Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Јанко рече

Зато што је и човечанство било локалног карактера. 

Зато што су имали припитомљене животиње, а ван њиховог станишта су биле дивље.

Зато што је то поучна прича.

Зато што читате Библију као Куран.

Зато што се ваља мало и отворити да покушате погледати са више различитих страна и аспеката.

Зато што вас је мирољубовско-протестантска библијска археологија удаљила од критичког мишљења..

 

Амин! Савршено!

[Bokisd]

пре 12 часа, grigorije22 рече

Covek i zivotinje koje su bile u Edenu nisu umirale, kao sto nece ni u buducem carstvu. Stvar je samo u tome sto Eden nije cela planeta Zemlja.

Pogledaj koje su posledice ovakve tvoje postavke stvari.

Eden nije cela zemlja, nego mesto na Istoku i tu se slazemo. Eden mesto besmrtnosti, slazemo se. Sada, po tvome misljenju, Adam je stvoren smrtnim i uveden u raj gde je postao besmrtan. Zivotinje i tvar su trulezne i smrtne van raja, neke zivotinje u raju su besmrtne ( kako, ulazile u raj kao covek ? ), ....

Bog daje vlast Adamu da daje imena zivotinjama i one dolaze u raj kod njega. Kako biva sad ta stvar za kopnene zivotinje ? Smrtne ulaze u besmrtni raj ? Na vratima raja se pretvaraju u besmrtne i kada se vracaju nazad, ponove se pretvaraju u smtne i trulezne. Reke koje izviru i natapaju raj, dele se u cetiri  reke  i teku van raja i natapaju spoljnu prirodu. Kako sad da gledamo na te vode i reke? U  raju su netrulezne , van raja su trulezne ? Da li one, kao i zivotinje, na izlaznim vratima raja, se pretvaraju iz netruleznosti u truleznost ?

Sve ovo , deluje malo kao science fiction, zar ne ?

 

[grigorije22]

Управо сада, Bokisd рече

Pogledaj koje su posledice ovakve tvoje postavke stvari.

Eden nije cela zemlja, nego mesto na Istoku i tu se slazemo. Eden mesto besmrtnosti, slazemo se. Sada, po tvome misljenju, Adam je stvoren smrtnim i uveden u raj gde je postao besmrtan. Zivotinje i tvar su trulezne i smrtne van raja, neke zivotinje u raju su besmrtne ( kako, ulazile u raj kao covek ? ), ....

Bog daje vlast Adamu da daje imena zivotinjama i one dolaze u raj kod njega. Kako biva sad ta stvar za kopnene zivotinje ? Smrtne ulaze u besmrtni raj ? Na vratima raja se pretvaraju u besmrtne i kada se vracaju nazad, ponove se pretvaraju i smtne. Reke koje izviru i natapaju raj, dele se u cetiri  reke  i teku van raja i natapaju spoljnu prirodu. Kako sad da gledamo na te vode i reke? U  raju su netrulezne , van raja su trulezne ? Da li one, kao i zivotinje, na izlaznim vratima raja, se pretvaraju iz netruleznosti u truleznost ?

Sve ovo , deluje malo kao science fiction, zar ne ?
 

Nema nikakvog pretvaranja vec je Eden bio prozet Bozijim energijama koje su cuvale Adama i zivi svet od truleznosti i smrti.

[о.Горан]

пре 3 часа, Јанко рече

Зато што је и човечанство било локалног карактера. 

Зато што су имали припитомљене животиње, а ван њиховог станишта су биле дивље.

Зато што је то поучна прича.

Зато што читате Библију као Куран.

Зато што се ваља мало и отворити да покушате погледати са више различитих страна и аспеката.

Зато што вас је мирољубовско-протестантска библијска археологија удаљила од критичког мишљења..

 

А јел`те... Баш ме убеди. Пази ово-`поучна прича` хахахаха,као ја не знам то хаха...

А је ли Ноје имао стварно 600 година или је и то некаква `мирољубо-бла бла` археологија?

Иначе, колико видим овде су форумски пионири баш оптерећени тим Мирољубом, на сваких дана нове поруке, теме о њему-невезано за његове јереси које се виде из авиона. Многи и овде свашта лупетају па их нико не прозива за јереси...

Не постоји та `бла-бла` теологија него незналице хоће друге да уче, а сами су ненаучени. Нисам ти ја `летећи Холанђанин`момче да мени причаш бајке и да се примам на њих.

Дакле, је ли Ноје имао 600 година или не треба да се чита Библија као Куран? Или је и тих 600 година `локалног карактера`?

[о.Горан]

On 3/14/2017 at 13:57, о.Горан рече

Кад су се разделили континенти-кад смо већ код тога? Да ли је постојала Пангеа и да ли треба веровати Вегенеру или не?

 

Наравно, питање је упућено стручњацима ако их има, не набеђеним стручњацима-њих знам да има у изобиљу.

