Претражи Живе Речи Утехе

Патријарх је подржао дијалог премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија, истакавши да је у платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема. Патријарх Иринеј је за Радио Београд рекао да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али је упозорио да уколико неко од Србије тражи да се одрекне Косова да би била део европске заједнице, ''онда је то превисока цена коју не можемо да платимо". Српски патријарх наглашава да се детаљи Платформе за Косово могу мењати, али да је суштина добра. "Платформа је крупан и важан корак. Могло се до ње доћи и пар година раније, али никад није касно", каже поглавар Српске православне цркве. Патријарх је подржао дијалог Дачића и Тачија оценивши да се сваки проблем мора решавати дијалогом. "И од овог дијалога очекујем праведно решење. За цркву је недопустиво да се између Србије и Косова прави било каква граница", нагласио је патријарх Иринеј. Како патријарх подсећа, "Србија је део Европе и ту нема дилеме". ''Српска историја и култура део су европске историје и културе и Србија је де факто у Европи", наглашава Патријарх. Поглавар Српске Православне Цркве тврди да "сигурно нико не жели да буде изван Европе и знамо колико Европа значи за нас, као што делимично и ми нешто значимо за Европу". "Али, ако је у питању Европа или Косово и Метохија, онда ту код нас нема дилеме. Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију и све оно што се на Косову налази да бисмо постали чланови Европске заједнице, онда је то превисока цена коју ниједан нормалан народ не може да прихвати", нагласио је патријарх Иринеј. Папа треба да дође у Србију Поводом полемика у домаћој јавности о томе да ли би папа Бенедикт XVI требало да дође 2013. године у Србију на прославу 17 векова Миланског едикта у Нишу, патријарх Иринеј је рекао да он лично мисли да би та посета била корисна и "не би нам ништа сметала". "Папа треба да дође у Србију, то је моје лично мишљење. Иако има разлога за одлагање његове посете, било би добро да дође до сусрета и дијалога две цркве. Ја верујем да ће једног дана до тога и доћи", рекао је патријарх српски. Патријарх Иринеј је додао да постоје и друга мишљења, и да је Сабор СПЦ одлучио да на прославу позове престонице православних цркава, а и друге цркве, па и католичку, да пошаљу своје представнике на највишем нивоу. Патријарх је указао и на неке разлоге зашто у овом тренутку папа није добродошао у Србију, наводећи да је, нажалост, историја Другог светског рата и недавних ратова на тлу бивше Југославије, створила "једно велико нерасположење према нашој браћи са запада". "Многи у тим догађајима и нашим невољама виде присуство Римокатоличке цркве, тако да је можда целисходније да тај позив не буде упућен овом приликом, а како ће то бити убудуће видећемо", рекао је патријарх Иринеј. Извор: Радио-телевизија Србије http://www.spc.rs/sr/politika_evropa_kosovo_nije_nemogutsha

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Време и место сахране Епископа жичког Хризостома биће накнадно објављени. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Епископа жичког Хризостома 18. Децембар 2012 - 14:56 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 9 часова. У продужетку свете Литургије биће служено опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома биће пренето у манастир Рујан код Ужица, где ће, по његовој жељи, бити сахрањен. Епископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке 18. Децембар 2012 - 14:54 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Преминуо владика жички Хризостом После дуге и тешке болести преминуо је владика жички Хризостом. Епископ Хризостом (Столић) рођен је 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павлa (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, где је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Извор: РТС

Представник православне цркве Албаније саопштио је да су подаци пописа становништва 2011. године, које је објавио Статистички институт, “нереални и неприхватљиви”. Црква ће ових дана изаћи тим поводом са званичним саопштењем које ће потписати поглавар, архиепископ Тиране и целе Албаније, Анастасије, преноси Верска информативна агенција. Организација грчке мањине “Омониа” такође одбацује резултате пописа као “фалсификат”, тврди да су они на штету не само Грка, већ и православних мањина – Македонаца и Црногораца. Тражи се да резултате не призна албанска влада као ни међународна заједница. “Омониа” ће сама спровести попис Грка. Према званичним подацима, у Албанији има 24.360 Грка, што је 0,54 одсто становништва, а грчки је матерњи језик за 0,15 одсто. Укупан број становника износи 2,8 милиона. Подаци да у земљи живи по 8.000 Рома и Цинцара, доводе се такође у питање. Непозната је структура 14,07 одсто становника који нису декларисали своју етничку припадност. За 98,77 одсто становника албански је матерњи језик. Званичници и медији у Тирани истичу да резултати оповргавају тврдње “одређених кругова” да у Албанији живи и до 300.000 Грка. Медији у Грчкој податке са пописа становништва у Албанији не сматрају веродостојним. Извор: РТС http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/12/16/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0/

