни национал-социјализам". Дакле, прво тај нордијски мит који је толико, по Ширеру, утицао на Хитлера да је она његова идеја да се уништи опкољени Берлин коју је саопштио Шперу, заправо била заснована на германској митологији. Наиме, по германском миту, у ,,сумраку богова", Вотан је уништио Валхалу да би она отишла у пропаст са њим. Хитлер је исто то хтео-да уништи Берлим да оде у пропаст са њим. Дакле, до те мере је германски мит утицао на њега.

Други, духовни утицаји на Хитлера и нацизам долазе, по Ширеру, од Хегела и Ничеа. Хегел је пропагирао државу као један апсолут, иако је првобитно подржавао револуцију, касније је промовисао државу као ,,највећу вредност". Наводи и још једног немачког учитеља, хегелијанца коме сад не могу да се сетим имена, који је говорио и писао да народ у односу на државу треба да буде ,,нешто више од робља". Такође, наводи Хегелове мисли које су величале рат као једино ,,реално стање", рат као нешто позитивно, вредно, итд. Даље наводи Хегелово учење о хероју као генију истовремено, који је дужан да дође по свог циља, па чак и газећи све моралне или верске прописе и борећи се до краја. ,,Није ли Хитлер то имао на уму и тако се понашао уверен у то да је он херој-геније, о коме говори Хегел"- пита овај аутор. Касније се осврће на Ничеа и каже да је Ниче такође проповедао рат и ратнички дух, ратничке вредности, ратника као ,,најбоље мушкарца и аристократу". Каже да је Ниче био антихришћанин, али не и антисемита, што је битно. Такође, Ниче је проповедао долазак ,,натчовека", који је ,,са оне стране морала", гази по свима да би остварио свој циљ. Хитлер је то преузео, преусмеривши ту идеју на цео један народ- тако Ничеов ,,натчовек" је постао Немац, а цео немачки народ проглашен је ,,надљудским" који до свог циља не треба да се обазире на морал, хуманост и треба да гази по свакоме да би дошао до ,,светске власти". Није ли Хитлер то имао у виду кад је радио оно што је радио у Немачкој и оно што је радио са покореним народима, са Јеврејима, итд?

Још један утицај на Хитлера и нацизам аутор види у протестантизму, тј. у учењу Мартина Лутера. Лутер је, по њему, дао учење по којој су људи дужни да се покоравају властима до готово ропског положаја. Наиме, наводи се да када је избила једина сељачка буна у Немачкој, Лутер је подржао властелу и, оштрим језиком, им поручио да униште ,,те бесне псе" тј. сељаке. Тако је немачки протестантизам годинама био ослонац пруског милитаризма и владајуће династије. У томе је корен немачког повиновања ауторитетрима, владарима, вођама и недостатак било какве сумње у оно што они раде. У томе је, по Ширеру, било прихватање свега што је Хитлер радио од стране Немаца-концепт да се ауторитет власти не доводи у питање. А то је заслуга Мартина Лутера. Занимљиво је да је Хитлер већу подршку имао управо у протестантским деловима земље него у римокатоличким.

Дакле, да ли се ви слажете са тим тезама, да су одређене стране духа немачког народа и његовог менталитета утицале на појаву нацизма и Хитлера и то што је он освојио толику популарност код? И да ли се, аналогно са тим, може рећи да су одређене стране словенског духа и менталитета утицале на појаву комунизма код словенских народа, пре свега Руса и Срба?

[nesha973]

Veoma intresenatan opis još interesantnije knjige, i rekao bih dobro pitanje na kraju. Pokušaću da odgovorim na to. Uspon komunizma kod Srba, Rusa, ali kod drugih slovenskih naroda u manjoj meri je poseban fenomen, ali ako bi se pogledala istorija, onda bi se lako moglo reći da je ideologija koja je pokrala ranu Crkvu, našla plodno tlo kod naroda koji su pored toga što su Hrišćanski, i pre primanja Hrišćanstva imali duboko usađenu ideju zajedništva. 

