Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Благовесник]

Ipak postoji svest, svest o tome da se nesto dešava.

I da duša može da svesno egzistira i van tela, takvu veru dopustaju i Sveti Apostoli Hristovi, neke primere sаm naveo na samom početku ove teme, a evo navescu jos jedan.

Apostol Pavle govoreci o jednom coveku u Hristu, mozda je u pitanju Jovan i Jovanovo Otkrivenje, koje potom bese i zapisano,

ili je taj covek Apostol Petar ili pak sam Apostol Pavle, ne znam, ali on tu svedoci o poseti treceg neba u Carstvu Nebeskom, i to:

"Знам човека у Христу који пре четрнаест година, да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна,

био однесен до трећег неба. Знам, дакле, за таквог човека да je биo однесен у рај,

и да је tamo чуо неисказане речи, којих човеку није слободно говорити." (2. Коринћанима)

[Natasa.]

Shang Tsung laze! Raiden kaze: "Although your souls are protected, your lives are not." Cisto da ne bude nekih nedoumica...

Malo li je , to je najbitnije .

[drvce]

Али ајд буди искрен па признај какве то везе има са свијешћу? Свијест је способност да се реагује и перцепира на сигнале из околине.

Ти кад сањаш, не можеш самоме себи рећи гле сањам...тек кад се пробудиш, кад будеш у свјесном стању констатујеш свој сан. Дакле ти о томе шта си сањао тек можеш у будном стању да будеш свјестан. Док спаваш ти ниси свјестан свог сна.

Тако да 2:1 .

Pa ima i onaj polu-san, kad sanjam i svestan sam da sanjam i ne samo da to kazem nego mogu i da uticem na san. Dosta retko mi se to desava, poslednji put pre neku godinu, ali to je prijatno iskustvo.

[Justin Waters]

Ipak postoji svest, svest o tome da se nesto dešava.

I da duša može da svesno egzistira i van tela, takvu veru dopustaju i Sveti Apostoli Hristovi, neke primere sаm naveo na samom početku ove teme, a evo navescu jos jedan.

Apostol Pavle govoreci o jednom coveku u Hristu, mozda je u pitanju Jovan i Jovanovo Otkrivenje, koje potom bese i zapisano,

ili je taj covek Apostol Petar ili pak sam Apostol Pavle, ne znam, ali on tu svedoci o poseti treceg neba u Carstvu Nebeskom, i to:

"Знам човека у Христу који пре четрнаест година, да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна,

био однесен до трећег неба. Знам, дакле, за таквог човека да je биo однесен у рај,

и да је tamo чуо неисказане речи, којих човеку није слободно говорити." (2. Коринћанима)

Ни он сам не зна да ли је душом или тијелом. Значи можда је и тијелом био узнесен. Нема никакве потврде да је то само душа била.

Него кад се говори о свјесности душе послије смрти, говори се као о општем правилу за свакога, те да душа види, чује, осјећа, све што је могла тјелесним чулима, еквивалентно може и душом.

Сад се опет враћам на сан, јер конкретно не говорим уопште о вјери у свјесност душе, већ конкретно зашто те свјесности нема кад тијело замре сном? Зашто кад заспимо, наша душа не остане та која одржава свијест по угледу на то када се умре, па док тијело спава ми можемо наставити ходати - лебдити, гледати, слушати....осим наравно додиривати материјалне предмете? Зашто нема тога?

[Justin Waters]

Pa ima i onaj polu-san, kad sanjam i svestan sam da sanjam i ne samo da to kazem nego mogu i da uticem na san. Dosta retko mi se to desava, poslednji put pre neku godinu, ali to je prijatno iskustvo.

Мислиш на луцидне снове? То опет није оно што ја хоћу да испитам. Код луцидног сањања ти си свјестан свог сна, а то је тек толико, али ниси свјестан околине у којој пребиваш. Будући да мозак ради и док спавамо, то је разлог зашто је могуће научити манипулисати сновима. То опет није оно што ја хоћу да испитам. Мене интересује зашто код спавања нисмо душом потпуно свјесни околине у којој пребивамо?

