Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Матусал]

пре 14 минута, Zoran Đurović рече

 

Одличан текст. Срећан и Богом благословен празник. Христос се роди!

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Ведран* рече

А ја се баш понадао расветљењу овога. 

Jedna od onih zaista teško svarljivih misterija.

Čak ono za muževe Samarjanke mislim da sam donekle skapirala, ovo nema šanse...

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

Kad bi se moglo svakom pasusu pojedinačno dati "Amin"...

Молили ме неки од ваших да напишем неки теолошки текст, као комплетан, ја за то немам време, али кад дођох данас са литурђије, јер слависмо Божић, од 15.30 узех да пишем. Мада ја не пишем напамет, тако да може да чуди краткоћа текста, али је иза тога гомила материјала. Ови мученици савести су неуништиви. Ја, за разлику од ових, не верујем да сам непогрешив и омнисциенте, тако да, иако познајем мноштво ствари, иако сам нпр. цео ком. од Августина на Јн читао 2 пута, а уз то и Зл и ко зна шта још (гностичке), опет се вратим да проверим, видим шта паметни људи причају и да то пренесем. мада, видиш шта све има... 

Магдалену св. Гр. Двојеслов, папа, направи курвом (погрешо, да ли због мизогеније или другога, небитно), и то се прими. Но, битно је да је прц мушкарцима дат од Исуса јер се најпре јавио жени! Не његовој, али жени. И жене беху под крстом. Кад после видим ове што се бусају у прса... Мислим да је нека натприродна сила украсила мене и Златоустог да стављамо жене напоредо са мушкарцима.     

[Zoran Đurović]

пре 3 минута, Матусал рече

Одличан текст. Срећан и Богом благословен празник. Христос се роди!

Хвала, добри мој, и теби!

[Ведран*]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

јер слависмо Божић

Христос се роди!

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Молили ме неки од ваших да напишем неки теолошки текст, као комплетан, ја за то немам време, али кад дођох данас са литурђије, јер слависмо Божић, од 15.30 узех да пишем. Мада ја не пишем напамет, тако да може да чуди краткоћа текста, али је иза тога гомила материјала. Ови мученици савести су неуништиви. Ја, за разлику од ових, не верујем да сам непогрешив и омнисциенте, тако да, иако познајем мноштво ствари, иако сам нпр. цео ком. од Августина на Јн читао 2 пута, а уз то и Зл и ко зна шта још (гностичке), опет се вратим да проверим, видим шта паметни људи причају и да то пренесем. мада, видиш шта све има... 

Магдалену св. Гр. Двојеслов, папа, направи курвом (погрешо, да ли због мизогеније или другога, небитно), и то се прими. Но, битно је да је прц мушкарцима дат од Исуса јер се најпре јавио жени! Не његовој, али жени. И жене беху под крстом. Кад после видим ове што се бусају у прса... Мислим да је нека натприродна сила украсила мене и Златоустог да стављамо жене напоредо са мушкарцима.     

I Hrista pre svih, ne zaboravi. Otud tolike žene što se stalno vuku za Njim.

Bar u pravoslavnoj tradiciji nemamo taj problem sa Marijom Magdalenom, ali nije ni ključno - i 'grešnica' što mu je suzama oprala noge nužno manja nije. 

 

[Ведран*]

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Божић, од 15.30 узех да пишем. Мада ја не пишем напамет, тако да може да чуди краткоћа текста, али је иза тога гомила материјала.

А могли сте само да копирате Августина и Оце 

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Ведран* рече

А ја се баш понадао расветљењу овога. 

Ја бих дао неко решење, али не смем због Августина! Он рекао да не зна, а ја да се градим сада већим од њега...

Ако ме Бог поживи, биће и неко дубље тумачење. Августин рече да је тешко схватљиво место, али да хоће да прецизно види, мада је задржао дистанцу, па зато користи фигуре, као што често користи у свом тумачењу на Јована. 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

I Hrista pre svih, ne zaboravi. Otud tolike žene što se stalno vuku za Njim.