Занимљива је чињеница да већ два дана немамо конкретан одговор на ово питање.Теорија о Пангеи није потекла из тзв. креационистичког света који су набеђени интелектуалци попљували јер немају благе везе о чему се ту ради, него као папагаји следе оно што су набубачили. Али невезано за то, сама чињеница да нема стручњака о овој важној теми за науку уопштено говори да су дотични сами себе сврстали у `стручњаке за све и свашта`, а знамо како је то кад је неко `стручњак за све и свашта`. Као и они разни универзални даљински за тв, тако и овде нема ни у од универзализма.

 

Дакле, да ли је постојала Пангеа или не, да ли је Вегенер у праву или не, где су ти стручњаци да их чујем. И да...Ко је разделио континенте и како, ако су заиста раздељени? Под стручњацима не подразумевам наравно оне који ће да оду на гугл па да ишчепркају нешто и да покажу `шипак` на крају поста, то може и мој слатки и несташни син Василије. Татин јунак....

[о.Горан]

Кад смо већ код Пангее да цитирам једног страшног преваранта зараженог мирољубовско-протестантском теологијом, који такође чита Библију као Куран, дакле фанатика par excellence, др Ариела Рота... Већ сам ово цитирао, али морам опет, не вреди, лекције се уче јако тешко кад је неко затрован полуистинама које су горе од лажи.

 

Трендови размишљања

 

 

 

Најпре, је то било апсурдно;

 

затим је било могуће;

 

а на крају, то смо знали сво време.

 

 

 

 

 

 

Један од начина на који људи покушавају да улепшају свој живот је промена стила одевања. Сећам се кад су биле модерне само уске кравате. Касније, модерне кравате морале су бити врло широке; затим су постале прихватљиве разне ширине. Већина је научила да чува своје старе кравате, да би била спремна за следећи модни хир. Идеје такође могу следити исти образац. Одређени погледи на начин исхране, прописан изглед или уметност модерни су у једном времену, а онда их замењују други. Филозофски концепти следе исти образац. У разним временима и на разним местима преовладавали су различити погледи. Да набројимо само неке: натурализам (негирање натприродног), теизам (веровање у Бога), агностицизам (схватање да је стварност немогуће спознати, и да је једини одговор на основна питања: “не знам”). Можемо додати и концепте апсолутизма, анимизма, детерминизма, дијалектичког материјализма, емпиризма, пантеизма, плурализма, рационализма, итд. свака “школа мишљења” има, или је имала, присталице који су веровали у истинитост њених идеја. Треба да имамо на уму овај образац групног одобравања када одређујемо тежину доказа у прилог разних теорија. доминантне идеје се мењају, али оне не мењају истину. Три примера ће илустровати импликације модних праваца у размишљању. Треба такође да напоменемо да мењање људских идеја то ком времена није изговор за напуштање нашег трагања за истином. Истина је ту да буде нађена, што је предмет о којем ћемо расправљати на крају овог поглавља.

 

 

 

Кретање континената

 

 

 

Сећам се коментара мог професора физичке геологије о “уклапајућој” подударности источне и западне обале атлантског океана. Он је споменуо да је почетком овог века један човек по имену Вегенер претпоставио да су некад давно Северна и Јужна америка биле уз Европу и Африку, и да тада између њих није било атлантског океана. Континенти су се потом раздвојили. Мада је та идеја била занимљива, мој професор је прокоментарисао да на њу више нико не обраћа пажњу. Тада није схватао да ће у року од 16 година геолошка заједница направити заокрет, од потпуног одбацивања до потпуног прихватања Вегенерове идеје. Та “нова” идеја постала је јак, сједињујући и ревитализујући фактор у геологији, подстичући нове теорије формирања континената, планинских венаца и океанског дна. Научници и наставници морали су поново да пишу геолошке уџбенике. Доживети овако велику промену мишљења било је и узбудљиво и отрежњујуће. Узбудљиво, јер је стварано тако много идеја и поновних тумачења; отрежњујуће, јер је наметало питање која ће следећа теорија, сада исмејавана, бити изненада прихваћена као догма. У време кад је Алфред Вегенер (1880-1930) сугерисао да су се континенти кретали, преовлађујућа, али не и доминантна, идеја била је да се Земља у прошлости скупљала како се хладила, и да су планински венци резултат бочног скупљања површинских слојева наше планете, што је процес донекле аналоган наборима који се формирају на кори јабуке која се суши. Вегенер је изнео више доказа који су указивали да су континенти клизили по површини Земље, а не да се Земља скупљала. Међу мноштвом својих аргумената он је истакао да је енормни бочни притисак на огромне и некад набране слојеве европских Алпа, који су путовали стотинама километара, био превише велики да би се објаснио само скупљањем. Уз то, пронађене су неке сличности у типовима стена на супротним странама атлантског океана, што је указивало на то да су њихове обале могле бити заједно у прошлости.

