Жељко Ињац: Црква, Косово и дил са Америком

[Снежана]

Жељко Ињац: Црква, Косово и дил са Америком

 

Facebook

 

 

Twitter

 

Положај СПЦ на КиМ је углавном уређен Ахтисаријевим планом, који је Косово у целости прихватило када је проглашавало независност иако тај план није прихватила Србија.Ахтисаријев план даје Цркви једну врсту широке аутономије од косовских власти у сваком погледу. У једном делу, то је оно што су у међувремену добиле и остале верске заједнице на Косову (ослобађања од пореских давања, заштита од упада државних органа и слично), али има и специфичности. Тако су најзначајнији верски објекти СПЦ заштићени Законом о специјалним заштитним зонама, који забрањује било какве активности у том појасу без дозволе Цркве. Ахтисаријевим планом је предвиђено и да Црква има пуно право располагања својим верским објектима и покретним културним благом, што значи да Цркви никаква дозвола косовских власти није потребна за било какву градњу или уређење црквених објеката. Међутим, ово последње пренето у садашње косовско законодавство у процесу завршетка надгледане независности Косова 2012. године и фактички више и не постоји.

Положај Цркве на Косову зависи искључиво од међународне заједнице и колико је међународна заједница у стању да изврши притисак на косовске власти. Ово је у прошлости често зависило и од тога ко су ти Албанци са којима међународна заједница на терену мора да ради. У последње време, права која је СПЦ имала као гарантована се све чешће доводе у питање од стране косовских власти, а косовски правосудни и административни систем једноставно не функционишу кад су права Цркве у питању. Тако имамо већ епски случај имовине манастира Високи Дечани. После више од деценије ипо, манастир је добио пресуду уставног суда Косова која потврђује имовину манастира над 23 хектара пољопривредне земље и шума. Али одмах после те одлуке, састала се скупштина општине Дечани и једноставно одлучила да је та одлука уставног суда Косова нелегална и да они неће да је спроведу јер је против интереса тамошње популације. У јавности се све чешће чују гласови људи из апарата власти или из Скупштине Косова да Српска Православна Црква на Косову има „превише права“ и да то иде на штету косовских Албанаца.

Чују се приче  и о милионима евра које се наводно издвајају из косовског буџета за Цркву и тако додатно ствара утисак у косовској јавности о мегаломанији и специјалном положају Цркве, иако су то средства Европске Уније и САД која су донација, да би Косово платило оно што је срушено у мартовском погрому 2004. године (овим се лажним аргументом користе и поједине зилотске скупине код нас кад испада да Цркву финансира Влада Косова, али о њима нећемо сада).

Како је изгледно да ће крај унутрашњег дијалога да донесе неку врсту правно обавезујућег споразума са Косовом, што Немачка одавно тражи од Србије, сконцетрисаћемо се на ту могућност. Поред тога, како се стално говори о специјалном положају Срба на Косову и специјалном положају Српске Православне Цркве на Косову као резултат тог правно обавезујућег споразума, обрадићемо и те могућности.

На првом месту, не постоје никакве гаранције које може било ко да нам пружи да ће Албанци поштовати било шта што обећају или потпишу. До сада су се небројено пута свечано обавезивали међународној заједници у погледу права Срба или Српске Православне Цркве, и то сваки пут кршили. Постоје и писмени споразуми у Бриселском процесу који их обавезују на одређене ствари, и сваки пут су или избегли да то уопште  примене, или су у процесу примене ствари измењене толико да им се изгубио сваки смисао. Напади на права Срба и на права Српске Православне Цркве трају непрекидно, а на терену се та права обесмишљавају разним закулисним радњама.

Не треба ни помињати да је будућа Заједница српских општина прво обесмишљена пред косовским Уставним судом уклањањем пар најбитнијих овлашћења, и да ни такву, крњу и обесмишљену Заједницу српских општина, косовске власти и даље не желе, и саботирају примену споразума. Уместо да донесу законе на које су се обавезивали и писмено и усмено ко зна колико пута и тиме права СПЦ из Ахтисарија пренесу у потпуности у косовско законодавство, на Косову се води дебата о умањењу права СПЦ, јер их СПЦ има „превише“. Сви су већ заборавили да су се на поштовање тих права обавезали да би добили независност, или фамозне гаранције које су косовске власти јавно дале приликом аплицирања за Унеско.