[александар живаљев]

@Православни Србин  Добар је Шрирер, али има ту још много елемената. Нпр. расна теорија се јавила као одговор на питање немачког уједињења (велика разлика између сјеверних и јужних дијалеката је отежавала књижевно језичко јединство, али ако смо по раси исти шта нам то смета).

[RYLAH]

О овим тезама би могло да се расправља да су ове појаве биле везане само за Немачку, и само у двадесетом веку. Међутим, говоримо о веку који је почео и обиловао геноцидима - Јермена, Руса и осталих народа под комунизмом, Срба под Аустроугарима и Хрватима, Африканаца и Индијаца у колонијама, Јевреја у Другом св. рату, необјашњиве бруталности у сукобима у Руанди... Што се тиче антисемитизма, цела историја, а посебно цео двадесети век обилују њиме. Далеко од тога да овде нешто релативизујем, само кажем да нацисти нису нешто изоловано. Двадесети век је изгледа век у коме је све оно најгоре и најбоље што је људски род икада имао испливало на површину.

Конкретно, Хитлер није нешто што се тек тако јавило, као ни нацизам. Хитлер је прво био убачени елемент међу комунистима, од стране немачке војне обавештајне службе. Ако је истина оно што је Карл Мајер, Хитлеров надређени у војној обавештајној, писао, директно је Лудендорф надгледао формирање и раст НСДАП, да би се супротставили комунизму. Такође, масивни пројекат немачког наоружавања није везан само за Хитлера, и ту је само наставио оно што је Вајмарска Немачка радила у тајности и за шта је одвајала огромна средства, већ од пар година после Великог рата. Чак је и пројекте аутобанова преузео од Вајмарске Немачке. Једино што је Хитлер урадио а да је оригинално јесте Ноћ дугих ножева, јер је услов немачких индустријалаца, аристократије и војске био да се обрачуна са врхом СА одреда, који су били виђени као комунисти који су подржавали класну борбу. Обична СА боранија је касније инкорпорирана у СС и регуларне војне или полицијске формације.

Зашто је Вајмарска Немачка хтела да уђе у нови рат и спремала се за њега, да би после нацисти то убрзали? Због крајње понижавајућег мира, због ратних репарација које су исисавале све што се произведе, и због понашања победника према њој после рата. Када једна земља, која је до пре само пар година била најјача сила Европе, доживи да је Белгија малтретира, тешко да ће из тога да изађе било шта добро.

Питање нацизма у Немачкој је крајње комплексно, али не може само да се издвоји један феномен и онда да се извлаче закључци из тога, јер то никад није тако. А посебно не код нацизма. Ради се о врло сложеном феномену, али никако о изолованом феномену, који је ето тако настао сам од себе и онда прогутао немачку државу. И посебно не о нечему што одскаче од генералних трендова тог времена, сем што су све то довели до неслућених екстрема и нивоа бруталности, и што су убијање довели на индустријски ниво у логорима срмти.

Дакле, не бих се сложио са аутором књиге, јер као прво нацисти нису произашли као изоловани феномен, Вајмарска Немачка се није разликовала од било које претходне сем што је била слаба па је морала да трпи, а нацисти су само логичан наставак те Вајмарске републике, који су чак и преузели њене пројекте и само их наставили. Друго, они су били у раној коалицији са Јапанцима, који су чинили можда и масовније геноциде него Немци. А ратовали су против Совјета који су пре тога побили ко зна колико милиона својих људи. Ектра што су таква зверства била у целом двадесетом веку, иако нема сумње по мени да су нацисти ипак били најекстремнији и најбруталнији.

