Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[obi-wan]

Нигде нисам порицао постојање душе.

Срамота је колико Бојан лаже и користи се аргументом јереси.

Христова душа није била свесна после мсрти, јер је ЦЕО Христос био мртав.

Проучите оно у шта друге уверавате: химнологију Великог Петка.

Иначе, ово је чист докетизам не исповедати потпуну и стварну смрт Христову.

Каква свеснот људске душе, јел разумете шта причате?

...

"U gtrobu Telom, u adu dusom kao Bog, u Raju s razbojnikom..."

...

"Spasiteljev silazak u ad u trenutku smrti i boravak u njemu sve do Vaskrsenja jeste biblijska vera koju potvrđuje 1. Petr. 3,18-19 i 4,6 (v. i Rim. 10,7; Ef. 4,9). Ovo apostolsko svedočenje vere pominju i postapostolski spisi (Sveti Ignjatije, Poslanice: Magnežanima IX, 1, str. 89; Filadelfijcima X, 1; Tralijancima IX, 1; Sveti Justin Mučenik, Dijalog 72,4). Sveti Jovan Damaskin, koji navodi mesto iz Poslanice Filipljanima 2,20, kaže da je Isus oboženom dušom sišao u ad da bi pokazao kako njegova svetlost obuhvata i one koji seđahu u tami i seni smrtnoj, kao i da oslobodi zarobljene. Isus Hristos, koji dragovoljno prima smrt na krstu, prihvata ljudsku stvarnost do kraja, u njenim najnegativnijim vidovima, i započinje borbu protiv đavola onamo gde je ovaj načinio sebi obitalište i rasprostreo svoju vlast, to jest u carstvu smrti. On tamo silazi kao Car i objavljuje večnu pobedu nad smrću i satanom, ne samo pravednima nego svima, verujućima i neverujućima."

Prot. Jovan Brija, "Recnik pravoslavne teologije"

[Лазар Нешић]

Не вреди Лазаре, причаш мртвима...

Све ово ме јако инспирише...само изнова потврђује моје тезе о престрављеним хришћанима и њиховој вери у идоле.

А тек беснило кад је кренуло ... хахахах

Па прозивање епископа Атанасија од стране побеснелог!

Да сам дирнуо самог Бога не бих овако прошао, али сам дирнуо правог "бога" душоидолопоклоника: душу!

Бес излагања дотичне екипе јасно сведочи о намерама и плодовима душоидолопоклонства.

...

"U gtrobu Telom, u adu dusom kao Bog, u Raju s razbojnikom..."

...

"Spasiteljev silazak u ad u trenutku smrti i boravak u njemu sve do Vaskrsenja jeste biblijska vera koju potvrđuje 1. Petr. 3,18-19 i 4,6 (v. i Rim. 10,7; Ef. 4,9). Ovo apostolsko svedočenje vere pominju i postapostolski spisi (Sveti Ignjatije, Poslanice: Magnežanima IX, 1, str. 89; Filadelfijcima X, 1; Tralijancima IX, 1; Sveti Justin Mučenik, Dijalog 72,4). Sveti Jovan Damaskin, koji navodi mesto iz Poslanice Filipljanima 2,20, kaže da je Isus oboženom dušom sišao u ad da bi pokazao kako njegova svetlost obuhvata i one koji seđahu u tami i seni smrtnoj, kao i da oslobodi zarobljene. Isus Hristos, koji dragovoljno prima smrt na krstu, prihvata ljudsku stvarnost do kraja, u njenim najnegativnijim vidovima, i započinje borbu protiv đavola onamo gde je ovaj načinio sebi obitalište i rasprostreo svoju vlast, to jest u carstvu smrti. On tamo silazi kao Car i objavljuje večnu pobedu nad smrću i satanom, ne samo pravednima nego svima, verujućima i neverujućima."

Prot. Jovan Brija, "Recnik pravoslavne teologije"

Јел умро Христос?

[obi-wan]

.........................................

Јел умро Христос?

Naravno da jeste. Inace, ne bi mogao da vaskrsne.

[Александар Милојков]

"U gtrobu Telom, u adu dusom kao Bog, u Raju s razbojnikom..."

Да, али како разумети, шта значи ад? Јеси ли видео тумачење патријарха Павла у првој књизи "Нека питања наше вере"? Он се потпуно ограђује од античког схватања, којег се ми, углавном, држимо ко пијан плота.

[Никола Ђоловић]

Христос када каже разбојнику на крсту: “Данас ћеш са Мном бити у Рају”, то “данас” није временски “исправно”, јер Христос Васкрсава у трећи дан а они су били разапети у петак.

