Potiskivanje – mentalno guranje bolnih sadržaja pod tepih

[Lady Godiva]

пре 8 часа, Кратос рече

Ništa ti mene nisi razumela Lady Dži,ja pričam o težini iskrenosti prema sebi iz koje dalje dolazi i iskrenost prema drugima.Potiskivači su svesni foliranti koja svoju isfoliranost pokušavaju da opravdaju nekim prirodnim mehanizmima pred kojim su oni šatro-gistro nemoćni.Dobar alibi.

Озбиљно ово мислиш, да је исто фолирање и потискивање емоција? Али не на прву лопту кад чујеш тај појам, него када мало размислиш о томе шта се одвија у уму и срцу особе што доводи до тога.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 7 часа, Кратос рече

i od tad osim tog tvog mističnog prijatelja koliko je izlečenih šizofreničara?

Ima zalečenih nema izlečenih.

I samo nepoznavanje teme koje pokazujete mi ne daje za pravo da vam govorim kako svakim postom vređate ljude koji imaju ovaj problem ili one ljude koji imaju nekog baš bliskog sa ovim problemom.

Ja znam da vam to neće ući u glavu sada tako da ne želim ni da vam trpam ali pišem zbog drugih da nam svima bude lakše.

[Ronald]

VSB

Ima jedna tema na kojoj si ti pisao i baš sam detaljno pročitao sve sto si napisao

[Плаво Небо]

пре 10 часа, JESSY рече

da, a šta ćemo sa neverujućim....?

И за неверујуће је било места у првој српској болници у Студеници и која се звала Свети Дух и у којој је Свети Сава, уз остало монашко братство, душевне болеснике, међу којима су дакле били и неверујући, веома успешно лечио само и искључиво молитвом. Студенички типик лепо о томе ''говори''. Данас за верујуће људе који имају психичких, душевних проблема, ''нема'' места, већ их разни ''фројдовци'' кљукају разно-разним лековима, тј приписују им разне фармаколошке терапије иако на тај начин не лече суштину, тј душу људску. А и како се душа може излечити нечим физичким. Како каже брат Саша, прво и једино место које душевни, психички болесник, треба да посети јесте нека од Светиња.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 13 минута, Плаво Небо рече

И за неверујуће је било места у првој српској болници у Студеници и која се звала Свети Дух и у којој је Свети Сава, уз остало монашко братство, душевне болеснике, међу којима су дакле били и неверујући, веома успешно лечио само и искључиво молитвом. Студенички типик лепо о томе ''говори''. Данас за верујуће људе који имају психичких, душевних проблема, ''нема'' места, већ их разни ''фројдовци'' кљукају разно-разним лековима, тј приписују им разне фармаколошке терапије иако на тај начин не лече суштину, тј душу људску. А и како се душа може излечити нечим физичким. Како каже брат Саша, прво и једино место које душевни, психички болесник, треба да посети јесте нека од Светиња.

Ti prva ne veruješ u to što pišeš.

I nije lepo lupetati po tudjoj nesreći, gde su te bolnice danas pri manastirima? Da ih nisu psihijatri zabranili možda? Sme neko da ti zabrani molitvu? Zna li danas neko da izleči samo putem molitve i zašto ćuti ako zna? itd...

nadalje ću tretirati ovakve postove kao bezobrazluk

[Volim_Sina_Bozjeg]

Na jednoj drugoj sličnoj temi sam pokušao da vodim dijlog sa drugom vrstom krajnosti.

Jedna divna inače žena, popadija, verna je bila mišljenja da se korisnika psihijatrijskih usluga treba bojati. Da ih treba izbegavati i da njima nije mesto u manastirima, da okrepe svoj duh i zaleče dušu koja krvari jer ih psiha uništava. Duša boli jer je psiha uništava a psiha može koliko toliko da se kontroliše medikamentima.

Kad vas glava boli i hoće da vam eksplodira, stanite na molitvu i to dugu, saberite um svoj i skrušeno se molite dok vam bol ne prodje. Pa onda ako vam uspe dajte neki savet i nama nevernicima.

Uzimanje medikamenata, pogotovo u prvoj fazi bolesti je više nego preporučivo, tu dolazi do jednog zaustavljanja procesa koji je krenuo ka nezaustavljivo gorem stanju. To zaustavljanje nije izlečenje i pacijent izgleda jako loše iako uzima lekove, nego morate znati da su ti lekovi zatekli tu tačku na koju je pacijent došao. Zaustavili jesu ali nisu i ne mogu da izleče. Ali definitivno mogu da spreče i onaj najgori scenarijo a to je nepovratni odlazak sa one strane uma.

To što vi vidite da su ti pacijenti koji uzimaju lekove u lošem stanju, znajte da bi bez tih medikamenata otišli nepovratno u ustanove iz kojih ih više ni najrodjeniji ne bi HTELI da izvuku. Surovo zvuči ali istina jeste i bila takva i biće takva.