[Драшко]

Do skoro sam bio u fazonu da su Nemci u stvari super narod ali da su imali tu jezivu epizodu gde su podlegli svom nekom tripu, egu...ko zna čemu

Medjutim imam dve bliske drugarice koje su živeli u D dugo i obe su u fazonu da su oni u suštini nacisti...i kraj

Jedna od njih sad živi u UK (ta nas je ugostila) i priča da su je u D vi gledali u stilu "iz Srbije si...kad ćeš da odeš odavde....itd...its"

Zanimljivo je to sve jer su Nemci ipak dali najveće al baš baš najveće kompozitore..Bah Mozart Betoven Brams Šuman....nema boljih, nema duhovnijih...to su visine i emocije...to je humanizam i čak i Hrišćanstvo

 

Kako takav pad da se desi takvoj naciji?

Kakav sunovrat u Dahau Aušvic i sve druge horore?

[александар живаљев]

пре 1 сат, RYLAH рече

Двадесети век је изгледа век у коме је све оно најгоре и најбоље што је људски род икада имао испливало на површину.

Дијалектика просветитељства, што би рекао Адорно. Али упркос његовој и постмодернистичкој критици просветитељства, остаје чињеница и да је се за Теодора Адорна "први задатак да се не понови Аушвиц односи на васпитање". Ја верујем да се кроз ову размену идеја, прочитаних књига, некда и кроз шалу ("емотивна куга" коју је открио Вилхем Рајх у Масовној психологији фашизма јесте и болест нашег времена), ми међусобно не само информишемо него и васпитавамо и самоваспитавамо. Хвала, на овако пажљиво представљеној књизи брату @Православни Србин.

[Agnostik]

Mnogi aspekti nacista je bilo u modi u celoj evropi.

Tako da ne verujem da se nacizam mogo desiti samo Nemcima. 

[Православни Србин]

пре 2 часа, RYLAH рече

Конкретно, Хитлер није нешто што се тек тако јавило, као ни нацизам. Хитлер је прво био убачени елемент међу комунистима, од стране немачке војне обавештајне службе. Ако је истина оно што је Карл Мајер, Хитлеров надређени у војној обавештајној, писао, директно је Лудендорф надгледао формирање и раст НСДАП, да би се супротставили комунизму. Такође, масивни пројекат немачког наоружавања није везан само за Хитлера, и ту је само наставио оно што је Вајмарска Немачка радила у тајности и за шта је одвајала огромна средства, већ од пар година после Великог рата. Чак је и пројекте аутобанова преузео од Вајмарске Немачке. Једино што је Хитлер урадио а да је оригинално јесте Ноћ дугих ножева, јер је услов немачких индустријалаца, аристократије и војске био да се обрачуна са врхом СА одреда, који су били виђени као комунисти који су подржавали класну борбу. Обична СА боранија је касније инкорпорирана у СС и регуларне војне или полицијске формације.

Ово ми је све већ мање више познато, само не знам како то даје одговор на моје питање.

пре 2 часа, RYLAH рече

Питање нацизма у Немачкој је крајње комплексно, али не може само да се издвоји један феномен и онда да се извлаче закључци из тога, јер то никад није тако. А посебно не код нацизма. Ради се о врло сложеном феномену, али никако о изолованом феномену, који је ето тако настао сам од себе и онда прогутао немачку државу. И посебно не о нечему што одскаче од генералних трендова тог времена, сем што су све то довели до неслућених екстрема и нивоа бруталности, и што су убијање довели на индустријски ниво у логорима срмти.

Слажем се са овим, а конкретно и сам Шришер нешто слично тврди.

пре 2 часа, RYLAH рече

Дакле, не бих се сложио са аутором књиге, јер као прво нацисти нису произашли као изоловани феномен, Вајмарска Немачка се није разликовала од било које претходне сем што је била слаба па је морала да трпи, а нацисти су само логичан наставак те Вајмарске републике, који су чак и преузели њене пројекте и само их наставили. Друго, они су били у раној коалицији са Јапанцима, који су чинили можда и масовније геноциде него Немци. А ратовали су против Совјета који су пре тога побили ко зна колико милиона својих људи. Ектра што су таква зверства била у целом двадесетом веку, иако нема сумње по мени да су нацисти ипак били најекстремнији и најбруталнији.