 

Главно интересовање Вегенера, иначе рођеног у Немачкој, није било кретање континената, мада је објавио четири издања своје књиге која се бави том идејом. Он је првенствено био метеоролог и арктички истраживач. Ово последње се показало кобним по њега. Двојици његових колега, који су радили близу средишта гренландске ледене капе, у посматрачкој станици Ајсмит, биле сунеопходне залихе за зиму. Упркос готово несавладивим проблемима, укључујући распад опреме, одустајање већине чланова екипе и температуре од -50 Ц, он и двојица колега путовали су 400 км псећом запрегом са западне обале Гренланда, стигавши најзад у Ајсмит у јесен 1930. године. Међутим, стигли су без икаквих залиха, које су морали оставити успут. Трочлани тим који је остао у Ајсмиту успео је да преживи ту зиму, али су Вегенер и један колега покушали да се врате на обалу и изгубили су животе. Наиме, после једног дана проведеног у Ајсмиту, њих двојица су кренули 1. новембра, баш на Вегенеров 50. рођендан. Његово тело нађено је у пролеће, на око пола пута до обале, пажљиво закопано од стране његовог колеге и добро означено Вегенеровим скијама. Његов колега, 22-годишњак, потпуно је нестао. Вегенер је вероватно умро у свом шатору од срчаних проблема. гроб му је остао на гренландској леденој капи. Снег и лед су одавно прекрили крст од шест метара који га је означавао. У време његове смрти идеја о кретању континената имала је мало поборника, а много противника, нарочито у Северној Америци. Његови противници често су реаговали на његову теорију са одбојношћу и презиром. У Њујорку је 1926. године сазван један међународни симпозијум о тој теми. Вегенер је присуствовао и срео се са општим одбијањем те идеје. “Амерички геолози ‘великог калибра’ испалили су сву муницију против њега”, а неки су га оптуживали да игнорише чињенице и да је залуђен сопственим идејама. Презир према теорији кретања континената је наредних година био тако озбиљан да је подржавање те идеје могло угрозити научну репитацију. Можда је степен пажње и отпора, које је та идеја изазвала, заправо указивао на њену вредност и снагу. Безвредне и бесмислене хипотезе не привлаче такву пажњу. Касних 50-их и 60-их година истраживачи су прикупили нове податке који су се уклапали у теорију кретања континената, тако да су се неки научници чак усудили да промовишу Вегенерову идеју. Нарочито су били важни нови подаци којису наводно указивали да је Земљин магнетни пол обрнуо своју север-југ оријентацију много пута у прошлости. Научници су могли открити овај наводно обрнути образац јер су вулканске стене наводно забележиле у себи Земљин магнетизам како су се хладиле и формирале огомне гребене на океанском дну. Да би уклопили те нове податке, геолози су претпоставили да огромне покретнеплоче прекривају Земљу. Оне се наводно формирају испод једне ивице гребена, и апсорбују се у Земљу дуж ровова са супротне стране. Такве плоче путују споро дуж Земљине површине, и личе на огромне широке траке. Њихово кретање носи континенте. Геолози то зову тектоника плоча. Научницима недостаје одговарајући механизам за кретање тих плоча, и изненађујуће је то што је после деценија одбијања геолошка заједница пригрлила ту удеју необичном брзином и са великим жаром. у року од петнаест година свако ко није веровао у модел тектонике плоча и резултујуће кретање континената ризиковао је да буде протеран из научне заједнице. али део опозиције је остао. Анализирајући једну књигу која подржава концепт тектонике плоча, један геолог је прокоментарисао да није сигуран да ли би издавач требало да означи књигу као документарну литературу! Једно мишљење је гласило да у књизи има толико извртања да “она не може издржати озбиљну критику”! Ипак, концепт тектонике плоча је победио.

 

 

Tо је сада доминантна теорија коју оспорава само мала, али истрајна група научника. геологија не прихвата више идеју да се Земља скупљала, док идеја да се она могла ширити има ограничену подршку. Вегенер је постао херој науке, јер је био 30 - 40 година испред свог времена. Нажалост, није доживео да види потпуни преокрет у ставу научне заједнице према њему. Многи се питају како је имао такву моћ предвиђања и зашто га научници нису одмах прихватили. Неки сматрају да тежина доказа није била довољна у то време, што опет не објашњава зашто су они тако дуго изазивали такво непријатељство. Други изјављују да је његова идеја била превише револуционарна за то време, кад се има у виду неприхватљивост великих геолошких промена, нарочито оних узрокованих катастрофама. Даље, Вегенерово хипотетичко отварање атлантика могло се повезати са Нојевим библијским потопом, што је идеја коју су многи геолози желели да избегну. Вегенер је био метеоролог, а не члан геолошке заједнице, па је професионални елитизам био узрок одбацивања његових гледишта. Највероватније да су сви поменути фактори допринели том одбацивању. Тешко је оспорити уставновљена гледишта, али, као што то теорија тектонике плоча илуструје, кад до прихватања ипак дође то се дешава брзо.