[drvce]

Мислиш на луцидне снове? То опет није оно што ја хоћу да испитам. Код луцидног сањања ти си свјестан свог сна, а то је тек толико, али ниси свјестан околине у којој пребиваш. Будући да мозак ради и док спавамо, то је разлог зашто је могуће научити манипулисати сновима. То опет није оно што ја хоћу да испитам. Мене интересује зашто код спавања нисмо душом потпуно свјесни околине у којој пребивамо?

Da, mislim na lucidne snove koji se nisu uklopili u onu recenicu. OK, ovde je dodatno pojasnjenje.

Nisam potpuno svestan svoje okoline ni kad se usredsredim na citanje, na primer. Obicno nisam svestan ni svog disanja ni treptanja, kao sto nisam svestan ni svih slozenih pokreta dok hodam ili vozim bicikl (a padao sam i u koprive dok sam ucio da ga vozim, oh koliko je bilo naporno, jos se secam). Kazu da sam posle operacije slepog creva, nakon povratka iz anestezije sneno odgovarao na pitanja, a ja se toga niceg ne secam. Sta onda sa svesnoscu koje se ne secamo, ili kad je u svesti samo nekoliko prethodnih minuta (kao u filmu Memento, recimo)? Zabavno mi je da procitam svoje sastave iz osnovne skole kojih se apsolutno ne secam gde vidim zivo razmilsljanje nekog deteta sa kojim ne osecam nikakav konitnuitet niti jedinstvo. Da li moja dusa nema taj problem osecaja jedne iste licnosti? Sta sa senilnima koji pogube neka secanja ili sposobnost pamcenja? Ili veza sa psihoaktivnim drogama...

Kao sto vise necemo napraviti nikakav prodor u fizickim zakonima eksperimentisuci na svom radnom stolu (kao sto je to moglo do pre kojeg veka, jer je taj red velicina danas sasvim dobro ispitan), moj stav je da Crkva, iako ima dve hiljade godina iskustva u ophodjenju sa ljudima i iako ima izvanredne uvide u ljudsku prirodu, sa metodima i pojmovima kojima barata nema neke sanse u razjasnjavanju gornjih i mnogih drugih pitanja. Da li dusa podleze nekakvim principima funkcionisanja (pre i posle smrti), koji su to principi, kakva je njihova priroda, da li uopste postoji dusa kakvu nam predstavlja hriscanstvo ili je to samo arhaicni koncept koji je iscrpljen (u smislu pruzanja odgovora na pomenuta pitanja), a koji treba da bude zamenjen nekim adekvatnijim, to cemo tek da vidimo, nadam se.

[obi-wan]

Сад се опет враћам на сан, јер конкретно не говорим уопште о вјери у свјесност душе, већ конкретно зашто те свјесности нема кад тијело замре сном? Зашто кад заспимо, наша душа не остане та која одржава свијест по угледу на то када се умре, па док тијело спава ми можемо наставити ходати - лебдити, гледати, слушати....осим наравно додиривати материјалне предмете? Зашто нема тога?

Zato sto za vreme sna ona nije van tela, nego je i dalje jedno sa njim.

@Velja

Koliko znam, tu Pavle govori o samom sebi, samo u trecem licu, da ne bi izgledalo kako se hvali.

[Душко Дугоушко]

Da li je duša svesna nakon smrti?

Nije [19.64%]

Jeste [80.36%]

Не мислим да је резултат оваквог гласања битан, јер да си у раној цркви, међу простим пучанством спровео слично гласање само са да ли верујете у тројичност или у модални монархијанизам, вероватно би се добили исти резултати и победио би модални монархијанизам...

[antics]

Blago vama ako ste svesni nakon smrti. Mozak propada vrlo brzo, 7 minuta nakon prestanka rada srca. Nije mi baš naj jasnije kako bez mozga zadržavate svest, ali lepo Hrist reče "sve je mogućno onome ko veruje".