Ширер истиче и оно наслеђе Вајмарске републике на коју се нацизам наслањао. Али, пре свега истиче Пруску и њен спартански милитаризам као кључну основу и наслеђе на којем је нацизам почивао. Да не буде забуне, цитираћу овде самог Шрирера када описује пруску милитаристичку државу чији је, како Шрирер тврди, Трећи Рајх одлучни наставак:

,,Упркос демократској фасади, коју је требао пружити Рајхстаг и опште право гласа, био је Други Рајх заправо војничка аутократија у којој је владао пруски краљ који је истовремено био и цар. Рајхстаг је имао мало моћи; био је мало више од дебатног друштва у ком су народни изабраници себи давали одушка и камчили ситне предности за друштвену класу коју су представљали. Круна је имала власт - на темељу божанских права. Још 1910. Вилхем Други могао је објавити да краљевску круну ,,додељује искључиво Божија милост, а не парламент, народни скупови и одлуке. Сматрајући себе Божјим оруђем,идем својим путем".

Шрирер даље наставља, напомињуће да је Други Рајх Бизмарково дело и дело пруског милитаризма:

,,Рајхстаг Кајзера није спречавао у томе. Канцелар кога је именовао опдговарао је њему, а не Рајхстагу. Скупштина није могла збацити канцелара нити га задржати, то је била искључива воља и жеља Кајзера. Тако, супротно од других западних земаља, идеје о демократији, владавини народа, супериорности парламента, у Немачкој те идеје нису ухватиле корена, чак ни кад је почео двадесети век. "

Шрирер даље наставља да је средња класа, јункери, су одмах подржали тај систем, прихватили хоенцолеровску аутократију и покорили се пруској бирократији. Наводи да је сам Хитлер хвалио у својој књизи и величао тај Други Рајх као ,,величанствено дело", иако је имало и пуно мана које су га убиле. Али, тврди Хитлер, а преноси Шрирер, Други Рајх дело на чије се наслеђе треба наслонити, а све грешке исправити. Негде сам прочитао да је Хитлер, након смрти Хиндербурга, изјавио: ,,Са нашим претходником, Други Рајх одлази у Валхалу, а ми га испраћамо и одајемо му почаст". На крају Шрирер закључује: ,,То је била Немачка коју је Хитлер хтео да васкрсне."

По мени, заиста јесте тако. Не негира Шрирер да се у неким стварима, Трећи Рајх наслања на Вајмарску републику, али она је тежила ка демократији док је пруски милитаризам био типична војничка аутократија којој се Хитлер до бесвести дивио. То је, по Шриреру, та битна разлика. Такође, не негира он ни спољне елементе, догађаје у другим земљама, општи тренд тоталитаризма у том времену, али испрва се ослања на немачко наслеже које се, по њему, не може и не треба игнорисати. Јер није Хитлер ,,пао са марса", да се тако изразим, него је очигледно наишао на погодно тло. Чињеница у прилог томе је да су и Хитлер и многи други нацисти (Розенберг, Гебелс, Химлер, итд) дивили пруском краљу Фридриху Великом, оснивачу ,,савршене пруске бирократије". Фридриху и његовом милитаризму нацисти су се изутетно дивили до те мере да је Хитлер знао са нарочитом побожношћу сатима да посматра портрет Фридриха Великог и да се удуби у то, да није ни чуо ни видео шта се око њега дешава. Фридрихов портрет је био једна од ствари које су стојале у његовом бункеру све до његове смрти. Очигледно су нацисти своје узоре нашли у пруском милитаризму. И очигледно је он утицао и то доста на појаву нацизма у Немачкој.