Шта би онда Срби или СПЦ добили потписивањем правно обавезујућег споразума са Косовом? Ништа. Не постоје никакве гаранције да би се било шта од тога спровело на терену, а и ако би се у првих пар година и спроводило, не постоје никакве гаранције да се каснијим радњама не би обесмислило или потпуно укинуло. Ни садашњи споразуми се не примењују од стране косовских власти тамо где њима не одговара, а гарант примене тих споразума је ЕУ. Ако приметимо да они који на власт на КиМ могу да дођу већ после следећих избора (Самоопредељење) јавно причају да нема никаквих специјалних статуса за било кога, имаћемо ситуацију да потписујемо споразум по ком бисмо Косову дали све оно што им недостаје (војска, затварање институција Србије на КиМ, неповредивост спољашњих граница и несметан улазак у међународне организације), а да бисмо добили гаранције за које знамо да ће сигурно да буду прекршене. У том случају, наше евентуално непризнавање Косова као државе више не би значило апсолутно ништа, јер бисмо тиме до краја заокружили косовску независност.

Са друге стране, сем што би заокружила косовску независност, Србија апсолутно ништа не би добила споразумом. Није никаква тајна да ЕУ неће да се проширује макар још седам или осам година и да су шансе да Србија уђе и ЕУ минималне. Оно што се код нас прећуткује јесте да нама за улазак у ЕУ највећи проблем није Косово, него наш правосудни систем, са којим се ниједна власт још од 2000. године није ухватила у коштац, и за чије нам сређивање треба макар десетак година, и то ако почнемо да радимо одмах, системски и непрестано. Дакле, споразум са косовским Албанцима нам не би донео било какве користи, а има потенцијал да Србима на КиМ и СПЦ направи додатне главобоље.

Шта је онда алтернатива? Ако избацимо глупе спинове да је алтернатива оваквом споразуму рат, што нико нормалан и не помиње, можемо разматрати опцију о споразуму. Али не са косовским Албанцима, него са САД. Америка је једина снага којој је остао утицај на косовске Албанце, и једина реална снага која данас на КиМ може да заштити преостале Србе и СПЦ уколико им је то интерес. То је истина ма колико то било јерес рећи. САД су и држава којој би предложено пресецање косовског проблема можда и најмање одговарало, из хиљаду разлога за које је овај текст прекратак али је довољно рећи да они своју моћ базирају на изазивању и одржавњу криза.

Потребан нам је јасан и јак споразум са САД. Споразум који би додатно учврстио већ постојеће јаке везе између Србије и САД, и који би дао Србији још коју годину да ојача и да онда економски и свакако другачије ојачана ступи у преговоре о статусу. Тај споразум би било и много лакше продати нашој јавности него било какав коначни споразум са косовским Албанцима. Тај споразум, за крај, је једино што би и нашим људима на КиМ, и самој СПЦ, дало реалне гаранције опстанка, па чак и напретка. Све остало је потпадање под притисак највеће европске државе Немачке, која своју економску снагу по сваку цену жели да претвори у политички утицај, овај пут преко наших леђа. Осим тога украјинска криза и криза миграната као и друге кризе које расклимавају ЕУ показују да Немачка нема контролу над догађајима и да није «играч» са којим треба дугорочно рачунати.

Жељко Ињац, Видовдан

http://www.vidovdan.org/2017/08/10/zeljko-injac-crkva-kosovo-i-dil-sa-amerikom/

[Ћириличар]

Па, ово је свакако најреалистичније национално размишљање о Косову које сам до сада прочитао. Тачно су уочене чињенице да су Албанци потпуно некооперативни и да желе потпуну превагу, да добију све што желе а ми ништа. Тачно је и то да само САД може да погура Албанце да буду попустљивији, али и то има своје границе свакако, јер не могу а нити би жељели Албанце погурати ка било чему што би суштински значило суверенитет Србије на Косову ( значи "паралелне институције" су нешто што ћемо тешко, скоро никако мислим, моћи постићи ). Дакле, остаје питање ка чему нам САД могу помоћи? Могу у гурању стварања сурогата за суверенитет Србије, СЗО која би попут Републике Српске била фактички везана и лојална Србији, иако не формално њен дио. И наравно, СЗО никако не могу бити некакав главни рметилачки фактор за Косово, као што је то Српска за БиХ, због своје мале величине.

