Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Просечан србенда]

1 hour ago, Justin Waters рече

  пре 9 часа, Bokisd рече

( sad, drugo je odakle zlo i propast i trulez i smrt u svetu )

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

 

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Логосна целисходност света и грех

 

Логосна целисходност света и живота поремећена је грехом. Откуда грех у свету створеном безгрешним Богом Логосом? Од злоупотребе стваралачкнх логосних сила. Логосна сила која се слободном вољом злоупотреби тако да не иде своме циљу: Богу Логосу, не ради за Њега већ против Њега, и јесте грех. И још: то је сила која је за свој циљ прогласила или себе или коју другу твар. У томе је сав ђаво, у томе човек уколико грехом иде за њим. Бог Логос није мој циљ, већ ја сам: сав у себи, и сав за себе. Таква је логика свакога греха, и оног највећег и оног најмањег. Отуда је грех једина алогосност, једина алогичност у свету. Бог Логос је зато и постао човек, а на Себи Богочовеку основао Цркву, да би човека ослободио те убитачне алогичности, спасавајући га од греха, смрти и ђавола. И тако успоставио логосну целисходност у нашем човечанском свету. Логосна једноциљност везује најмању бубицу са најогромнијим сунцем у васиони, човека са Анђелом и атомом. Једноциљност, једнопореклост, једнопосталост. Јер смо сви од Њега — Бога Логоса; сви и све и сва осим греха и зла. А зла нема изван греха. Слободна воља, створена боголиком да би била богочежњива, окренула се од Бога, кренула на супротну страну од Бога, и ради против Бога. Его у томе је суштина свакога зла: и ђаволског и човековог. У томе je и смрт, јер је прекинута веза са Богом Логосом, од кога je и живот и постојање[1]

[Просечан србенда]

Пошто овдашњи "ава" тајанствено ћути на постављена питања а у исто време на њему својствене начине дескредитује друге, онда ево још једног одговора од св. Јустина Ћелијског по питању греха и спасења:

Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

 

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Спасење: непрекидно доживљавање Спаситеља

 

Да би се сваки од нас испунио том пуноћом Божанства, неопходно је да живи Господом Христом: да верује Њиме, да воли Њиме, да се моли Њиме, да мисли Њиме, да осећа Њиме, да хоће Њиме, да постоји Њиме, да човекује Њиме, да бесмртује Њиме, да вечнује Њиме. Ина тај начин спасе себе од греха, смрти и ђавола. Јер спасење и јесте непрекидно доживљавање Спаситеља, који нас на тај начин и спасава од сваког греха, од сваке смрти, од сваког ђавола. Зато наше спасење и није друго до наше охристовљење Христом Спаситељем, наше обогочовечење Њиме, наше обожење Њиме, наше освећење Њиме, наше просвећење Њиме, наше преображење Њиме, наше васкрсење Њиме, наше вазнесење Њиме, наше отројичење Њиме; речју: наше оцрквењење Њиме = наше испуњење Њиме, Његовом Божанском пуноћом и свима Његовим животворним силама.

Спасење је двострук подвиг и процес: ослобођење себе од греха, смрти и ђавола, и испуњење себе Христом Богом — Спаситељем. То је истовремено двоструко збивање: улазећи у нашу душу и испуњујући је Собом кроз свете тајне и свете врлине, Спаситель нас ослобађа греха, смрти и ђавола и уништава их силом Свога Божанства. Отуда је спасење не само отпуштање грехова, него и обожење — испуњење свога бића Христом Богом Спаситељем. Спасен је тиме спасен што живи Спаситељем Богом, који једини и има силе да уништи, и уништава у нама сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. И та спасеност, та спасаваност се пројављује увек као свети живот, живот у Христу Богу, живот у Духу Светом. Испуњен благодатним силама божанским кроз свете тајне и свете врлине, човек хришћанин сасвим природно живи светим животом, угледајући се увек на Бога у телу[1], Господа Христа, који је увек сав у Цркви, и кроз Цркву у сваком члану Цркве: увек један исти, и јуче, и данас, и вавек.[2]Тако је слатко и лако са Христом Спасом бити човек.

