Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

Mit o evoluciji majmun-čovek

Popularnost ne čini ideju naučno verovatnom

Piter Lajn

Javnost je često navedena da misli da su dokazi o evoluciji čoveka od majmunolikog zajedničkog pretka sa čimpanzama jednostavno ogromni. Tvrdnja je često napravljena u bombastičkim, čak zaplašujućim terminima kao u ovom primeru taktike "vitlanja slonom" od istaknutog evolucioniste:

"Sada postoje desetine hiljada fosila hominida u muzejima širom sveta koji podupiru naša sadašnja znanju o ljudskoj evoluciji. Obrazac koji proizlazi iz ovog ogromnog broja čvrstih dokaza je saglasan sa hiljadama istraživanja. Svi modeli, svi mitovi uključujući jedno, trenutno stvaranja modernih ljudi pada pred licem ovih dokaza."1

Međutim, kada se počne kritički analizirati ove tvrdnje, stvari se ubrzo padaju u vodu. Za većinu kategorija "hominida" u tvrdnji postoje uglavnom čak i evolucioni eksperti koji će sami ukazati na ono što ozbiljno stavlja pod sumnju, ako ne i pobija ideju da su dotični fosili "prelazni oblici" majmuna i ljudi. Na primer:

Australopiteci (kao "Lusi"): postoje istaknuti evolucionisti koji priznaju da ovi izumrli primati nisu anatomski prelazni oblici između majmuna i ljudi.

Neandertalci: verovatno većina evolucionih paleoantropologa sada kaže da su iako čvrsti u svojoj anatomiji oni su u potpunosti ljudi.

Homo erectus i Homo heidelbergensis: neki evolucionisti ih klasificiraju kao "rane" i/ili "arhaične" Hommo sapiens-e. Oni imaju čvrstu anatomiju kao i Neandartalci, ali i kao ovi nema razloga da verujemo da oni nisu takođe bili u potpunosti ljudi.2

Homo habilis: dok evolucionisti većinom smatraju ove primerke hominidima (majmun-čovek), kada se pažljivije prouči ove vrste, izgleda da se sastoje od primeraka koji trebaju biti grupisani sa australopitecima ili drugim izumrlim majmunima, osim nekoliko koji su verovatno Homo erectus.2 Čak i neki istaknuti evolucinisti, dok i dalje govore da su oni hominidi su predlagali da većina primeraka u Homo habilis treba biti pripisana rodu Australopithecus. Stoga, Homo habilis je pogrešna kategorija. Termini kao "korpa za otpatke", "vreća za bacanje" i "vreća za smeće" su korišteni od evolucionista da ovo opišu.

Izbacite sve ove iz golemog, naizgled impresivnog broja fosila u gornjem citatu i mi smo ostavljeni sa samo nekoliko. Među ovima su tek nedavno otkriveni Homo florensiensis (tzv. "Hobit") primerak. Ovde su takođe vodeći evolucionisti ukazali da su njihove karakteristike u skladu sa ljudima deformisanim kretinizmom od urođenog nedostatka joda. Dalje, ovaj časopis je naglasio dokaz da je kretinizam takođe verovatniji uzrok od smućujućih (za evolucioniste) karakteristika čak i ranije otkrivenih Homo naledi fosila.3

Da li je ljudska evolucija čak i moguća?

U svakom slučaju, međutim, postoje suštinski biološki razlozi zašto "majmun-čovek" ne bi nikako ni mogao postojati. Glavni od ovih razloga je takozvani "problem čekanja vremena". Niko ne odbacuje, da bi se uzrokavale sve anatomske promene potrebne u transformaciji majmunolikog stvorenja (navodnog zajedničkog pretka čimpanzi i ljudi) u ljude bi trebalo milioni DNK mutacija. Ovo je zato što ima miliona nukleotidnih ("DNK slova") razlika između čimopanze i ljudi. U evolucionom vremenskom okviru ovo se navodno desilo u šest do sedam miliona godina. Problem u je u tom smislu da raučunanja pokazuju da bi trebalo previše vremena da se pojave ove spcifične mutacije da i postanu utvrđene unutar takozvane "hominin" populacije.4

Na primer, čak i za jednostruku mutaciju (promena jednog slova) da postane utemeljena (utvrđena) vreme čekanja je minimum 1,5 miliona godina.4 Broj nukleotida koji mogu biti selektovani istovremeno se veruje da je mali dok se meša sa selekcijom drugih nukleotida (nazvanih selekcijsko mešanje (interferencija)). Procenjeno je da najviše 1.000 beneficijalnih mutacija može postati fiksirano u šest miliona godina i koristeći sedam miliona, najvišu granicu okvira, ne čini praktičnu razliku.5

Ali, ovo je samo miniskulna frakcija informacije potrebne da pretvori majmuna u čoveka.