[Лазар Нешић]

Naravno da jeste. Inace, ne bi mogao da vaskrsne.

Хвала!

[Solomon Kane]

Христос када каже разбојнику на крсту: “Данас ћеш са Мном бити у Рају”, то “данас” није временски “исправно”, јер Христос Васкрсава у трећи дан а они су били разапети у петак.

Тропар: "У гробу телом, у аду душом, као Бог, у рају с разбојником и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, свеиспуњавајући, неописани."

[obi-wan]

Да, али како разумети, шта значи ад? Јеси ли видео тумачење патријарха Павла у првој књизи "Нека питања наше вере"? Он се потпуно ограђује од античког схватања, којег се ми, углавном, држимо ко пијан плота.

Cekaj malo brate mili. Oces da kazes da je svo ovo silno crkveno pesnistvo o silasku u ad i Vaskrsenju nastalo na metafori? Na necem nedovoljno shvacenom?

Egzapostilar je jako precizan po tom pitanju.

Da nije imalo osnove, zasto bi se neko uopste trudio da ovako napise tu himnu? Nema ni gram logike...

[Александар Милојков]

Cekaj malo brate mili. Oces da kazes da je svo ovo silno crkveno pesnistvo o silasku u ad i Vaskrsenju nastalo na metafori? Na necem nedovoljno shvacenom?

Egzapostilar je jako precizan po tom pitanju.

Da nije imalo osnove, zasto bi se neko uopste trudio da ovako napise tu himnu? Nema ni gram logike...

А где је ад? Патријарх Павле је писао да то није никакав буквални простор, већ да се односи на моралну удаљеност од Бога, а да просторни ад представља паганско учење.

Учење о души јесте античко наслеђе, које је христијанизовано (библијски, старозаветни, нефеш је нешто сасвим друго у односу на грчки психи, иако се тако преводи). Као таквом, дали смо му превелик значај. Прича о бесмртној души не заслужује толики простор у хришћанској теологији. Нажалост, она је толико заступљена да чак и самога Христа баца у други план.

[Лазар Нешић]

Оби, ја још нисам толико полудео да људе називам јеретицима, али ова прича са душом почиње да иде ка докетизму.

Лепо си рекао да је Христос умро и мислим да се разумемо.

Јер, има и других химни, није једина химна на свету та коју си навео:

Слава, гл. 6., час 9. на Велики Петак:

Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио. Венцем од трња се крунише, Онај који је цар Анђела. Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо. облацима. Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован, Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Полањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи нам и славно твоје Васкрсење.

Вечерња Великог Петка, стихире на глас 1.

Сва твар измени се од страха, гледајући Тебе Христе, обешена на Крсту...(итд)

Исто, друга стхира:

Видећи Те на дрвету да висиш, Тебе Саздатеља свих и Бога, Христе, Она која Те је безсемено родила, вапијаше горко: Сине мој, где зађе лепота лица твога? Не могу поднети гледајући Те, неправедно распета. Похитај, дакле, васкрсни, да видим и ја твоје из мртвих тридневно васкрсење.

Нема ништа о Христовој "бесмртној души", већ је све о Његовој СМРТИ и у нади на Његово Васкрсење и то после ТРИ ДАНА!!!

Хоћемо још?

Ја сам расположен

[Aquilius Cratus]

1. Ако у Символу вере (који је ипак темељ вере, без обзира што Бојан жели да прогура да је то небитно - ето, толико је њихова теологија "предањска"...) стоји: "Чекам васкрсење мртвих", ја питам братијо: КОЈИ СУ ТО МРТВИ, ако је душа бесмртна и свесна и остало пре општег васкрсења. О којим МРТВИМА је онда реч? Како да разумемо ове речи Символа вере? Да ли је то само нека символика или?

Onih u grobovima. Zivi za zivo percipiraju samo one sa kojima mogu direktno da imaju odnos

a ne sa dusama koje njima nisu dostpuna za direktno fizikcko istustvo. Bas zbog toga ta vasa

prica da ako svest opstaje u Bozijem zaglrjaju smrt nije tragedija jednsotavno ne moze da

porodje kao ozibljna jer o tome svedoci citavo ljudsko, narocito zapadno, stvaralastvo sa sve

ni manje ni vise grckim tragedijama gde je gubljenje voljenog centralna problematika.

A kako znamo najveci broj Grka antike je bio i vise nego ubudjen da dusa prezivljava kao

svesna pa su ipak ridali nakon gubitka voljenog jer nije ziv onaj za koga verujes da je ziv nego

onaj kome mozes direktno da iskazes ljubav.

