Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[Ronald]

Komunizam i fasizam nastali zahvaljujuci kapitalizmu, daj mi nekog relevantnog istoricara koji to tvrdi?

[εργασία]

пре 4 минута, Ronald рече

Ne nastaju inovacije u istrazno-opitnim centrima, sta god to znacilo vec na trzistu jer ljudi osluskuju trziste i lansiraju proizvode. Ovako ti hoces jedan sistem u kojem bi se sve znalo ali to je nemoguce, jer kako bi ti odredio koliko ce ko da ima platu medju radnicima, ako bi postojale drzavne fabrike i prodajna mjesta koja bi proizvodila i prodavala proizvode? Zatim skole ne moraju biti javne jer vidimo do cega su dosle i sta uce djecu, gotovo nista, zastarjele su.

Не знам шта да одговорим на овај коментар. Фундаментална истраживања из физике, хемије, математике итд. да не набрајам нису настала у тржишним драгосторима и импровизоавним радионицама. Под утицајем либертаријанске литературе и менаџер бестселера, типа "Како сам успео", претерано идеалистички и романсирано гледате на иноватора-предузетника. Нема сумње, многе су корисне ствари и изуми настали тако али ја мислим да је технолошки напредак много сложенији процес.  

[εργασία]

пре 1 минут, Ronald рече

Komunizam i fasizam nastali zahvaljujuci kapitalizmu, daj mi nekog relevantnog istoricara koji to tvrdi?

Ви и ја смо на толико супротним позицијама тако да мислим да о настанку фашизма нема сврхе да расправљамо. Можда можемо да отворимо посебну тему па да водимо дискусију.

[florenntina]

Boze Gospode, dobro sam ja zivu glavu iznela sa onog mog nesretnog fakulteta. To su centrifuge mozga

[uros]

пре 3 минута, εργασία рече

На три нивоа:

1) На основу текуће производње и инпут-оутпута можемо да видимо где се радници највише оптерећују на раду, где су посебно изложени ризику од повређивања, затим где имамо највише губитака у опиљцима, па рецимо где су велике потрошње енергије и горива. Тиме би се истражно-опитним центрима дало у задатак да пронађу технолошке иновације како би се превазишли проблеми и повећала ефикасност целокупне индустрије.

2) Малочас сам напоменуо опитне центре. У њима би се запошљавао велики број креативаца који би на основу својих идеја, предлога, иновација, конструкција итд. осмишавао нове производе који би били занимљиви публици.

3) Израженим потребама јавних установа попут медицине, војске, школства или пак група потрошача који би тражили промену особина појединих роба.

Ovo o cemu pricate su izuzetno opasne ideje koje su vec oprobane i koje su rezultirale u 100 miliona ljudskih zrtava. Kada se doda oko 17 miliona zrtava nacistickog socijalistickog rezima dolazimo do 117 miliona zrtava koje su direktan rezultat utopistickih fantazija o centralnom planiranju ekonomije. 

(Uzgred, nisam primetio da ste povukli tvrdnju (i lekciju o tome) kako feudalizam nije robovlasnistvo.)

[Ronald]

пре 3 минута, εργασία рече

Не знам шта да одговорим на овај коментар. Фундаментална истраживања из физике, хемије, математике итд. да не набрајам нису настала у тржишним драгосторима и импровизоавним радионицама. Под утицајем либертаријанске литературе и менаџер бестселера, типа "Како сам успео", претерано идеалистички и романсирано гледате на иноватора-предузетника. Нема сумње, многе су корисне ствари и изуми настали тако али ја мислим да је технолошки напредак много сложенији процес.  

Ali mnoga jesu, to je cinjenica. Pa kakve veze imaju istrazivanja iz fizike, hemije itd, kad su i naucni istituti uglavnom bili drzavni i sad su i to mnogim ljudima predstavlja problem jer birokrate bolje znaju sta oni treba da rade i na osnovu toga dobijaju grantove, sto je pogresno. Evo i Juanito je to objasnjavao a on radi na fakultetu. Fundamentalne ideje iz fizike su mnogima kao Feymanu dolazile u strptiz klubovima koje im je  drzava zatvorila.

[εργασία]

пре 8 минута, uros рече

Ovo o cemu pricate su izuzetno opasne ideje koje su vec oprobane i koje su rezultirale u 100 miliona ljudskih zrtava. Kada se doda oko 17 miliona zrtava nacistickog socijalistickog rezima dolazimo do 117 miliona zrtava koje su direktan rezultat utopistickih fantazija o centralnom planiranju ekonomije. 

(Uzgred, nisam primetio da ste povukli tvrdnju (i lekciju o tome) kako feudalizam nije robovlasnistvo.)