Zapazite da je ovo samo za nezavisne, nepovezane mutacije i prema Džon Senfordu ekspertu u ovom području (naglasak u originalu): "Selekcija za 1.000 specifičnih i dodirnih mutacija (da stvori niz 1.000 slova) se ne može desiti u 6 miliona godina, jer ta specifična sekvenca dodirnih mutacija nikada se ne može pojaviti, čak ne i nakon nekoliko triliona godina."6

Čak i ako su genomske razlike (DNK) između šimpanze i ljudi male kao 1%, kako je naširoko naglašavano, ovo i dalje predstavlja oko 30 miliona nukleotidnih razlika. I stoga u evolucionoj liniji hominida, oko 15 miliona nukleotidnih promena bi trebalo da se odigra (vidi prikaz) u usporedbi sa najviše 1.000 promena koje su se mogle desiti u to vreme.

Umnožavanje prepreka

Ukratko, čak i sa lažnom idejom o samo 1% razlike, prelaz je nemoguć za mutacije da se postignu u vremenskom okviru. Ali problem za evoluciju je složen, jer razlike u šimpanzi i čoveku se sada zna da nije 1% nego verovatno barem 5% razlika, i čak i više.7

Tako da je prepreka za evoluciju čak i više nepremostiva. Petostruko povećanje u razlici sada znači oko 75 miliona nukleotidnih promena od zamišljenog zajedničkog pretka!

Problem je čak i veći, kao dodatak tome ljudski genom je pogoršan niz spiralu prema "mutacijskoj propasti". Ovo je zbog akumulacije genetske mutacije po stopi od nekih 100 mutacija po osobi, po generaciji, sa prirodnom selekcijom koja je nemoćna da je zaustavi.8

Čineći stvar čak i gorom za evolucionu teoriju količina DNK "smeća" za koje se veruje da je u genomu se uveliko smanjila. Proporcija za koju evolucionisti misle da je funkcionalna se sada povećala sa od oko 3% do 80% ili više. Ovo je problem, jer čini verovatnije za bilo koju mutaciju da bude štetna, a ne neutralna.9

Povećanje zabrinutosti

Sve ovo je podiglo uzbunu među nekim evolucionistima. Na primer, Graur tvrdi da bi nivo ljudske populacije bio održiv (da se negiraju efekti štetnih mutacija) ne više od 25% ljudskog genoma može biti funkcionalan.10

Ali procena čuvenog ENCODE projekta je da je barem 80% našeg DNK funkcionalno.10 Tako da to znači da bi ljudi trebali već izumreti, jer je plodnost previše mala da nadomesti količinu škodljivih mutacija. Ali nije, tako da stoga bilo da

1. ENCODE procena je totalno pogrešna (vrlo neverovatno) ili

2. navodni "hominini" (uključujući moderni tip ljudi) nisu postojali milionima godina unazad kako je verovano od evolucionista i celokupna priča evolucije majmuna-čovek je pogrešna.

Problem akumulacije štetnih mutacija je čak i više ozbiljnija nego što je prikazano od evolucionista. Čak i da je samo 10% genoma funkcionalno, "izumiranje svih hominidnih loza" bi se desio čak i mnogo ranije čak i da prvo čekana beneficajalna mutacija je mogla biti uspostavljena u "hominin" populaciji.11

Tako da ne samo da evolucija ne može objasniti pojavu informacije da pretvori majmune u ljude, ne može čak ni objasniti očuvanje postojeće informacije u vremenskom okviru od nekoliko miliona godina.

Ideja ljudske evolucije znači da nema prvobitnog para, nema "prvog Adama" koji je pao u greh i stoga nema logičnog razloga za žrtvenu smrt "poslednjeg Adama", Isusa Hrista (1Korinćanima 15:45). Mnogi veruju, čak su i cele institucije hrišćanskog visokog obrazovanja bile zaplašene i/ili indoktrinirane u mišljenju da trebaju da prihvate ovakav stav. Posebno je ironično da se ovo dešava baš kada je biološki dokaz tako snažan u korist biblijske kreacije.