 

 

 

Др Ариел Рот, из књиге Постање, повезивање науке и Библије

[о.Горан]

Узгред, димензије барке каква је описана у СЗ су по запремини еквивалентне запремини 40км дугачког тунела метар са метар.

 

[о.Горан]

Has the Speed of Light Decayed?

by Gerald A. Aardsma, Ph.D.

Evidence for Creation

 

Introduction

In a recently published technical report entitled, The Atomic Constants, Light, and Time, Trevor Norman and Barry Setterfield put forward their most recent evidence in favor of the hypothesis that the speed of light, c, has been decreasing in the past. This hypothesis has received much acclaim in some sectors of the creationist community since its initial introduction by Barry Setterfield a few years ago.

Much of the impetus behind the decay of c hypothesis stems from its implications, which are generally viewed as favorable to the young earth creationist position. In particular, the knotty problem of starlight from distant galaxies seems to be solved in a straightforward, naturalistic manner. Implications, however, no matter how favorable, cannot substitute for the clear empirical basis necessary to substantiate this hypothesis.

Measurements of the speed of light have been made for the past three hundred years which could potentially provide the required empirical basis. Norman and Setterfield tabulate the results of 163 speed of light determinations in The Atomic Constants, Light, and Time, and claim clear support for the decay of c hypothesis from this data set. My inability to verify this claim when this data set was subjected to appropriate, objective analyses is the motivation for this article, which is intended to caution creationists against a wholesale, uncritical acceptance of the Norman and Setterfield hypothesis. At the present time, it appears that general support by the creationist community of the decay of the speed of light hypothesis is not warranted by the data upon which the hypothesis rests.

Norman and Setterfield's Data Analysis

The university text, Data Reduction and Error Analysis for the Physical Sciences, by Philip R. Bevington, opens with the following words:

It is a well-established rule of scientific investigation that the first time an experiment is performed the results bear all too little resemblance to the "truth" being sought. As the experiment is repeated, with successive refinements of technique and method, the results gradually and asymptotically approach what we may accept with some confidence to be a reliable description of events (1969, p. 1).

Thus, any gradual and asymptotic approach of the results of experiments to measure c to its present-day value needs to be carefully and critically scrutinized to determine if the effect is due to real, physical changes in the structure of the universe which have altered c, or if it is merely the result of "refinements of technique and method" of measurement.

It is also well known that a given body of data can be inadvertently manipulated due to subjective bias in such a way as to yield unwarranted conclusions. The best way to avoid this problem in the current context is to treat the entire data set as a whole. This minimizes the effects of systematic experimental error and enhances the possibility of discerning any real, overall trend in the value of c.

Unfortunately, the authors of the technical report devote great effort to the discussion and analysis of the data in separate, small groups for any kind of c decay trend within the group, and report changes which can only be explained as technique refinement, as if they were unequivocally in support of c decay. They do, in one place, however, consider the whole body of data collectively. In this one instance, they use a nonweighted least squares technique to find the straight line which best fits the data (ignoring the relative uncertainties in the different data points), and conclude:

When all 163 values involving 16 different experimental methods are used, the linear fit to the data gives a decay of 38 km/s per year (p. 25).

If this was the end of the matter, it would certainly seem to provide powerful evidence in favor of the c decay hypothesis. Unfortunately, even a cursory glance at the data reveals that the above analysis is inappropriate for the given data set, and, hence, the conclusions drawn from it are not valid.

The Data Reanalyzed

The graph on the next page displays the percent difference between the 163 measured values of c and the modern value for the speed of light. The vertical lines on some of the data points are error bars which express the range of uncertainty in the measurement which was reported by the researcher. The range of uncertainty was not reported for many of the earliest measurements, so some of the data points are plotted without error bars. Most of the data points after 1850 do have error bars, but they are too small, in most cases, to be seen on the scale of the graph. The relatively few data points between 1850 and 1900 which have very large error bars, result from two indirect methods of measuring c, which inherently yield low-precision results.

In a non-weighted least squares fit, every data point has equal weight in determining where the best fit straight line should be drawn through the data. For a data set consisting of measurements having error bars of varying lengths, it is not appropriate to give every data point equal weight as Norman and Setterfield have done. It is standard practice to weight the data points in inverse proportion to the size of their error bars. That is, data points with large error bars (greater uncertainty), have less impact on where the best fit straight line should be drawn than do data points with small error bars. This is especially important for the current data set, since the reported error bars range from ± 20,000 km/s to ± 0.0003 km/s.

When I analyzed the entire data set of 163 points using the standard, weighted, linear least squares method, the decay of c was determined to be:

decay of c = 0.0000140 ± 0.0000596 km/s/year.