РТС: Обележавање јубилеја и славље и обавеза Организациони одбор за обележавање 1.700 година Миланског едикта, којим су председавали председник Томислав Николић и патријарх Иринеј, одлучио да свечаност отпочне 17. јануара 2013. концертом хора Сретењског манастира. Предстојеће свечаности су и славље и обавеза, поручио председник Николић. Председник Србије Томислав Николић заједно са Патријархом српским г. Иринејем копредседавао је Организационим одбором за обележавање 1.700 година Миланског едикта. На заседању одбора усвојен је предлог програма, обележја и одлучено је да свечаност отпочне 17. јануара 2013. године свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу. На заседању одбора учествовали су премијер Ивица Дачић, министри владе Србије, амбасадори Русије, Италије, Француске, Енглеске, Турске и Грчке, представници верских и локалних заједница. Свечаност поводом 1.700 година усвајања Миланског едикта трајаће све до 28. октобра 2013. године и имаће више аспеката, од духовног, културног и образовног, до туристичког. Поред литургијских сабрања, биће одржане културне манифестације, међу којима су и премијера представе "Константин: знамење анђела" ансамбла Народног позоришта у Нишу, опере "Аида" Ђузепеа Вердија, Девете симфоније Лудвига ван Бетовена у извођењу Београдске филхармоније. Током свечаности биће одржана бројна предавања и научни скупови на тему Милански едикт, а у школама ће бити организована предавања, како би се ученици боље упознали са документом важним за унапређење универзалних духовних и цивилизацијских вредности. Председник Србије је подвукао значај предстојеће свечаности, која подразумева и славље и обавезу. То је велики догађај за цело човечанство, јер обележава време када је проглашена верска равноправност и престанак вишевековног гоњења хришћана. Председник Србије је истакао да су тим актом хришћани могли јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. "У тој свечаности треба да учествујемо сви заједно", рекао је Николић и додао да имамо могућност да представимо Србију као цивилизацију која је достојна својих предака. "Веома је важно да сви уложимо максималне напоре да обележимо јубилеј на начин који ће нас учинити поносним", истакао је Николић. Патријарх српски Иринеј је истакао да су припреме за прославу поводом годишњице Константиновог едикта требало да почну много раније и да нам прошлост даје многе поуке како да идемо ка будућности. "Да није било Едикта, који је допринео развоју света, науке и религије, свет би био много сиромашнији", истакао је Патријарх. Осврћући се на избор места прославе, патријарх Иринеј је рекао да је град Ниш, поред тога што је место рођења светог цара Константина, уједно и место које на више начина спаја Исток и Запад. На Одбору је договорено да се даљи организациони кораци наставе по радним групама које ће бити формиране на нивоу Владе Србије. Информативна служба Српске Православне Цркве

Патријарх није имао лични банковни рачун, станове, виле ни земљу. Од имовине нађен је стари ручни сат и писаћа машина марке Константин коју је Максим купио половну 1968. године од једног адвоката. Новац није нађен. Месечна плата од 680 лева, осим сто лева за личне потребе, деценијама је уплаћивана дому за хендикепирану децу у Софији, за шта готово нико није знао. Патријарх није имао аутомобил, већ му је на располагању био 21 годину стар “мерцедес”, а од 1971. године имао је истог возача. Такође, деценијама је патријарху скромну храну припремала домаћица. Понедељком, средом и петком храна је била строго посна. Тестамент је састављен у децембру 2011. године, а још се не зна да ли ће патријархова најближа рођака и законска наследница, кћи његове рођене сестре имати примедбе. Није познато ни да ли је Максим водио дневник. Поглавар Бугарске православне цркве умро је 6. новембра у 98. години, после више од 40 година на челу цркве. Извор: РТС

Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је у родном месту својих предака – Јасеновом Пољу код Никшића – освештању Храма Светог Архангела Михајла. Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман. “Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма. Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент. “Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић. Двориште храма оплемењено је на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери. Долазак прослављеног светског и најбољег српског тенисера у Јасеново Поље окупио је велики број грађана Никшића, али и осталих црногорских градова. Сви су желели да се сликају са једним од најбољих светских тенисера или макар да га дотакну. Са Новаком је у Јасеново Поље дошао и његов отац Срђан Ђоковић коме је, на предлог Синода Српске православне цркве, а за заслуге за изградњу храма, додељен Орден Светог краља Милутина. Свету литургију, поводом отварања храма, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије. Митрополит Амфилофије казао је да би храм у Јасеновом Пољу требало да буде пример како жртвовати себе за вољу Божју, добро својих ближњих. Подсетивши да је Јасеново Поље постојбина Новака Ђоковића, он му је захвалио на несебичној помоћи приликом изградње храма. “Мера љубави је мера жртве. И велики Новакови спортски успеси долазе као плод велике жртве”, навео је митрополит Амфилохије. Мештани Јасеновог Поља са нескривеним поносом истичу да се поносе Новаком Ђоковићем. “Имамо се чиме дичити, Ноле је светско име”, кажу мештани Јасеновог Поља. Извор: РТС

Ретко ко доживи уопште те године, а камоли размишља о проширењу породице у том добу, што и није било забележено, све док један Индијац 5. октобра није постао најстарији тата на свету добивши сина у 97. години. Рамаџит Рагав је заправо ту титулу „зарадио" још пре две године када му је супруга Шакунтала родила првог сина Викрамаџита. Иако је тада закључио да му је једно дете довољно, пре 12 дана добио је и Ранџита. „Шта могу? Све је то Божја воља. Он је желео да добијем још једног сина", изјавио је Рагав. Рамaџит и Шакунтала са првим сином Када је отишао да посети супругу Шакунталу и сина Ранџита у болници, људи су му се смејали јер нису веровали да је он отац детета. Локални сељани и даље мисле да они нису биолошки родитељи овој деци. „Нико не може да постане отац у тим годинама! Нико не може да издржава четворочлану породицу без икаквих средстава или подршке било кога", сматрају прве комшије Кушма и Ранџит. Рагав је истакао да су комшије љубоморне на њега, не због тога што је добио двојицу синова, већ због његовог и даље бурног сексуалног живота. „Сматрам да је веома важно да муж и жена имају редовно односе и ја мислим да је моја Шакунтала веома срећна са мном". Поносни отац додао је да виталност чува конзумирајући млеко, бадеме и путер. Некадашњи рвач прима пензију од 550 рупија, а понекада им мештани донесу мало хране, поклоне понеко ћебе и који комад одеће. Рагав и Шакунтала, чије годиште није наведено, живе заједно већ 22 године. Извор: РТС

Лојд Шепли и Алвин Рот Академија, која одлучује који кандидати заслужују најпрестижнију награду из области економије, саопштила је да је признање додељено због "теорије стабилних издвајања и праксе тржишног дизајна". Како се објашњава, рад двојице научника односи се на то како, на пример, студенте повезати са школама у односу на понуду и потражњу или донаторе органа с пацијентима којима су потребни. Рот (1951) је професор на Универзитету "Харвард" у Бостону, а Шепли (1923) је професор емеритус на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. У образложењу награде Шведске краљевске академије наука наводи се да је Шепли користио кооперативну теорију игара за истраживање различитих метода упаривања с циљем да обезбеди стабилно упаривање у смислу да у датом полу не постоје два субјекта која више желе неко друго упаривање од постојећег. Шепли и његове колеге су такозваним Гејл-Шеплијевим алгоритмом омогућили да упаривање увек буде стабилно, а показано је и како се његов метод може успешно применити на тржишту. Алвин Рот је помоћу Шеплијевих теоријских резултата разјаснио функционисање тржишта у пракси. У мноштву емпиријских истраживања, Рот је с колегама показао да је стабилност кључна за разумевање успеха одређених тржишних институција, наводи се у образложењу. Извор: РТС