Evolucija majmun-čovek - objašnjavanje termina i poroblema

U evolucionoj teoriji ujedno ljudi i čimpanze se veruje da su nastali iz istog mjamunolikog stvorenja ili "poslednjeg zajedničkog pretka" (LCA) oko 6 miliona godina i od tada su bili na različitim "evolucionim" lozama da na kraju postanu današnji ljudi i čimpanze. Hominidi (ili hominini) je ime koje evolucionisti uglavnom primenjuju na sve pojedine (bilo majmune "majmune-ljude" ili ljude) u zamišljenoj lozi od LCA ka modernim ljudima.

Tako da zašto argument u celom tekstu je fokusiran na DNK razlici između današnjih čimpanzi i ljudi kada je problem razlika između LCA i današnjih ljudi? Zato jer su oni direktno povezani u evolucionoj teoriji. Dok svaka loza akumulira mutacije DNK razlike između njih postaju veće. Tako da što je veća razlika između današnjih čimpanzi (CS) i ljudi (HS), veća je razlika između današnjih ljudi i navodnih LCA.

Na primer, ako su se ljudske (H) i čimpanza (C) loze promenile po otprilike istoj brzini kako  većina evolucionista pretpostavlja, tada razlika od 1% (= oko 30 milona nukleotidnih razlika) između današnjih Hs i Cs bi značilo da se razlikuju oko 15 milionitih nukleotida od LCA. Ali ako je H-C razlika je 5% tada to znači raliku od oko 75 miliona nukleotida između ljudi i LCA čak više nemoguća prepreka (pogledaj gornji tekst).

Čak i da su brzine različite između loze Hs i Cs to ne pravi veliku praktičnu razliku, osim ako se predlaže da je brzina ljudske loze je gotovo statična (zapravo, ako išta evolucionisti bi verovali da se ljudska loza najviše menja, akumulirajući više razlika od LCA nego čimpanza loza). Ali to bi značilo da su čimpanze nastale od modernih ljudi - koji tada moraju da su živeli pre 6 miliona godina što bi takođe izneverilo evolucionu teoriju. I tada imamo problem objašnjavanja kako čimpanza može uspostaviti dvostruki broj nukleotidnih razlika u 6 miliona godina (ako je prvobitno bilo 75 miliona, sada je 150 miliona)!

 

Reference i beleške:

1. White, T.D., Human evolution: The evidence; in: Brockman, J. (Ed.), Intelligent Thought: Science Versus The Intelligent Design Movement, Vintage Books, Nju Jork, str. 79–80, 2006.
2. See: Line, P., Explaining robust humans, J. Creation 27(3):64–71, 2013; creation.com/explaining-robust-humans. In an upcoming book I have detailed chapters on Homo erectus, Homo heidelbergensis, and Homo habilis.
3. Line, P., Making sense of ‘Homo naledi’, Creation 40(4):36–38, 2018.
4. Sanford, J. et al., The waiting time problem in a model hominin population, Theoretical Biology and Medical Modelling, 12:18, 2015 | doi:10.1186/s12976-015-0016-z.
5. Sanford, J.C., Genetic Entropy, 4^th ed., FMS Publications, pp. 137–138, 2014.
6. Sanford, ref. 5, str. 137–138.
7. Buggs, R., How similar are human and chimpanzee genomes? 14 jul 2018. richardbuggs.com/index.php/2018/07/14/how-similar-are-human-and-chimpanzee-genomes/#more-265.
8. Sanford, ref. 5, str. 44–49, 85, 127, 131.
9. Sanford, ref. 5, str. 21–22, 184.
10. Graur, D., An upper limit on the functional fraction of the human genome, Genome Biol. Evol. 9(7):1880–1885 | doi:10.1093/gbe/evx121, 2017.
11. Rupe, C. and Sanford, J., Contested Bones, FMS Publications, str. 292–295, 2017

Preveo Živko Vukosavljević

https://creation.com/ape-to-human-evolution

[Avocado]

