Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 5 минута, dragisa рече

odnosno zašto je bitno da nije oštetio himen

Зато што човек током односа оштећује химен а ако није оштећен онда је није човек оплодио него Дух Свети.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 18 минута, dragisa рече

kao što rekoh taj momenat je toliko važan za Crkvu da je za razliku od svih ostalih stilskih kompozicija freskopisa i oslikavanja crkava (koja je se daje na slobodu umetniku / episkopu / ktitoru ...ko got ima diskreciono preavo odlučivanja) Blagovesti se isključivo oslikavaju na Carskim Dverima

Ово и слична питања ће Зоран далеко боље да ти објасни од мене јер је и иконописац и свештеник који пролази кроз двери и зна каноне и остало што треба.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, dragisa рече

zašto je bitan taj "detalj" da se Spasitelj ne rađa od muževljeve želje a da se rađanjem Spasitelja ne gubi čednost? da li ovaj momenat relativizujemo neadekvatnim modelima i kažemo "nije bitno kako i zbog čega, može mu se"?

М(л)ого си, брате, тврдоглав. Ти априори одбацујеш моју претпоставку, односно аксиом. Такође је ван памети појам а-димензоално, јер га је нигде не баштиним. Ако је неко у целој овој теми потврђивао реалност тела, то сам ја. Али сам објашњавао зашто је нужно да је тај историјски Ис у континуитету са есхатолошким. Јер онда ви убацујете ћирибу-ћириба и нека чуда. То ја одбацујем, јер то није теологија, него прича задушних баба. Не знаш како се "прави" теологија, како се размишља теолошки. Нисам се ја у томе залуд специјализовао и прошао школе. Ти не умеш да мислиш, јер немаш методологије. Ниси се научио на Оригену, Василију Великом, Григорију Богослову, Августину итд. И ја то теби не спочитавам. Али је теологија систематично промишљање проблема, а не асоцијације. 

Владан ти одговори око Марије.

Царске двери су касна византија. Није то било од почетка. И оне сада имају своје теолошко тумачење јер се кроз Марију Цар појављује у овом свету. Када би те неко бутнуо у 4ти век, ти ни у једној цркви не би нашао Царске двери са Благовестима. Није их било. Да се не појавише новотарци, не би било ни тога после. 

Девичанство Марије је битно јер је слика девичанског стварања човека. Да је ту Бог протагониста, а не човек. Даље, да се људи рађају за Царство Божије не од тела и крви. Зато се инсистира на приснодјевству. 

Ис се могао родити и из нормалног односа и да једнако буде Богочовек, али ми овде говоримо о теологији.       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Retko gde kao u pravoslavlju do te mere imamo shvatanje o potpunoj slobodi izbora koju je Marija imala. Mogla je da odbije. Znam da su se protestantski teolozi čudili kad sam im to rekla, oni je često vide kao gotovo silovanu. Ali mi verujemo da  joj je Gospod u potpunosti ostavio slobodu i integritet.

I nije zbog 'čistote' u nekom puritanskom antiseksualnom ključu bitna njena devstvenost, već zbog blagosti Gospoda. Po grehu/evoluciji/prirodi, i prvi seksualni odnos i porođaj povređuju ženu. Vidimo da Gospod to nije tako hteo, bar za Svoje rođenje. Tako ja to doživljavam.

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I tako se u nas Gospod useljava, bez povređivanja i nasilja i narušavanja slobode i integriteta. Samo uz slobodni pristanak.

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Paradoksologija рече

I tako se u nas Gospod useljava, bez povređivanja i nasilja i narušavanja slobode i integriteta. Samo uz slobodni pristanak.

Каже Симеон Нови Богослов у једној химни да нас Бог "раздевичава" :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Лазар Нешић рече

Каже Симеон Нови Богослов у једној химни да нас Бог "раздевичава" :D

To može samo muškarac da napiše. Možda važi za muškarce :D

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

М(л)ого си, брате, тврдоглав. Ти априори одбацујеш моју претпоставку, односно аксиом. Такође је ван памети појам а-димензоално, јер га је нигде не баштиним. Ако је неко у целој овој теми потврђивао реалност тела, то сам ја. Али сам објашњавао зашто је нужно да је тај историјски Ис у континуитету са есхатолошким. Јер онда ви убацујете ћирибу-ћириба и нека чуда. То ја одбацујем, јер то није теологија, него прича задушних баба. Не знаш како се "прави" теологија, како се размишља теолошки. Нисам се ја у томе залуд специјализовао и прошао школе. Ти не умеш да мислиш, јер немаш методологије. Ниси се научио на Оригену, Василију Великом, Григорију Богослову, Августину итд. И ја то теби не спочитавам. Али је теологија систематично промишљање проблема, а не асоцијације. 

Владан ти одговори око Марије.

Царске двери су касна византија. Није то било од почетка. И оне сада имају своје теолошко тумачење јер се кроз Марију Цар појављује у овом свету. Када би те неко бутнуо у 4ти век, ти ни у једној цркви не би нашао Царске двери са Благовестима. Није их било. Да се не појавише новотарци, не би било ни тога после. 