Nadalje pacijent kojem je zaustavljeno dalje pogoršanje i nepovratni odlazak na drugu stranu uma, ima se ohrabriti i na molitvu i na smisao svog postojanja i na veru da je Bog ipak svemoćan i svemoguć ali samo tamo gde je medicina već nemoćna. Jer sam Bog bi vam rekao, pa dobro bre dao sam ti lek, rekao sam ti kako da zaustaviš krv,imaš mogućnost da ti neko donira organ, možeš da primiš transfuziju a ti si došao da vrištiš kako to nećeš i kakva ti je to sad molitvo uopšte?? To bi Bog rekao. Ja razumem vas da vi niste Bog pa verovatno zato i pričate gluposti i uništavate tudje živote.

Takođe je bitno napomenuti da postoji plejada psihijatra, koje ne rado čuje od pacijenta da se moli i da ide u Crkvu, da se pričešćuje i da oseća mir kad je sa Bogom.

To je njihovo nedovoljno poznavanje same suštine vere i stanja u kom se molitvena duša nalazi, te treba uz pacijenta biti i neko od bližnjih koji će lekaru predočiti jasniju sliku i objasniti u kojoj meri to pomaže pacijentu a u kojoj meri može da ga i prelesti (učini pacijenta ushićenog i uverenog daje već zdrav).

Zato je pomoć bližnjih uz medikamente i nadasve MOLITVU, PRIČEŠĆE I DUHOVNO RUKOVODSTVO (najbolje svog svešteniha u parohiji) cilj ka zalečenom stanju do kraja života, gde se čovek nesmetano može vratiti svojim uobičajnim dnevnim aktivnostima, porodici, svojoj deci ako ih nema onda i osnivanju porodice i naravno poslu.)

Takav čovek postaje i istinski vernik i neće ako krvari da stane na molitvu da mu Bog krv zaustavi, nego će da dozvoli Bogu da on sam ili medicinsko osoblje tu ranu sanira, dezinfikuje previje.

I na kraju će mirna srca, čista uma i svom svojom dušom reći: Bože onako kao čovek Bogu kažem ti HVALA!

[Кратос]

пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ima zalečenih nema izlečenih.

I samo nepoznavanje teme koje pokazujete mi ne daje za pravo da vam govorim kako svakim postom vređate ljude koji imaju ovaj problem ili one ljude koji imaju nekog baš bliskog sa ovim problemom.

Ja znam da vam to neće ući u glavu sada tako da ne želim ni da vam trpam ali pišem zbog drugih da nam svima bude lakše.

Čime sam ja uvredio te ljude?

[Кратос]

пре 2 часа, Lady Godiva рече

Озбиљно ово мислиш, да је исто фолирање и потискивање емоција? Али не на прву лопту кад чујеш тај појам, него када мало размислиш о томе шта се одвија у уму и срцу особе што доводи до тога.

Za potiskivanje mislim.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 6 минута, Кратос рече

Čime sam ja uvredio te ljude?

To što ih nisi namerno uvredio smo mi vrlo dobro razumeli pa nismo bili neopravdano neprijatni.

Skrenuta vam je pažnja da pogrešno govorite o temi koju opšte ne razumevate a to može neko da pročita koji jeste zaista psihički slab i da tvoje mišljenje ( za koje usput iako nekvalifikovan u totalu namerno ostavljaš utisak sigurnosti i ispravnosti ) uzme kao recept i sebi uništi život. Takodje može neko od bližnjih da pročita i primeni recept te tako uništi život svom dragom biću. (pacijentu)

Ovo su ozbiljne stvari i ja vas više neću tolerisati kao do sada.

[Lady Godiva]

пре 2 минута, Кратос рече

Za potiskivanje mislim.

Океј. Нема смисла да те сад нешто убеђујем у супротно, а и зашто би ми веровао на реч шта год да кажем... ипак сам ја фолирант.

[Кратос]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

To što ih nisi namerno uvredio smo mi vrlo dobro razumeli pa nismo bili neopravdano neprijatni.

Skrenuta vam je pažnja da pogrešno govorite o temi koju opšte ne razumevate a to može neko da pročita koji jeste zaista psihički slab i da tvoje mišljenje ( za koje usput iako nekvalifikovan u totalu namerno ostavljaš utisak sigurnosti i ispravnosti ) uzme kao recep i sebi uništi život. Takodje može neko od bližnjih da pročita i primeni recept te tako uništi život svom dragom biću.

Ovo su ozbiljne stvari i ja vas više neću tolerisati kao do sada.

Čime sam ih nenamerno uvredio?Jedino što sam negativno rekao je vezano za tabletomaniju,jer na to se svodi čitava medicina.

[Кратос]

Управо сада, Lady Godiva рече

Океј. Нема смисла да те сад нешто убеђујем у супротно, а и зашто би ми веровао на реч шта год да кажем... ипак сам ја фолирант.