[Zoran Đurović]

пре 10 часа, Благовесник рече

Kaдa Св. Василије каже да је ово вежбалиште, овај свет,  не мисли да је била Божја воља да у том свету буде смрти и патње! Смрт је последица, али сада морамо кроз страдање и патњу вежбати тј. образовати се кроз подвиг. Своју задобијену гномичку вољу управљати, јер се грех јавља на пољу такве воље, која је такође последица пада, по Св. Максиму. 

Реци ми да ли си сагрешио ти или твоји родитељи па те је Бог лишио умне светлости? Мада није за чуђење твојој интелигенцији кад се узме у обзир ко су ти били учитељи...

Василије, Homiliae in hexaemeron, 2, 2: „Али изопачитељи (фалсификатори) истине, они који не вежбају свој ум у томе да следи Писмо, већ према сопственом нахођењу (вољи) изврћу његов смисао“ - Ἀλλ' οἱ παραχαράκται τῆς ἀληθείας, οἱ οὐχὶ τῇ Γραφῇ τὸν ἑαυτῶν νοῦν ἀκολουθεῖν ἐκδιδάσκοντες, ἀλλὰ πρὸς τὸ οἰκεῖον βούλημα τὴν διάνοιαν τῶν Γραφῶν διαστρέφοντες... Ове речи се односе на тебе и твоје компањоне.

Василије, hex. 1, 5: „А кад је дошао час да у биће пређе и овај свет, најпре као школа и училиште људских душа, а затим као прикладно пребивалиште свега онога што уопште настаје и пропада, као основа свега створен је ток времена који је прирођен свету и животињама и биљу које је на њему; ток који непрекидно хита и протиче покрај њих и нигде нема краја његовом путу“. ὅτε δὲ ἔδει λοιπὸν καὶ τὸν κόσμον τοῦτον ἐπεισαχθῆναι τοῖς οὖσι, προηγουμένως μὲν διδασκαλεῖον καὶ παιδευτήριον τῶν ἀνθρωπίνων ψυχῶν· ἔπειτα μέντοι καὶ ἁπαξαπλῶς πάντων τῶν ἐν γενέσει καὶ φθορᾷ ἐπιτήδειον ἐνδιαίτημα. Συμφυὴς ἄρα τῷ κόσμῳ, καὶ τοῖς ἐν αὐτῷ ζῴοις τε καὶ φυτοῖς, ἡ τοῦ χρόνου διέξοδος ὑπέστη, ἐπειγομένη ἀεὶ καὶ παραρρέουσα, καὶ μηδαμοῦ παυομένη τοῦ δρόμου.

Ово је сасвим јасан текст. Шарлатан га самовољно изопачава и вели: „Kaдa Св. Василије каже да је ово вежбалиште, овај свет,  не мисли да је била Божја воља да у том свету буде смрти и патње! Смрт је последица, али сада морамо кроз страдање и патњу вежбати тј. образовати се кроз подвиг“. Овај свет (κόσμον τοῦτον) је овај свет. То Вас наглашава јер су божанско порекло овог света негирали манихејци, гностици и Благовесникови партизани. Не каже да је Бог створио претходно неки други свет, него је „дошао час да у биће пређе и овај свет“, не неки другачији. Овај свет је прикладно станиште свега што је у настајању и пропадању (πάντων τῶν ἐν γενέσει καὶ φθορᾷ), дакле смртних бића која су таква по природи, па је стога јасно зашто је на почетку Бог дао заповест живим бићима да се размножавају. Јер кад се не би размножавали, већ са првом генерацијом би изумрли. Овом свету је прирођен (συμφυής) - урођен, нужна природна карактеристика, јер кад би му се одузела, тада овај свет не би био препознатљив - ток времена (τοῦ χρόνου διέξοδος), и временост је категорија која се односи на животиње и биљке (ζῴοις τε καὶ φυτοῖς), јер наиме, захваљујући времену жива бића настају и нестају кроз промене. Времена пак нема у Алисином свету који ови измишљају, борећи се дрско и глупачки против Творца овог света! Неко мора бити толико ретардиран па да овај Вас текст прочита супротно.