пре 20 минута, о.Горан рече

Mit o evoluciji majmun-čovek

Popularnost ne čini ideju naučno verovatnom

Piter Lajn

Javnost je često navedena da misli da su dokazi o evoluciji čoveka od majmunolikog zajedničkog pretka sa čimpanzama jednostavno ogromni. Tvrdnja je često napravljena u bombastičkim, čak zaplašujućim terminima kao u ovom primeru taktike "vitlanja slonom" od istaknutog evolucioniste:

"Sada postoje desetine hiljada fosila hominida u muzejima širom sveta koji podupiru naša sadašnja znanju o ljudskoj evoluciji. Obrazac koji proizlazi iz ovog ogromnog broja čvrstih dokaza je saglasan sa hiljadama istraživanja. Svi modeli, svi mitovi uključujući jedno, trenutno stvaranja modernih ljudi pada pred licem ovih dokaza."1

Međutim, kada se počne kritički analizirati ove tvrdnje, stvari se ubrzo padaju u vodu.

 

пре 20 минута, о.Горан рече

Za većinu kategorija "hominida" u tvrdnji postoje uglavnom čak i evolucioni eksperti koji će sami ukazati na ono što ozbiljno stavlja pod sumnju, ako ne i pobija ideju da su dotični fosili "prelazni oblici" majmuna i ljudi. Na primer:

Australopiteci (kao "Lusi"): postoje istaknuti evolucionisti koji priznaju da ovi izumrli primati nisu anatomski prelazni oblici između majmuna i ljudi.

Neandertalci: verovatno većina evolucionih paleoantropologa sada kaže da su iako čvrsti u svojoj anatomiji oni su u potpunosti ljudi.

Homo erectus i Homo heidelbergensis: neki evolucionisti ih klasificiraju kao "rane" i/ili "arhaične" Hommo sapiens-e. Oni imaju čvrstu anatomiju kao i Neandartalci, ali i kao ovi nema razloga da verujemo da oni nisu takođe bili u potpunosti ljudi.2

Homo habilis: dok evolucionisti većinom smatraju ove primerke hominidima (majmun-čovek), kada se pažljivije prouči ove vrste, izgleda da se sastoje od primeraka koji trebaju biti grupisani sa australopitecima ili drugim izumrlim majmunima, osim nekoliko koji su verovatno Homo erectus.2 Čak i neki istaknuti evolucinisti, dok i dalje govore da su oni hominidi su predlagali da većina primeraka u Homo habilis treba biti pripisana rodu Australopithecus. Stoga, Homo habilis je pogrešna kategorija. Termini kao "korpa za otpatke", "vreća za bacanje" i "vreća za smeće" su korišteni od evolucionista da ovo opišu.

Laži vas neće baš daleko odvesti... možda ubedite neke budale u ovo, ali biologija se neće promeniti zato što izmislite da većina naučnika nešto kaže...

 

пре 20 минута, о.Горан рече

Izbacite sve ove iz golemog, naizgled impresivnog broja fosila u gornjem citatu i mi smo ostavljeni sa samo nekoliko.

Da, kad se izbace skoro svi fosili, onda ostane samo nekoliko...

Ostatak članka se svodi na:

čika Senford i njegov softver su izračunali i procenili da je nemoguće čak i ono što rutinski vidimo u laboratorijama...

pa nema mnogo smisla ni komentarisati... 

 

[Isusovo magare]

пре 6 часа, Просечан србенда рече

Зашто је толико тешко поверовати Господу Исусу Христу да је Он Син Божји? Јер ако Он за себе каже да Јесте, онда Бог постоји! То је толико просто.

Ako smijem primijetiti to je prosto složena rečenica..

[Ivan Marković]

On 21.12.2018. at 20:48, Justin Waters рече

Sasvim su sigurno jednaki nuli kao i milioni svakodnevnih događaja i doživaljaja u svijetu koji se opet dešavaju.

Заправо није тако. Не постоји догађај такав да је математичка вероватноћа његовог догађања једнака нули. То би могло да се деси ако и само ако би скуп могућих догађаја који се означава кардиналним бројем имениоцем приликом дељења броја повољних догађаја бројем могућих био актуелно бесконачан, то јест један од алефа. Али дељење алефом (као и дељење нулом) не само да није дефинисано, већ то није са веома добрим разлогом. Резултат таквог дељења био би апсурдан, то јест математички противречан. Ако пак број могућих догађаја представља низ који тежи бесконачности, вероватноћа таквог догађаја има лимес у нули, то јест тежи нули, али то и даље не значи да је такав догађај са вероватноћом нула већ са вероватноћом која је мања од сваке друге вероватноће у смислу да тежи да нестане(иако никада актуално не нестаје). Са друге стране, ако су број повољних и број могућих догађаја једнаки из тога тривијално следи да је такав догађај сигуран, односно истинит или ако бисмо га модално интерпретирали-нужан, зато што сваки број подељен самим собом даје јединицу.

