Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Просечан србенда]

пре 25 минута, Zoran Đurović рече

Хвалим те, Боже, да нисам као ови гордељивци!

Па ко се још пронађе...Ја јесам...

[Ведран*]

"Господ, ено Га, укачен је фино на иконама, и ту је кад мало читамо молитве" о. Рафаило

 

[Tumaralo.]

Svu materiju u prirodi i u čitavom svemiru, odlikuje ne samo sposobnost za njeno puko postojanje, već i sposobnost kretanja i akcije koji imaju određen smisao. Kao što elektroni kruže oko jezgra atoma tako i manja nebeska tela kruže oko većih. Veću sposobnost akcije u ispunjenju smisla postojanja vidimo u živom svetu. Kao što u pojedinačnim živim organizmima ćelije svojim različitim sposobnostima služe jedna drugoj i održavaju ceo organizam, tako i različiti organizmi svojim sposobnostima zadovoljavaju međusobne potrebe i tako služe jedni drugima. Biljke i životinje su zavisne jedne od drugih. Biljke primaju energiju od Sunca i svojim plodovima je daruju životinjama koje nastavljaju kruženje materije.

Što su organizmi složeniji, to teže mogu opstati jedni bez drugih. Jednoćelijski bičari koji mogu da proizvode organsku materiju jer imaju hlorofil, a koji takođe mogu da se hrane ostacima uginulih organizama kada su u totalnom mraku, imaju veću moć opstanka od složenijih organizama koji su više međusobno zavisni i više zavisni od uslova u kojima žive.

Sama međusobna zavisnost u egzistenciji ne donosi organizmima evolutivnu prednost u borbi za opstanak, već ih ugrožava, jer postavlja više uslova koje je lako omesti i ugroziti opstanak.

Organizmi koji su složenije građe i koji se nalaze na takozvanoj višoj lestvici evolutivnog razvoja, obdareni su sa raznovrsnijim i razvijenijim sposobnostima nego organizmi na nižoj lestvici evolutivnog razvoja. Ali veće sposobnosti ne podrazumevaju veću moć opstanka, već veću sposobnost služenja drugome.

Jedan cvet, svojom lepotom izgleda i prijatnim mirisom, raduje druga živa bića, iako od toga nema evolutivnu korist. Egzistencija njegove vrste zavisi od uspešnosti oprašivanja, a insekti koji sleću na cvet, vide drugačije šare na njemu nego čovek, jer vide uljtraljubičasti deo spektra i zato staze za sletanje koje ih usmeravaju ka izvorima nektara. Lepota jedne školjke ili morskog korala nema adaptivnu funkciju. Ona predstavlja izraz estetske lepote koja u većoj ili manjoj meri krasi čitav živi svet.

Da je spoljašnji izgled živih bića lišen uzvišenog smisla, ne bi se po lepoti razlikovao od izgleda unutrašnjih organa nekog sisara, koji, moramo priznati, ni malo ne plene svojom estetskom privlačnošću, jer imaju samo adaptivnu funkciju. Nebrojeno primera iz živog sveta nam otkriva da složenost organizama nema za cilj puki opstanak, već uspešnije ispunjenje smisla opstanka. Da je svrha razvijenih sposobnosti veća moć opstanka, onda bi u slučaju neke katastrofe globalnih razmera najviše preživeli složeniji organizmi, međutim, znamo da bi najviše preživeli organizmi koji su na nižoj lestvici evolutivnog razvoja, alge i mikrobi, a ne ptice i sisari, jer svrha sposobnosti razvijenijih organizama nije da bolje organizmi opstanu, već da više služe drugima.

Sposobnosti koje odlikuju čoveka daleko prevazilaze potrebe njegove egzistencije. Čovek ima mnogo veće intelektualne sposobnosti nego što to od njega zahteva njegova puka egzistencija. Čovek današnjice bi morao da živi na samoj ivici egzistencijalnih sposobnosti, da je zaista nastao mehanizmima prirodne selekcije i evolucije. Sposobnost čoveka da svira na violini, da se uopšte bavi umetnošću, te naučnim i filozofskim razmatranjima, prevazilazi potrebe njegove egzistencije. A to je po teoriji prirodne selekcije i evolucije neobjašnjivo, jer priroda selektuje samo egzistencijalni minimum i ništa više od toga.

Činjenica je da veća složenost organizama koji su na višem stepenu takozvanog evolutivnog razvoja ne pruža tim organizmima veću moć opstanka i reprodukcije, već ih ugrožava, jer im ne služi radi egzistencije, već radi ispunjenja smisla postojanja - ljubavi i stvaralaštva.