Већ сам наводио из Вас, да је што користи, јер ови мрзитељи Божијег створења, неће да се уче од „телесног“ Василија, него би да га уче, текст из hex. 9, 1: „Познајем правила алегорије, иако их нисам ја пронашао, већ сам на њих наилазио читајући оно што су други писали. Они који не прихватају општа и уобичајена значења текста (τὰς κοινὰς τῶν γεγραμμένων ἐννοίας), веле да вода није вода, већ неко друго суштаство, па растиње и рибе тумаче по сопственом нахођењу, а постанак гмизаваца и звери објашњавају окрећући се властитом домишљању (ἐπὶ τὰς οἰκείας ὑπονοίας παρατρέψαντες ἐξηγοῦνται), као што тумачи снова, оно што је неко у сну видео, објашњавају према властитом науму. Кад ја чујем реч трава, имам на уму траву (Ἐγὼ δὲ χόρτον ἀκούσας, χόρτον νοῶ); или кад чујем растињеили риба или звер или стока, све то како је речено, тако и примам. Јер се не стидим јеванђеља (γὰρ οὐκ ἐπαισχύνομαι τὸ εὐαγγέλιον)“.  

Дакле, Благовесник нека наставља да созерцава духовно силовање жена, а могао би то да си олакша гледањем неког порнића.

Наставља „телесни и недуховни“ Василије у истом параграфу: „Чини ми се да има неких који то нису схватили, те су, вођени властитом памећу, узели на себе да ономе што је у Писму речено придодају некакву тобожњу озбиљност, наводећи низ извештачених доказа и алегоријских тумачења. Али то би значило чинити себе мудријим (τοῦτό ἐστιν ἑαυτὸν σοφώτερον ποιοῦντος) од речи Светога Духа, и под видом тумачења, уводити властита схватања. Према томе, схватаћемо текст онако како је написан (ὡς γέγραπται)“. Овиме је Вас објасни и зашто Ава не може да ове самозаљубљенике у своје фантазије окрене здравој науци, јер су они паметнији и од Духа Светога! Ко је онда тај Ава или телесномудрујући Василије?

Наставља, 9, 2: „Замисли како реч Божија прониче кроз твар; па како је тада започела тако је и сада делатна и доспева до свог крајњег циља, све док се саздавање васељене не оконча“. Божија сила прониче овај свет, не неки други, од почетка стварања па све до окончања дана овог света. Затим: „тако и природа бића, покренута једанпут заповешћу Божијом, која се равномерно распростире кроз настајање и пропадање (ἐν τῇ γενέσει καὶ φθορᾷ) творевине, може да очува животињске врсте кроз непрекидно прејемство њихове узајамне истоветности, све док не доспеју до свога испуњења“. Дакле, смртне животиње одржавају своју врсту кроз размножавање иза кога стоји механизам покренут заповешћу Божијом. Јер, „Остала је та заповест унутар земље, и ова не престаје да служи своме Творцу“.

