Lične granice – zašto je zdravo reći „ne“

[JESSY]

Kako da od osobe koja se boji da kaže NE postanem osoba koja se slobodno zalaže za sebe i svoje potrebe?

Dešava ti se da pristaneš na nešto bez mnogo razmišljanja? Često?

Iz straha da ne povrediš nekog? Ili iz želje da ugodiš nekom?

Dešava ti se da kažeš DA iako misliš i osećaš NE? Često?

Osećaš neprijatnost ili krivicu kada treba da kažeš ne, ne želim, ne odgovara mi?

 

Ako su tvoji odgovori na ova pitanja DA, iako nisam vidovita i nemam čarobnu kuglu, sa velikom verovatnoćom mogu da tvrdim da:

*retko ili nikada osećaš zadovoljstvo životom,

*ti je teško da se opustiš,

*ti održavanje odnosa sa drugim ljudima teško pada,

*imaš manjak energije i često osećaš umor

 

Kako to znam?

Negde sam pročitala da kada kažemo DA iako to ne mislimo, mi zapravo kažemo NE sebi.

Svima se dešava ponekad. Na kraju krajeva, kompromisi su neophodni da bismo funkcionisali sa drugim ljudima. To nije problem.

Problem imamo kada izgubimo ravnotežu i prečesto drugima govorimo DA,  samim tim, prečesto sebi govorimo NE.

Zašto je toliko teško reći NE?

Samo izgovaranje ta dva slova nikom ne bi trebalo da predstavlja problem.

Teško nam je zato što verujemo da:

*nemamo pravo da kažemo NE

*ako kažemo NE bićemo odbačeni

*ako kažemo NE drugi nas neće voleti

*ako odbijemo nečiji predlog znači da odbijamo tu osobu,

*…………………………… (dopišite sami)

Uvek govoriti DA nije znak ljubavi i prihvatanja, to je znak da idemo linijom manjeg otpora.

Izraz naše ljubavi prema sebi je da iskažemo svoje mišljenje, želje, potrebe… a izraz naše ljubavi prema drugima je da im kažemo šta mislimo, želimo, osećamo…

Naša obaveza je da zaštitimo sebe i svoje granice, i neodgovorno je i prema sebi i prema drugima očekivati da neko drugi to radi umesto nas.

Voleti sebe podrazumeva i zauzeti se za sebe i svoje potrebe.

Koliko god nas neko voleo i dobro poznavao, ne može da nam čita misli.

Na nama je da kažemo ili pokažemo šta želimo a šta ne želimo.

Šta nam prija a šta nam smeta.

Kada sebi dozvolimo da kažemo NE, ne želim, ne prija mi, ne odgovara mi… tada ćemo te reči izgovarati mnogo lakše. Bez osećaja krivice i griže savesti, bez osećaja da radimo nešto loše.

I tada će naše NE biti podržano i neverbalnim znakovima komunikacije i bićemo mnogo jasniji i uverljiviji.

Kako da od osobe koja se boji da kaže NE postanem osoba koja se slobodno zalaže za sebe i svoje potrebe?

“Lako” 

Treba “samo” da promenite uverenje da nemate pravo da kažete NE, treba “samo” da dozvolite sebi da kažete NE.

Zašto toliko navodnika?

Zato što ovo što sam napisala zaista jeste tako. Promenom uverenja dolazi do promene ponašanja. Kada sebi nešto dozvolimo to radimo sa lakoćom i bez mnogo razmišljanja i premišljanja.

Navodnici su tu da vas podsete da je bilo koja promena uverenja proces i da su potrebni redovni mali koraci u željenom pravcu da bi se do prave i trajne promene došlo.

Pisanje može mnogo da pomogne.

Izdvojite malo vremena za sebe i zapišite vaše razloge zbog kojih govorite DA iako mislite i osećate NE.