Ако случајне догађаје (каквима се бави математичка вероватноћа) реинтерпретирамо у модалном кључу, онда је сваки догађај којим се теорија вероватноће бави могућ, сем већ поменутог граничног (не у смислу мат лимеса) који је нужан, када је резултат дељења једнак јединици. Са друге стране, не постоји немогућ догађај.

 

[о.Горан]

пре 13 часа, Avocado рече

pa nema mnogo smisla ni komentarisati... 

Наравно да нема смисла, слажемо се . Лепо сам рекао да овде важи она латинска Sapienti sat и ти то стално потврђујеш.

[о.Горан]

Што се аустралопитекуса као наводне прелазне форме тиче да обновимо мало градиво пошто неки јако брзо заборављају. Знам да ће да поједини загаламе Јахиии, а ја опет кажем какве везе има ко је писао.

 

 

 

Аустралопитекус: Једна мајмунска врста

 

Аустралопитекус, што значи “јужни мајмун”, прва је категорија. Претпоставља се да су се ова бића прво појавила у Африци пре 4 милиона година и да су живели до пре 1 милион година. Постоје више класа међу Аустралопитекусима. Еволуционисти претпостављају да је најстарија врста Аустралопитекуса А. Афаренсис. После тога долази А. Африцанус, који има виткије кости, и онда А. Робустус, који има релативно веће кости. Што се тиче А. Боисеи, неки истраживачи га прихватају

као различиту  врсту, а неки као подврсту А. Робустуса.

Све врсте Аустралопитекуса су изумрли мајмуни који подсећају на мајмуне данашњице. Запремине њихових лобања су исте или мање него код данашњих шимпанзи. Постоје истурени делови на њиховим рукама и стопалима које су они користили да би се пели по дрвећу, баш као код данашњих шимпанзи, а њихова стопала имају способности хватања, што је служило да се држе за гране. Они су ниски (максимум 130 цм), и управо као код данашњих шимпанзи, мужјак Аустралопитекус је већи од женке. Многе карактеристике, као детаљи на њиховим лобањама, близина очију, оштар зуб кутњак, грађа доње вилице, дуге руке и кратке ноге су докази који показују да ова бића нису била другачија од данашњих мајмуна.

 

Еволуционисти тврде да су Аустралопитекуси, иако имају анатомију мајмуна, ходали усправно као људи, а не као мајмуни. Ова тврдња о “усправном ходу” је у ствари гледиште које су деценијама имали палеоантрополози као Ричард Лики и Доналд Јохансон. Међутим, многи научници су извели веома много истраживања на скелетним структурама Аустралопитекуса и доказали ништавност ове тврдње. Опширна истраживања која су урађена на различитим примерцима Аустралопитекуса од стране два светски позната анатома из Енглеске и САД, по имену, Лорд Закерман и професор Чарлс Окснард, показала су да ова бића нису била двоножна и да су имали исти механизам кретања као данашњи мајмуни. Проучавајући кости ових фосила у периоду од 15 година, са средствима обезбеђеним од стране британске владе, Лорд Закерман и његов тим од 5 специјалиста дошли су до закључка да су Аустралопитекуси били само једна обична врста мајмуна и да дефинитивно нису били двоножни, мада је Закерман и сам био еволуциониста. Исто тако, Чарлс Окснард, још један еволуциониста познат због својих истраживања о овој теми, такође је потврдио да је скелетна структура Аустралопитекуса налик оној код савремених орангутана. Коначно, 1994, један тим са Универзитета Ливерпулу Енглеској предузео је обимно истраживање  да би дошао до коначног закључка. После обављеног истраживања закључили су да су “Аустралопитекуси четвороношци”.

Укратко, Аустралопитекуси немају везу са људима и они су само изумрла мајмунска врста.