 

[Православни Србин]

пре 3 часа, nesha973 рече

Veoma intresenatan opis još interesantnije knjige, i rekao bih dobro pitanje na kraju. Pokušaću da odgovorim na to. Uspon komunizma kod Srba, Rusa, ali kod drugih slovenskih naroda u manjoj meri je poseban fenomen, ali ako bi se pogledala istorija, onda bi se lako moglo reći da je ideologija koja je pokrala ranu Crkvu, našla plodno tlo kod naroda koji su pored toga što su Hrišćanski, i pre primanja Hrišćanstva imali duboko usađenu ideju zajedništva. 

Слажем се. Комунизам је фалсификовао и искористио оне елементе нашег идентитета за своје потребе. То је приволело многе Русе, Србе и друге словенске народе комунизму.

пре 2 часа, Драшко рече

Do skoro sam bio u fazonu da su Nemci u stvari super narod ali da su imali tu jezivu epizodu gde su podlegli svom nekom tripu, egu...ko zna čemu

Medjutim imam dve bliske drugarice koje su živeli u D dugo i obe su u fazonu da su oni u suštini nacisti...i kraj

Jedna od njih sad živi u UK (ta nas je ugostila) i priča da su je u D vi gledali u stilu "iz Srbije si...kad ćeš da odeš odavde....itd...its"

Zanimljivo je to sve jer su Nemci ipak dali najveće al baš baš najveće kompozitore..Bah Mozart Betoven Brams Šuman....nema boljih, nema duhovnijih...to su visine i emocije...to je humanizam i čak i Hrišćanstvo

 

Kako takav pad da se desi takvoj naciji?

Kakav sunovrat u Dahau Aušvic i sve druge horore?

Не треба нипошто кривити цео немачки народ у целини, таман посла, далеко било. Нити верујем да је Шрирер то хтео, иако су му многи то пребацивали. У сваком народу има и добрих и лоших особина.

Баш Шрирер каже да постоји велика борба у немачкој души између оног лошег и доброг. Немачки народ је способан за велике ствари, да дође до великих висина, али и да уради оно што се десило током Другог светског рата. А то важи и за сваки други народ, не само за Немце.

Свако је способан и за добро, али и за лоше. Питање је само шта ће да превагне.

1 hour ago, Agnostik рече

Mnogi aspekti nacista je bilo u modi u celoj evropi.

Tako da ne verujem da se nacizam mogo desiti samo Nemcima.

Тачно. Ова идеологија је у разним облицима била тренд у Европи. Али, у Немачкој је наишла на једно заиста погодно тло за то. Плус, Немалчка поражена у рату, наметнути јој најсуровији могући услови, Французи су се нарочито иживљавали над њима, били у тешкој економској ситуацији, итд. Све је то Хитлеру ишло на руку, плус ови елементи које је Шрирер навео.

Историјски и духовни корени Трећег Рајха, нарочито духовни, неизоставни су део те приче.

[Православни Србин]

ПС: И да, ја мислим да је нацизам такође фалсигфиковао и нордијску митологију и ове стране немачког идентитета и менталитета и прилагодио их себи и својим циљевима. Али, не може се то све негирати и цела прича свести на оно ,,био је то општи тренд у Европи". Јесте, али у Немачкој је имао најачу могућу подршку-Хитлера су Немци доживели као ,,месију", а Наци партија је освојила огроман број немачких гласова.

[Agnostik]

Naravno da je to sve igralo ulogu, ali malo drugacije i mi bi imali nacionalsocializam u Francuskoj.

Antisemitizam, Rasizam, teorije zavere, eugenika i sve ostalo je haralo celom Evropom i SAD.

[Драшко]

пре 3 минута, Православни Србин рече

У сваком народу има и добрих и лоших особина.

 

пре 3 минута, Православни Србин рече

Баш Шрирер каже да постоји велика борба у немачкој души између оног лошег и доброг. Немачки народ је способан за велике ствари, да дође до великих висина, али и да уради оно што се десило током Другог светског рата. А то важи и за сваки други народ, не само за Немце.