Тако смо дошли и до круцијалног текста који побија ове непријатеље Божијег створења, а налази се у 9, 3: „И тако је свака од животиња попримила својства властите природе онога часа кад је саздана (Ὁμοῦ τε γὰρ ἐκτίσθη ἕκαστον, καὶ συνεπηγάγετο ἑαυτῷ τῆς φύσεως τὸ ἰδίωμα). Заједно са лавом настала је и његова јарост (Συναπεγεννήθη ὁ θυμὸς τῷ λέοντι), самотност његова живота, као и недружевност према једноплеменицима. Јер он, због своје урођене (ἐκ φύσεως) гордељивости, као какав господар бесловесних животиња, не може трпети друге који су му равни по части. Па ни јучерашње хране неће јести (Ὅς γε οὐδὲ χθιζὴν τροφὴν προσίεται), нити се изнова враћа на телесне остатке свога плена. Природа га је обдарила (ἡ φύσις ἐνέθηκεν) тако силовитим органима гласања, да је у стању да многе животиње, које су хитрије од њега, улови само својим рикањем“. Дакле, Бог је створио ове животиње са овим својстима, а не неке анђеоске животиње, а оне су смртне по природи и по својој природи имају урођена својства, па тако лав има гнев са устројством своје природе и страст за ловом да би се хранио месом. Зато нека одступе од нас ови новојављени манихејци и нека за свој грош паметују и уче Бога како је требало да створи бољи свет од овога!   

У hex. 9, 3: „Колико ми је само времена потребно да поменем и опишем сва чудесна дела овог Украситеља света? Рецимо и ми заједно са пророком: Како се умножише дела Твоја, Господе! Све си премудро створио! (Ὡς ἐμεγαλύνθη τὰ ἔργα σου, Κύριε· πάντα ἐν σοφίᾳ ἐποίησας)“. И ово је као закључак изрекао пошто је побројао мноштво животиња које се међусобно убијају.

Борба за опстанак је почела са стварањем, hex. 9, 4: „Све ово показује да природа свих живих бића није примила никакав наук, па ипак, ништа међу њима није без реда и поретка, већ све на себи носи трагове мудрости Творца, и собом сведочи да све што је саздано способно је да се стара о своме опстанку (πρὸς τὴν φυλακὴν τῆς οἰκείας αὐτῶν σωτηρίας παρήχθη)“. Нигде Вас неће рећи како животиње нису створене са урођеним им својствима, која би накнадно добиле, или која би се упалила после пада човека. Такве фантазмагоријске митове у Вас нећемо наћи.

Исто: „Шта ће на то рећи они који, не само да не љубе Господа Који их је створио и Који их храни, него и пријатељство стичу са онима који неправедно говоре против Бога, и за истом трпезом са њима седе, те једући храну коју им је Бог дао слушају свакојаке хуле на Онога Који их храни? 9, 5: Вратимо се посматрању творевине. Оне животиње које се лакше дају уловити и појести, те се више и множе“. Ми смо пак присиљени овде да слушамо хуле Благовесника и осталих на Творца и Хранитеља свих живих бића!

У hex. 9, 5: „Творац ништа сувишно није придодао, нити је тело лишио ичега што му је нужно. Месождере је снабдео оштрим зубима (Τοῖς σαρκοφάγοις ζῴοις ὀξεῖς τοὺς ὀδόντας ἐνήρμοσε): такви су им били потребни због врсте хране коју једу“. Даље: „И нека нико не оптужује Творца због тога што је у наш живот увео отровнице и опасне и непријатељске животиње. Онда би, наиме, требало оптужити и васпитача који распуштене младе доводи у ред, и који батинама и шибама спутава њихову необузданост. 9, 6: Звериње је, наиме, доказ вере. Верујеш ли Господу? На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. Кроз веру, дакле, имаш власт да стајеш на змије и на шкорпије. Или, зар не видиш како је Павле бацио суво грање на ватру, и змија му ничим није наудила, јер светитељ беше испуњен вером?“.

Овиме се вратисмо на почетак дискурса и можемо да разумемо зашто Василије овај свет назива вежбалиштем, а опасне по наш живот животиње увео је у свет Творац (ἐπεισήγαγεν, што је 3. лице једнине аориста индикатива актива од глагола ἐπεισάγω, увести), а не ђаво или човек.

[ИгорМ]

Како штанцате ове поруке, не стигнем пола да прочитам... 