This result says pretty plainly that there is no discernible decay trend in the data set presented by Norman and Setterfield.

The Data

Though an objective analysis of the data does not reveal any overall decay trend, the one-sidedness of the data before 1800 seems odd. In this regard, there are some peculiarities in Norman and Setterfield's selection of data of which the reader needs to be aware.

The data point which stands out by itself in the upper left-hand corner of the graph is most striking. It is attributed to uncorrected observations of the Roemer type, by Cassini, in 1693. To obtain the speed of light by this method, the earth's orbital radius (i.e. distance from the sun) is divided by the measured time of transit of that radius by light (about 8 minutes, 20 seconds, today). The following quote from Norman and Setterfield is illuminating:

Observations by Cassini (1693 and 1736) gave the orbit radius delay as 7 minutes 5 seconds. Roemer in 1675 gave it as 11 minutes from selected observations. Halley in 1694 noted that Roemer's 1675 figure for the time delay was too large while Cassini's was too small (p. 11).

Norman and Setterfield have chosen to use a reworked or "corrected" value for Roemer's c determination (this is the earliest measurement shown on the graph), and an uncorrected value for Cassini's. It is peculiar that Norman and Setterfield were content to use an uncorrected value for Cassini, given the comments by the eminent and talented Halley, above. It is also unfortunate, since this single, anomalous point is responsible for most of the apparent 38 km/s/year decay which they report. Furthermore, Roemer's uncorrected c determination would graph below the line at -24%, more than offsetting the uncorrected Cassini value.

Conclusion

A number of creationist scientists have been subjecting The Atomic Constants, Light, and Time to careful scrutiny since its release in August 1987. It is anticipated that the results of the investigations of these scientists will soon be available to the creationist community. In the interim, caution is clearly in order.

It seems doubtful, however, that the creation of stars and the appearance of starlight will ever be adequately explained within a totally naturalistic framework. We understand from the Bible that the creation of the universe, and this includes the stars, was a supernatural event which God accomplished by the power of His spoken Word in six solar days about 10,000 years ago. Since God has not chosen to reveal to us in exhaustive detail just how or why He created stars the way He did, the theories we construct to answer these questions will always be, like all scientific theories, tentative and subject to revision. Some will, doubtless, find this uncertainty intolerable; others will feel that their intellects are offended by any reference to the supernatural. But God has not commanded us to understand all of His infinite works, much less to squeeze them into the smallness of a naturalistic framework, but simply to trust Him.**

References

Bevington, Philip R. 1969. Data Reduction and Error Analysis for the Physical Sciences, McGraw-Hill, Inc., New York.

Norman, Trevor and Barry Setterfield. 1987. The Atomic Constants, Light, and Time, Flinders University of South Australia, School of Mathematical Sciences, Technical Report.

* Dr. Aardsma is Head of the Astro/Geophysics Department in the ICR Graduate School.

** A more extensive critique of The Atomic Constants, Light. and Time, by Dr. Aardsma, can be obtained by contacting The Institute for Creation Research, P.O. Box 2667, El Cajon, CA 92021; phone, (619) 448-0900. Publication of a number of papers on this topic is currently anticipated in the June 1988 issue of the Creation Research Society Quarterly (vol. 25, no. 1), published by the Creation Research Society, P.O. Box 14016, Terre Haute, Indiana, 47803.

[Bokisd]

1 hour ago, grigorije22 рече

Nema nikakvog pretvaranja vec je Eden bio prozet Bozijim energijama koje su cuvale Adama i zivi svet od truleznosti i smrti.

Koji zivi svet, kada je samo Adam prebivao u Raju ? 
 

[grigorije22]

Управо сада, Bokisd рече

Koji zivi svet, kada je samo Adam prebivao u Raju ? 
 

I dovede Gospod Bog sve životinje zemaljske i sve ptice nebeske, što ih bio načinio od zemlje, pred Adama, da vidi, kako će ih nazvati. Kako Adam nazove živa bića, onako će se zvati.

[Bokisd]

пре 34 минута, grigorije22 рече

I dovede Gospod Bog sve životinje zemaljske i sve ptice nebeske, što ih bio načinio od zemlje, pred Adama, da vidi, kako će ih nazvati. Kako Adam nazove živa bića, onako će se zvati.

Grigorije, imam utisak da se pomalo salis. Tako mi deluje. 

Pises, zivotinje sozercavaju Boga i prebivaju u Raju, sad nesto drugo, pre par postova nesto trece, u sledecem postu ces napisati nesto cetvrto, ko ce ga znati.  

I, opet imamo problem, netrulezni raj, trulezne zivotinje, ......kada dolaze do Adama, u kom su onda stanju ? Netrulezno - truleznom, pa, se preobrazuju u zavisnosti od situacion' ? 

To su problemi koji nastaju kod ove postavke stvari.

