Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Боксит, сада једно озбиљно питање, да ми помогнеш. Пита ме једна парохијанка: Да ли су Христос и Воистину браћа, јер су се родили истог дана? - Шта да јој одговорим?

To je već ista priroda

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

To je već ista priroda

Воистину је постао Бог по природи!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Palama je bio jasan, ne mogu vam braćo govoriti o trijadologiji bez da se ne oslonim na Hristologiju i to ne braćo da govorim i pocepam to nerazlucno nedeljivo nesliveno, nego da prisjedinim to u nedeljivo nerazlucno nesliveno, bez da uvodim ijednu promenu u samom Bogu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Воистину је постао Бог по природи!

Kako postao? faraonu jedan.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kako postao? faraonu jedan.

Па тако што се утопио у божанску суштину, хиљаду ми гаћа!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tako je Mojsije kod faraona "Postao" doduše kod faraona nema ponovnog rodjenja

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Па тако што се утопио у божанску суштину, хиљаду ми гаћа!

Izadji iz glave, braće i sestara naših.

[Жика]

U svojim narednim knjigama – „Starac Siluan“, „Videti Boga kao što jeste“, „O molitvi“, „Rođenje za Carstvo Nepokolebivo“ – otac Sofronije mnogo piše o tome koliko je velik čovek. Njegove smele reči o ravnobožanskom dostojanstvu čovekovom uošte ne proističu iz neobuzdane gordosti ili prelašćene sujete. Pisma bacaju svetlost na prave izvore njegove antropologije čiji su koreni u mnogovekovnom predanju svetih Otaca: „Mi se nadamo učešću u životu večnom. Ali, u stvari, postajući večan, čovek postaje ne samo besmrtan, več ibespočeta n. Sveti Grigorije Palama je tako mislio, pozivajući se na Svete Oce...

[Zoran Đurović]

пре 56 минута, Жика рече

Sveti Grigorije Palama 

За Паламу је камен темељац беспочетност, односно нествореност нас. Као што је говорио Василије Велики: Ако Св Дух није Бог, не може нас учинити боговима. Ако ми не постајемо нестворенима, ни енергије божанске нису нестворене. Ако су енергије божанске беспочетне, онда смо и ми, јер смо сједињени са њима.  

[Жика]

Ово сам нашао на интернету, а имам његову књигу"Видети Бога као што јесте" где пише о томе, само ме мрзи да тражим.

[Guest Гајић]

пре 36 минута, Zoran Đurović рече

За Паламу је камен темељац беспочетност, односно нествореност нас. Као што је говорио Василије Велики: Ако Св Дух није Бог, не може нас учинити боговима. Ако ми не постајемо нестворенима, ни енергије божанске нису нестворене. Ако су енергије божанске беспочетне, онда смо и ми, јер смо сједињени са њима.  

Оче колико је битно не сливати се-не поистовећивати се са Богом, јер видим да је наведено веома битно у тачном образлагању вере, а на основу веровања и установљавамо однос?!

[Bokisd]

пре 13 часа, Zoran Đurović рече

Није. Тачно сам знао да ће ти се у психоделији јавити идеја да је беспочетност различита од нестворености. 10 пута смо привели Паламу: : «Да je уместо "суштине", употребио реч "Бог", тада би морао да каже "пo природи" — и то пo благодати и "богови no благодати", који су, како Светитељи кажу, "пo благодати беспочетни и нестворени"». Да потпишеш да је истина ово што каже Палама да смо по благодати нестворени.  

Prvo je bila prica o Maksimu koji koristi samo termin bespocetnost. Nestvoreni je dodao Palama  kao sto si i negde ranije rekao.

Malopre sam napisao da  se slazem  za Palamu.   Kao i za Maksimovo po blagodati bespocetni. 

 

[Zoran Đurović]

пре 9 часа, Bokisd рече

Prvo je bila prica o Maksimu koji koristi samo termin bespocetnost. Nestvoreni je dodao Palama  kao sto si i negde ranije rekao.

Malopre sam napisao da  se slazem  za Palamu.   Kao i za Maksimovo po blagodati bespocetni. 

 

Знајући те, могу да гарантујем да се ти не слажеш са овима, него са неком својом идејом шта би ови свеци причали. Зато и даље одбијаш да потпишеш ово што ја говорим на те њихове речи, као што одбијаш да кажеш како су беспочетно и нестворено синоними. Јер, где си видео да нешто што је нестворено има почетак?