Bar u pravoslavnoj tradiciji nemamo taj problem sa Marijom Magdalenom, ali nije ni ključno - i 'grešnica' što mu je suzama oprala noge nužno manja nije. 

 

Јесте, Ис је јасно волео жене, као и Августин, а и моја маленкост. То је јако лепа тема, а и богата. надам се да ћу се бавити тиме.   

[Ведран*]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

надам се да ћу се бавити тиме.

а да се молимо да се дода дана животу вашему? 

[Bokisd]

1 hour ago, Гајић рече

Замисли и веруј да је Бог свеприсутан и свудаприсутан?!

Da, On je bas takav, ali, ( recimo, ovako da objasnim ), ....kao covek ( u telu ) tu je , prisutan, apostoli ga gledaju , hodaju i jedu sa njim. I, pre i posle njegovog vaskrsenja. To je po covecanskoj prirodi. 

Po Njegovoj bozanskoj prirodi, on je uvek sa Ocem, ( i pre i posle vaskrsenja ),  ne odvaja se od desne strane ( Oca ). Kao takav, kao Bog je i svudaprisutan i sveprisutan.

Tako, i onde , kod price o vratima, Hristos je , naravno, svudaprisutan Svojim bozanstvom. Ali, u sklopu cele price, postavlja se pitanje , kako i kojim nacinim se pojavio pred apostolima i sta je znacio ( taj ulazak, ....posebno odvojeno od pokazivanja ruku i nogu ucenicima ).

Recimo, sv. Kiril Aleksandrijski kaze ,...'Christ appeared once more unto His disciples miraculously by His Divine power,'  ( tumacenje na Jovana , u vezi nevernog Tome ). Kako je svojom Bozanskom moci i svesili, hodao po vodi i cinio druge cudesne stvari, tako je i usao u zatvorenu sobu. Znaci, nije se pojavio iz neke dimenzije ili po tome , sto je sveprisutan , pa, moze, da se nekako teleportuje.

Ali, o tome, malo kasnije ( kada jos pronadjem tumacenje na ove citate, oko door  ).

[Isusovo magare]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Неко је зазивао Августина да се Бокситу прекине сраћкалица, а и ја се јутрос помолих у цркви за њега! Не шалим се. Славили смо Божић.

Око јављања Ис по васкрсењу ја сам склон да верујем да он није био на земљи, тј. у нашем времену и простору, него је већ био у есхатолошкој димензији, а овде се појављивао из есхатона, као што се јавио многим светима у историји у телу. Боксит, Пецинка (Иван?) мисле супротно, наиме да се он витлао по земљи 40 дана и бивао видљив-невидљив по свом нахођењу, а онда, пошто је физички био присутан ходао је, и васкрсло тело му је имало другачија својства од онога које је имао за живота док га злотвори од попова нису убили. Веле, он је пролазио кроз врата, иако то нигде у Писму не пише. Ово је, понављам, само њихова интерпретација, а не текст из Писма. И условљена је детињастом вером да је Ис физички био на земљи, а кад је већ био на земљи, онда је могао само да прође кроз врата (што не и кроз зид?), а не да се појави, што је очигледно из Лк 24, 36: И док они ово говораху, сам [Исус] стаде међу њих, и рече им: Мир вам! (καὶ αὐτὸς ἄφαντος ἐγένετο ἀπ’ αὐτῶν). Дакле, он се лично појавио међу њих. Нема никакве приче дошао-прошао...

Ово је правило у тумачењу да се иде од јасних текстова да би се тежи објаснили. Лк једноставно каже да се појавио (стаде, материјализова се, пуф!), без да улази у то одакле се појавио.

Слично имамо у Лк 24, 31: И он поста невидљив од њих (καὶ αὐτὸς ἄφαντος ἐγένετο ἀπ’ αὐτῶν). Испарио је пред њиховим очима. Као што се појављује изнебуха, тако и нестаје. Погрешан је Синод: „И он поста невидљив за њих“. Граматички не стоји, а онда може, како добро примети Лопухин, неко да помисли да је невидљиво остао у дому, а он је, у ствари, нестао.