Девичанство Марије је битно јер је слика девичанског стварања човека. Да је ту Бог протагониста, а не човек. Даље, да се људи рађају за Царство Божије не од тела и крви. Зато се инсистира на приснодјевству. 

Ис се могао родити и из нормалног односа и да једнако буде Богочовек, али ми овде говоримо о теологији.       

dobro ja to ništa ne razumem i ja sam taliban, sve to uredu. nego de mi objasni kako tvoj model objašnjava da prilikom porođaja zaobilazi himen.

 

dakle kako se to prepliću dimenzije (što bi ti rekao lažeš!: koristiš izraz preplitanja dimenzija (vidi citat ispod), zato sam rekao a-dimenzionalno), odnosno ako se prepliću (sad nebitno da li dimenzije ili vreme (a-dimenzinalan ili a-temporalan svejedno)) dakle to preplitanje kako obezbeđuje da devstvenost ostaje ne narušena?

ako je on u začeću imao to svagda vaskrslo telo kako ga ti zoveš (i zbog neke specifike takvog tela nije narušio himen) kada ili kako je onda postao opet "normalno" telo (koje će kasnije rasti razvijati se i biti ubijeno)

koliko ja tebe razumem on je za svaku neobičnu priliku svičovao sebe čas na (a-temporalno) vaskrslo telo, čas na ovo istorijsko (prilikom rođenja, na tavoru, prilikom ulaska na sred sobe...)

пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Имао је смртно тело, и како каже Августин, да га нису утепали, умро би од старости. Али како је ово тело у континуитету са васкрслим (како то функционише, не знам ти рећи), онда се може замислити да је Ис и овде функционисао као есхатолошки и да је преплитао димензије. Дакле, није пролазио кроз нешто, него је улазио у други простор. 

 

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Vladan :::. рече

Може неки резиме или контекст или нешто? :) 
 

Ево цео тај одломак, то је из његове 15. химне о божанским еросима (превод је мој, можда би неко и другачије да преведе; наравно, да нисам непоправљиви хришћански пуританац, превод је могао бити још смелији од овог - и треба да буде; обележио сам упечатљива места):

Сада, дакле, трепетне ствари у нама Ти савршаваш.

Које то ствари трепетне? Почујте тек неке од многих,

иако и оне већ изречене сваки занос превазилазе,

но, почуј још и оне тајне што крајње су трепетне:

Удови Христу постајемо и наши удови постају Христос.[1]

И рука Христос и нога Христос постаје мени најбеднијем,

и рука Христу и нога Христу ја бедник постајем.

Руку покрећем и рука моја Христос цели јесте.

Јер, схвати ме, неподељиво је божанство божанства.

Ногу покрећем и гле како блиста к’о Христос сами.

Немој рећи да богохулим него ствари ове прихвати

и Христу – што те створио оваким – ти се поклони!

Јер ако би само пожелео, Његовим би удом постао

и на тај начин би свеколики удови свих нас понаособ

удовима Христовим постали и удови наши Христос;

и Он ће најнечасније у најчасније удове преиначити,[2]

лепотом и славом властитога божанства их украсити,

и сјединивши се с Богом слични боговима постаћемо,

ни мало не гледајући на нечасност свога тела,

и целокупним телом сасвим слични Христу бићемо.

И сваки уд наш васцели Христос постаће.

Јер док постајемо многи, Он остаје један и нераздељив,

и сваки наш део сам васцели Христос бива.

Тако, дакле, познао би да прст мој и пенис мој сасвим

Христос јесу! Задрхта ли или постиђен се зацрвени?

Но, Бог се не постиде да теби сличан постане,

а ти се стидиш Њему сличан да будеш!

„Не стидим се да Њему сличан постанем,

но кад рече да уду стидном Он уподоби се,

тад посумњах да богохуљење ти изрече!“

Сасвим лоше посумњао си, јер они срамотни нису!

То су скривени удови Христа, јер се препокривају

и због тога су часнији од других,[3]

к’о сасвим несмотриви и сакривени уди Сакривеног,

из којих се истаче семе у божанском сједињењу,

што је трепетно обожено у божанском изображењу

од самог божанства целог. Јер Он васцели Бог јесте,

Онај што се с нама сједињује. О, трепетне тајне!

И доиста неизрецив и божански брак збива се!

Бог са сваким понаособ прожима се и опет ово кажем:

у сладости свако с Владиком сједињује се!

Ако се, дакле, целом плоти својом оденеш у целог Христа,[4]

разумећеш непостидно све што говорим теби.

Но, ако ниси целу него само делић души прикрпио

– говорим о Христовој неукаљаној ризи –

тад је твој огртач стари закрпљен на једном месту само,

а осталих се удова твојих стидиш,[5]

и на цело тело са још већим гнушањем гледаш,

те како да се одевен у ову гнусобу не постидиш,

са дрхтањем говорећи о удовима овим светим,

и о гледању многе славе и просветљењу ума,

и о радовању и ничега плотскога помишљању?!