Потребно је овдје додати пар неспоменутих ствари, које свакако нису пријатне за чути. Идро Сефери за Дојчевеле добро и тачно рекао да АЛбанци никада нећи пристати на нешто мање од потпуне независности. Око тога не смијемо имати илузија нити прегледати преко тога емотивним резоновањем. Друго што је Сефери добро рекао јесте да економски и културни додири Србије и Косова увелико постоје, али да се не пласирају у медијима и јавности због политике власти ради лакшег маневрисања око читаве ситуације. Из тога се може закључити да Косово, било или не било независно, било српско или албанско, остаје неминовно везано за Србију у неком виду. Што се економије тиче, Косово поготово зависи од Србије због великог увоза српских производа. То је свакако значајан елемент са којим би се требало промишљати.

Треће је ипак најтеже питање - са какве позиције се ми можемо било чему надати? Морамо бити у позицији да се Албанцима исплати да сарађују са нама - што може бити са једне стране јер би сарадња са нама била толико плодоносна, или са друге стране што би недостатак сарадње доносио превише штете за Косово. Дакле, која је конкретно ситуација која би нам омогућила једно од то двоје или чак обоје? Подршка САД-а је свакако један фактор који томе може допринијети, али само са тим фактором се и даље мало може постићи. Мени на памет пада да владајуће главе на Косову, због своје прошлости и генерално начина "пословања" којим су се бавили, разумију мало ствари мимо директне опасности, пријетње или присиле, јер не могу препознати финесе политичких односа. Но, можда у томе и гријешим, јер је Хашим Тачи позивао на дијалог са Србијом пар пута, па ће бити да можда само Харадинај нема такта. Но могуће је чак да је најлакше причати са најзагриженијим националистом, јер он има довољно "гусларских поена" из свог бусања у груди које може потрошити на пар "издајничких активности" комотно ( "Само Никсон може у Кину, а не неки комуњарски демократа" ). У склопу свега тога - да ли је могуће да имамо људе на Косову спремне на приближавање Србији? По коју цијену би то приближавање дошло? И на крају, ако би нам се све коцкице сложиле и када бисмо добили поене за преговарање које можемо добро потрошити - на шта да их потрошимо? Будимо реални, не можемо издејствовати повратак Косова у Србију, па остаје питање шта можемо задржати? Изгледа ми да морамо наћи формулу за добијање некакве преваге над Приштином коју бисмо могли користити када би се покушавале мутне радње око СПЦ и СЗО или било чега против наших интереса, али да са дргуе стране то не покушавамо користити да контролишемо Косово или његове дијелове ( јер ништа не бисмо добили тиме, а потпуну конторлу не бисмо никад могли остварити без демографске српске преваге ). То је уједно била и Милошевићева грешка, што је хтјео да користи своје полуге што више могуће, па су се други све више томе и опирали. Нисмо знали када треба попустити у деведесетима, а сада бисмо требали ваљда научити ту лекцију? Пустити данас да можемо сутра стегнути како треба.

Четврто, наравно, у свему томе морамо водити рачуна шта Косово значи за Санџак, Војводину и БиХ и шта желимо да се ( не ) деси са њима. Морамо пазити које аргументе ћемо користити, коју логику, које принципе и како ће се они одразити на ова подручја. Зато је Република Српска најбитнија овдје, као најнестабилнији фактор, јер Србији тренутно никако не одговара антидејтонско дјеловање ( а ни Републици Српској у крајњој линији ). Договори са Косовом се могу непосредно одразити на Српску и ту је потребно играти игру балансирања између Бањалуке и Сарајева како први не би постали реметилачки фактор или други како се не би превише забринули па онда они постали реметилачки фактор ( иако СДА тренутно јесте огроман реметилачки фактор на свим фронтовима ). И наравно, пошто су Косово и Војводина у Уставу истог ранга и исте врсте, мораће се евентуално отворити дијалог и о Војводини. Ако бисмо дошли дотле да признајемо Косово, непоходно је да то признање буде учињено по принципима који не би дали никакав основ за одвајање Војводине. Исто то важи и за било какав договор са Приштином који не значи признање.