 

пре 9 часа, grigorije22 рече

Dakle opet dolazimo do Crkveno predanje vs nauka. I to ne evolucija vec geologija i paleontologija.

Него када смо код палеонтологије:

Велико откриће: Пронађен пуж стар 99 милиона година

Научници су открили пужа старог 99 милиона година, а овај праисторијски примерак пужа пронађен је у комаду ћилибара у Мјанмару.

Реч је о једном од најзначајнијих открића у историји палеонтологије јер се у фосилном облику сачувало меко животињско ткиво, што до сада у истраживању тако старих фосилних облика није био случај. 

[Благовесник]

 

 

Надам се да ћеш разумети да Господ није творац смрти, и откуд то ,,кроз рађање и кроз пропадање" код Св. Василија Великог. Нешто слично и Господ Исус потврђује када каже да зрно ако не пропадне једно остане, а ако пропадне много рода роди. Након пада природа је изашла испод омофора Божјег и да не би нестала, Бог је ДОЗВОЛИО тај механизам чији се сада саставни део и пропадање и обнављање, јер би у супротном препуштена сама себи (по избору палог анђела и човека) природа бића и створене врсте заувек нестали! Међутим, овако је постала систем који сам себе одржава док се једном (чему се Бог нада, а и сама бесловесна природа патећи са  тешким уздисајима очекује, очекујући очекује децу Божју, синове Божје, који ће је принети Богу, што се испуњава сада у Христу и кроз чланове литургијске заједнице тј.   Тела - Тела Христовог).  Како о томе говори и Апотол у Посланици:  „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.“ (Рим 8, 19-22).  Стога ,,природа бића која је покренута самом Речју (Божијом) равномерно пролази и кроз рађање и кроз пропадање ствари, очувавајући континуитет врста путем прилагођавања, док се не дође до самог краја; јер коњ наслеђује коња, лав – лава, орао – орла, и свака животиња која се чува у својим наследницима траје до краја света. Никакво време не штети и не уништава својства у животињама. Напротив, њихова природа као да је скоро створена протиче заједно са временом“ (Шестоднев, IX, 2).
Сад је потпуно јасно и то да св. Василије Велики није веровао ни у претварање једне ствари у другу, а још мање у то да је свако живо биће које данас постоји еволуирало из неког другог, итд., уназад све до најпримитивнијег организма.

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Благовесник рече

Надам се

Ја се нисам ни надао да ћеш одговорити на Василијеве текстове. Зачепио ти је уста. 

[Justin Waters]

пре 10 минута, Благовесник рече

ДОЗВОЛИО

Nije dozvolio, nego stvorio. 

[Благовесник]

И теби, објаснивши ти ЗАШТО је то рађање и пропадање, коњ наслеђује коња, лав – лава, орао – орла, и свака животиња која се чува у својим наследницима траје до краја света, да би природа опстала, а не нестала након пада, и шта још, јасно ти је показао да не верује у оно како данас ви учите кроз Теорију еволуције. 

[Благовесник]

пре 3 минута, Justin Waters рече

Nije dozvolio, nego stvorio. 

Благословио, боље рећи, али не да је од почетка била Његова воља  да то што је створио умре. 

[cloudking]

пре 3 минута, Благовесник рече

Благословио, боље рећи, али не да је од почетка била Његова воља  да то што је створио умре. 

Mora da je zato lavu dizajnirao celjusti... da moze da stane pred antilopu i da im se zajedno dive koliko su lepi, beli i ostri...

[Благовесник]

пре 12 минута, Justin Waters рече

Nije dozvolio, nego stvorio. 

Да вудем потпуно јасан: створио за бесмртност, али са потенцијалом да се може вратити и у небиће, јер природи одвојеној од Бога суштински није могуће вечно животи ван заједнице са Богом,  но, са способностима и начином живота који јој омогућава опстанак док се Богу не врати тј. не принесе и не започне нови начин живота.