Па сад, можемо да се споримо да ли централно планирање ресурса (за које ја нисам сигуран шта подразумевате под тим, па не бих да ризикујем беспотребну расправу) води у неки бољи економски систем расподеле фактора али мислим да парцијално планирање (иначе све веће под контролом олигопола, што вам занимљиво не смета) дефитивно води у ирационалне губитке и незаслужено богаћење.

Што се тиче феудализма, немам намеру да нешто објашњавам што се учи још у основној школи. Хоћете са мном да заподенете идеолошку расправу, а још синоћ сам вам рекао да ме то не интересује.

[florenntina]

Dragi forumasi, citam vase komentare i radujem se. Ne zelim da propustim priliku da se prisetim naseg velikog brata Grizlija!

Hvala mu na vremenu koje je posvetio ovom forumu i neka nam je ziv, zdrav i radostan na mnogaja ljeta, gde god bio!!!

[uros]

Управо сада, εργασία рече

Што се тиче феудализма, немам намеру да нешто објашњавам што се учи још у основној школи. 

"Uci u osnovnoj skoli" nije argument. Evo ga argument: gde god je necija sloboda nasilno oduzeta to je robovlasnistvo, to je prosta logika. Koga briga sta nas uci Brozova drugarica uciteljica u osnovnoj skoli? UN su medjunarodnim zakonom zabranile feudalno kmetstvo zato sto je toliko ocigledno da se radi o robovlasnistvu da cak ni jedna super-drzavna organizacija kao UN to nije mogla da ignorise. 

The United Nations 1956 Supplementary Convention on the Abolition of Slavery also prohibits serfdom as a form of slavery. (https://en.wikipedia.org/wiki/Serfdom)

Oligopoli, monopoli, karteli itd. su posledica drzavnog nasilnog intervenisanja u ekonomiji, a ne kapitalizma. 

 

[Аурор]

пре 28 минута, florenntina рече

Dragi forumasi, citam vase komentare i radujem se. Ne zelim da propustim priliku da se prisetim naseg velikog brata Grizlija!

Hvala mu na vremenu koje je posvetio ovom forumu i neka nam je ziv, zdrav i radostan na mnogaja ljeta, gde god bio!!!

Covek kao retko koji.

Prenecu mu...

[εργασία]

пре 3 часа, εργασία рече

 

Ок. Узмимо класичан график кривуља преференци које је лансирао Вилферд Парето, а које служе за објашњење концепта ординалне корисности. Тамо се узимају две робе које се желе у разним комбинацијама, једна мање, а друга више како се иде низ криву. Али и тако важи ово што сам рекао. И сир и пиво због економије обима имају пад у цени па се кривуља мора исртавати на новом нивоу.  

Ово видим тек сад. Направио сам грубу терминолошку грешку. Нису криве преференције него криве индиференције. Не бих да изазовем забуне. Извињавам се због омашке.

[Ronald]

[εργασία]

Тако је. Само мислим да би требала да постоји граница према северно-источном углу, према којој би се гомилале криве индифиренције, ако би смо узели у обзир да се са сваком додатном количином добара пада њихова корисност по јединици. 

[florenntina]

пре 55 минута, εργασία рече

Ово видим тек сад. Направио сам грубу терминолошку грешку. Нису криве преференције него криве индиференције. Не бих да изазовем забуне. Извињавам се због омашке.

Ta terminoloska greska je zanemarljiva u odnosu na sustinsku gresku samog koncepta po kome (grubo parafraziram) pojedincu ne moze biti bolje ako nekom ne bude gore u uslovima ogranicenih resursa sto je apsolutno netacno.

Obrni okreni, opet se vracamo na definiciju vrednosti. Dok se oko toga ne dogovorimo, necemo puno napredovati u duskusiji iliti samo cemo se udaljavati od Paretovog optimuma

[εργασία]

пре 1 минут, florenntina рече

Ta terminoloska greska je zanemarljiva u odnosu na sustinsku gresku samog koncepta po kome (grubo parafraziram) pojedincu ne moze biti bolje ako nekom ne bude gore u uslovima ogranicenih resursa sto je apsolutno netacno.

Вашу алузију уз пристојан напор, ипак не могу да разумем. Не знам откуд испаде принцип зеро-сум. 

Цитат

Obrni okreni, opet se vracamo na definiciju vrednosti. Dok se oko toga ne dogovorimo, necemo puno napredovati u dijalogu iliti samo cemo se udaljavati od Paretovog optimuma

Позвали сте се на сувјективну вредност. Претпостављам да говорите о маргиналној корисности производа. Моја интервенција је ишла ка томе да покажем да цена варира иако корисност може бити стабилна.

Уколико хоћете да критикујете моје виђење кибернетички вођене привреде, мислим да би био ред да тај концепт представим на широко, пошто у узастопним реплцирањима то није сувисло. И ви и ја ћемо личити као на две пијане барабе које се међусобно довикују преко њиве од 50 метара, а мислим да обоје то не желимо.