Претражи Живе Речи Утехе

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије началствовао је данас Светом аријерејском литургијом у манастиру Ждребаоник уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, бројног свештенства, монаштва и вјерног народа а уз молитвено учешће Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија. Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра. У архипастирској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије казао је да је Ријеч је Господња да се дрво по плодовима познаје и да то важи за сваку биљку – травку која постоји на земљи, али да то важи за сваку породицу, човјека и заједницу људску. Истичући да се дрво управо познаје по правим истинским плодовима, владика је казао да нема узвишенијих плодова од оних које рађа Црква Божија а међу њима најдивнији и најчудеснији су свакако Свети изабраници Божији. Подсјећајући да на овај свети дан цијеливамо мошти великога Божијег угодника Светога Арсенија, наследника Светога Саве, Митрополит је казао да је Свети Арсеније један од најдивнијих плодова нашег рода хришћанског, светосавског – српског рода и народа: „Свети Арсеније који не само да је себе принио на миомирну жртву Господу и сав свој живот од младости Господу подарио, него је и његов посмртни живот, послије земаљске смрти, непрекидно служење Гоосподу и народу Божијем, сараспињање и Гоподу и народу Божијем.“ Владика је казао да се Свети Арсеније као што се сараспињао Господу док је био жив овдје на земљи, у 13 вијеку, тако се сараспињао Гоподу а и народу своме кроз сву народну историју кроз његово живљење послије његовог земног упокојења. Страдао је народ, гоњен и прогоњен а заједно са њим су страдале, гоњене и прогоњене мошти Светога Арсенија од манастира у Црнчи код Бијелог Поља гдје се упокојио, Пећке патријаршије, преко Довоље, Добриловине, Мораче, Медуна.., до манастира Косијерева.., Острога, Ждребаоника. „Божијим благословом мошти Светога Арсенија поново крећу на благословен пут од Ждребаоника до Косијерева. Као што су обједињавале народ Божији, народ Христов, светосавски – српски и све његове крајеве кроз вјекове, тако поново његове мошти обједињују народ, Бјелопавлиће, Стару Ерцеговину, Црну Гору. Црногорце са Херцеговцима, обједињују сав наш народ без обзира гдје се он налазио, расијан данас широм свијета“, рекао је Митрополит Амфилохије. Истичући да су свуда у свијету подигнути храмови у славу Божију и у част Светога Арсенија и да су у нашим крајевима многа мјеста обиљежена његовим присуством, Високопреосвећени је казао да као што је његово име и подвиг био подстицај кроз вјекове и уродио безбројним и дивним чудесним плодовима, тако је још један диван плод његове вјере и мали Арсеније који је данас крштен у Ждребаонику и носи име свог небеског заштитиника. Распета је данас и Пећка патријаршија, гдје је Свети архиепископ Арсеније пренио сједиште жичких архиепископа, распето је КиМ као што су распете и мошти осталих српских архиепископа, распет је Свети краљ Стефан Дечански, Св. Јоаникије Девички..нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије и подсјетио да је распеће својство Христово и Цркве Божије кроз сву њену историју до наших времена: „То Божије распеће ево прати и мошти Светога Арсенија на његовим путовањима – обиласцима разних мјеста, али и сила Христовог Васкрсења којим се чувају његове мошти и којим васкрсавају многе душе, којим васкрсава и чува се ова древна Немањићка светиња. Његове мошти се враћају да допринесу васкрсењу велике и дивне Косијеревске светиње преко Никшића да би се тамо касније вратиле, и тиме прате онај пут којим је ходио не тако давно и Свети Василије Острошки.“ Говорећи о Светома Арсенију, другом архиепископу српском, Митрополит је казао да је он једно благословено дрво засађено у Цркву Божију које потврђује истину да се дрво по плодовима познаје: „Кроз вјекове увијек изнова доносећи нове плодове, приводећи данас многе душе Господу Христу Богу нашем, као и док је жив ходећи по земљи, подстичући све људе и народе да иду тим Божијим путем који јесте Црква Божија, путем који јесте сам Господ. Пут истина и живот који је за свако људско биће на земљи био и остао. Нема другога пута. Једини прави истински пут који дарује и открива истину, вјечну – непролазну, који обдарује вјечним и непролазним животом људе и земаљске народе, човјечанство, земљу и небо јесте управо сам Господ Исус Христос коме је Свети Арсеније посветио свој живот и упокојење, и свој ход кроз историју, и свој улазак у вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога.“ Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренуће из Ждребаоника у Косијерево гдје је ће бити дочекане око 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије. Сјутра на Богородичин празник, Рођење Пресвете Богородице у Косијерево ће се служити Света архијерејска литургија, а у наставку Духовна академија. За вријеме боравка Светитељевих Моштију у Манастиру, сваког дана ће се служити Света литургија и вечерње бденије, све до сриједе 26. септембра, када ће мошти бити испраћене у Никшић, гдје ће у Саборној цркви бити до 12 часова 27. септембра када ће поново свечаном литијом бити испраћене у Ждребаоник.. Пренос Моштију из манастира Ждребаоника у манастир Косијерево, како је раније казао владика Јоаникије најављујући овај изузетан догађај, треба да нас подсјети на оно житије Светог Арсенија које се исписује послије његовог блаженог упокојења, јер је цијела једна историја, цијела библијска прича у његовим путовањима, започетим, у првој половини 18. вијека, временима тешких искушења, од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове, Довоље, Добриловине, до Медуна, манастира Ждребаоника, крајем 19. вијека, до манастира Косијерева Никшића, и у току рата, опет, његов повратак до манастира Острога, касније до Ждребаоника. „То је светитељска епопеја, заправо, једно велико и узвишено свједочанство да је Светац својом милошћу стално био присутан са својим народом, у најтежим искушењима“, истакао је тада Преосвећени Епископ Јоаникије. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У петнаесту недељу по Педесетници, 9. септембра текуће године, када молитвено прослављамо Сабор светих српских Јерараха, у храму Преноса моштију светог Саве, светим литургијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештеног братства реченог храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Данашње молитвено сабрање посебно је проткано свечарским нитима и осећањима радости поводом славе хора реченог новосадског храма. По благослову проте Миливоја, а по прочитаном јеванђелском одељку својом литургијском омилијом пречасни презвитер Ђорђе Стојисављевић, сабрат овога храма и војни свештеник, поучио је сабрани верни народ тумачећи прочитана јеванђелска штива. Светој Тајни причешћа приступио је велики број вернога народа, родитеља, омладине и дечице којима је саопштено да ћемо следеће недеље, ако Бог дâ, у оквирима свете Литургије вршити Чин призива Светога Духа на почетку нове школске и академске године. После заамвоне молитве уз отпојан тропар и кондак данашњег празника извршен је молитвени Чин освећења славских дарова, кољива, колача и вина. На самом крају овог посебно свечаног и радосног сабора у Светосавском храму, прота Миливој је упутио срдачну пастирску поуку о данашњем празнику рода нашег српског уз славска честитања свим члановима хора. Срдачним поздравима, благослову, очинским и лепим жељама проте Миливоја придружио се и високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, заблагодаривши Проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. У порти храма, уз благодарност Богу на лепом времену, уприличена је трпеза љубави уз свесрдно залагање данашњих добрих домаћина чланова хора Светосавског храма. Извор: Радио Беседа View full Странице

Молитвена прослава храмовног патрона отпочела је празничним бденијем које је богослужио високопречасни протонамесник Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење високопречасног протонамесника Алексеја Блануше, пароха ловћеначког; часних презвитерâ: Стевана Лукића и Ивана Спасевског, парохâ ковиљских и храмовног ђакона. -ФОТОГАЛЕРИЈА (празнично бденије)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (Литургија)- Сверадосне богослужбене химне, светитељу и богоносном оцу нашем Сави, у име свих сабраних и сопствено, принели су пречасни презвитери Лео Малешевић и Радоје Марковић, пароси каћки и Бојан Ђурђевић, парох будисавски уз подршку храмовног братства и појаца.Ова празнична „жртва хвале” завршена је надахнутим речима братског поздрава началствујућег свештеника, оца Миладина, свештенству и благоверним паројиханима Светосавске цркве, на шта је настојатељ храма, високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, узвратио срдачном благодарношћу оцима и народу који својим вечерашњим доласком и заједничарењем у молитви учинише подршку нашим напорима да останемо на путу Христовом, на стази Светог Саве. Лицем на дан храмовног празника Пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српскога, 19. маја 2018. године, свештенство и благоверни народ у име Тројичног Бога, Оца и Сина и Светога Духа сабрани, божанственим Евхаристијским слављем тренутак историје у вечност претворише, свим срцем прослављајући свог небоземног покровитеља, духовног оца и бесмртног учитеља, Светог Саву. Свечарску свету Литургији, богослужио је протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први уз саслужење дванаест свештенослужитеља: протојереја-ставрофорâ: Ђорђа Ђурђева, сабрата месног Светогеоргијевског храма и Недељка Зубовића, сабрата градског храма Светих Кирила и Методија; протојерејâ: Синише Панића храмовног сабрата; Бранка Вујиновића, настојатеља градског Алмашког храма и Марка Ђурића, настојатеља Светониколајевског храма у Каћу; протонамесникâ: Милета Мајкића, пароха футошког, Мирослава Милића, храмовног сабрата, Душана Ђукића, архијерејског намесника оџачког, Миодрага Шипке, архијерејског намесника суботичког и Бране Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког; презвитера Ђорђа Стојисављевића и ђакона Владе Поповића, сабраће Светосавског храма. После прочитаног јеванђелског одељка, прота Миливој је сабране подсетио на бесмртно дело Светог Саве и позвао да се свагда угледамо на веру, наду и љубав његову према Господу и роду своме српском. У наставку свете Литургије извршен је трокраки опход око храма са читањем васкрсних јеванђеља и појањем Малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Светосавског храма. По уласку у цркву обављено је благосиљање славских дарова хлеба и кољива а потом, као што је уобичајено, завршена света Литургија. Началствујући свештенослужитељ, прота Миливој, још једном је честитао славу домаћинима на челу са овогодишњим кумовима Стеваном и Јелисавком Иштоковић и празник свима сабранима. После тога уследила је реч домаћина, протонамесника Бранислава Мркића, настојатеља Светосавског храма, који је у име братства и благоверног народа, срдачно заблагодарио Господу и Светоме Сави што нас свагда сабирају на заједничарење у љубави која „не тражи своје” и која је једина реалност општења у Царству Божијем. Није изостала ни захвалност браћи свештеницима, појцима градског Црквеноопштинског хора Свети Јован Дамаскин, под руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског ковиљског манастира и окупљеном народу, који су једним срцем и једним устима показали да нам је увек добро бити заједно да неуморно и радосно славимо Христа Господњега дивног у Светитељу и љубљеном оцу нашем Сави. Потом су свима сабранима у храму подељени нафора и славски дарови, а пред храмом понуђено пригодно и богато послужење. Тако су, на радост домаћина и свих који су на било који начин узели учешћа у неком од претходно описаних дешавања, завршени овогодишњи Светосавски дани са неподељеним утиском да смо њима, макар и за мало, духом богатији. Извор: Радио Беседа View full Странице