 

[о.Горан]

Пошто неки толико добро лажу да су и сами себе врхунски слагали , опет морамо да обнављамо градиво, ево и текста о Хомо хабилису као наводном претку човека тј. Хомо сапиенса.

 

Хомо хабилис: Мајмун који је представљен као човек

 

Велика сличност између скелетних и лобањских структура Аустралопитекуса и шимпанзи, и побијање тврдње да су ова бића ходала усправно, узроковало је велику тешкоћу за еволуционистичке палеоантропологе. Разлог је тај што према имагинарној шеми еволуције Хомо еректус долази после Аустралопитекуса. Као што префикс “Хомо” (што значи “човек”) и указује, Хомо еректус је људска врста и његов скелет је усправан. Његова запремина лобање је два пута већа него код Аустралопитекуса. Директан прелаз од Аустралопитекуса, мајмуна налик шимпанзи, ка Хомо еректусу, који има скелет исти као код савременог човека, не долази у обзир чак и према еволуционистичкој теорији. Због тога су потребне “карике”, то јест “прелазне форме”. Концепт Хомо хабилис је произашао из ове неопходности. Концепт Хомо хабилис је предложен 60-их од стране чланова породице Лики (сви у породици су “ловци на фосиле”). По њима, ова нова врста, коју су они класификовали као Хомо хабилис, имала је релативно велики лобањски капацитет, способност да хода усправно и да користи камен и дрвене алатке. Због тога би то наводно могао бити предак човека. Нови фосили исте врсте, ископани у касним 80-им, потпуно су променили ово гледиште. Неки истраживачи, као Бернард Вуд  и Лоринг Брас, који су се ослањали на ове новопронађене фосиле, изјавили су да би Хомо хабилис, што значи “човек способан за коришћење алатки”, требао бити класификован као Аустралопитекус хабилис, што значи “јужноафрички мајмун способан за коришћење алатки”, зато што Хомо хабилис има много  заједничких карактеристика са мајмунима по имену Аустралопитекус. Он има дуге руке,кратке   ноге и мајмунолику грађу скелета управо као Аустралопитекус. Његови прсти, и на рукама и на ногама, били су погодни за пењање. Структура његове доње вилице била је веома слична оној код данашњих мајмуна. Његова запремина лобање (500 цм3) била је најбољи показатељ чињенице да је он био мајмун. Укратко, Хомо хабилис, који је од стране неких еволуциониста представљен као различита врста, био је, у ствари, једна мајмунска врста управо као и сви други Аустралопитекуси.

Истраживање изведено у годинама које су следиле доиста је показало да Хомо хабилис није био различит од Аустралопитекуса. Фосил у виду скелета и лобање ОХ 62 пронађен од стране Тима Вајта, показао је да је ова врста имала малу запремину лобање, и дуге руке и кратке ноге, што им је омогућавало да се пењу по дрвећу управо као данашњи мајмуни.

Детаљне анализе спроведене од стране америчког антрополога Холи Смит  1994. показале су да Хомо хабилис није био “хомо”, другим ријечима “човек”, него “мајмун”. О анализама које је она направила на зубима Аустралопитекуса, Хомо хабилиса, Хомо еректуса и Хомо неандерталенсиса, Смит је изјавила следеће: “Ограничавајући анализе фосила на примерке који задовољавају ове критеријуме, обрасци развоја зуба Аустралопитекуса и Хомо хабилиса остају класификовани са афричким мајмунима. Они од Хомо еректуса и Неандерталаца су класификовани са људима.”

У току исте године, Фред Спур, Бернард Вуд  и Франс Зоневелд, сви специјалисти у анатомији, дошли су на исти закључак служећи се потпуно другачијом методом. Овај метод је базиран на упоредној анализи полукружних канала у унутрашњем уху људи и мајмуна (канали који осигуравају одржавање равнотеже). Ови канали код људи, који ходају усправно, знатно се разликују од истих канала код мајмуна који ходају савијени надоле. Канали унутрашњег уха свих Аустралопитекуса и штавише, Хомо хабилис примерака, анализирани од стране Спура, Вуда и Зоневелда били су исти као код савремених мајмуна. Канали унутрашњег уха код Хомо еректуса били су исти као код савременог човека.

Ови налази донели су два важна резултата:

1. Фосили који су означени као Хомо хабилис у ствари не припадају групи “хомо”, то јест људи, него класи Аустралопитекуса, то јест мајмуна.