Европска унија овогодишњи је добитник Нобелове награде за мир због њене дугогодишње улоге уједињавања Старог континента, саопштио је Нобелов комитет, преноси Ројтерс. Норвешка: Честитамо, али нећемо у ЕУ Премијер Норвешке Јенс Столтенберг честитао је Европској унији на добијању Нобелове награде за мир, али је искључио могућност уласка земље у Унију. "Могуће је честитати ЕУ за ту награду за мир, признати њену улогу миротворца и раздвојити то од питања односа Норвешке са ЕУ", рекао је Столтенберг, истичући да "чланство није актуелно". Норвежани су у два наврата одбацили на референдумима 1972. и 1994. године улазак земље у ЕУ. Норвешки комитет честитао је Европској унији на обнови и изградњи порушене инфраструктуре након Другог светског рата и њене улоге у ширењу стабилности на бивше комунистичке земље после пада Берлинског зида 1989. године. "Страховита патња у Другом светском рату показала је потребу за новом Европом. Током седамдесетогодишњег периода, Немачка и Француска водиле су три рата. Данас је сукоб Берлина и Париза незамислив. То показује да историјски противници, кроз велике напоре градње односа узајамног поверења, могу да постнау блиски партнери", наводи се у образложењу Нобеловог комитета. Званични улазак Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. године, отварање преговора са Црном Гором и статус кандидата за Србију додатно јачају процес помирења на Балкану, а последњих деценија, могућност уласка Турске у Унију, такође је унапредила демократију и људска права у тој земљи, наводи Комитет. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј рекао је да је додељивање Нобелове награде за мир Европској унији признање њене улоге као највећег миротворца у историји. "Сви смо веома поносни што су напори ЕУ да сачува мир у Европи награђени", рекао је Ван Ромпеј у Хелсинкију. Добар дан за Европу Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо рекао је да га је вест о добијању награде изненадила, али да је то порука да је Унија драгоцена ствар коју треба сачувати. "Кад сам се јутрос пробудио нисам очекивао овако добар дан. Поштовање људског достојанства, слобода, правда, владавина закона и поштовање људских права су вредности којима се цео свет диви", рекао је Барозо. Барозо је подсетио да је пројекат Европске заједнице започет у разореној Европи подељеној Хладним ратом, а да је данас готово цео континент уједињен у овој наднационалној институцији и окупљен око заједничких вредности. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон рекла је да је "одушевљена вешћу да је Нобелова награда за мир додељена ЕУ". "У ЕУ историјски непријатељи постали су блиски партнери и пријатељи", истакла је шефица европске дипломатије. Председник Европског парламента Мартин Шулц рекао је да је дубоко дирнут и поносан што је Европска унија освојила Нобелову награду за мир. Награда ће бити презентована 10. децембра у Ослу. Телевизија НРК саопштила је сат времена пре објављивања одлуке да је ЕУ овогодишњи лауреат. Прошлогодишњи добитници награде су председница Либерије Елен Џонсон Сирлиф и њена суграђанка Лејмах Гбове, као и активисткиња из Јемена Тавакул Карман. Извор: РТС

Кинески писац Мо Јан добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је данас Шведска академија у Стокхолму. Мо Јан "халуцинантним реализмом спаја народне приче, историју и данашњицу", саопштила је Академија. Један од најпознатијих и често забрањиваних кинеских писаца рођен је 1955. године. Занимљиво је да на кинеском језику његово име значи "немој да говориш". Моова књига Велика недра и широка бедра преведена је на српски језик у издању "Порталибриса". То је епски роман који говори, пре свега, о женама у земљи у којој доминирају мушкарци. Реализам писања и приврженост источном делу Кине преовлађују у делима овог 57-годишњака, кога пореде са Вилијамом Фокнером и Габријелом Гарсијом Маркесом, пише агенција Франс прес. Мо Јан данас је један од најугледнијих кинеских аутора како у земљи тако и у иностранству, а по његовом делу снимљен је филм Црвена поља сирка који је 1988. године освојио Златног медведа на међународном филмском фестивалу у Берлину. Иако су његова дела обимна и често прелазе 500 страница, она су редовно најпродаванија у Кини. И сам страствени читалац, најновији нобеловац цени западне писце, руску, јапанску, и јужноамеричку књижевност. Мо Јан, иначе потпредседник Удружења кинеских писаца, често је оптуживан да му недостаје солидарности са дисидентима. Упркос томе што често гостује у иностранству, остаје веома привржен родном Гаомију, у провинцији Шандонг, пише АФП. Награду у вредности од осам милиона круна (1,2 милиона долара) додељује Шведска академија. Књижевна награда је четврта од овогодишњих награда које је основао шведски научник Алфред Нобел и које се додељују од 1901. године. Извор: РТС