Zapišite i neke konkretne situacije. Kada ih vidite tako na papiru, možete da vežbate pisanje drugačijeg odgovora. Za početak. Možete da vežbate zapisivanje više načina da ljubazno i uz uvažavanje druge osobe kažete NE.

Takođe, možete sebi da zadajete za početak lake i male zadatke. Da na primer kažete NE u situaciji koja vam nije toliko bitna, osobi sa kojoj vam odnos nije toliko bitan.

Zadajte sebi zadatak da svakog dana kažete jedno malo “ne” i vidite kako se osećate posle toga.

Normalno je da u početku to bude i pomalo trapavo, i da osećate neku neprijatnost, osećaj krivice ili izveštačenosti. To je sve normalno u procesu promene.

Podsetite sebe da će to proći i da sada radite nešto dobro za sebe. Da uvežbavate jednu novu, korisnu veštinu.

http://www.jelenapantic.com/kako-da-od-osobe-koja-se-boji-da-kaze-ne-postanem-osoba-koja-se-slobodno-zalaze-za-sebe-i-svoje-potrebe/

[emilija]

Kolicina ulozenog truda, da se udovolji ljudima samo iz straha da ne budemo odbaceni

direktno je proporcionalna stepenu odbacivanja i prezira koje dobijamo od istih.

[emilija]

Mislim, u najvecem broju slucajeva:)

 

Znac,i em motiv da udovoljavamo iz straha od odbacivanja treba da preispitamo, e da bi nam motiv bio ljubav

em treba biti obazriv kome ljubav nudimo i kako:)

[Mилена КШ]

Sta raditi ako ti ostajes pri toj tvrdnji "NE", a onaj drugi to jednostavno ne zeli da prihvati,i uporno pokusava da izazove krivicu zbog tog "NE",i zbog tog "NE" pokusava da te na svaki nacin ponizi inkriminise kako vec???

U sustini taj neko uopste ne cuje moje "NE" i izvlaci ono sto mu odgovara iz konteksta... (okvirno pricam)

[emilija]

Zar je necija ucena dovoljno jak motiv ( i uopste, moralan motiv) da bismo osetili krivicu?

[Mилена КШ]

Ma sta tog nekog briga mora da bude po njegovom i kraj diskusije...

[emilija]

onda nema druge........

 

 

 

 

[Grizzly Adams]

Цитат

Naučite da kažete NE

Е нећу!

[Juanito]

пре 8 минута, Grizzly Adams рече

Е нећу!

”Ја не могу, брате, како други хоће, кад ја нећу, брате, ни како ја хоћу.” 

[JESSY]

„Ne“ kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da iako interagujemo sa dosta ljudi i volimo, poštujemo i vrednujemo visoko te odnose, mi ne možemo da dozvolimo sebi da uvek budemo pod njihovim uticajem. Snaga koju izvlačimo izgovaranjem reči „ne“ je u tome da mi time jasno postavljamo granicu, što je to ujedno i dokaz zrelosti.

 

 

Kao neke opšte smernice, mogu se navesti pet situacija, kada izgovaranje reči „ne“ povećava našu snagu.

Kad se verno držite za svoje principe i vrednosti. Biti velikodušan, pružati podršku drugim ljudima je prelepa stvar, i emotivno i duhovno i profesionalno. Međutim, kako istraživanja pokazuju, integritet je esencijalan u stvaranju poverenja među ljudima, kao i dobronamernost. To je preduslov efikasnosti.

Petar je, na primer, oduvek negovao svoju ulogu čoveka koji je uvek tu da pritekne u pomoć svojim prijateljima. „Petar ti čuva leđa“ je bila njegova mantra. Kad je njegov bliski, oženjeni prijatelj otpočeo aferu sa drugom ženom, Petar je držao jezik za zubima. Međutim, kad ga je prijatelj zamolio da mu ustupi svoju vikendicu kao mesto gde će imati tajne sastanke, Petar je počeo da se bori sa svojom savešću. Želeo je i dalje da održi svoju reputaciju super momka, ali mu je bilo neprijatno da bude deo prevare, makar i posredno. To je i rekao svom prijatelju, odbijajući njegov zahtev.