2. Ако је душа бесмртна и пре општег васкрсења, ЧЕМУ онда други долазак ХРистов и опште васкрсење свих (за које верујемо).

Svesnost duse nakon smrti ne moze da obezbedi spasavanje kosmosa od propasti u ne bice. Jednsotavno tu nemas redundanstnost. Sasvim druga problematika.

3. Ако Бог може својом благодаћу да учини душу бесмртном и пре општег ваксрења, зашто то није урадио и не ради и са телом? Шта Га спречава? (Сумњам да је Бог таква цепидлака!)

Takav dubok nivo opstenja sa tvorevinom koje bi ucinilo tela besmrtnim zahtevao bi nametanje takvog odnosa bez slobodnog pristanka a ona nema ni C od Crkve u koju je covek prizvan da slobodno bude prvosvetenik tvorevine.

4. Зашто је толико тешко прихватити да те неће бити после смрти, ни у каквом облику, ни на који начин, све док Христос не буде желео да те обесмрти? Чему онда хришћанство, ако је душа (ионако) бесмртна?

Zato sto svesnost duse nakon smrti ne moze da obezbedi mogucnost ljubavi prema Hristu a time

i svima ostalima. I demoni su svesni pa jel im to zamena za hriscasnstvo.

Још да додам: Аквилио пише занимљиво, али то су све само претпоставке.

Као уосталом што и теологија почива на веровањима.

Проблем је што се од Аквилиових писања сада праве догмати, а мислим да он то лично није желео.

Naravno da ni po koju cenu ne zelim da se od bilo kog mog pisanja prave dogmati. Ovo je samo

zanimljiv brainstorming.

Nego da te pitam licno nesto licno, delimicno vezano za ovu problamatiku, da li si moda citao takodje velikog Hajdegerovca ( :cheesy2: ) Huberta Drajfusa ?

[Бојан]

Па добро, Лазаре, али ово је дискусија о бесмртности душе (мада, боље је рећи о свесности душе - чим је душа одвојена од тела значи и да није бесмртна). Ови тропари које си навео не поричу свесност душе - али они које сам ја навео итекако пориче да после смрти нема - ничега, тачка, крај.

Такође - и Свето Писмо је темељ наше вере, па опет ништа убоги Лазар, ништа разбојник на крсту.

Зато толико падам у пламен поводом Символа - ти га користиш на уштрб остатка Предања.

[Aquilius Cratus]

Нигде нисам порицао постојање душе.

Срамота је колико Бојан лаже и користи се аргументом јереси.

Христова душа није била свесна после мсрти, јер је ЦЕО Христос био мртав.

Проучите оно у шта друге уверавате: химнологију Великог Петка.

Иначе, ово је чист докетизам не исповедати потпуну и стварну смрт Христову.

Каква свеснот људске душе, јел разумете шта причате?

Hoces da kazes da Licnost Sina nije imala subjektivni dozivljaj Oca u toku 3 zemaljska dana????

[Aquilius Cratus]

Па добро, али ово је дискусија о бесмртности душе (мада, боље је рећи о свесности душе - чим је душа одвојена од тела значи и да није бесмртна). Ови тропари које си навео не поричу свесност душе - али они које сам ја навео итекако пориче да после смрти нема - ничега, тачка, крај.

Ne bolje reci nego tacno tako jer tako glasi naslov. Svesnost ili nesvesnost a ne smernost ili besmrtnost.

[mirjanap]

А где је ад? Патријарх Павле је писао да то није никакав буквални простор, већ да се односи на моралну удаљеност од Бога, а да просторни ад представља паганско учење.

Учење о души јесте античко наслеђе, које је христијанизовано (библијски, старозаветни, нефеш је нешто сасвим друго у односу на грчки психи, иако се тако преводи). Као таквом, дали смо му превелик значај. Прича о бесмртној души не заслужује толики простор у хришћанској теологији. Нажалост, она је толико заступљена да чак и самога Христа баца у други план.

Јер да се ја онда не молим за душе мојих умрлих родитеља? Те молитве су једини могући покрет и дело моје љубави и искључиво су упућене Светој Тројици, Богородици и светитељима.

Читајући све ово имам утисак да је то Црква направила као неку утешну режију која у себи нема никакве истине.

Није ми битно ни где је ни шта је ад, него имају ли моје молитве као дело љубави моје икакве везе са истином или је то само ето тако ради утехе, ко што је већ овде наведено. Ово питам из све душе моје и мени сличних.