Духовник – најбољи пријатељ

[Natasa.]

пре 3 минута, Justin Waters рече

Pa i to treba malo rascistiti. Kako je jednom ava Djurovic pisao. Uopste nije kanonska praksa da ispovjedas svoje misli nekom tamo kao da je voajer. Pa je bas navodio primjer ako pogledas zenu i zadivis joj se ljepotom recimo nisi pocinio nikakav grijeh, ali ako je uhodis s namjerom da ucinis preljubu ili blud s njom onda cinis grijeh. Tako isto ako si planuo u momentu na nekoga, ali onda se brzo pomirio s njim ili prosto ta reakcija nije nista izazvala u tebi ni u toj osobi nema se sta ispovjedati. Ali ovo prvo kod mnogih preovladava, pa onda nose papire na ispovjest u manastir, i onda deklerativno ispovjedao pogledao sam na zenu, razgnjevio se na ovoga te ovo te ono....a ispovjednici su nesto drugo. Kod njih ides kada zaista pocinis grijeh, onda ides kod nekog najcesce monaha na ispovjest koji postavljen sa takve stvari. A parohijski svestnik ti dodje vise kao prijatelj s kim pricas savjetujes se kao i sa svakim drugim covjekom, ali ne primas od njega zapovjesti kako treba da zivis, za koga da glasas, koji fakultet da upises, kojim poslom da se bavis, koje gorivo da sipas u auto i koji mobilni telefon da koristis. 

Ljudi brkaju duhovnika/ispovednika/sveštenika sa psihijatrom. Razočarani, bez para, pogubljeni idu da popričaju sa nekim kome veruju, a u suštini im treba stručnjak. U svešteniku vide besplatnu terapiju bez socijalne stigme, a ustvari im treba psihijatar/psiholog. Jadan pop mora da sasluša, ovaj jadan mora da se ispriča, a ne koristi ni jednom ni drugom i tako u krug. Ako medicina ne ide bez duhovnosti, ne ide ni duhovnost bez medicine, pa valjda nam je od Boga dana. Nego ovde pomeneš stručnjaka, najverovatnija reakcija je-ŠTA, PA NISAM JA LUUUD!

[timjančica]

пре 22 часа, Огњен рече

Просто ми је невероватно да неко не прави разлику између духовника који командује и духовника који саветује. 

 

Иначе одличан текст. Посебно оно о духовним вампирима

У тексту се заправо не ради о томе да протојереј кртикује лоше, прелешћене духовнике, оне који нам наређују, да беспоговорно слушамо њихове ишчашене  савјете, већ код њега духовник као да и не постоји. Он сам то овдје имплицира:  „У наше време, остаје нам једино да живимо по саветима. Прошло је врема одлучних благослова и беспоговорног послушања. Плашите се духовника који командују! Неиспуњење савета нас, наравно, неће приближити Богу, али то није повод за озбиљне бриге. Човек живи самостално и, сходно томе, сам и одлучује шта ће. Духовни савет увек има у виду слободу човека. Али, да поновимо: у савету увек постоји оно што је потребно и корисно. Зато треба да га послушамо и да се потрудимо да га испунимо.“

За протореја Овчиниковa као да  главне функције духовника више нема. Овим се деформише кључна ствар, а то је наше послушање њему, након што је он о нечему што се нас тиче расудио. Умјесто послушања долази сада наше прихватање неког његовог савјета или не прихватање. Самим тим и  свођење односа, како каже и наслов текста – на пријатељски.

 Требала сам у ствари да питам : „Шта ће ми духовник кад имам пријатеља?“

 

 

[Огњен]

пре 25 минута, timjančica рече

 

За протореја Овчиниковa као да  главне функције духовника више нема. Овим се деформише кључна ствар, а то је наше послушање њему, након што је он о нечему што се нас тиче расудио. Умјесто послушања долази сада наше прихватање неког његовог савјета или не прихватање. Самим тим и  свођење односа, како каже и наслов текста – на пријатељски.

 Требала сам у ствари да питам : „Шта ће ми духовник кад имам пријатеља?“

 

 

А која је главна функција духовника? Да нас саветује или да уместо нас одлучује?

[timjančica]

пре 4 минута, Огњен рече

А која је главна функција духовника? Да нас саветује или да уместо нас одлучује?

Колико знам да те руководи на основу онога што расуди...

[Огњен]

пре 8 часа, timjančica рече

Колико знам да те руководи на основу онога што расуди...

ОК, руководи, води за руку, приводи Христу, али саветима не наређењима. Свештеник који је писао жели да укаже на погрешну праксу "духовника и чада" где се прави компромис "ја се теби клањам и храним ти сујету а ти мени говориш шта желим да чујем и скидаш одговорност са мене".

[Драгана Милошевић]

Ево овако размишљам:

Дуже време исповедам неки грех и увек добијем савет да прекинем са истим.

Међутим, из неког разлога остајем тврдоглава и при своме. Зар треба да будем толики лицемер и да побегнем код неког трећег на исповест?

Јел' нам то циљ?

Он саветује, исто тако познаје слабост.

Овде нема говора о слепој послушности.

[timjančica]

пре 15 часа, Огњен рече

ОК, руководи, води за руку, приводи Христу, али саветима не наређењима. Свештеник који је писао жели да укаже на погрешну праксу "духовника и чада" где се прави компромис "ја се теби клањам и храним ти сујету а ти мени говориш шта желим да чујем и скидаш одговорност са мене".

У пракси, тешко да је могуће да неко нема право послушање духовнику а да буде  ослобођен одговорности.

Вјерник како он каже треба да каже један гријех по свом мишљењу, по својој жељи.  Колико то уопште има смисла?

[Огњен]

1 hour ago, timjančica рече

У пракси, тешко да је могуће да неко нема право послушање духовнику а да буде  ослобођен одговорности.

Вјерник како он каже треба да каже један гријех по свом мишљењу, по својој жељи.  Колико то уопште има смисла?

Можда се не разумемо у вези одговорности. У одговорности и лежи суштина. Свако је одговоран за своје поступке и одлуке. Одговорност је наша. Погрешно је пребацивати одговорност на другог а најлакше је тако. 

Колико сам ја разумео треба да каже грех за који се заиста каје а не по својој жељи еци пеци пец.