Petrovo „ne“ je uzdrmalo prijateljstvo i narušilo nepisani muški kod. Ipak, ako vas drugi vole kao nusprodukt izgovaranja reči „da“, voleti sebe ipak nekad podrazumeva jedino izgovaranje reči „ne“.

Kad vas štiti od ekspoatacije od strane drugih. Prosto je neverovatno koliko su ljudi spremni da traže od vas, čak zahtevaju, stvari koje se vi sami ne bi usudili da potražite. Zaštitite sebe od mnogih koji daju sebi za pravo da traže, tako što ćete biti dovoljno snažni da jasno i smireno izgovorite „ne“.

Evo jednog klasičnog scenarija sa posla – Veseo, popularan kolega koji voli da zabušava na poslu, ponovo pozajmuljuje od svog vrednog kolege radne beleške. Taj vredni kolega vidi da biva iskorišćen, ali ne može da nađe dovoljno dobar razlog da odbije i on pristaje. To se ponavlja, frustracija zbog iskorišćavanja raste, ali on i dalje popušta, jer ne može da nadje dovoljno dobar razlog da odbije i tako se ciklus iznova ponavlja.

Konačno kad frustracija zbog iskorišćavanja dostigne toliki intenzitet da mu više nije bitno da pronađe prihvatiljiv razlog odbijanja, vredni radnik odbija gospodina Popularnog. Vredni radnik skupi snagu i jasno kaže – „Ne, meni to ne odgovara“.

Njegovo „ne“ će mu, možda doneti hladniji prijem u kafeteriji firme nedelju ili dve. To nije prijatno, ali prođe. Istupivši za sebe, vredni radnik stiče dodatno samopouzdanje. „Ne“ je neophodan štit od šarmatnih osoba koje nas iskorišćavaju. Izgleda da ipak i dobri momci mogu da kažu „ne“.

Kada vas drži fokusiranim na sopstvene ciljeve. Kad ju je šef po drugi put iskritikovao i nazvao „brbljivicom“, zato što je kasnila sa poslom jer je previše vremena koristila na razgovor sa kolegama, Ana se osetila uvređenom i nepravedno optuženom. Zar je njena krivica što kolege zastaju za njenim stolom? Kako je mogla da odbije Saru čija ostarela majka stvara toliko problema, ili Nikolu koji joj je tražio neke poslovne savete? Njenim kolegama je bila potrebna podrška, uskraćivanje iste bi ih povredilo i pokvarilo prijateljske odnose.

Ana je očigledno potreba snaga reči „ne“. Zašto? Zato što brinući o kolegama, Ana je izgubila fokus nad svojim odgovornostima, svojim zadacima. „Ne“ je neophodan alat da se držite vaših ciljeva. Ispunjavanje vaših ciljeva je ono za šta ste plaćeni i ono što će se isplatiti. Svima nama je potrebno „ne“ da bi obavili svoj posao, a ne nečiji tuđi.

Kada vas štiti od zloupotrebe drugih. Nažalost, naši najbliži odnosi su praćeni najružnijom komunikacijom. To je delom posledica toga što oni ljudi koji su nam najbliži izazivaju najjača osećanja u nama, a delom zato što su to ljudi za koje se najviše plašimo da ih izgubimo. Strah može da ubije našu snagu kad treba da kažemo „ne“ i to baš kad nam je ta snaga najpotrebnija.