[grigorije22]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Реци ми да ли си сагрешио ти или твоји родитељи па те је Бог лишио умне светлости? Мада није за чуђење твојој интелигенцији кад се узме у обзир ко су ти били учитељи...

Василије, Homiliae in hexaemeron, 2, 2: „Али изопачитељи (фалсификатори) истине, они који не вежбају свој ум у томе да следи Писмо, већ према сопственом нахођењу (вољи) изврћу његов смисао“ - Ἀλλ' οἱ παραχαράκται τῆς ἀληθείας, οἱ οὐχὶ τῇ Γραφῇ τὸν ἑαυτῶν νοῦν ἀκολουθεῖν ἐκδιδάσκοντες, ἀλλὰ πρὸς τὸ οἰκεῖον βούλημα τὴν διάνοιαν τῶν Γραφῶν διαστρέφοντες... Ове речи се односе на тебе и твоје компањоне.

Василије, hex. 1, 5: „А кад је дошао час да у биће пређе и овај свет, најпре као школа и училиште људских душа, а затим као прикладно пребивалиште свега онога што уопште настаје и пропада, као основа свега створен је ток времена који је прирођен свету и животињама и биљу које је на њему; ток који непрекидно хита и протиче покрај њих и нигде нема краја његовом путу“. ὅτε δὲ ἔδει λοιπὸν καὶ τὸν κόσμον τοῦτον ἐπεισαχθῆναι τοῖς οὖσι, προηγουμένως μὲν διδασκαλεῖον καὶ παιδευτήριον τῶν ἀνθρωπίνων ψυχῶν· ἔπειτα μέντοι καὶ ἁπαξαπλῶς πάντων τῶν ἐν γενέσει καὶ φθορᾷ ἐπιτήδειον ἐνδιαίτημα. Συμφυὴς ἄρα τῷ κόσμῳ, καὶ τοῖς ἐν αὐτῷ ζῴοις τε καὶ φυτοῖς, ἡ τοῦ χρόνου διέξοδος ὑπέστη, ἐπειγομένη ἀεὶ καὶ παραρρέουσα, καὶ μηδαμοῦ παυομένη τοῦ δρόμου.

Ово је сасвим јасан текст. Шарлатан га самовољно изопачава и вели: „Kaдa Св. Василије каже да је ово вежбалиште, овај свет,  не мисли да је била Божја воља да у том свету буде смрти и патње! Смрт је последица, али сада морамо кроз страдање и патњу вежбати тј. образовати се кроз подвиг“. Овај свет (κόσμον τοῦτον) је овај свет. То Вас наглашава јер су божанско порекло овог света негирали манихејци, гностици и Благовесникови партизани. Не каже да је Бог створио претходно неки други свет, него је „дошао час да у биће пређе и овај свет“, не неки другачији. Овај свет је прикладно станиште свега што је у настајању и пропадању (πάντων τῶν ἐν γενέσει καὶ φθορᾷ), дакле смртних бића која су таква по природи, па је стога јасно зашто је на почетку Бог дао заповест живим бићима да се размножавају. Јер кад се не би размножавали, већ са првом генерацијом би изумрли. Овом свету је прирођен (συμφυής) - урођен, нужна природна карактеристика, јер кад би му се одузела, тада овај свет не би био препознатљив - ток времена (τοῦ χρόνου διέξοδος), и временост је категорија која се односи на животиње и биљке (ζῴοις τε καὶ φυτοῖς), јер наиме, захваљујући времену жива бића настају и нестају кроз промене. Времена пак нема у Алисином свету који ови измишљају, борећи се дрско и глупачки против Творца овог света! Неко мора бити толико ретардиран па да овај Вас текст прочита супротно.