Проблем мојих полемичара - а нико се на заустави на томе што говорим, па морам да поновим - је одваљен камен са гроба, што је само један аргумент у корист хр непријатеља, да су ученици украли леш. Јер ако ово тело пролази кроз врата, што не би кроз камен? Рекох да то би ради нас (можда их збуни латински израз: pro nobis).

Имамо 2 различита извештаја о одваљеном камену и они не могу да се помире. Мт 28, 1-8 говори да су Марија Магдалена и друга Марија дошле да осмотре гроб, да се тада земља затресе, јер анђео сиђе са неба и одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. У страху од њега стражари су постали кататонични.

Јн 20, 1-18 говори да само Марија Магдалена дође на гроб, и виде да је камен дигнут са гроба. Онда отрча и каза Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише. Марија је код гроба плакала, и када се надвири над гробом видје два анђела где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово.

У Мт анђео каже женама да је Ис васкрсао, док у Јн сам Ис то јавља Марији. По Мт анђео склања камен да би жене виделе празан гроб и ресетује стражаре. Оне не виде васкрсење. У Јн Магдалена не добија одговор на своје питање од анђелâ, него од Ис који је ту код гроба. Камен је одваљен јер он није ту. да ли је прошао кроз камен или је он прво био склоњен? То из Јн не знамо, али је логичније да је камен пре уклоњен.  

Извештаји као заједнички моменат имају да је Ис васкрсао без да га је ико видео. Склањање камена је битно и у Мк 16, 1-6, а ту имамо микс Мт-Јн јер је један анђео (Мт), али је у гробу (Јн). И код Мк анђео каже да је Ис васкрсао. И код њега је вероватније да је васкрсење било по уклањању камена. Актуализација одваљивања камена у Мт је вероватно мотивисана борбом против јудејске тезе да је украдено тело, јер сада имамо жене као сведоке, што је за јудејски менталитет могло да се узме за валидно, док за римљане не би важило, јер је жена, као и мало дете, непоуздан сведок.

У сваком случају, нити се говори да је Ис прошао кроз камен нити да није. Интересантно је јављање Магдалени. Њој се прво јавио, а Павле, маскилиста, је прескаче када набраја коме се Господ јави. Можда у Јн имамо само њу јер се њој прво јавља, док можда Мт помиње 2 да би сведочанство било објективније?

Јн 20, 13-17: И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса где стоји, и не знађаше да је Исус. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу! Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему. А Марија Магдалена оде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Нема одговора од анђелâ. Види Исуса да је стајао тамо. Имамо перфект (ἑστῶτα). Он стоји тамо на ногама. Опет се, као у Преображењу, мења стање људи. Апостоли јесу видели реално, али су попадали и били као благо опијени. Овде тај перфект сугерише слично. Стоји негде. Као у Луке кад се појави ни из чега. Зато весела Магдалена не капира кога види. Ја сам то објашњавао дисторзијом времена-простора. Шта се дешава када вечно улази у времено и постаје видљиво. За нас, једноставно речено, није да будемо у вечном. Сада. Живећемо свесно и јасно у вечном када будемо у њему сасвим.

Други моменат који ваља нагласити је noli me tangere! Не дотичи ме се! Ја ћу бити скроман као Августин и рећи да је ово, барем за мене, јако загонетан текст. Како год да га обрћеш и окрећеш. Блажен је онај ко зна  тачно значење. Мени оно бежи.

Модерни играју на карту задржавања. Наиме, глагол ἅπτω и заиста значи првенствено ухватити, задржати, прионути, а тек онда дотаћи, онако овлаш, стидљиво. Ту су се уплеле модерне приче које критикују фобију од тела која је ушла у црквени менталитет. И ту су у праву. Јер Ис хвата за руку бангавог, пљује у прашину и прави блато и помазује слепца... Страх од додира је јако брзо ушао у хр, тако да чак у катакомбама имамо Ис који штапићем додирује болесног, а у византији га благосиља на далеко! Наш глагол пак је у партиципу презента, тако да означава задржавање, трајно „пипање“.  