Probaj sebe da ubediš.Kolko si iskrena prema sebi tolko ćeš biti i prema meni i svakom drugom kom se obraćaš.E sad ako te ja nerviram,il misliš da sam vaki naki a ti to ne ispoljiš na neki način i potiskuješ onda jesi folirant.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Кратос рече

Čime sam ih nenamerno uvredio?Jedino što sam negativno rekao je vezano za tabletomaniju,jer na to se svodi čitava medicina.

Definitivno si rekao da si protiv medikamenata i nikakvu tabletomaniju u smislu predoziranja ili zavisnosti nisi spominjao, nego si izričito bio protiv medikamenata.

Ne funkcioniše to tako Kratos, pokušaj da razumeš da neke stvari ne mogu da se znaju samo psole pročitanog termina i nekolikosekundi, možda minut promišljanja o njemu.

Ja ni niko od nas tebi ne kaže da si loš dečko, da namerno hejtuješ nešto ili da namerno želiš da nekome daš loš savet, sam ti skrećemo pažnju bratski i tebi i sestrama koje su na takvoj poziciji.

Ukoliko ti smatraš da nikoga nisi uvredio onda izvini ali te takodje molim da na ovoj temi ili pišeš iskustveno ili sa stručne pozicije a ukoliko nemaš ni jedno ni drugo onda to napomeni i nemoj da ulaziš u raspravu ako ti neko stručan ili iz iskustva kaže da misliš pogrešno.

[Lady Godiva]

пре 1 минут, Кратос рече

Probaj sebe da ubediš.Kolko si iskrena prema sebi tolko ćeš biti i prema meni i svakom drugom kom se obraćaš.E sad ako te ja nerviram,il misliš da sam vaki naki a ti to ne ispoljiš na neki način i potiskuješ onda jesi folirant.

Не схватам какве везе има то што мислим о некоме са потискивањем емоција. Ако ме неко нервира, а ја то не испољим, то није фолирање. Није пристојно да неког једноставно испљујем без разлога, а некад не желим да повредим ту особу.

Када видиш некога ко је изгубио ближњег. Неки људи јецају, искриве се од туге, а другима не можеш на лицу да видиш ништа... као да их заболе. Потискивање је када не желиш ни да мислиш о томе, него то осећање негде затрпаш. Дакле то се не чини да би се оставио бољи утисак на друге, него да се човек заштити од лоших ствари.

Тиме се ништа не решава, већ је начин на који неки људи излазе на крај с проблемима. То није исто што и неискреност према себи или другима. Већ само кажеш себи "добро, ово чини да ме боли као да ми се душа цепа, нећу да мислим о томе, заборавићу на то".

[Kristijan]

Живе људи деценијама уз лекове који регулишу притисак и нису на тапету као људи који користе лекове који им помажу да обољења психе држе колико толико под контролом.

Иако у одређеној мери могу да се сложим да је спрега медицине и фармацеутске индустрије одавно прешла преко сваке границе пристојности и лекарске етике не могу да се сложим да је свако коришћење лекова наопако. Увек ћу да се сложим да је чиста дрскост и безумље преписивари деци риталин, и проглашавање сваког живахног детета за хиперактивно или за дете са поремећајем пажње и концентрације, али сам се у више наврата уверио да је избегавање лекова код тешко психички нестабилних особа опасно и неодговорно. Мени су се разни психијатри који раде по домовима здравља пожалили да са бројем пацијената које морају да приме у току дана у суштини немају времена за терапију, за прави људски контакт, и да се превише тога завршава са преписивањем лекова, али отворено кажу да је понекад готово незамисливо радити било какву терапију без лекова. Живе људи у бајкама, замишљају да све то увек може да се ради као у филмовима, где су пружиш на канабету код чика доктора и сат времена му причаш о томе шта те мучи... Па јесте, може и тако, али то много кошта, и финансијски и логистички је доступно веома малом броју људи. Само се слабо у тим филмовима приказују ту на канабету они који имају аудио-возуелне халуцинације, они који су агресивни, они који су и за себе опасни... 

Коначно, треба се наћи у позицији оних људи који се брину и живе са људима који имају психичке проблеме, и треба мислити о алтернативама, присетити се мало историје лечења таквих проблема. Нису сви могли да нађу уточиште у манастирима, за многе од њих није било никога ко ће за њих да се моли. Врло често су боравили у установама које су налик затвору. Да ли бисте неког свог милог и драгог радије видели да користи лекове или да лежи везан на неком прљавом кревету у неком оронулом казамату?

Наравно да је најдивније решење оно које се нађе у исцељујућој молитви, али није лепо бити искључив. Пробајте да проведете дан са две особе које имају сродне психичке проблеме, и видећете да не постоји један једини приступ који подједнако ради за обе особе, па онда то помножите са 1000, 10 000... Олако се лепе етикете и осуде.