Археолози из Института за историју уметности и археологију у Скопљу и Прилепског музеја открили су нове факте у краљевској гробници код прилепског села Старо Бонче, пише македонски портал Пулсинфо. Према речима доцента Антонија Јакимовског то је уникатана гробница у светским размерама. У гробници је сахрањен, а потом и кремиран моћан краљ из трећег или четвртог века пре нове ере, а око ње је пронађено још гробова, па је то како каже доцент Јакимовски, било свето место. Нажалост, гробница је у више наврата пљачкана. Према професору Виктору Лилкићу, гробница је део тајанственог и још неоткривеног града древних Пеонаца. Лилкић каже да је то био стратешки град пошто је на доминатном месту у Пелагонији, па ја на врхунцу своје моћи имао можда и 20.000 становника. Археолози на локалитету Старо Бонче, први пут су су упознали јавност са "покретним налазима" пронађеним ове године. Реч је о врху копља, које је било саставни део наоружања македонске фаланге, раскошном накиту и једном сребрном тањиру. Према истраживањима британских археолога на територији Македоније има преко 50 хиљада археолошких локалитета од чега је само десет одсто истражено. Извор: РТС

Американци Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка добитници су овогодишње Нобелове награде за хемију за проучавање протеина који омогућавају ћелијама тела да одговоре на сигнале споља, саопштила је Шведска краљевска академија наука. Роберт Лефковиц и Брајен Кобилка Двојица научника су престижно признање, вредно осам милиона шведских круна (1,2 милиона долара), добили за рад "Г протеин спрегнутих рецептора", преноси агенција АП. Готово половина свих лекова делују управо на те рецепторе, тако да се очекује да ће сазнања до којих су Лефковиц и Кобилка дошли, помоћи другим научницима да пронађу још боље лекове. Проглашавање имена овогодишњих лауреата почело је у понедељак доделом награде за медицину за рад на матичним ћелијама, пионирима у тој области Британцу Џону Гурдону и Јапанцу Шинију Јаманаки, а настављено је јуче доделом признања за физику Французу Сержу Арошу и Американцу Дејвиду Вајнленду за рад о квантној оптици. Нобелова награда за књижевност биће додељена сутра, 11. октобра, добитник Нобелове награде за мир биће познат 12. октобра, а за економију 15. октобра. Престижне награде, чији је оснивач шведски индустријалц Алфред Нобел, први пут су додељене 1901. године. Све награде биће уручене 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Извор: РТС

Недовршена српска православна црква у Приштини "Независно од околности под којима је изграђен објекат, који је остао и данас незавршен, има различитих мишљења, од тога да га треба порушити, можда претворити у музеј патње косовских Албанаца, до предлога да се настави изградња и да она у будућности служи ономе чему је била намењена, буде место где ће се људи молити свом богу", пише приштински лист. Како се наводи, то питање је актуелизовано у петак, на последњој седници старог сазива Сената Универзитета у Приштини, пошто је црква изграђена у оквиру универзитетског центра, у време, како се тврди, "најжешћег апартхејда Србије на Косову". Посланик Љутфи Хазирим, бивши заменик премијера и бивши министар културе, сматра да треба наставити са изградњом цркве и не мењати јој намену, јер ће тиме, како сматра, Албанци добити политичке поене. Актуелни министар културе, омладине и спорта Мемљи Краснићи, са своје стране није хтео да коментарише садашње дискусије, тако што је за Коху доторе рекао да ни објекат, нити земљиште на којем је црква изграђена, није власништво министарства на чијем је челу. Директор Института културног наслеђе општине Приштина, Хаџи Мехметај, међутим, сматра да цркву треба срушити управо због времена у којем је изграђена и чињенице да је то, како тврди, "симбол бахатости режима који је све албанске студенте отерао да Приштинског универзитета". За академика Реџепа Ферија најважније је да тај објекат српске православне цркве више не изражава верска опредељења. Он сматра да студенти треба да буду ти који ће захтевати да се том објекту одреди да буде место за хуманитарне, научне и стручне дебате. Новоизарбани ректор Универзитета у Приштини, Ибрахим Гаши, рекао је за "Коху" да има много пречих послова него ли да се бави судбином цркве. Недовршена Црква Христа Спаса у Приштини је после сукоба 1999. године била мета напада, унутрашњост цркве запуштена, а у околини је никло нехигијенско насеље. Извор: РТС