[Хајдук]

какве глупости, нет све трпи

[RYLAH]

пре 7 часа, Ћириличар рече

Изгледа ми да морамо наћи формулу за добијање некакве преваге над Приштином коју бисмо могли користити када би се покушавале мутне радње око СПЦ и СЗО или било чега против наших интереса, али да са дргуе стране то не покушавамо користити да контролишемо Косово или његове дијелове ( јер ништа не бисмо добили тиме, а потпуну конторлу не бисмо никад могли остварити без демографске српске преваге ).

Али која би то била превага ако знамо ситуацију са поштовањем свих споразума до сада?

[Ћириличар]

пре 11 минута, RYLAH рече

Али која би то била превага ако знамо ситуацију са поштовањем свих споразума до сада?

Ne znam ni sam. Mozda je ne mozemo ni imati?

Jedino sto sada imamo su ekonomska sredstva.

I popustanje oko prijema u medjunarodne organizacije, ali bez garancija da ce oni postovati bilo kakav dogovor.

Neki malo, da kazem, hrabriji bi mozda razmjestili nesto vojske blizu granice syo bi svakako bio znacajan signal, ali i lako providan blef.

[Вилер Текс]

пре 11 часа, Снежана рече

Потребан нам је јасан и јак споразум са САД.

То је то.

Можемо ли једном бити паметни, без камиказа акција или слинавог издајништва?

Без признавања, али довијање вазда.

[RYLAH]

Као да се наместило, и то опет са Видовдана... Један од оних који би могли да буду нека власт доле пошто ми склопимо "правно обавезујући споразум"...

Курти: ЗСО замишљена као нова РС

Кандидат Самоопредељења за косовског премијера Аљбин Курти рекао је да у принципу није против дијалога, али сматра да дијалог треба да се води са Србима са Косова, док за Заједницу српских општина каже да је замишљена као нова Република Српска.

Он у интервјуу за београдски „Експрес“ каже да су преговори са Београдом обустављени, тврдећи да је било превише инвестиција, а премало добитка током шестогодишњих преговора.

„Време је да се разматра зашто је било тако. Нама су потребни разговори са ЕУ о преговорима са Београдом“, сматра Курти, објављено је на сајту тог недељника.

„Нисмо против дијалога у принципу, али смо против дијалога без принципа. Пре свега, ми ћемо успоставити дијалог са Србима са Косова“, рекао је Курти, тврдећи да ће то бити „отворен дијалог, демократски и друштвени, одоздо, па нагоре“, посвећен економском развоју и фокусиран на запошљавање људи.

Он тврди и да је досадашњим дијалогом у Бриселу, Србија желела да се приближи ЕУ, а истовремено да „ојача Србију унутар Косова“, као и да је у тим преговорима Косово било тема дијалога, а не једна од страна у дијалогу и то због немарности корумпираних косовских власти.

Према његовим речима, некадашњи слоган „Косово је Србија“ Влада Србије замењује слоганом „Косово постаће Босна“, поредећи Заједницу српских општина са начином на који се стварала Република Српска.

„Двадесет шестог априла 1991. године 14 општина у БиХ направило је своју Заједницу општина која је 9. јануара 1992. прогласила независност, а 28. фебруара те године добила је свој Устав“, наводи Курти.

На питање да ли подржава формирање ЗСО и на који начин би осигурао безбедност и нормалан живот Србима на Косову, Курти тврди да идеја и захтев за ЗСО нису дошли од косовских Срба, него из Београда.

„Када је 23. децембра 2015. године уставни суд Косова прогласио да ЗСО није у складу са чак 23 члана устава, ниједан Србин са Косова није се бунио, него је само Београд постао веома љут“, тврди Курти.

Он сматра да се интеграција Срба и њихово благостање може постићи „друштвеном интеграцијом путем равноправности и развоја“, а не „само институционалном интеграцијом путем привилегија за српске министре и посланике“.

http://www.vidovdan.org/2017/08/11/kurti-zso-zamisljena-kao-nova-rs/

[Justin Waters]

Kako ce se bilo kakav dil izvojevati sa Amerima to je malo pitanje. Albanski lobi je neuporedivo jaci unutar SAD nego srpski. Dalje Amerika nece praviti dil sa Srbima ukoliko ne dobiju ustupke, a najmanje sto bi Srbija mogla da uradi je da krene putem CG, da otkaci Ruse, da se krene pridruzivati NATO-itd, da se antiameticko raspolozenje krene umanivati itd.....kako stvari stoje to je u ovom trenutko tesko ostvarivo. 