 

[grigorije22]

Управо сада, Bokisd рече

Grigorije, imam utisak da se pomalo salis. Tako mi deluje. 

Pises, zivotinje sozercavaju Boga i prebivaju u Raju, sad nesto drugo, pre par postova nesto trece, u sledecem postu ces napisati nesto cetvrto, ko ce ga znati.  

I, opet imamo problem, netrulezni raj, trulezne zivotinje, ......kada dolaze do Adama, u kom su onda stanju ? Netrulezno - truleznom, pa, se preobrazuju u zavisnosti od situacion' ? 

To su probelemi koji nastaju kod ove postavke stvari.
 

Izvoli pa citiraj sta sam napisao. Tvoj problem je sto ne citas ili citas povrsno. Dakle tvoj problem sto ti imas neke fikcije u glavi trulezno i netruzelzno. U Edenu je covek bio pod Bozijim blagoslovom i njegovo telo bez obzira sto se nije razlikovalo od naseg nije moglo da se raspadne i umre. I zivotinje koje su bile sa Adamom u vrtu se nisu prozdirale i to je trebalo da se prenese na celokupnu tvorevinu. Zbog toga se sva ostala tvorevina pricescuje, obozuje, osvecuje, putem coveka, posto je putem prvog coveka posrnuta u smrt.

Dakle imas forum i uzmi pa citaj a ne samo da zapitkujes nesto.

[grigorije22]

Evo malo o svetiteljima i zivotinjama. Nekima su prijatelji bili lav, kit, pa cak i muva.

https://www.pravda.ru/faith/religions/orthodoxy/27-12-2010/1062033-zoo-0/

Друзьями святых были лев, кит и даже муха

Религия » Традиционные религии России » Православие

Считается, что к людям добрым тянутся маленькие дети и животные. Тогда, наверное, за людьми святыми, которые сияли от любви Христовой, наши меньшие братья должны были ходить прямо-таки толпами, то есть стаями и стадами. Действительно, в житиях святых имеются свидетельства о том, что у угодников Божиих были четвероногие и даже шестиногие друзья.

2 комментариев 26 поделились

Пожалуй, самая известная из историй о дружбе монаха-подвижника и бессловесной твари — это житие преподобного Герасима Иорданского, который приручил льва. Монах однажды шел он по Иорданской пустыне и встретил льва, который показал ему свою лапу, опухшую и истекающую гноем из-за вонзившегося в нее шипа. Лев кротко глядел на старца и не умея выразить свою просьбу словами, умолял об исцелении своим смиренным видом. Старец, видя льва в такой беде, сел, взял ногу зверя и вытащил из нее шип. Когда вытек гной, он хорошо очистил рану и обвязал платком. Вылеченный лев с тех пор не покидал старца, всюду следуя за ним, как верный пес. Подкармливал льва хлебом и разными лакомствами.

У монахов был осел, на котором они привозили для братии воду из святого Иордана. Старец поручил льву сопровождать осла и охранять его. Случилось однажды, что лев отошел от пасшегося осла на значительное расстояние и уснул на солнце. В это время мимо с караваном верблюдов проходил купец из Аравии. Он увидел, что осёл пасется один, и увел с собою. Иноки подумали, что лев съел осла, и решили его за это наказать — теперь лев был обязан возить вместо осла бочонки с водой. Лев чувствовал свою вину, и потому с покорностью начал выполнять эту работу.

Читайте больше на https://www.pravda.ru/faith/religions/orthodoxy/27-12-2010/1062033-zoo-0/

Друзьями святых были лев, кит и даже муха

Религия » Традиционные религии России » Православие

Считается, что к людям добрым тянутся маленькие дети и животные. Тогда, наверное, за людьми святыми, которые сияли от любви Христовой, наши меньшие братья должны были ходить прямо-таки толпами, то есть стаями и стадами. Действительно, в житиях святых имеются свидетельства о том, что у угодников Божиих были четвероногие и даже шестиногие друзья.

2 комментариев 26 поделились

Пожалуй, самая известная из историй о дружбе монаха-подвижника и бессловесной твари — это житие преподобного Герасима Иорданского, который приручил льва. Монах однажды шел он по Иорданской пустыне и встретил льва, который показал ему свою лапу, опухшую и истекающую гноем из-за вонзившегося в нее шипа. Лев кротко глядел на старца и не умея выразить свою просьбу словами, умолял об исцелении своим смиренным видом. Старец, видя льва в такой беде, сел, взял ногу зверя и вытащил из нее шип. Когда вытек гной, он хорошо очистил рану и обвязал платком. Вылеченный лев с тех пор не покидал старца, всюду следуя за ним, как верный пес. Подкармливал льва хлебом и разными лакомствами.