2. И Хомо хабилис и Аустралопитекуси су били бића која су имала повијен ход, и због тога су имали мајмунски скелет. Они, ни у ком погледу, нису имали никакву везу са људима.

[Avocado]

пре 3 часа, о.Горан рече

Наравно да нема смисла, слажемо се . Лепо сам рекао да овде важи она латинска Sapienti sat и ти то стално потврђујеш.

Bojim se da ne razumeš kada i kako se koristi Sapienti sat... koristi se nakon što si nešto pametno rekao, a ne kad nemaš šta pametno da kažeš...

[Ana B.]

пре 26 минута, Avocado рече

Bojim se da ne razumeš kada i kako se koristi Sapienti sat... koristi se nakon što si nešto pametno rekao, a ne kad nemaš šta pametno da kažeš...

Gde si avo? Kako napreduje ateizam?

[Avocado]

пре 4 часа, о.Горан рече

Што се аустралопитекуса као наводне прелазне форме тиче да обновимо мало градиво пошто неки јако брзо заборављају. Знам да ће да поједини загаламе Јахиии, а ја опет кажем какве везе има ко је писао.

Jel ti uopšte razumeš šta je problem sa tvojim konstantnim citiranjem Haruna?

Kao i svaki sektaš, Harun je (pored toga što je nestručan za temu) lažov i prevarant to ti je dokazano nebrojeno mnogo puta... i ti nastavljaš i dalje da kopiraš njegove tekstove... što nije za čuđenje jer si i ti dokazani lažov (link)... samo nejasno je šta misliš da ćeš postići kopiranjem tekstova u kojima se sasvim nesporno laže?

To da li je Bog stvorio svet baš onako kako ti zamišljaš je sporno ali je sasvim nesporno da je zabranio laganje... ako tvoj Bog postoji a ti se ne pokaješ nego nastaviš da radiš to što radiš, završićeš u paklu pope...

A ovog puta neću komentarisati sve laži i nebuloze u članku, samo ću ti postaviti jasan i nedvosmislen dokaz da Harun laže.

 

 

Цитат

Еволуционисти тврде да су Аустралопитекуси, иако имају анатомију мајмуна, ходали усправно као људи, а не као мајмуни. Ова тврдња о “усправном ходу” је у ствари гледиште које су деценијама имали палеоантрополози као Ричард Лики и Доналд Јохансон. Међутим, многи научници су извели веома много истраживања на скелетним структурама Аустралопитекуса и доказали ништавност ове тврдње. Опширна истраживања која су урађена на различитим примерцима Аустралопитекуса од стране два светски позната анатома из Енглеске и САД, по имену, Лорд Закерман и професор Чарлс Окснард, показала су да ова бића нису била двоножна и да су имали исти механизам кретања као данашњи мајмуни.

"The place of the australopithecines in human evolution: grounds for doubt?"

Article· Literature Review in Nature 258(5534):389-95 · January 1976

Charles Ernest Oxnard, University of Western Australia

Abstract

Although most studies emphasise the similarity of the australopithecines to modern man, and suggest, therefore, that these creatures were bipedal tool-makers at least one form of which (Australopithecus africanus--"Homo habilis", "Homo africanus") was almost directly ancestral to man, a series of multivariate statistical studies of various postcranial fragments suggests other conclusions. Their locomotion may not have been like that of modern man, and may, though including a form or forms of bipedality, have been different enough to allow marked abilities for climbing. Bipedality may have arisen more than once, the Australopithecinae displaying one or more experiments in bipedality that failed. The genus Homo may, in fact, be so ancient as to parallel entirely the genus Australopithecus thus denying the latter a direct place in the human lineage.

https://www.researchgate.net/publication/22050314_The_place_of_the_australopithecines_in_human_evolution_grounds_for_doubt

 

[Avocado]

пре 1 минут, Ana B. рече

Gde si avo? Kako napreduje ateizam?

???

[о.Горан]

пре 1 сат, Avocado рече

Bojim se da ne razumeš kada i kako se koristi Sapienti sat... koristi se nakon što si nešto pametno rekao, a ne kad nemaš šta pametno da kažeš...

Ни то ниси укапирао . И не треба да чуди што верујеш у бајке ...