Јер плот своју и даље видиш сасвим укаљаном,

и помислима ходиш по делима својим одвратним,

и умом по њима непрестано као црв гмижеш.

Ето зашто Христу и мени приписујеш свој стид

и говориш: „Није ли те стид збор речи срамних,

а посебно што на наше уде стидне Христа сводиш?“

Но, ја опет говорим ти: Погледај Христа у утроби!

И промисли шта је у утроби и из утробе израња,

и одакле то Бог мој изађе и кроз шта прође?

И наћи ћеш још веће тајне поврх оних што казах,

јер ствари ове у нашу славу Он прими на себе,

да се не постиди нико подражавајући Њему,

говорећи ил’ подносећи ствари које Он претрпе.

К’о истински и потпуни Бог, потпуним човеком Он постаде.

– Он једини. Нераздељиви. Сасвим савршени човек. –

И Он сам, потпун у свим удима својим, Богом остаде.

Слично се збива и сада у ова последња времена

са Симеоном светим, побожним, монахом Студита.

Он се не постиди удова нити једног човека,

нит’ да неког нагон види, нит’ да нагим буде виђен.

Јер он имаше Христа целог. Он цео беше сами Христос

и сви удови његови, док на удове свих других људи,

појединачно и заједно, он увек гледаше као на удове Христове,

и остајаше неузбуђен, невин и бестрастан,

пошто цео беше сами Христос и као Христа гледаше

на све крштене који се у Христа целог обукоше.[6]

Но, кад нађеш се нагим и плот твоја другу плот додирне,

ти тад махнит за женама попут магарца ил' коња постајеш.

Како се, онда, усуђујеш светитеља да клевећеш,

те хулиш против Христа што је с нама сједињен

и што је светима својим даровао бестрашће?!

Јер Он женик постаје – чујеш ли то? – сваком понаособ

и све душе Његове невесте, јер са њима Творац је сједињен

и оне исто тако с Њиме, те брак међу њима настаје.

Духовно и богоподобно са њима Он се прожима

и нипошто их не раздева, ал умах их и раздевиченим чини 

и сједињује се с њима, сместа их чинећи нераздевиченима.

И све ствари што најпре беху укаљане пропадљивошћу

оне отад виде светим, непропадљивим и исцељеним.

Прослављају Милосрдног и жуде за Прекрасним,

и целе се сједињују с васцелим Љубавником својим.

Штавише, свето семе, к’о што рекох, примивши,

целог Бога у себи самима изображеног зачињу.

Зар ово, оци, истина није о стварима реченим?!

Зар не говорих правоверно о стварима божанским?!

Зар ово што казах није једнако и истоветно Писмима?!

Но, ако си стидом плоти своје препокрио се,

ал’ ум ниси разоденуо, нит’ своју душу обнажио,

нит’ светлост угледати могао, тамом сав покривен,

шта да учиним за тебе?! Како да покажем ти трепетне тајне?!

И како да тебе – авај мени! – у дом Давидов уведем?

 

[1] 1. Кор. 6, 15.

[2] 1. Кор. 6, 15.

[3] 1. Кор. 12, 23.

[4] Рим. 13, 14.

[5] Мт. 9, 16.

[6] Гал. 3, 27.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Лазар Нешић рече

Ево цео тај одломак

Хвала! Ја јако тешко читам теолошку поезију али када сам сам тражио онда нема назад :)

Дивно теолошки испевано, нема шта да се дода или одузме, светитељ се на сваки начин и у свему сјединио са Христом и такав (христолик) гледа и себе и све друге.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Лазар Нешић рече

Духовно и богоподобно са њима Он се прожима

и нипошто их не раздева, ал умах их и раздевиченим чини 

и сједињује се с њима, сместа их чинећи нераздевиченима.

Divna!

Ali ovde baš vidim da nipošto nema te ideje nekakve nasilne penetracije 'spolja' - ne postoji spolja i iznutra, u tome je ključ, samo prožetost i otvorenost uz očuvanu slobodu i integritet.

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Paradoksologija рече

Ali ovde baš vidim da nipošto nema te ideje nekakve nasilne penetracije 'spolja' - ne postoji spolja i iznutra, u tome je ključ, samo prožetost i otvorenost uz očuvanu slobodu i integritet.

Да, и ја сам тако разумео: као слободно препуштање, предавање ... као вођење љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Лазар Нешић рече

Ево цео тај одломак, то је из његове 15. химне о божанским еросима

Лазо, који си ти мени краљ!:)) Свака ти част! Ово је убијање и најсуптилнијег и најподмуклијег манихејства. Сада ће и један @Родољуб Лазић  да хвали Симеона, јер је у календару, а да је испод ове химне писало моје име, рекао би: Гледајте, какав је то суноврат безбожне душе! :)) И Симеон није био једини који је овако писао, па су зато штаповима хтели да га ослободе прелести тадашњи ревнитељи! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...