Slažem se

Moguće je da su ti veliki narodi pred takvim "iskušenjima" povremeno u istoriji, Nemci su svakako jedan od najdarovitijh naroda pa bi bilo šteta da krenu opet putem "Swastika strasse"

[александар живаљев]

Мало ћу да скренем из периода Другог у Први светски рат. Ове године се појавила код нас изузетно значајна књига једног бриљантног историчара Џона Рола, ученика Франца Фишера који је разбио историјски ревизионизам (скидање одговорности са Немачке за Први рат) доказавши везу милитаристичких кругова са избијањем рата. Сада професор Рол, рече ми пријатељ и стручњак за тај период др Милош Ковић пред српску публику издваја и делове интимних разговора кајзера Вилхема II у послератној емиграцији у Холандији, који по свему, укључујући и необуздани антисемитимизам одговарају Хитлеровим "Разговорима за столом". Дакле ја бих рекао није била грешка у менталитету или философији и култури Немаца узрок појаве нацизма, већ милитаризам и империјализам вођства. Менталитет, али и култура (пре свега техника) довели су до запањујуће ефикасности тако насталог система.

Ево рекламе за књигу професора Рола:

PUT U SARAJEVO

Džon Rol

Preveo sa engleskog Veljko Stanić

 

Vodeći evropski istoričar, pisac monumentalne trotomne biografije nemačkog cara Vilhelma II (1859-1941), Džon Rol, prvi put se predstavlja domaćim čitaocima zbirkom eseja koje je posebno odabrao za srpsko izdanje. 

Knjižarska cena 1210 RSD

Cena 968 RSD

T

Plod pedesetogodišnjeg naučnog rada i posvećenosti proučavanju moderne nemačke istorije, a posebno Vilhelma II, njegovog dvora i političkog i vojnog okruženja, ova knjiga sumira ideje, interpretativne hipotezei utemeljene zaključke do kojih je profesor Rol došao tokom svoje bogate karijere. Ona govori o neobičnoj ličnosti nemačkog kajzera, njegovim političkim i ideološkim opredeljenjima kao i o ulozi koju je imao u upravljanju carskom Nemačkom u godinama pre Prvog svetskog rata, ali donosi i nijansirane portrete vodećih nemačkih državnika i vojnih lidera. Iscrpnom i pouzdanom analizom primarnih istorijskih izvora i njihovim suptilnim ukrštanjem, profesor Rol minuciozno tumači proces donošenja odluka i analizira nemačke ratne ciljeve u kontekstu istorije međunarodnih odnosa u dugom kretanju ka ratu u godinama pre 1914. Posebnu pažnju pridaje tumačenju čuvenog „ratnog veća“ iz decembra 1912, zatim vrlo značajnom dnevniku admirala Milera, kao i nemačkoj politici u Julskoj krizi 1914. Kajzerov život u izgnanstvu posle 1918. autor posmatra u senci narastajućeg nacizma u Nemačkoj. Srpske čitaoce posebno će zanimati odnos zvaničnog Berlina prema Kraljevini Srbiji u svetlu isprepletenih odnosa s Austrougarskom, Rusijom i Osmanskim carstvom.

Mnoštvo epizoda političke i diplomatske istorije pre 1914, briljantno opisanih i uverljivo protumačenih u ovoj knjizi, rečito svedoči o presudnoj ulozi carske Nemačke i samog Vilhelma II u izbijanju Prvog svetskog rata. Put u Sarajevo donosi razmišljanja o pojavi i značenju novog revizionizma u savremenoj istoriografiji, skidanju odgovornosti za rat s nemačkog političkog i vojnog vođstva, ali i ukupnom mestu Prvog svetskog rata u istoriji Evrope, osvetljavajući tako važno razdoblje moderne istorije u kome je nestala stara Evropa

[Православни Србин]

пре 28 минута, Agnostik рече

Naravno da je to sve igralo ulogu, ali malo drugacije i mi bi imali nacionalsocializam u Francuskoj.

Antisemitizam, Rasizam, teorije zavere, eugenika i sve ostalo je haralo celom Evropom i SAD.