Primer koji možemo navesti jeste jedna bezobrazna odrasla ćerka. Lara tvrdi da voli svoju majku, ali je ona sa druge strane dosta iritira, dajući unucima previše grickalica, dajući Lari nepotrebne savete o zdravlju, lošem vremenu ili trošenju. Kad se Lara iznervira, ona pukne, postane nepristojna, obraća se majci sa „umukni“ ili vređajući: „Želiš da moja deca budu debela kao ti, mama?“ ili prosto stvarno zla, obraćajući se na podrugljiv i prezriv način. Njeni česti napadi povređuju njenu majku, koja se žali drugim članovima porodice na takvo ponašanje ćerke.

Iako ima podršku porodice, majka nikad ne postavlja granicu između nje i Lare. Ona bi trebala da se sabere i da jasno kaže : „Ne možeš tako da pričaš sa mnom!“, međutim ona to ne radi jer jednostvano to je njena ćerka, ukoliko joj kaže da ne može da priča sa njom na određeni način, Lara je u stanju da potpuno prekine kontakt i ne želi da rizikuje. Ukoliko nemamo snagu da kažemo „ne“ ostajemo ranjivi i izloženi verbalnom napadu.

Kada vam je potrebna snaga da promenite kurs. Pozivnice su već izrađene, ali predstojeći brak je greška. Posao deluje svima kao nešto što se ne odbija, ali vama je muka ujutru kad treba da krenete. Porodica se žrtvovala da plati školarinu, ali pravni fakultet nije za vas. Kad osetite da se krećete pogrešnim putem, snaga reči „ne“ je ono što vam treba da se okrenete.

Prepreke izgovaranje reči „ne“, u ovim slučajevima, su dvostruke. Najpre, morate biti spremni da barem sami sebi priznate da ste napravili grešku. Mnogi od nas će radije biti u pravu nego srećni. Nastavićemo lošim putem samo zato što smo uporno odbijali da čitamo znake pored puta. U većini slučajeva ipak znamo gde treba povući liniju. Problem je da se to zaista i uradi. Prikupljanje snage da se to uradi zahteva prevazilaženje jedne velike prepreke – troškovi izgovaranje reči „ne“.

 

http://www.psihologijaonline.com/psihologija-licnosti/201-moc-reci-ne

[JESSY]

Одбијање као прихватање. Особа се у основи слаже са предлогом, али се из различитих разлога не слаже да то учини одмах (формално одбијање попут: „Да ли желите да попијете чај?“ – „Хвала, али не бих да вас узнемиравам“ или „Хвала, сада журим“ или „Идемо сутра у позориште?“ – „Са задовољством, али сутра имам изборни предмет.“)

Одбијање као обећање. Особа се у принципу слаже са предлогом, али га тренутно не може прихватити. Овом опцијом се избегава конфликт. На пример: „Молим те, изнеси смеће“ – „У реду, изнећу га чим завршим домаћи задатак.“

Одбијање као алтернатива. Овај облик одбијања не утиче на осећања предлагача и омогућава давање алтернативног предлога. „Хоћемо ли сутра на базен? „Не, не волим пливање. Боље прошетајмо шумом“.

Одбијање као неслагање. Обично је усмерено на сам предлог или предлагача. Особа јасно ставља до знања да се ни под којим околностима неће сложити. Овде могу бити погођена лична осећања предлагача, може се увредити. Међутим, ова опција драстично смањује вероватноћу добијања нежељене понуде у будућности. „Да ли могу да оставим код вас неке ствари?“ – „Не, не желим да одговарам за ваше ствари“ или „Хајде да побегнемо са последњег часа?“ – „Не, остаћу – желим да поправим оцену.“
Или можете да не објашњавате разлог свог одбијања: „Дај ми твој телефон да одиграм једну игрицу“ – „Не дам.“

Одбијање као сукоб (конфликт). То је крајња опција одбијања. По форми агресивно, може садржати претњу. Ефикасно је у случају грубог негативног спољашњег притиска. „Ако наставиш да инсистираш, мораћу да престанем да комуницирам с тобом.

https://poznajsebe.wordpress.com/2020/11/25/odbijanje/