Дошло је пак време, ако прихваташ Максима и Паламу, да потпишеш Павла и Златоустог како нас је је Хр посадио са десне стране Оца. Кад се вазнео, однео је и нас Оцу. Кад то потпишеш, онда ћу рећи да не лажеш када се слажеш са Максимом и Паламом да смо беспочетни и нестворени.    

[Zoran Đurović]

пре 10 часа, Гајић рече

Оче колико је битно не сливати се-не поистовећивати се са Богом, јер видим да је наведено веома битно у тачном образлагању вере, а на основу веровања и установљавамо однос?!

Љубавно поистовећивање какво налазимо у Павла (не живим више ја...) није и патолошко, јер он вели ја и Христос у мени. Дакле, нема монофизитизма. Свети формирају једно са Богом у духу без да се изгубе као особе. 

Стога иако постајемо нестворени и беспочетни, ипак остајемо заувек друго по природи у односу на Бога. Све је речено халкидонском формулом. 

[Milan Nikolic]

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

Јер, где си видео да нешто што је нестворено има почетак?

Да је нешто нестворено, а да има почетак, то је рекао сам Палама. То је случај са енергијама Божјим, не као да тај почетак јесте за саму силу тих енергија, него за њихова дејства, када је реч о стварању и управљању творевином. Да то није тако, онда би творевина била без икакве различитости од самога Бога.

Да поновим, јер већ сам то представио, како Палама казује:

Међутим, постоје божанске енергије које имају почетак и крај, како то Светитељи једнодушно тврде. Наш противник (Варлаам) мисли да je све што има почетак створено; зато je и рекао да je само једна стварност — божанска суштина, додајући да све "оно што није та суштина, исходи из створене природе". Макар да овај човек сматра да je створено све што има почетак, ми знамо да су све божанске енергије нестворене, али не и беспочетне. Заиста, почетак и крај морају ce приписати, ако не самој стваралачкој сили, оно макар њеној делатности, то јест њеној енергији усмереној ка свему што je створено. Мојсије je то доказао рекавши да: "Бог почину од свих дјела својих, која учини".

Палама је овде заиста веома јасан, тако да га Мајендорф тумачи на исто јасан начин:

Палама овде каже да постоје неке енергије које имају свој почетак, макар у њиховим спољашњим деловањима, које нису преегзистентне у божанском Уму. Тако, на пример, стваралачка Божја енергија постаје делотворна само онда када стварање и време истовремемо почну, док Бог има одувек стваралачку силу и циљ.
Паламине мисли о нествореним енергијама које нису беспочетне, могу ce сумирати на следећи начин: Све су oнe у функцији Божје привремене "икономије", неке ce (попут стваралачке силе) активирају само када почне време...

 

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

Свети формирају једно са Богом у духу без да се изгубе као особе. 

Стога иако постајемо нестворени и беспочетни, ипак остајемо заувек друго по природи у односу на Бога.

Треба видети како то схватате, у светлу вашег становишта ,,губљења душе'' и заузимања њеног места Духом Светим. Како то остајемо заувек друго по природи у односу на Бога, ако као да нема више ничега (нема више душе) осим Духа Светога?

Можда бисте рекли да постоји природа нашега тела, и да тако остајемо ,,друго по природи у односу на Бога''. Међутим, имамо од Паламе учење да душа заиста јесте јединствена стварност и да по природи сапостоји са телом:

Човекова душа јесте јединствена стварност, и она поседује многе силе. Она ce служи телом као својим органом, које пo природи пак сапостоји ca њом.

Палама даје предање отаца о средишту нашега ума - ум као душевна моћ - наводећи различите аспекте, и образује становиште по коме је то средиште ,,у срцу''. Обухвата душу и ум и смешта их у срце као у утврђење, које може Светим Духом постати ,,Царство Божије унутра у вама''.

Нигде Палама не говори о већ достигнутом Царству будућег века, тј. о енергијама Божијим које опитујемо као некаквој потврди да смо већ спашени у коначном Есхатону. Него, сабран ум у срцу које Духом виче: Ава Оче! јесте: ,,Царство Божије унутра у вама''.

Божанско чуло, божанска димензија у нама, како Палама говори, а Мајендорф тумачи, јесте конкретно Свети Дух. Ето, само толико да напоменем како можемо разликовати нас као ,,друго'' у односу на Бога, а не поистовећивати Бога са самим нашим постојањем и наше постојање са самим постојањем Бога.

Свакако да наша полемика овим није завршена, и да ћемо још доста разматрати отачка учења. Можда још нисмо ни дотакли оно што је битно за разумевање целе проблематике која се тиче ваше теорије.