Постојало је наравно, али у Немачкој је наишло на доста слагања са немачким идентитетом. Јер, милитаризам, ауторитаризам, неопаганизам (разни народњачки ,,волкиш" покрети који су утицали на нацизам доживели су праву бујицу у Немачкој) били су укорењени у Нермачкој. Па онда хегеловска и ничеанска филозофија, нордијска митологија- све су то историјхски и духовни утицаји који су, у нацизму, дошли до изражаја.

Нпр, румунски гардизам није баштинио тај паганизам, већ је хтео да се више наслања на хришћанско наслеђе, док је нацизам у Немачкој био испуњен нордијкском митологијом. И Хитлер и остали његови доглавници веровали су да ће херојски завршити у Валхали, да су они наследници ,,паганских германских предака", итд. Онда, то одушевљење Вагнером и његовим операма. И у томе су нацисти пронашли надахнуће, Хитлер је са одушевљењм причао о Вагнеру, чак и кад се све рушило, у оном стању пометености и хаоса, он је знао да седи и смирено са нексривеним одушевљењем прича о Вагнеру. Ево како то Шрирер резимира:

,,Иако је Хитлер у таквим монолозима увек истицао Тристана и Изолду као најбољу Вагнерову оперу, заправо је чудесни Прстен Нибелунга, циклус од четири опере у коме се композитор надахнуо великим епским митом Песмом Нибелунга и на ком је радио 25 година, дао Немачкој а посебно Трећем Рајху толико старогерманског митоса...

Зигфрид и Кримхилда, Брунхилда и Хаген - то су древни јунаци и јунакиње са којима су се многи Немци хтели идентификовати. Са њима и са светом варварских, паганских Нибелунга - ирационалног, херојског, мистичног света, пзуног издаје и насиља, натопљеног крвљу, што кулминира у Сумраку богова, кад Валхалу прождире пламен јер ју је Вотан, након свих удараца судбине, потпалио у оргији самоуништења, што је увек опчињавало немачки народ и одговарало некој страшној чежњи у немачкој души. Ти јунаци, тај примитивни свет, увек је постоја, по Меловим речима, у немачкој души. У тој немачкој души може се осетити борба између духа цивилизације и духа Нибелунга, а у време којим се бави ова историја изгледа да је превладао овај други. Нимало не изненађује што је Хитлер хтео да надмаши Вотана када је 1945. наредио уништење Немачке да може заједно са њим да нестане у пламену".

Али, иако тако може да изгледа, Шрирер не криви великог композитора (који је имао антисемитске ставове, али није био за то да се Јевреји физички убијају) за злодела нацизма, али сведочи да је нордијски мит, кога је он унео у опете, извршио пресудан утицај на нацизам. И као потврду наводи речи самог Хитлера: ,,Ко не разуме Вагнера, тај неће разумети национал-социојализам.

пре 26 минута, Драшко рече

Slažem se

Moguće je da su ti veliki narodi pred takvim "iskušenjima" povremeno u istoriji, Nemci su svakako jedan od najdarovitijh naroda pa bi bilo šteta da krenu opet putem "Swastika strasse"

Коме је више дато, од њега се више и тражи.

[Православни Србин]

пре 14 минута, александар живаљев рече

Мало ћу да скренем из периода Другог у Први светски рат. Ове године се појавила код нас изузетно значајна књига једног бриљантног историчара Џона Рола, ученика Франца Фишера који је разбио историјски ревизионизам (скидање одговорности са Немачке за Први рат) доказавши везу милитаристичких кругова са избијањем рата. Сада професор Рол, рече ми пријатељ и стручњак за тај период др Милош Ковић пред српску публику издваја и делове интимних разговора кајзера Вилхема II у послератној емиграцији у Холандији, који по свему, укључујући и необуздани антисемитимизам одговарају Хитлеровим "Разговорима за столом". Дакле ја бих рекао није била грешка у менталитету или философији и култури Немаца узрок појаве нацизма, већ милитаризам и империјализам вођства. Менталитет, али и култура (пре свега техника) довели су до запањујуће ефикасности тако насталог система.