Sve što postoji, od nežive materije do čoveka, postoji sa ugrađenim smislom da postoji radi drugoga - da služi (da voli). Ali, za razliku od nežive materije i za razliku od biljaka i životinja, mi imamo slobodu da izaberemo svoj smisao postojanja. Zato imamo iskušenja. U iskušenjima mi biramo da li će nam smisao biti da živimo za druge ili ćemo živeti grešno.

Potreba za smislom je jača od potrebe za egzistencijom i to takođe osporava teoriju evolucije jer čovek će, ako zatreba, žrtvovati život bilo radi dobrog smisla bilo radi lošeg.

Pokazaćemo spremnost da žrtvujemo život radi dobra drugih ljudi ili radi užitka nezdravim porocima ili možda radi odbrane povređenog Ega. Smisao nam je važniji od opstanka, a to osporava teoriju evolucije jer jedinka sa takvim sklonostima ne pokazuje evolutivnu prednost u borbi za opstanak.

No, mi biramo koji ćemo smisao izabrati. Ili ćemo odvojeni od Boga, ceo život biti opterećeni pokušajem da sebe sami zadovoljimo ili ćemo u zajednici sa Bogom, zadovoljene žeđi duše, biti osposobljeni da živimo za druge. Ili ćemo ugroziti život i zdravlje u odbrani svojih lažnih bogova (bogatstvo, seks, moć, slava...) ili ćemo iz ljubavi prema drugima podneti svaku muku i poniženje. Od našeg izbora u ovom životu zavisi i naša večna sudbina. Ono što ničemu ne služi, nema razlog da postoji. Ili ćemo izaći na sud večne smrti ili ćemo ustati na večni život jer je naš uzorak života pobedama nad iskušenjima ovoga života pokazao da ima smisla da ga Božja ruka povede sa Sobom u večnost.

M. Bogdanovic
 

[Avocado]

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Svu materiju u prirodi i u čitavom svemiru, odlikuje ne samo sposobnost za njeno puko postojanje, već i sposobnost kretanja i akcije koji imaju određen smisao. Kao što elektroni kruže oko jezgra atoma tako i manja nebeska tela kruže oko većih. Veću sposobnost akcije u ispunjenju smisla postojanja vidimo u živom svetu. Kao što u pojedinačnim živim organizmima ćelije svojim različitim sposobnostima služe jedna drugoj i održavaju ceo organizam, tako i različiti organizmi svojim sposobnostima zadovoljavaju međusobne potrebe i tako služe jedni drugima. Biljke i životinje su zavisne jedne od drugih. Biljke primaju energiju od Sunca i svojim plodovima je daruju životinjama koje nastavljaju kruženje materije.

Što su organizmi složeniji, to teže mogu opstati jedni bez drugih. Jednoćelijski bičari koji mogu da proizvode organsku materiju jer imaju hlorofil, a koji takođe mogu da se hrane ostacima uginulih organizama kada su u totalnom mraku, imaju veću moć opstanka od složenijih organizama koji su više međusobno zavisni i više zavisni od uslova u kojima žive.

Sama međusobna zavisnost u egzistenciji ne donosi organizmima evolutivnu prednost u borbi za opstanak, već ih ugrožava, jer postavlja više uslova koje je lako omesti i ugroziti opstanak.

Ovo je često nerazumevanje opstanka najprilagođenijih.... ne postoje nekakvi opšti i nepromenjivi kriterijumi prilagođenosti za opstanak, pa da se uopšteno i paušalno o tome može govoriti... već, nasuprot tome, i prilično jednostavno - najprilagođeniji za opstanak su oni koji su opstali... takođe, i za njih važi da su u datim okolnostima bili najprilagođeniji za opstanak, a pošto se okolnosti mogu promeniti, oni bukvalno od najprilagođenijih mogu da postanu najmanje prilagođeni...

 

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Organizmi koji su složenije građe i koji se nalaze na takozvanoj višoj lestvici evolutivnog razvoja, obdareni su sa raznovrsnijim i razvijenijim sposobnostima nego organizmi na nižoj lestvici evolutivnog razvoja. Ali veće sposobnosti ne podrazumevaju veću moć opstanka, već veću sposobnost služenja drugome.

Ne postoji nekakva opšta "moć opstanka" koju možeš da meriš kao veću ili manju... opstaju i organizmi složenije graže i organizmi manje složene građe, svako u svojoj "niši"...

