Русија објавила поверљиве документе о Другом светском рату

[Милан Ракић]

Пре 76 година нацистичка Немачка напала је Совјетски савез, а данас је руско министарство одбране декласификовало и објавило документа у којима су заповедници Црвене армије анализирали катастрофални почетак Другог светског рата и велики успех нацистичке војске у почетним недељама операције „Барбароса“.

Совјетски генералштаб је 1952. године затражио је од генерал-пуковника Александра Покровског да прикупи војну и историјску грађу, укључујући сведочанства учесника, о стању армије пред и током почетка нацистичке инвазије.

У оквиру истраживања, Покровски је прикупио сведочанства преживелих официра, који су били заповедници у три западна војна округа и одговорни за одбрану границе. Једно од питања које је поставио било је о томе у каквом је стању била припремљеност совјетске војске уочи немачког напада, како су одговорили на инвазију и да ли су заповедници задржали контролу над трупама у почетним данима.

Одговори су показали диспаритет између многих јединица, од којих су многе биле лоше опремљене да изврше своју дужност, док су неке ипак успеле да изврше противнападе. Неки официри су рекли да је постојао мањак увежбаних офирицира и опреме, мањак комуникационе опреме и транспортних капацитета.

Правци немачког напада 22. јуна 1941. године

Баграмјан, који је предводио операцију одбране специјалног војног округа „Кијев“ 1941. године, био је прилично задовољан брзином распоређивања артиљерије, као и повлачењем борбених авиона пре инвазије, чиме је велики број њих, како каже, спасен уништења.

Међутим, генерал Пјотр Собеников из балтичког војног округа присетио се сасвим другачијег стања.

„Колико нас је инвазија изненадила најбоље показује чињеница да је артиљеријски батаљон, који је железницом пстигао у станицу Шулај у зору 22. јуна, мислио да је бомбардовање наших аеродрома била вежба“, написао је Покровски.

Ваздухопловне снаге балтичког округа скоро су потпуо уништене у нацистичком нападу, чима је совјетска војска на том делу фронта остала без ваздушне подршке.

„Морам да напоменем да сам у ноћи 22. јуна примио стриктно наређење начелника штаба на фронту Кленова да повучем трупе са границе и напустим ровове. Наређење сам одбио. У ваздуху се осећала изузетна тензија и страх од изазивања рата“, истакао је Покровски.

Руско министарство одбране скинуло је ознаку тајности са стотина стране архивских докумената уочи 76. годишњице од почетка операције „Барбароса“, односно инвазије нацистичке Немачке на Совјетски савез.

У почетним недељама операције „Барбароса“, највеће војне операције у историји, Вермахт је на фронту дужине 2.9000 километара забележио велике победе над Црвеном армијом, често брзним маневрима и тенковским пробојима окружујући браниоце.

Координација између нацистичких копнених снага и авијације била је изузетно добра, што им је омогућило да често врло брзо сломе одбрану. Са друге стране, почетак рата у Црвеној армији одликовао је мањак комуникације између штаба и фронта, лоше командовање, као и општа неприпремљеност.

За два и по месеца, од 22. јуна до почетка септембра, Вермахт је пробио дубоко у територију Совјетског савеза. Нацистичко напредовање успорено је доласком јесени и обилних киша, а потпуно заустављено одбраном Москве. Зимском контраофанзивом, совјети су успели да натерају Немце на повлачење, али се фронт убрзо поново стабилизовао.

Немци никада више нису успели да предузму толико офанзиву, мада су 1942. године без успеха покушали операцијом „Плаво“ да заузму кавкаска нафтна поља и Стаљинград, а 1943. године предузели су операцију „Цитадела“, али су поражени код Курска.

Међу документима могу се пронаћи и мемоари појединих припадника совјетских снага о првим сукобима са припадницима немачке војске.

Оригинале списа можете погледати овде.

http://22june.mil.ru/

 

RTS/RT/Sputnik

 

 

[Ћириличар]

пре 43 минута, Милан Ракић рече

„Колико нас је инвазија изненадила најбоље показује чињеница да је артиљеријски батаљон, који је железницом пстигао у станицу Шулај у зору 22. јуна, мислио да је бомбардовање наших аеродрома била вежба“, написао је Покровски.

Ајд добро, макар нису гори од Аустријанаца који су ем сами себе напали, ем су у Првом свјетском умарширали право у поље гдје је вјежбала српска артиљерија 

[Пг]

пре 22 часа, Ћириличар рече

Ајд добро, макар нису гори од Аустријанаца који су ем сами себе напали, ем су у Првом свјетском умарширали право у поље гдје је вјежбала српска артиљерија 

Читам и не вјерујем. Боље да нису баш све објавили. Ал' замисли ти Стаљина који вјерује на ријеч Хитлеру?! Ка' да му је позајмио паре и то неки мали износ, па му је овај обећао да ће му их вратити. Е, колико Руса носи на души - што свјесно, што несвјесно.

[Ћириличар]

пре 19 минута, Пг рече

Читам и не вјерујем. Боље да нису баш све објавили. Ал' замисли ти Стаљина који вјерује на ријеч Хитлеру?! Ка' да му је позајмио паре и то неки мали износ, па му је овај обећао да ће му их вратити. Е, колико Руса носи на души - што свјесно, што несвјесно.

Mislim da danima Staljin nije davao naredbe kad je napad poceo koliko je bio u soku. Vojska je bukvalno bila obezglavljena za to vrijeme.