Ево рекламе за књигу професора Рола:

PUT U SARAJEVO

Džon Rol

Preveo sa engleskog Veljko Stanić

 

Vodeći evropski istoričar, pisac monumentalne trotomne biografije nemačkog cara Vilhelma II (1859-1941), Džon Rol, prvi put se predstavlja domaćim čitaocima zbirkom eseja koje je posebno odabrao za srpsko izdanje. 

Knjižarska cena 1210 RSD

Cena 968 RSD

T

Plod pedesetogodišnjeg naučnog rada i posvećenosti proučavanju moderne nemačke istorije, a posebno Vilhelma II, njegovog dvora i političkog i vojnog okruženja, ova knjiga sumira ideje, interpretativne hipotezei utemeljene zaključke do kojih je profesor Rol došao tokom svoje bogate karijere. Ona govori o neobičnoj ličnosti nemačkog kajzera, njegovim političkim i ideološkim opredeljenjima kao i o ulozi koju je imao u upravljanju carskom Nemačkom u godinama pre Prvog svetskog rata, ali donosi i nijansirane portrete vodećih nemačkih državnika i vojnih lidera. Iscrpnom i pouzdanom analizom primarnih istorijskih izvora i njihovim suptilnim ukrštanjem, profesor Rol minuciozno tumači proces donošenja odluka i analizira nemačke ratne ciljeve u kontekstu istorije međunarodnih odnosa u dugom kretanju ka ratu u godinama pre 1914. Posebnu pažnju pridaje tumačenju čuvenog „ratnog veća“ iz decembra 1912, zatim vrlo značajnom dnevniku admirala Milera, kao i nemačkoj politici u Julskoj krizi 1914. Kajzerov život u izgnanstvu posle 1918. autor posmatra u senci narastajućeg nacizma u Nemačkoj. Srpske čitaoce posebno će zanimati odnos zvaničnog Berlina prema Kraljevini Srbiji u svetlu isprepletenih odnosa s Austrougarskom, Rusijom i Osmanskim carstvom.

Mnoštvo epizoda političke i diplomatske istorije pre 1914, briljantno opisanih i uverljivo protumačenih u ovoj knjizi, rečito svedoči o presudnoj ulozi carske Nemačke i samog Vilhelma II u izbijanju Prvog svetskog rata. Put u Sarajevo donosi razmišljanja o pojavi i značenju novog revizionizma u savremenoj istoriografiji, skidanju odgovornosti za rat s nemačkog političkog i vojnog vođstva, ali i ukupnom mestu Prvog svetskog rata u istoriji Evrope, osvetljavajući tako važno razdoblje moderne istorije u kome je nestala stara Evropa

Да, занимљиво је, а да сад мало повежемо обе теме, да је чувени Енглез, Хјустон Стјуарт Чемберлен, аутор књиге ,,Темељи 19. века", један од утемељивача пангерманске расне теорије и један од инспиратора нацизма (Хитлер га је сматрао ,,пророком"), био у одличним и блиским везама са Кајзером Вилхемом, иначе сујетним човеком који је волео да га људи хвале и величају.

Чемберлен, који је имао један чудан и страшан животни пут, који је патио од психичких проблема, имао више нервних сломова, био одушевљен Немцима, сматрао их ,,изабраном расом", обожавао Вагнера, био ожењен његовом ћерком и био одликован од стране Кајзера Вилхема. Чемберлен је уверавао Вилхема да је он ,,германски месија" који ће одвести Немце у победу и да је Први светски рат прилика за то. Сујетном владару је то ласкало и многи његову чврсту одлуку да уђе у рат приписују Чемберленовом утицају и његовом ,,пророштву" о Кајзеру Вилхему.

Кад је Чемберлен умро, Кајзер Вилхем је послао свог изасланика на Чемберленову сахрану, пошто је самом Кајзеру било забрањено да дође.