БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

[Guest]

Одговори на питања новинара из Београда, Загреба и Љубљане.
Разговор водио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Телевизије Храм.

 

View full Странице

[Blaža Željko]

Vaistinu se rodi.

[александар живаљев]

Патријарх Иринеј: Рекао сам амбасадорима да Пећ није у страној држави!

6. јануара 2017.

 

Патријарх Иринеј о страдалном Косову, прерасподели светске моћи, односима са римокатолицима, преговорима о Степинцу, белој куги…

Морамо да учинимо све да наше Косово опстане. Нажалост, околности нам нису нимало наклоњене, али живимо у нади. Наговештаји неких промена у најновијим догађајима дају зрно наде да ће се стање у свету променити и да ће Европа и Америка почети да чине оно што су и у прошлости чиниле – да сеју културу, духовност, да зближавају народе, а не да стварају ратове, револуције, трагедије, миграције…

Ову поруку, заокупљен судбином Косова и Метохије баш као и његов претходник благопочивши патријарх Павле, у предвечерје божићног празника шаље Његова светост господин Иринеј.

Поглавар СПЦ понавља да је Косово „наша света земља, наш Јерусалим, али нажалост и наша голгота.“

– Али, морамо да знамо да после голготе долази васкрсење!

Ова дубока хришћанска мисао о колевци српске државе кључна је тачка патријарховог размишљања о најважнијим друштвеним и црквеним темама, чије делове преносимо.

МЕСТО РОЂЕЊА

СРБИЈА је учинила много да сачува наше светиње на Косову као српске. Наша је стална обавеза да то чинимо у свакој прилици. Морамо и свет да о томе упознајемо. Разговарао сам са многима који долазе из држава које су признале Косово, чиме су пристали да наше светиње постану албанске. У приватном разговору, они углавном признају да добро виде стање и ситуацију у покрајини. Они који су тамо били у различитим улогама са једним мишљењем су дошли, а са другим се вратили. Видели су и схватили стварност. Нажалост, њихови гласови се не чују, мада су поједини врло гласовити и јасно говоре оно што мисле.

Рођен сам у околини Чачка, а на Косову сам живео 20 година. Косово је моје друго место рођења. Нисам тамо рођен, али јесам тамо узрастао, упознао свет, народ, историју. Када кажем Косово, мислим на земљу, народ, светиње. Мислим и на Пећку патријаршију која је и данас резиденција српских патријарха. Рекао сам неким амбасадорима да не могу да замислим да историјска резиденција српског патријарха буде у страној држави. Косово је место где је стварана историја, место наших светиња. Где год мрднете тамо је српска црква, било да заиста постоји или је у рушевинама, или по имену. Мало је земаља у свету и крајева који су имали толико светиња колико је Косово имало.

ПАПА И ПРОМАШАЈИ

ПОЈАВА папе Фрање унела је нове односе Рима са православљем. Он је, по свој прилици, човек који је сагледао време, природу и мисију цркве у свету. Имам утисак да је папа свестан и догађаја, да не кажем промашаја из прошлости које, иначе, Римокатоличка црква у свом интересу, а науштрб целога хришћанства занемарује. Чини ми се да он то увиђа и да жели да на одређени начин то поправи.

Његов разговор са руским патријархом на Куби даје нам пуно разлога да сви тако мислимо. Био је то први сусрет папе са једним православним поглаваром, са изузетком Цариграда. Знамо какву је улогу имао Рим до деобе цркава.

Нажалост, наш однос са Римом умногоме кваре наше комшије догађајима које добро памтимо и које, нажалост, представљају трагедију и хрватског и српског народа. То су околности у којима су Срби поднели огромне жртве од браће хришћана. И данас смо сведоци немилих појава које не служе нашем зближавању, што је воља Божија и наша жеља, већ стоје као велика препрека. Ми најпре као хришћани, а потом као православци, дужни смо да учинимо све да се то стање поправи.

Садашњи папа то добро увиђа и зато је са своје стране формирао комисију која разговара са нашом. Непосредан повод за формирање ових тела јесте питање Алојзија Степинца и расветљавање његове улоге у звању и времену у ком је живео и деловао. Преко наших комисија пружамо непобитне историјске чињенице.

Њихова је ствар колико ће то уважити и колико ће прихватити. Без обзира на то, ови аргументи ће остати за историју. Наша жеља је да не оклеветамо било кога већ да изнесемо историјске доказе који говоре за и против онога што Ватикан жели да учини са Степинцем.

Ова сложеност односа данас нам је велики терет, не само за цркву, а више нашем народу. За време Другог рата више од милион Срба, невиног народа, страдало је само зато што су били Срби и православни. Слично се поновило и крајем прошлог века.

САБОР НА КРИТУ

САБОР на Криту био је скуп од којег се много очекивало. Можда није испунио све жеље и наде свих цркава, али врло је битно да је одржан. То показује да је сазрело време да се одржавају оваква заседања. Познато нам је кроз какве прилике су прошли словенски и други народи у прошлости, због чега није било услова за овакво сабрање.