 

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Da je spoljašnji izgled živih bića lišen uzvišenog smisla, ne bi se po lepoti razlikovao od izgleda unutrašnjih organa nekog sisara, koji, moramo priznati, ni malo ne plene svojom estetskom privlačnošću, jer imaju samo adaptivnu funkciju. Nebrojeno primera iz živog sveta nam otkriva da složenost organizama nema za cilj puki opstanak, već uspešnije ispunjenje smisla opstanka. Da je svrha razvijenih sposobnosti veća moć opstanka, onda bi u slučaju neke katastrofe globalnih razmera najviše preživeli složeniji organizmi, međutim, znamo da bi najviše preživeli organizmi koji su na nižoj lestvici evolutivnog razvoja, alge i mikrobi, a ne ptice i sisari, jer svrha sposobnosti razvijenijih organizama nije da bolje organizmi opstanu, već da više služe drugima.

Jok... ne postoji "svrha" sposobnosti razvijenih organizama, pogotovo ne svrha da služe drugima. U slučaju katastrofa zapravo najviše preživljavaju manji organizmi... a ne složeniji ili manje složeni... možemo lako da primetimo da su sve katastrofe preživeli i najsloženiji organizmi... ptice, sisari i reptili koji su preživeli K-T ekstinkciju nisu bili ništa manje složeni od dinosaurusa koji je nisu preživeli... jedina pravilnost koju primećujemo je da veliki organizmi teško preživljavaju katastrofe, tačnije, ne preživljavaju...

 

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Sposobnosti koje odlikuju čoveka daleko prevazilaze potrebe njegove egzistencije. Čovek ima mnogo veće intelektualne sposobnosti nego što to od njega zahteva njegova puka egzistencija. Čovek današnjice bi morao da živi na samoj ivici egzistencijalnih sposobnosti, da je zaista nastao mehanizmima prirodne selekcije i evolucije. Sposobnost čoveka da svira na violini, da se uopšte bavi umetnošću, te naučnim i filozofskim razmatranjima, prevazilazi potrebe njegove egzistencije. A to je po teoriji prirodne selekcije i evolucije neobjašnjivo, jer priroda selektuje samo egzistencijalni minimum i ništa više od toga.

Ovde se mešaju inteligencija i akumulirano znanje i tehnika... čovek današnjice bez akumuliranog znanja i tehnike ne bi bio ništa sposobniji za preživljavanje od čoveka koji je živeo pre 200.000 godina. Nije čovek sit zato što svaki pojedinac inteligentnije može da smisli kako da  nalazi/proizvodi hranu od naših predaka, nego zato što čovečanstvo već zna kako da efikasno proizvodi hranu i našu inteligenciju koristimo da to eventualno unapredimo... Kada bi svaki pojedinac kretao od nule znanja i tehnike i samo na osnovu svoje inteligencije pokušavao da smisli kako da pravi hranu ili svira i napravi violinu (kad se već to pominje) i dalje bismo bili na istom onom nivou na kojem su naši davni preci bili... u stvari i niže od toga jer su i najstariji preci koji su homo sapiens neko znanje prenosili...

Čovekov napredak je najviše uzrokovan time što mi akumuliramo (čuvamo, nadograđujemo i dalje prenosimo) znanje i tehnologiju... inteligencija iako nesporna, je tu manje bitna od znanja...

 

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Činjenica je da veća složenost organizama koji su na višem stepenu takozvanog evolutivnog razvoja ne pruža tim organizmima veću moć opstanka i reprodukcije, već ih ugrožava, jer im ne služi radi egzistencije, već radi ispunjenja smisla postojanja - ljubavi i stvaralaštva.

To nije činjenica, već očigledno netačna hipoteza.

Takođe, to "viši stepen" se uglavnom, pa i ovde pogrešno razume... nije čovek na nekom višem stepenu razvoja od zebre...

 

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Potreba za smislom je jača od potrebe za egzistencijom i to takođe osporava teoriju evolucije jer čovek će, ako zatreba, žrtvovati život bilo radi dobrog smisla bilo radi lošeg.

Pokazaćemo spremnost da žrtvujemo život radi dobra drugih ljudi ili radi užitka nezdravim porocima ili možda radi odbrane povređenog Ega. Smisao nam je važniji od opstanka, a to osporava teoriju evolucije jer jedinka sa takvim sklonostima ne pokazuje evolutivnu prednost u borbi za opstanak.