Већ сам наводио из Вас, да је што користи, јер ови мрзитељи Божијег створења, неће да се уче од „телесног“ Василија, него би да га уче, текст из hex. 9, 1: „Познајем правила алегорије, иако их нисам ја пронашао, већ сам на њих наилазио читајући оно што су други писали. Они који не прихватају општа и уобичајена значења текста (τὰς κοινὰς τῶν γεγραμμένων ἐννοίας), веле да вода није вода, већ неко друго суштаство, па растиње и рибе тумаче по сопственом нахођењу, а постанак гмизаваца и звери објашњавају окрећући се властитом домишљању (ἐπὶ τὰς οἰκείας ὑπονοίας παρατρέψαντες ἐξηγοῦνται), као што тумачи снова, оно што је неко у сну видео, објашњавају према властитом науму. Кад ја чујем реч трава, имам на уму траву (Ἐγὼ δὲ χόρτον ἀκούσας, χόρτον νοῶ); или кад чујем растињеили риба или звер или стока, све то како је речено, тако и примам. Јер се не стидим јеванђеља (γὰρ οὐκ ἐπαισχύνομαι τὸ εὐαγγέλιον)“.  

Дакле, Благовесник нека наставља да созерцава духовно силовање жена, а могао би то да си олакша гледањем неког порнића.

Наставља „телесни и недуховни“ Василије у истом параграфу: „Чини ми се да има неких који то нису схватили, те су, вођени властитом памећу, узели на себе да ономе што је у Писму речено придодају некакву тобожњу озбиљност, наводећи низ извештачених доказа и алегоријских тумачења. Али то би значило чинити себе мудријим (τοῦτό ἐστιν ἑαυτὸν σοφώτερον ποιοῦντος) од речи Светога Духа, и под видом тумачења, уводити властита схватања. Према томе, схватаћемо текст онако како је написан (ὡς γέγραπται)“. Овиме је Вас објасни и зашто Ава не може да ове самозаљубљенике у своје фантазије окрене здравој науци, јер су они паметнији и од Духа Светога! Ко је онда тај Ава или телесномудрујући Василије?

Наставља, 9, 2: „Замисли како реч Божија прониче кроз твар; па како је тада започела тако је и сада делатна и доспева до свог крајњег циља, све док се саздавање васељене не оконча“. Божија сила прониче овај свет, не неки други, од почетка стварања па све до окончања дана овог света. Затим: „тако и природа бића, покренута једанпут заповешћу Божијом, која се равномерно распростире кроз настајање и пропадање (ἐν τῇ γενέσει καὶ φθορᾷ) творевине, може да очува животињске врсте кроз непрекидно прејемство њихове узајамне истоветности, све док не доспеју до свога испуњења“. Дакле, смртне животиње одржавају своју врсту кроз размножавање иза кога стоји механизам покренут заповешћу Божијом. Јер, „Остала је та заповест унутар земље, и ова не престаје да служи своме Творцу“.

Тако смо дошли и до круцијалног текста који побија ове непријатеље Божијег створења, а налази се у 9, 3: „И тако је свака од животиња попримила својства властите природе онога часа кад је саздана (Ὁμοῦ τε γὰρ ἐκτίσθη ἕκαστον, καὶ συνεπηγάγετο ἑαυτῷ τῆς φύσεως τὸ ἰδίωμα). Заједно са лавом настала је и његова јарост (Συναπεγεννήθη ὁ θυμὸς τῷ λέοντι), самотност његова живота, као и недружевност према једноплеменицима. Јер он, због своје урођене (ἐκ φύσεως) гордељивости, као какав господар бесловесних животиња, не може трпети друге који су му равни по части. Па ни јучерашње хране неће јести (Ὅς γε οὐδὲ χθιζὴν τροφὴν προσίεται), нити се изнова враћа на телесне остатке свога плена. Природа га је обдарила (ἡ φύσις ἐνέθηκεν) тако силовитим органима гласања, да је у стању да многе животиње, које су хитрије од њега, улови само својим рикањем“. Дакле, Бог је створио ове животиње са овим својстима, а не неке анђеоске животиње, а оне су смртне по природи и по својој природи имају урођена својства, па тако лав има гнев са устројством своје природе и страст за ловом да би се хранио месом. Зато нека одступе од нас ови новојављени манихејци и нека за свој грош паметују и уче Бога како је требало да створи бољи свет од овога!   

