Sreća i ekonomija

[Natasa.]

Na ovu temu me podstakao razgovor sa našim dragim @Juanito. Na pitanje koje su prednosti života u Holandiji u odnosu na život u Srbiji, jedan od odgovora je:

Највеће предности су далеко опуштенији свакодневни живот и много мање стреса. У Србији су сви ужасно нервозни, осећа се електрицитет у ваздуху. Или су пак депресивни. Има то везе са економијом, наравно, али немају ни латиноси пара, па су опет весели и позитивни. Или Африканци. 

Ono što me zaintrigiralo je boldovano. Zašto su Srbi toliko nervozni i depresivni zbog stanja u društvu i ekonomije, a Latinosi pozitivni iako im je ekonomija isto loša, čak i gora?

Šta je to potrebno za optimizam i bolje raspoloženje?

[Natasa.]

Ajde nemoj da mi troluješ temu, daj nešto konstruktivno.

[Paradoksologija]

Ko o čemu, baba o uštipcima: ja ću da kažem 'kultura'  odnosno, šta se u društvu smatra za poželjno i normalno.

Ako se učiš od malena da se samo nešto ćuti i trpi, da ako ti se nešto lepo desi ili ti nešto dobro ide bolje da ćutiš da ne prizoveš nesreću ili te ne osude što se hvališ, ili najbolje, da sam kukaš nad svojom sudbinom u fazonu 'Ma ne valja ništa to unapređenje, sad moram više da rintam, a niiije ni neka povišica, bedno to sve'.

Ako si stvarno dobro raspoložen i veseo mora da si lud, da se drogiraš, ili da si u nekoj sekti.

Moj doživljaj moje supkulture u poslednjih petnaestak godina. Pre toga, ljudi bili veseliji, jer je bila baš otvoreno gadna kriza i katastrofa, pa ne moramo da se foliramo, tu je, može malo da se odahne i opusti!

[александар живаљев]

Ух, тешка тема, али права. Тешка, због тога што се олако склизне у генерализације.

Али, нека моја, мало суманута генерализација: ми смо под "меким социјализмом", вестернизовани, али без развијеног осјећаја за одговорност и организацију. Зато смо у бедаку кад имамо афрички стандард (економски и "морално-политички"). А, заборавили смо оно што знају наше комшије Роми: Не брини за сјутра...

[Natasa.]

Управо сада, александар живаљев рече

Ух, тешка тема, али права. Тешка, због тога што се олако склизне у генерализације.

Али, нека моја, мало суманута генерализација: ми смо под "меким социјализмом", вестернизовани, али без развијеног осјећаја за одговорност и организацију. Зато смо у бедаку кад имамо афрички стандард (економски и "морално-политички"). А, заборавили смо оно што знају наше комшије Роми: Не брини за сјутра...

To sam i ja mislila. Afrički standard, američke težnje, vode samo u frustraciju. Hoćeš nešto bolje, znaš da ima, a ne možeš da ga dostigneš na svojoj teritoriji.

[Филозоф]

пре 28 минута, Natasa. рече

Afrički standard, američke težnje, vode samo u frustraciju. Hoćeš nešto bolje, znaš da ima, a ne možeš da ga dostigneš na svojoj teritoriji.

potpis

 

[Justin Waters]

Kao sto pomenuh, ja ili nemam taj detektor ili jos nisam naisao na te negativne vibracije. Istina jednom sam imao takav osjecaj kada sam bio u Zagrebu 2013. Par ljudi me je na ulici startovalo i to ne vidis da su neki prosijaci, vec malte ne pristojnog izgleda ljudi ali fali im kinta i ono molete ako koju kunu za ovo ono. Pa onda kako sam bas tad sletio iz Bangladesha iz tropa na snijeg, bila mazija pa svratio do obliznje pijace da se malo utoplim i onda dok gledam sa to odjenuti, zena me onako ocajno pita hajde probaj nece ti biti nista, samo sto me jos nije zamolila da kupim...pa onda prodavacice na autobuskoj nesto rondaju i tako...bas sam osjetio neko kolektivno nezadovoljstvo.

E sad o cemu se radi. Moje misljenje je da su latinosi i afrikanci svakako vedriji zato zive po toplijom klimom. To je prirodna cinjenica da nedostatak svjetla dovodi do depresije i nezadovoljstva, obratno visak svjetla i topline donosi vedrinu zato su latinoamericke pjesme i plesovi kao africke energicni i veseli. Druga stvar u toplijim krajevima hrana je dostupna tri puta godisnje, malte ne non stop i nema potrebe za sekiracijom sta ce biti tokom zime. Jedna od osobina koju sam zapazio u Bangladeshu je da ljudi ne mare za vrijeme, svi su previse opusteni i lijeni upravo zbog toplote s kojom su suoceni manje vise tokom cijele godine. Onda kada dodju monsuni, jos jedan razlog vise da se ne bude napet jer kad na tebe navrnu poplave i uragani sta mozes drugo nego se pokusati zastiti, ne mozes prirodu promjenuti, ali da bi ostao opstojan moras oguglati. Isto tako nosnja protakana bojama koje ubijaju oci, sare i dezeni raznoraznih boja itd...Naravno ovo nije jedini, ali mislim da jeste znacaj faktor. 

Balkanci su ipak specifican region, prosaran raznim istorijskim dogadjajima i uticajima i mislim da je tu tesko razluciti zasto se mnogo gundja i zasto ima puno nezadovoljstva. Zbog klime sigurno nije, onaj cuveni dobro poznati faktor, da se ima sto vise sa sto manje rada sigurno ima uticaja. Mozda je uljuljkanost koju je ostavio komunizam ubila u ljudima volju, i sada nema elana da se ide dalje vec se place za "izgubljenim rajem". 