Altruizam, pa i žrtvovanje imaju jasna objašnjenja iz aspekta TE... u praistoriji, jedinka koja je žrtvovala život radi dobra drugih ljudi, je to radila za svoje najbliže jer su te grupe bile male... grupa čiji članovi imaju imaju altruističke sklonosti sasvim očigledno ima veće šanse za preživljavanje nego grupa čiji su članovi sebični... (ovo važi za životinje koje žive u grupama i altruizam je postojao i u precima ljudske vrste)...

Ne evoluiraju jedinke, nego populacije (grupe jedinki)...

 

[grigorije22]

Tekst pisao adventista Milos Bogdanovic.

[Justin Waters]

пре 24 минута, grigorije22 рече

Tekst pisao adventista Milos Bogdanovic.

Slična verzija Mr.Tomislava Terzina. 

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, grigorije22 рече

Tekst pisao adventista Milos Bogdanovic.

Ја погодиои пре него што ти рече...

[Ведран*]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја погодиои пре него што ти рече...

А ја мало прочитах и оставих. Запахну ме неки дух. 

[Жика]

On 1.12.2018. at 17:14, Heraklit рече

Ne ,sv.Marko efeski baš kaže da kao što u rađanju Sina nema nikakvog posredništva tako i kod ishođenja Duha Svetoga nema,i jedno i drugo je neposredno od Oca.A Duh se svetu daje kroz Sina od Oca al to je ikonomija.

Ово сам већ раније објашњавао. Хераклит је Кратос само да се зна.

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, Жика рече

Ово сам већ раније објашњавао. Хераклит је Кратос само да се зна.

Укурвио се Кратос!

[Ведран*]

Хах!

Још нема попа Горана? 

Пих!

Одох онда гледати Медичије. 

[Zoran Đurović]

пре 7 минута, Ведран* рече

Хах!

Још нема попа Горана? 

Пих!

Одох онда гледати Медичије. 

Данас је на ручку са Терзином! Разрађују тактику. 

[Ведран*]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Данас је на ручку са Терзином! Разрађују тактику. 

Нешто лепо ручкају? Неку добру рибу? 

Само Терзин не пије, суботари не пију, јел тако?

П.С. Умало сад не убише младог Лоренца Медичија.  Не Терзин и поп. Неки плаћени разбојници.

[Жика]

пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Укурвио се Кратос!

Чуо сам и раније овај израз. Шта тачно значи?

[Жика]

On 1.12.2018. at 17:14, Heraklit рече

Ne ,sv.Marko efeski baš kaže da kao što u rađanju Sina nema nikakvog posredništva tako i kod ishođenja Duha Svetoga nema,i jedno i drugo je neposredno od Oca.A Duh se svetu daje kroz Sina od Oca al to je ikonomija.

Ово сам већ постављао од Тасе:

Свети Григорије Ниски као својства Сина наглашено назива ,,Јединородност'', док за Духа Светога говори да је Он од Оца ,,кроз Сина''. Наравно, ово његово кроз није од, нема никакво узрочно или саузрочно значење, јер и овај Кападокијски богослов остаје веран учењу и вери Цркве о јединственом Начелу Оца у Светој Тројици.

 

   Ево, на пример, једног таквог његовог места (из I књиге ,,Против Евномија''): ,,Отац се схвата као беспочетан и нерођен и свагда Отац, а из Њега се по непосредности и нераздвојно заједно са Оцем подразумева Јединородни Син, а кроз Њега и са Њиме, пре но што би упала између нека мисао о празном или непостојећем, одмах се повезано (сједињено) схвата и Дух Свети, не као да је Он касније по бићу после Сина, тако да би некад замислили Јединородног без Духа, него и Он (Дух) има узрок из Бога свега, одакле је и Јединородна Светлост (= Син), и засијао је кроз истиниту Светлост (= Сина), не будући одсечен ни растојањем ни другачијошћу природе од Оца или од Јединороднога'' (PG 35, 369; Jaeger I, 138). Мало даље у истом делу Григорије ће поновити да Дух ,,кроз Сина просијава, али узрок Ипостаси има од Првотне Светлости - Оца'' (45, 416; I, 180).

 

   Дух Свети, по Светом Григорију, ,,прати Логоса и јавља Његову енергију'' (Катих. реч, 2; PG 45, 17), и то изгледа не само у економији стварања и спасења света, него и у вечности. Код њега као да деловање Тројичних Лица у свету ,,од Оца кроз Сина у Духу'' одговара неком неизрецивом божанском ,,поретку'' Лица, који ,,поредак'' одговара несливености једносуштног Живота Божанске Тројице.

 

Епископ Атанасије Јевтић, у О Светој Тројици светог Григорија Ниског, Београд - Шибеник 2008, стр. 155-156)