Истакнуто муслиманско удружење у Аустрији "Иницијатива либералних муслимана Аустрије" позвало је Саудијску Арабију да дозволи изградњу цркве и истакло да Ријад потенцира на изградњи џамија у хришћанским земљама."Либерални муслимани захтевају изградњу цркве у Саудијској Арабији", наводи удружење у писму саудијском амбасадору Мухамеду ел Салуму, тражећи од њега да преда овај захтев "одговарајућим надлежним телима" у Ријаду. Велики број дипломата, пословних људи и радника у Саудијској Арабији су хришћани и немају могућност да практикују своју веру, наводи се у писму, преноси АФП. "Саудијска Арабија подржава изградњу многих џамија и простора за молитву у хришћанским земљама Европе, како финансијски тако и организационо", рекао је Амер Албајати, председник "Иницијативе либералних муслимана у Аустрији". Удружење је раније најавило захтев за изградњу цркве у Саудијској Арабији, након што је велики муфтија у тој земљи позвао на рушење свих хришћанских цркава на Арапском полуострву. Удружење је осудило тај позив и нагласило да ислам не забрањује градњу цркава. Извор вести и слике: РТС

Хоће ли овог децембра у Хелсинкију коначно бити одржана дуго најављивана Регионална конференција о претварању Блиског Истока у зону без нуклеарног оружја. После управо завршене Генералне конференције Међународне атомске агенције са седиштем у Бечу, изгледи за скуп у Финској све су несигурнији: што је термин ближи, успех је све даљи. Учесницима петодневног састанка у Бечу понуђене су две резолуције које су се бавиле нуклеарном тематиком на Блиском истоку, руска и египатска. Руси су своју на крају повукли, док је египатска усвојена већином гласова, али као и да није, с обзиром да њена вредност остаје церемонијалног карактера. Документ руске делегације био је кратак и уопштен, са свега три тачке - подршка доласку, чак не ни директан позив, свих држава из региона у Хелсинки, апел учесницима да се међусобно третирају с поштовањем, без политизације тако озбиљне теме и, на крају, похвала финским домаћинима за досадашње организационе напоре. Како ни такав дипломатски "испеглани" документ није могао да рачуна на усвајање консензусом - поред Израела, успротивиле су се још и САД, Канада, а од Европљана Велика Британија и Француска - Руси су га повукли. Египатски предлог резолуције био је већ конкретнији и садржавао формулацију која се овдашним дипломатским језиком назива "упирање прстом": реч је о позиву „свим државама блискоисточног региона" да постану чланице НПТ-ја, темељног документа Међународне атомске агенције којим се забрањује производња нуклеарног оружја. Како на Блиском Истоку постоји само једна држава која није потписница НПТ-ја, Израел, јасно је на кога се мисли, па је свађа по дужности, која почиње после таквих захтева програмирана. Израелска делегација назива ту врсту резолуције, коју иначе Египћани традиционално подносе на Генералној конференцији Атомске агенције, "малим годишњим ритуалом". Иран је у пленарној дискусији навео да је "израелски режим одговоран је за хиљаде побијених палестинских цивила, за сајбер-тероризам, за убиства туђих нуклеарних физичара", а све то може радити "зато што зна да увек може рачунати на војну помоћ оних земаља које с Израелом имају јаку емотивну везу", мислећи пре свега на САД и ЕУ. Делегација Јордана је са друге стране саопштила да је за безусловне преговоре с Израелом који се тичу нуклеарне безбедности Региона, али и "да не признаје израелске границе онакве какве су успостављене после јунског рата 1967. године". У име Арапске групе земаља при Атомској агенцији огласио се Тунис, чији су представници оптужили Израел да поседује огромни арсенал нуклеарног оружја, који је "је непоуздан, а његово стављање у употребу имало би катастрофалне последице." Представници Израела су са друге стране нагласили да им је жао што се скреће пажња са Сирије и Ирана и њиховог угрожавања нуклеарне безбедности. "Иран је тај који представља највећу опасност по мир у региону, не Израел. Али, ситуација је јасна. Ионако се сви уједине у локалној игри лупања по Израелу" рекао је шеф израелске мисије при Уједињеним нацијама у Бечу. Сиријци су одбацили тврдње да они и Иран поседују нуклеарно оружје и израелске оптужбе назвали јефтином политичком пропагандом. Решавање квадратуре круга Изјаве глобалних актера блискоисточне драме такође показују да се дипломатија налази пред проблемом решавања квадратуре круга. Америчка делегација није подржала египатску резолуцију (гласала је са „неодлучан") зато што сматра да се састанци Атомске агенције не могу користити као изговор за прибијање Израела на стуб срама. Улазак Израела у НПТ сам по себи не решава блискоисточни мировни процес. Руси су одлучили да дискусију о Блискоисточној конференцији виде с позитивне стране: арапске земље су прво најавиле посебну резолуцију у којој се директно говори о нуклеарним капацитетима Израела, али су је онда повукле у последњем часу као гест добре воље према Израелу. То су као "потез за сваку похвалу" похвалили из руске делегације. Кина је у дискусији о Конференцији у Хелсинкију драматично ћутала - ни речи о Блиском Истоку од њеног представника. Многи се питају чему је водила расправа на Блискоисточној конференцији, када две кључне земље, Иран и Израел не долазе у Хелсинки. Египатски представници тврде да регионалне консултације нису прекинуте ни у најтежим тренуцима и да Хелсинки још може бити успех, јер ни Иран ни Израел нису рекли не. Нису рекли ни да, али то у дипломатији не значи превише. Аргументи Израела су да је НПТ креиран за мирољубива времена и мирољубиве суседе, те да тај уговор не узима у обзир "мрачну реалност" Блиског Истока. Осим тога, чак су четири регионалне потписнице тог уговора - Сирија, Иран, Ирак и Либија - ухваћене у његовом кршењу. Према томе, прво треба уловити оне који су "унутра" а варају, него се бавити онима који, будуци да су "напољу" не могу ни да варају. Група арапских земаља покушава, до сада безуспесно, да прогура резолуцију под насловом "Израелски нуклеарни капацитети" већ четврту годину за редом. Генерална конференција је највисе политичко тело Међународне атомске агенције и састаје се једном годишње, обично у септембру. Чине је све земље чланице потписнице НПТ-а, тренутно 155, плус и оне које то нису, као што Пакистан, Индија и Израел, што значи - практично све земље света осим Северне Кореје. Извор: РТС