Последњи сличан сабор одржан је у далеком осмом веку, а ретко су одржавани и помесни сабори појединих цркава. Скуп на Криту одржан је после много времена које су обележиле бурне политичке и друге промене у читавом човечанству. Он се не може сматрати васељенским, па можда ни свеправославним, будући да на њему нису учествовале све православне цркве, укључујући и руску.

Ове патријаршије имале су приговоре који су, по мом личном мишљењу, требало да буду решени пре заседања, или на самом сабору. Поједине цркве имале су примедбе које можда нису суштинске, али су ипак заслуживале пажњу. Овај сабор није донео велике новине. Оно суштинско што цркву интересује остало је да се дефинише. То је питање дијаспоре, давање аутокефалије, аутономија и слична актуелна питања.

Морам да признам да сам лично сматрао, што је био став и наше цркве у целини, да не би требало да идемо на Сабор ако не долази Руска црква. Пре коначне одлуке сазвао сам наше епископе из Србије и поједине из иностранства и они су били мање-више једногласни да ипак одемо, што сам ја и прихватио. Нисмо погрешили јер смо својим присуством дали равнотежу Сабору, донекле оправдали долазак цркава које су изостале и створили атмосферу да се тај моменат превазиђе.

Руси су очекивали да се не одазовемо. Објаснили смо им да смо учествовали јер смо дали обећање да ћемо отићи. Тиме смо допринели да се очува јединство наших цркава и углед тога Сабора.

АБОРТУС ЈЕ ГРЕХ

СВАКА жена је створена да буде мајка. То биће које дише љубављу према свом породу чини највећи злочин, ако убија невино биће које се зове дете и чедо. То је највећи грех. Нико нема тај дар који жена има. Човек може да створи фабрику, да буде геније као Никола Тесла, али живот може да подари само мајка и то је највећи Божији дар. Рађај да се множите сви, то је први благослов Божији који је дат људима.

Сва природа је у знаку рађања. Ми свештеници морамо да указујемо да је чедоморство највећи грех који може да учини човек невином бићу. Кажу да ће Срби бити мањина већ за неколико деценија. Тачно је то, доћи ће. Зато и има религија која своје верне држи и учи да испуњавају Божију заповест – рађајте се, множите се!

Вечерње новости

[александар живаљев]

Патријарх Иринеј: Нећемо плаћати порез држави, све док нам се не врати имовина

7. јануара 2017.

 

Патријарх Иринеј је за Телевизију Храм рекао да СПЦ неће плаћати порез све док јој се не врати целокупна имовина.

Он је говорио и о ситуацији у региону,

“Ја се питам, наша Црква и народ се питају, шта је Србија без Kосова? Мало је земаља и крајева у свету који имају толико светиња колико их је Kосово имало. Где год да мрднете на том простору је српска црква, било да постоји или је у рушевинама. Пећка патријаршија је и данас резиденција српских патријарха. Неким амбасадорима сам рекао да не могу да замислим да историјска резиденција српских патријарха буде у некој другој држави“, рекао је патријарх.

Према његовим речима, Европа и Америка виде тежак положај Срба на Kосову, али имају неке своје интересе када то одобравају, а на питање о порезу, одговорио је да га СПЦ неће плаћати док јој се не врати целокупна имовина јер већи део узима држава

Kо контролише црквене рачуне?

Истовремено како је показало истраживање Инсајдера СПЦ као и друге верске заједнице добијају новац из буџета.

Према истраживању Инсајдер.нета, држава Србија је из буџета од 2002. до данас издвојила најмање 88 милиона евра за потребе свих цркава и верских заједница.

Од 88 милиона евра, део новца одлази на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање свештеника и верских службеника. Буџетска средства намењена су и за подршку свештенству и монаштву на Kосову и Метохији, али и допринос теолошком образовању свештеника, градњи верских објеката…

Трошење новца који им је додељен из буџета морају да правдају, али истовремено немају никакву обавезу да објављују извештаје о томе како троше и колико зарађују од, примера ради, верских услуга као што су крштења, свадбе, па и сахране, за које не постоје званичне „тарифе“, а у јавности је мало познато, примера ради, то да и СПЦ у власништву има најмање једну фирму.

Цркве и верске заједнице у Србији поред тога што се финансирају директно из буџета, средства обезбеђују и кроз донацију и из сопствених прихода од разних црквених и верских услуга. За те делатности црква има бројне законске олакшице. Тако према Закону о рачуноводству из 2013, али и предходних законских мера, цркве и верске заједнице немају никакаву обавезу да објављују финансијске извештаје.

Такође, различитим пореским законима ослободођене су ПДВ-а и пореза на имовину, уз ограничење да се олакшице односе на услуге и објекте које имају сврху „богослужења“. Шта све тачно спада у „богослужење“, закон није прецизирао.

Такође цркве и верске заједнице финансирају се и из бројних донација, при чему донатори могу бити ослобођени „одговарајућих пореских обавеза“.

Законском регулативом је практично дозвољено да цркве у највећем делу саме себе контролишу.

Опширније читајте у посебној теми.

 

Б92, Инсајдер