Не верујем у интерпретацију задржавања јер сам Августин упозорава најпре да не треба мислити да није хтео да га се женско дохвати, јер се помиње да су га мушкарци пипкали после васкрсења, него напомиње да су га по Мт 28, 9 и жене хватале: А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се (αἱ δὲ προσελθοῦσαι ἐκράτησαν αὐτοῦ τοὺς πόδας καὶ προσεκύνησαν αὐτῷ). Овде је баш ухватити се за и не испуштати (κρατέω, нема везе са нашим Кратосом). Наиме, вели Августин, када су га ове пипале, он још увек није отишао Оцу (In Evangelium Ioannis tractatus centum viginti quatuor, 121, 3). Из тога Августин закључује да није „отићи Оцу“ тај разлог него нешто друго. Онда помиње цркву из пагана која Ис препознаје да је једнак Оцу само када је и отишао њему. Такође, помиње, вера којом сте ме знали је несавршена док не одем Оцу. Користи слику: Док верник не види да је Син једно са Оцем, у његовом срцу овај још се није вазнео. Зато и разлика у Отац мој и Отац ваш.

Оци су имали проблем са једним другим глаголом, а то је из Јн 20, 17, ἀναβαίνω, који је партицип презента, али су га они због претходног перфекта ἀναβέβηκα, схватили да Ис вели да у том моменту одлази Оцу. Зато бивају присиљени да тумаче како то да се Ис тог момента, када је рекао Магдалени, није вазнео Оцу, него је чекао још 40 дана? Међутим Ис говори о узлажењу, а не о томе да се узнео или ће се узнети. Исту трајну радњу, али у имперфекту, имамо у Лк 24, 51: ἀνεφέρετο εἰς τὸν οὐρανόν. Он се узношаше.

Ис никад није био одвојен од Оца. Зато га не можемо посматрати као простог човека, него као Богочовека. Он пре васкрсења причешћује апостоле. Или ће неко рећи да их није причестио, него су вежбали као у позоришту литургију, или ће рећи да је то било друго тело које им је дао, или ће се сложити са нама па ће рећи да је то васкрсло тело Господа који се принесе од постања света. Када ми кажу да је један Ис који је живео пре васкрсења, а други после, онда питам како је ходао водом, као и како је био у Царству Божијем, које је дошло у сили, преображен са Мојсијем и Илијом? Зашто онда не узмете да разоваплотите Господа? Зашто не кажете поштено да је ово била представа, да су ту биле душе од Мојсија и Илије, да апостоли нису били у Царству?!

Ако су пак људи, и ако је пак Царство Божије било тамо, како рече Исус, шта онда млатите?

❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤

[Bokisd]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Неко је зазивао Августина да се Бокситу прекине сраћкалица, а и ја се јутрос помолих у цркви за њега! Не шалим се. Славили смо Божић.

Blagodarim. 

 

[Ведран*]

пре 1 минут, Isusovo magare рече

❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤

Магаре и теби срећан празник. Имам само за тебе честитку од омиљеног ти портала. 

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Јесте, Ис је јасно волео жене, као и Августин, а и моја маленкост. То је јако лепа тема, а и богата. надам се да ћу се бавити тиме.   

Lako se izgubi iz vida koliko je šokantno za ono vreme bilo Isusovo obraćanje ženama kao ljudskim bićima vrednim ljubavi i poštovanja... revolucionarno i za ovo doba u nekim momentima. I nijednom da pomene da su žene niže, da treba da slušaju, da samo ima da rađaju i kuvaju, nego naprotiv. To mi je dok sam rasla bilo jedna od natuknica da Isus i nije baš bio tamo neki lik što je nešto simpa drobio pre 2000 godina, nego neko van vremena.