[Natasa.]

пре 2 минута, Justin Waters рече

Mozda je uljuljkanost koju je ostavio komunizam ubila u ljudima volju, i sada nema elana da se ide dalje vec se place za "izgubljenim rajem". 

Komunizam je mrtav već decenijama, ali se održao u svesti naroda kao simbol sigurnosti i boljeg vremena. 

[Кратос]

пре 3 часа, Natasa. рече

Šta je to potrebno za optimizam i bolje raspoloženje?

Ja bi reko stav.

[Кратос]

пре 2 часа, Muramasa рече

Latinosi će biti srećni dok se ne izgradi zid.

[uros]

пре 4 часа, Natasa. рече

Šta je to potrebno za optimizam i bolje raspoloženje?

Sloboda i trezvenost (istina). Pod 1 preuzimanje potpune licne odgovornosti za svoje odluke. To je preduslov za slobodu, bez toga nema izlaska iz ropstva. Onda posle kratkotrajne traume zivot postaje neuporedivo jasniji, laksi i optimisticniji. 

Magla odurne socijalisticke price o potlacenosti i "drustvenim nepravdama" (u bilo kojoj od svojih milijardu inkarnacija) vec skoro 100 godina truje srpski narod. Ta magla nam daje iluziju da mozemo da menjamo druge, a posto to ustvari ne mozemo onda smo frustrirani. Jedino sto mozemo da promenimo je samog sebe.

Sto se tice latinosa, treba pogledati statistike. Realnost nije ni blizu tako ruzicasta kao sto izgleda na prvi pogled.

[Филозоф]

пре 5 часа, uros рече

Sloboda i trezvenost (istina). Pod 1 preuzimanje potpune licne odgovornosti za svoje odluke. To je preduslov za slobodu, bez toga nema izlaska iz ropstva. Onda posle kratkotrajne traume zivot postaje neuporedivo jasniji, laksi i optimisticniji. 

Magla odurne socijalisticke price o potlacenosti i "drustvenim nepravdama" (u bilo kojoj od svojih milijardu inkarnacija) vec skoro 100 godina truje srpski narod. Ta magla nam daje iluziju da mozemo da menjamo druge, a posto to ustvari ne mozemo onda smo frustrirani. Jedino sto mozemo da promenimo je samog sebe.

Sto se tice latinosa, treba pogledati statistike. Realnost nije ni blizu tako ruzicasta kao sto izgleda na prvi pogled.

Slazem se donekle, ali u Srbiji objektivno postoji ,,nepradvda" u raspodeli velikog kapitala koja je upravo posledica socijalizma i burazerske privrede. Ne treba zaboraviti da je nakon ulaska u tranziciju 2/3 kapitala bilo u rukama istaknutih clanova KP sto jasno govori kakvi su nam biznismeni u najvecoj meri. Takodje populizma i socijale ima svugde, ali nasa privreda ni blizu niej da moze tako nesto da izdrzi i onda imamo fenomen da ljudi koji ne rade nista zive bolje od onih koji rade, a to ne postoji apsolutno nigde osim kod nas. Sve dok se te stvari ne promene iz korena tesko da mozemo govoriti o Srbiji kao mestu za stvaranje ozbiljnog biznisa bez veza i surovanja sa vlascu (ne mislim samo na SNS, ko god bio/ili dodje)

[Ненад Р.]

Веома лепа тема наташа.

Тешко је адекватно одговорити на тему.

Ја мислим да је прво проблем што често постављамо себи неадекватне циљеве и када се не осваре и постајемо не задовољни. Ми морамо да сватимо где живимо и на основу тога да поставимо циљ који може да се оствари у датим околностима. Циљеви треба да буду реално оствариви, а не оно што ми маштамо.

Има доста других проблема у нама. Проблем је наш металитет, љубомора и себичност. Веома често не мислимо добро другима када успеју и желимо да пропадну у том послу. Да би реално очекивали да нам буде добро, треба и целом друштву да буде боље.

Још нешто сам запазио, да код нас често се највише жале баш они који су добростојећи. 

[Филозоф]

пре 34 минута, Muramasa рече

Čekaj da vidim šta je taj uspešan pametno uradio (pod uslovom da nije isto što i Karić ili Mišković), pa da i ja budem uspešan kao on. Mora da postoji nešto što taj uspešan radi kako treba, a ja ne.

A sta bi ti radio sa onima koji su zaradili kao Miskovic i Karic? Da ne govorim da su oni najveci, ali da ej u realnosti 90 psoto nasih firma i preduzetnika postalo uspesno tako?

 

[Филозоф]

пре 37 минута, Muramasa рече

Ti koji umeju da zarade su svesni kakvog parazita vuku na leđima. Pametan čovek kad bi dobio pantljičaru, on bi postao svestan da ima parazita u sebi i gledao bi da ga se oslobodi, a neka budala bi ostala blaženo nesvesna.

Ovo je potpuno istinito. U Srbiji zapravo jedini koji imaju zdravorazumsko pravo da se bune su oni koji rade i taj takozvani visi i nizi srednji sloj. Razlog za to je prost najvecih procenat onih koji ne rade nista i ne privredjuju i ako zive u haosu od drzave zive neuporedivo bolje u odnosu na one koji rade nego bilo gde u svetu, a veliki ,preduzetnici" su se toliko nakrali za vremena tranizcije da prosto pametnom i sposobnom coveku postane mucno kad vidi koliko je neko uspeo samo jer se prikacio uz rezim