И ономе ко не верује десиће се исто, али против његове воље. И ето те у паклу.

[Милан Меденица :)]

окаснио сам, ал одокативном методом:

свесна, ради се о тренутку свесности а не буквално о сну или неком међу стању.

ал ко би га знао, ваљда само васкрснут може да саопшти

[Guest - . . .-]

35719146-Oskar-Kulman-Besmrtnost-Duse-i-Vaskrsenje-Mrtvih.pdf

Ово је сигурно један од најбољих текстова који објашњава ову богословску ( а самим тим и егзистенцијалну) проблематику.

[marko_13]

Човек објаснио.

[milan.]

Одговор на питање: „Бесмртност душе или васкрсење мртвих у Новом завјету?“

– тиме је јасан. Учење великог Сократа, великог Платона не може се усагласити

са учењем Новог завјета.

ovaj citat, ali i celokupan tekst govore o tome da hriscani ne veruju u besmrtnost duse, i neko oslobođenje i odlazak u lepsi zivot, kao sto to veruju platonisti. međutim, ja se pitam ako je smrt zaista smrt, a ne prelazak u svet duhova, dusa, ili cega vec, zasto mi onda na pomenu upokojenima pevamo: sa svetima upokoj hriste duse slugu tvojih, gde nema bolesti, ni zalosti, ni uzdisanja, nego zivot beskonacni?

koje je poetna ovog teksa ako ove reci na pomenu upokojenima imaju smisla?

ovaj tekst pokazuje da hriscanska vera nije vera u besmrtnost duse, nego u vaskrsenje iz mrtvih, a mi verujemo i u jedno i drugo.

[Михајло]

то би имало смисла да нема овог дела..

------------

Кко каже Свети Епифаније, епископ кипарски, у омилији на Васкрсење даје чудесан опис Христовог силаска у ад и свега онога што се тамо догодило, тумачећи у вези с тим Давидов псалам (Пс. 23, ст. 7-10).

Он каже да је Христос у ад сишао „богодолично, борбено, самовласно, у пратњи не само дванаест легиона, него небројеног мноштва и хиљада анђела“.

Пре него што је Христос стигао у сеновите тамнице ада, ту је ступио архистратиг Гаврило да би благовестио о доласку Христовом, јер је управо он о томе благовестио и Пресветој Богородици. Он каже: Подигните врата, кнежеви ваши. У наставку се оглашава арханђео Михаило: Подигните се, врата вечна. Све анђелске силе су ускликнуле: Срушите се, ланци нераскидиви... Уплашите се, тирани безакони. Појавио се Христос и изазвао велики страх, пометњу и ужас. Када су кнежеви ада снажно повикали: Ко је тај Цар славе, све силе небеске су им ускликнуле: Господ моћан и силан, Господ силан у боју, Он је тај Цар славе (Пс. 23, 7-10).

У наставку, свети Епифаније описује задивљујућу Адамову беседу са Христом. Адам је зачуо кораке Христа Који долази, исто као што их је чуо и у рају, после преступа и непослушности. Тада је осетио зебњу и страх, а сада радост и ликовање. Покајани Адам је ускликнуо, обраћајући се свим душама: „Господ мој са свима“, а Господ му је на то одговорио: „И са духом твојим!“ Затим га је узео за руку и васкрсао, обзнањујући шта је учинио за његово спасење и за спасење васцелог људског рода.

Из свега што је речено, јасно се показује циљ због којега је Христос сишао у ад. У реалности, Он је ступио тамо где је владао ђаво, да би га погубио... Христос је овде свезао ђавола, тако да овај нема више никакву власт над људима...

--------------

Коме је Господ проповедо спасење у аду?

Душама?

или телима без душе?

[milan.]

Коме је Господ проповедо спасење у аду?

Душама?

или телима без душе?

... a ko je umro na krstu:

isus hristos ili njegovo telo?