Претражи Живе Речи Утехе

Sve do čega vam je stalo – vaša sreća i blagostanje vaše porodice, vaš uspeh u poslu i zdravlje šireg društva – zavisi od vaše sposobnosti da kažete Ne kad je to najvažnije. Ne je veliki dar „Ne“ izgovoreno iz najdubljih uverenja bolje je i značajnije nego „Da“ izgovoreno iz puke želje da se udovolji, ili što je još gore, da se izbegne nevolja.“ Mahatma Gandi Ne. Najmoćnija i najpotrebnija reč u svakom jeziku danas je ujedno i najdestruktivnija i mnogima najteža da se izgovori. Ipak, kada umemo pravilno da je koristimo, ova jedna reč ima moć da iz korena promeni naše živote nabolje. Univerzalni problem Svakog dana se nađemo u situacijama u kojima treba da kažemo Ne ljudima od kojih zavisimo. Zamislite sve moguće povode za Ne koji bi se mogli javiti u toku uobičajenog dana. Za doručkom vas vaša kćerka moli da joj kupite novu igračku. „Ne“, odgovorite, pokušavajući da održite čvrste granice, „imaš dovoljno igračaka.“ „A molim te, molim te, sve moje drugarice imaju takvu.“ Kako da kažete Ne, a da se ne osećate kao loš roditelj? Kada stignete na posao, šefica vas pozove u svoju kancelariju i traži od vas da radite ceo vikend kako biste završili važan projekat. To je isti onaj vikend kom ste se vaš partner i vi radovali jer je trebalo konačno da zbrišete nakratko. Ali vaša šefica je tražila nešto od vas, a vaša evaluacija za unapređenje se bliži. Kako da kažete Ne a da pritom ne ugrozite odnos sa šeficom i ne umanjite šanse da dobijete unapređenje? Važan klijent vas zove i traži da gotov proizvod dostavite tri nedelje pre dogovorenog roka. Iz prethodnih iskustava znate koliko stresa će ovo izazvati u vama i da je moguće da na kraju klijent neće biti zadovoljan kvalitetom proizvoda. Ali to vam je najvažniji klijent i ne prihvata Ne kao odgovor. Kako da kažete Ne a da ne pokvarite odnos s klijentom? Na sastanku ste i šef vašeg šefa besno se okreće ka vašoj koleginici, počinje zajedljivo da je napada, lično je vređa i ponižava na najgori mogući način. Svi ćute, uplašeni, sleđeni, ali im je potajno drago što je neko drugi meta zlostavljanja ovog puta. Znate da je ovo ponašanje potpuno neprikladno, ali kako smete da se usprotivite i kažete Ne? Stižete kući i čujete telefon kako zvoni. Zove vas komšinica i prijateljica, pita da li želite da se priključite dobrotvornoj organizaciji. Organizacija je posvećena dobrom cilju. „Imaš tačno one veštine koje su nama potrebne“, prijateljica vas nagovara. Znate da već imate previše obaveza, ali kako da kažete Ne a da se ne osećate loše? Istog dana za večerom vaš supružnik poteže priču o vašoj ostareloj majci, koja je dospela u godine u kojima nije bezbedno da živi sama i koja želi da dođe da živi kod vas. Vaš supružnik je izrazito protiv i traži od vas da pozovete majku i kažete joj Ne. Ali kako da kažete Ne sopstvenoj majci? Gledate večernje vesti. Pune su priča o nasilju i nepravdi. U dalekim zemljama dešava se genocid. Deca umiru od gladi dok hrana trune u skladištima. Opasni dikatatori razvijaju oružja za masovno uništenje. Kako ćemo mi kao društvo da kažemo Ne ovim pretnjama, pitate se. Baš pre nego što legnete u krevet, izvedete psa napolje i on počne glasno da laje, budeći komšije. Naredite mu da prestane, ali on ne sluša. Očigledno, čak ni psu nije lako reći Ne. Zvuči poznato? Sve ove situacije imaju nešto zajedničko: da biste se zauzeli za ono što je važno, zadovoljili sopstvene potrebe ili potrebe drugih, morate da kažete Ne zahtevu ili molbi koja nije dobrodošla; ponašanju koje je neprikladno ili nasilničko; situaciji ili sistemu koji ne funkcioniše ili je nepravedan.

Ako se supružnici rastanu civilizovano i nastave da budu odgovorni roditelji, mališani neće imati traume. Kaže se "Bolje dobar razvod nego loš brak". Neki pak, najčešće zbog dece, pre biraju ostanak u braku u kom nisu srećni. To čine jer smatraju da bi razvodom ostali bez stvarnosti koju su za sebe kreirali, a u kojoj deca imaju važnu ulogu, da bi izgubili mogućnost da ih svakodnevno viđaju, vaspitavaju, da bi ih na neki način emotivno osakatili. Zbog toga trpe nezadovoljstvo, nedostatak ljubavi prema partneru, a neretko i sa njegove strane, hladnoću koja im sve više steže srca, samo da bi decu ostavili u toplom roditeljskom domu. A koliko je zapravo to dobro za sve? - Kada dođu deca, onda ona i on nisu više jedno drugom žena i muž, nego su i majka i otac. Pojavljuju se nove uloge koje ih povezuju kroz brigu o deci. Kada nastane neslaganje između njih kao muža i žene, oni mogu da se psihološki "presele" u uloge mame i tate jer između tih uloga nema neslaganja - kaže dr Zoran Milivojević, psihoterapeut. - Oni mogu da provode vreme u tim ulogama razgovarajući o deci i brinući se o njima, zapostavljajući uloge muža i žene. Tokom vremena, oni ostaju bliski kao roditelji, ali se otuđuju kao supružnici.To onda čini tipičan "roditeljski brak" kojeg upravo povezuju deca. U našoj kulturi, ljudi koji su nezadovoljni odnosom sa partnerom i koji su našli ljubavnika ili ljubavnicu, uglavnom ne žele da se razvedu jer se plaše da će to da ima negativne posledice na decu. Oni se osećaju krivim i misle da su sebični ako se odluče za svoju sreću, smatrajući da će uništiti dečju. Nekada ljubavnica godinama čeka njega da se razvede i, pošto on to ne čini, smatra da on ipak voli svoju ženu. Ali on ostaje u braku u kojem je nezadovoljan upravo zbog toga što ne želi da "povredi" decu. Ima doživljaj da mora svoju sreću da žrtvuje radi dečje sreće. U mnogim primerima, upravo odnos prema deci ljude sprečava da se razvedu i utiče da oni ostaju u nezadovoljavajućim odnosima. Ovo lično žrtvovanje zbog dece je neopravdano. Zabluda je da deca moraju da budu žrtve razvoda. Ako se ljudi razvedu civilizovano i ako nastave da budu odgovorni roditelji nakon razvoda, deca neće imati nikave traume i izrašće u mentalno zdrave i zadovoljne osobe.