У монахов был осел, на котором они привозили для братии воду из святого Иордана. Старец поручил льву сопровождать осла и охранять его. Случилось однажды, что лев отошел от пасшегося осла на значительное расстояние и уснул на солнце. В это время мимо с караваном верблюдов проходил купец из Аравии. Он увидел, что осёл пасется один, и увел с собою. Иноки подумали, что лев съел осла, и решили его за это наказать — теперь лев был обязан возить вместо осла бочонки с водой. Лев чувствовал свою вину, и потому с покорностью начал выполнять эту работу.

Читайте больше на https://www.pravda.ru/faith/religions/orthodoxy/27-12-2010/1062033-zoo-0/

Друзьями святых были лев, кит и даже муха

Религия » Традиционные религии России » Православие

Считается, что к людям добрым тянутся маленькие дети и животные. Тогда, наверное, за людьми святыми, которые сияли от любви Христовой, наши меньшие братья должны были ходить прямо-таки толпами, то есть стаями и стадами. Действительно, в житиях святых имеются свидетельства о том, что у угодников Божиих были четвероногие и даже шестиногие друзья.

2 комментариев 26 поделились

Пожалуй, самая известная из историй о дружбе монаха-подвижника и бессловесной твари — это житие преподобного Герасима Иорданского, который приручил льва. Монах однажды шел он по Иорданской пустыне и встретил льва, который показал ему свою лапу, опухшую и истекающую гноем из-за вонзившегося в нее шипа. Лев кротко глядел на старца и не умея выразить свою просьбу словами, умолял об исцелении своим смиренным видом. Старец, видя льва в такой беде, сел, взял ногу зверя и вытащил из нее шип. Когда вытек гной, он хорошо очистил рану и обвязал платком. Вылеченный лев с тех пор не покидал старца, всюду следуя за ним, как верный пес. Подкармливал льва хлебом и разными лакомствами.

У монахов был осел, на котором они привозили для братии воду из святого Иордана. Старец поручил льву сопровождать осла и охранять его. Случилось однажды, что лев отошел от пасшегося осла на значительное расстояние и уснул на солнце. В это время мимо с караваном верблюдов проходил купец из Аравии. Он увидел, что осёл пасется один, и увел с собою. Иноки подумали, что лев съел осла, и решили его за это наказать — теперь лев был обязан возить вместо осла бочонки с водой. Лев чувствовал свою вину, и потому с покорностью начал выполнять эту работу.

Читайте больше на https://www.pravda.ru/faith/religions/orthodoxy/27-12-2010/1062033-zoo-0/

[grigorije22]

Через некоторое время купец из Аравии, уведший осла, пошел в Иерусалим с караваном продать пшеницу, с ним был и осёл. Около Иордана купец повстречался со львом. Узнав осла, лев зарычал и бросился к нему. Купец и его спутники в ужасе убежали, а лев, схватив узду зубами, как делал прежде, повел осла с тремя привязанными один за другим верблюдами, обремененными пшеницей. Монахи поняли, что обижали льва незаслуженно, и попросили у него прощения. Льву дано было имя "Иордан".

Когда старец Герасим скончался, лев пришел на его могилу, страшно ревел от горя и бился головой о землю. После он лег на место погребения своего друга и тоже умер. Как повествует житие старца Герасима, эта история показывает, как послушны были звери Адаму до его грехопадения и изгнания из рая. Старец, достигший своими подвигами райского блаженства, смог повелевать зверями, как первородный Адам.

У знаменитого Оптинского старца преподобного Нектария был кот, который его необыкновенно слушался, и батюшка любил говорить: "Старец Герасим был великий старец, потому у него был лев, а мы малы — и у нас кот".

 

Большим любителем котов был и святой патриарх Московский Тихон. "Но вот из внутренних архиерейских покоев выходит… большой серый кот, ложится на ковер и, мурлыча, принимает самые беззаботные позы. Отлегло у нас от сердца, ибо невольно думалось, что если даже домашние животные чувствуют себя в покоях Владыки спокойно, то тем более окружающие его и встречающиеся ему люди должны были чувствовать себя так же. Значит, со всеми ласков Владыка, и нам нечего попусту страшиться его. И действительно, Владыка, вышедший к нам вслед за упомянутым животным, обошелся со всеми нами кротко, приветливо, просто и добродушно, внимательно и участливо выслушивая просьбы", — вспоминал о святителе протоиерей Николай Князев.

То же рассказывал о патриарх Тихоне и архиепископ Феодор (Поздеевский): "Строгий монах и безупречный аскет, знаток святоотеческого богословия и канонического права, владыка пользовался большим уважением среди архиереев, среди которых было много его бывших учеников и ревнителей церковного благочестия. Арх. Феодор во время своего свидания с Патриархом предостерегал его против слишком больших уступок власти и против каких-либо переговоров с обновленцами. Архиепископ остался недоволен свиданием: Патриарх показался ему недостаточно твердым и властным. Самая манера говорить, свойственная Патриарху, часто прибегавшему к юмористическому тону, раздражала сурового монаха. "Все хи-хи, ха-ха и гладит кота", — ответил он одному из своих приверженцев на вопрос о том, как он нашел Патриарха".