[Bokisd]

пре 21 часа, Avocado рече

To je problem sa kreacionistima... vi pokušavate da određujete Bogu kako je morao da stvara... zato mrzite neke eksperimente i neke činjenice... pravog vernika bi radovao svaki eksperiment i svako novo otkriće jer mu rasvetljava to kako je Bog stvorio i podesio univerzum... ali kreacionisti ne veruju u Boga, već u svoju, veoma usku, zamisao o istoriji stvaranja...

Ovaj eksperiment nam je otkrio neke od uslova pod kojima mogu nastati amino-kiseline u prirodi... iz teističke perspektive, otkrio je i to da Bog nije stvorio ovaj univerzum tako da samo on može da sklopi amino-kiseline iz neorganske materije...

To da li Bog stoji iza cele priče ili ne postoji uopšte nam ovaj eksperiment ne otkiva... niti bilo koji eksperiment to može da otkrije...

Pa,(ako gledamo po veri) ne odredjujemo mi kako ce Bog da stvara tek tako,eto, sednemo sa sto  i smisljamo razne nacine stvaranja koje nam padnu na pamet,nego to cinimo po veri u pismo i otkrovenje koje nam kazuju o tome.Na primer,vrlo je jednostavno,na osnovu nekih Bozijih osobina koje su njemu samom i njegovoj prirodi i bicu svojstvena mozemo da dobijemo sliku o stvaranju,....Bog je svemocan i premudar i na osnovu toga sve sto postoji moze stvoriti odmah u jednom trenutku ili vrlo brzo i vrlo efikasno i vrlo funkcionalno od samog trenutka stvaranja.

Licno,volim i radujem se kada se putem nekog naucnog eksperimenta moze na neki nacin uociti ili otkriti mogucnost za Bozije postojanje i licnu veru u Boga ........koje opet,moze dovesti do vere u Isusa Hrista i njegovu Crkvu.

( i, opet,imamo samo aminokiseline,nemamo jos uvek i druge osnovne bioloske stvari koje mogu dovesti do stvaranja zivota iz nezive materije,....to je slicno kao recimo stvar da imamo karoseriju,motor,gume kao osnovne delove ali nemamo jos uvek gotov proizvod automobil jer tek kada sve ovo spojimo u jednu funkcionalnu celinu dobijamo taj automobil,....ali i tada trebamo jos i da sipamo gorivo i uvedemo struju da bi auto sljakao,...tako i tamo kod eksperimenta  kada i ako' se sve spoji u jednu celinu mozda ce trebati i neko posebno gorivo ili struja da bi se dobio zivot....mozda budemo videli do kraja nasih zivota da li ce ovaj eksperiment oko abiogeneze napredovati, stize nano tehnoligija koja je sto puta naprednija od ove sadasnje i mozda i stignemo do nekih uvida o tome da li postoji mogucnost da iza ovog eksperimenta stoji ili ne stoji Bog,....pa da se jednom vratimo, za nekoliko decenija na ovu temu i da natrljamo nos Avocadu,... ili mozda on nama...)

[Avocado]

пре 13 минута, о.Горан рече

Ни то ниси укапирао . И не треба да чуди што верујеш у бајке ...

Jel imaš još nešto glupo da kažeš ili je to sve?

[Avocado]

пре 9 минута, Bokisd рече

Pa,(ako gledamo po veri) ne odredjujemo mi kako ce Bog da stvara tek tako,eto, sednemo sa sto  i smisljamo razne nacine stvaranja koje nam padnu na pamet,nego to cinimo po veri u pismo i otkrovenje koje nam kazuju o tome.Na primer,vrlo je jednostavno,na osnovu nekih Bozijih osobina koje su njemu samom i njegovoj prirodi i bicu svojstvena mozemo da dobijemo sliku o stvaranju,....Bog je svemocan i premudar i na osnovu toga sve sto postoji moze stvoriti odmah u jednom trenutku ili vrlo brzo i vrlo efikasno i vrlo funkcionalno od samog trenutka stvaranja.

(Ako postoji) Bog je svemoćan i premudar i na osnovu toga sve što postoji može stvoriti kako god želi, a ne samo tako kako ste ti i Goranče zamislili...

 

пре 9 минута, Bokisd рече

Licno,volim i radujem se kada se putem nekog naucnog eksperimenta moze na neki nacin uociti ili otkriti mogucnost za Bozije postojanje i licnu veru u Boga ........

Kao na primer nikad...