[Кратос]

пре 12 часа, Снежана рече

Шта би онда Срби или СПЦ добили потписивањем правно обавезујућег споразума са Косовом? Ништа.

Suština,zato i ne treba bilo šta potpisivati jer nemamo nikakvu korist od toga,samo bi se ponizili kao narod i država.

[Milan Nikolic]

Postoje neki principi kojih se nikada ne treba odreći. Pre svega odbijanje ulaska u NATO pakt.

Ako se dovoljno strpimo, ne par godina nego malo više, deceniju - dve, možemo učestvovati u najvećoj organizaciji u istoriji, većoj od sadašnje ekonomske i vojne organizacije Zapada.

[Ћириличар]

пре 3 часа, RYLAH рече

Кандидат Самоопредељења за косовског премијера Аљбин Курти рекао је да у принципу није против дијалога, али сматра да дијалог треба да се води са Србима са Косова, док за Заједницу српских општина каже да је замишљена као нова Република Српска.

Е, у дебати постоји техника признавања, односно на енглеском "консидовања", противничког аргумента или квалификације, али тако да кренеш доказизивати како та квалификација заправо иде у прилог твојој позицији јер значи потпуно нешто друго од онога на шта ти противник циља.

Конкретно овдје - када Курти каже:"Али Србија хоће СЗО као нову Српску!", ми кажемо:"Да, желимо СЗО као нову Српску, јер само таква организација нама омогућава сигурност за остваривање интереса Срба са Косова. Још к томе, СЗО као таква никада не може представљати бил окакву пријетњу по Косово јер, за разлику од РС-а, не садржи трећину становништва и пола територије, него око 10% становништва у најистуренијем малешном дијелу Косова. Дакле страховање од СЗО-а као нове Српске не неоправдано. Нама ће омогућити бољу заштиту наших права и идентитета и имовине, а Косово не може имати никакве штете од тога нити потенцијалне опасности.".

До сада наше власти на ову критику ћуте, или дебатно речено, не желе да прихвате терет своје позиције. Наша позиција је да желимо аутономију за Србе и то је неминовно некакав модел РС-а. То са собом носи терет доказивања да је то више корисно него што је штетно. Прво правил одебате је да мораш прихватити и негативне стране своје позиције и онда показати да су те негативне стране небитне саме по себи или да су небитне у односу на велике предности које твоја позиција нуди. У нашем случају је у питању обоје. Да, СЗО је нова Српска, али је то Српска која не може и не жели бити реметилачки фактор. Дакле, СЗО није проблем - дакле у чему је проблем, Албанци? 

И мислим да са таквом аргументацијом можемо много боље заступати идеју СЗО пред Америком, љубим нам Меланију.

[Кратос]

Uopšte nije bitno šta je za nas ZSO već da ako se nešto potpisuje onda da se to i implementira na terenu do tada svaki nastavak dijaloga je totalno besmislen jer koja je svrha onda uopšte bilo kakvog sporazuma?

[Вилер Текс]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Kako ce se bilo kakav dil izvojevati sa Amerima to je malo pitanje. 

Е ту треба мудрости. Није немогуће и мора се покушати. Али Вучић није тај који има мудрости нити љубави за свој народ.

[Milan Nikolic]

Jok ti imaš mudrosti i ljubavi.

[Ћириличар]

пре 2 часа, Кратос рече

Uopšte nije bitno šta je za nas ZSO već da ako se nešto potpisuje onda da se to i implementira na terenu do tada svaki nastavak dijaloga je totalno besmislen jer koja je svrha onda uopšte bilo kakvog sporazuma?

To svakako, ali ove price se ipak moraju voditi kako bismo znali za sta tacno imamo da se borimo za sprovodjenje sporazuma.

Ovakve deflekcije su neproduktivne. "Oni nece da postuju sporazume!" - kul, ajde da vidimo mozemo li ih na to natjerati nekako i na sta da ciljamo.