Патриарх Тихон не один из московских первосвятителей любил кошек. После кончины патриарха Алексия ΙΙ осиротел целый домашний зверинец: пекинес Пуша, мопс Кеша, маленький белый пудель по имени Туся, старый рыжий кот, кенары, павлины и лебеди. Интернет обошло фото, на котором патриарх играет с большим меховым котом.

Но по экзотике своих любимцев всех перещеголяли древние ирландские святые. Другом преподобного Брендана Мореплавателя был кит. После того, как святой приручил морского гиганта, кит даже позволял ему служить на своей спине мессу.

Друзьями преподобного Колмана Мак Дуаха в период его отшельничества в лесах Буррен были петух, мышь и муха. Петух будил его своим пением на утреннюю молитву, мышь терлась головой об его ухо и будила на молитву ночную, а муха помогала в чтении книг. Когда подвижник вынужден был прерваться, она служила "закладкой": садилась на начало той строчки, до которой он дочитал, и сидела там до самого его возвращения к чтению.

Через какое-то время меньшие братья святого Колмана один за другим умерли, вследствие чего он впал в глубокую печаль, ибо был к ним сердечно привязан. Не будучи в состояниисправиться с тоской самостоятельно, он написал письмо своему другу преподобному Колумкилле, изложив все обстоятельства. И тот прислал такой ответ: "Ты был слишком богат, когда обладал ими. Потому ты и печален ныне. Подобная скорбь приходит лишь туда, где есть богатство. Больше не становись богатым".

 

Святая Мелангелла Ирландская считается покровительницей зайцев и изображается на иконах вместе с этим зверьками. Дикие зайцы жили рядом с ней всю ее жизнь и совершенно не боялись подвижницы. В течение столетий никто на землях ее монастыря — в Пеннант Мелангелл (Pennant Melangell, графство Монтгомеришир) — никогда не убивал зайцев.

Святого подвижника Вину послушался огромный зверь — бегемот. На берегу реки, где жил уединенно авва Вина, находились поля местных жителей. И вот кто-то стал уничтожать посевы. Обеспокоенные земледельцы пришли к святому с просьбой о помощи. Тогда авва Вина встал на берегу реки и тихим голосом сказал:

-- Именем Иисуса Христа повелеваю тебе не опустошать больше здешних полей!

И тут из воды показался огромный бегемот. Глядя на святого, он качнул головой, как будто в знак согласия, и поплыл вниз по течению реки. Больше его в этих местах не видели.

Не найдя в обычном месте лодки, живший в Египетской пустыне авва Еллий задумался, как перебраться на тот берег. Тут из воды показался огромный крокодил. При виде человека, который кротким голосом призывал имя Иисуса Христа, крокодил как будто забыл свою злобную природу, подплыл к святому и подставил ему спину. Преподобный сел на крокодила и переплыл на нем через реку.

Двое самых любимых в русском народе святых — преподобный Сергий Радонежский и преподобный Серафим Саровский - во время своего отшельничества в лесу водили дружбу с медведями. Оба подвижника кормили зверей из рук хлебом, а медведи позволяли святым себя гладить.

Читайте больше на https://www.pravda.ru/faith/religions/orthodoxy/27-12-2010/1062033-zoo-0/

[Bokisd]

пре 16 минута, grigorije22 рече

Izvoli pa citiraj sta sam napisao. Tvoj problem je sto ne citas ili citas povrsno. Dakle tvoj problem sto ti imas neke fikcije u glavi trulezno i netruzelzno. U Edenu je covek bio pod Bozijim blagoslovom i njegovo telo bez obzira sto se nije razlikovalo od naseg nije moglo da se raspadne i umre. I zivotinje koje su bile sa Adamom u vrtu se nisu prozdirale i to je trebalo da se prenese na celokupnu tvorevinu. Zbog toga se sva ostala tvorevina pricescuje, obozuje, osvecuje, putem coveka, posto je putem prvog coveka posrnuta u smrt.

Dakle imas forum i uzmi pa citaj a ne samo da zapitkujes nesto.

Pa, citam pazljivo, zato i pricam da nisi uopste jasan.

U sustini , celu raspravu smo pokrenuli od onog stiha i pitanja o truleznosti prirodi zbog tastine, koja ce se obnoviti u netrulezst i neraspadljivost na kraju vremena. I, sad pitas odakle mi fikcije ? Pomalo cudno. 

I, opet pominjes zivotinje u vrtu sa Adamom. Jel' su u raju ili su samo svratile da im Adama nadene imena ?

Da li imas neki tekst od nekog oca koji moze nagovestiti i ukazati na  ovu stvar. Ili, iz bibilije ili od nekog hriscanskiog pisca, svejedno.

Ovako, ispada da  pricas po neko svom sudu i razmisljanju.