Радио-телевизија Србије неће моћи да тужи пола милиона домаћинстава која не плаћају претплату, јер је за то неопходно 950 милиона динара, које Јавни севис нема. - Само да би поднео тужбу против 500.000 домаћинстава у Србији која не плаћају претплату, Јавни сервис би морао да издвоји најмање 950 милиона динара. Међутим, новца за то тренутно нема, тако да ће, по свему судећи, неплатише проћи боље од оних који редовно измирују своје обавезе – каже извор упућен у пословање РТС-а, а преноси дневни лист “Курир”. Према информацијама из Првог основног суда у Београду, најнижа такса за подношење тужбе износи 1.900 динара, за дуг до 10.000 динара. За дугове веће од тог износа такса се повећава. Тако такса за тужбу за дуг од 11.0000 динара износи 2.340 динара, за 15.000 такса је 2.500 динара… Јавном сервису би за подношење тужби само против 390.500 домаћинстава, којима је упутио опомену за неплаћену претплату, било потребно најмање 741.950.000 динара. На Порталу судова Србије пише да у Првом основном суду у Београду постоје свега 142 парнична предмета у којима учествује РТС. Међутим, у већини од тих предмета РТС је тужена страна, а не тужилац. Само у неколико случајева РТС је тужио физичка лица за дуг, који се креће у износима од неколико хиљада динара па до 150.000 динара. Те тужбе и не морају бити поднете због дуга за РТВ претплату јер податак како је дуг у тим споровима настао није објављен. Адвокат Слободан Шошкић каже да РТС није тужио претплатнике можда и из “социјалних разлога”. - То је више политичко него правно питање, а мора се поставити питање одговорности РТС ако потраживања дуга застаре – каже адвокат. Нико из Радио-телевизије Србије није хтео да коментарише податак да због недостатка новца та кућа не може да тужи неплатише. Извор: Курир