У hex. 9, 3: „Колико ми је само времена потребно да поменем и опишем сва чудесна дела овог Украситеља света? Рецимо и ми заједно са пророком: Како се умножише дела Твоја, Господе! Све си премудро створио! (Ὡς ἐμεγαλύνθη τὰ ἔργα σου, Κύριε· πάντα ἐν σοφίᾳ ἐποίησας)“. И ово је као закључак изрекао пошто је побројао мноштво животиња које се међусобно убијају.

Борба за опстанак је почела са стварањем, hex. 9, 4: „Све ово показује да природа свих живих бића није примила никакав наук, па ипак, ништа међу њима није без реда и поретка, већ све на себи носи трагове мудрости Творца, и собом сведочи да све што је саздано способно је да се стара о своме опстанку (πρὸς τὴν φυλακὴν τῆς οἰκείας αὐτῶν σωτηρίας παρήχθη)“. Нигде Вас неће рећи како животиње нису створене са урођеним им својствима, која би накнадно добиле, или која би се упалила после пада човека. Такве фантазмагоријске митове у Вас нећемо наћи.

Исто: „Шта ће на то рећи они који, не само да не љубе Господа Који их је створио и Који их храни, него и пријатељство стичу са онима који неправедно говоре против Бога, и за истом трпезом са њима седе, те једући храну коју им је Бог дао слушају свакојаке хуле на Онога Који их храни? 9, 5: Вратимо се посматрању творевине. Оне животиње које се лакше дају уловити и појести, те се више и множе“. Ми смо пак присиљени овде да слушамо хуле Благовесника и осталих на Творца и Хранитеља свих живих бића!

У hex. 9, 5: „Творац ништа сувишно није придодао, нити је тело лишио ичега што му је нужно. Месождере је снабдео оштрим зубима (Τοῖς σαρκοφάγοις ζῴοις ὀξεῖς τοὺς ὀδόντας ἐνήρμοσε): такви су им били потребни због врсте хране коју једу“. Даље: „И нека нико не оптужује Творца због тога што је у наш живот увео отровнице и опасне и непријатељске животиње. Онда би, наиме, требало оптужити и васпитача који распуштене младе доводи у ред, и који батинама и шибама спутава њихову необузданост. 9, 6: Звериње је, наиме, доказ вере. Верујеш ли Господу? На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. Кроз веру, дакле, имаш власт да стајеш на змије и на шкорпије. Или, зар не видиш како је Павле бацио суво грање на ватру, и змија му ничим није наудила, јер светитељ беше испуњен вером?“.

Овиме се вратисмо на почетак дискурса и можемо да разумемо зашто Василије овај свет назива вежбалиштем, а опасне по наш живот животиње увео је у свет Творац (ἐπεισήγαγεν, што је 3. лице једнине аориста индикатива актива од глагола ἐπεισάγω, увести), а не ђаво или човек.

Kopiram i stavljam u Word. Ovo dokazje da bi da je danas ziv Sveti Vasilije Veliki bez problema prihvatio modernu nauku. Koliko je jos otaca imalo ovakav rezon kao on? Jel Sv. Vasilije pominje negde i tumaci covekov pad? Izuzetno je bitan ovaj stih apostla Pavla, jer mnogi oci su na njemu bazirali stav da priroda nije umirala pre covekovog pada. Ovo je kljucno da se tvar pokori tastini. 

Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.“ (Рим 8, 19-22).

[Justin Waters]

пре 3 минута, Благовесник рече

Благословио, боље рећи, али не да је од почетка била Његова воља  да то што је створио умре. 

Ne znam kako vam uspjeva ukomponovati u vjeru da svemoguce Bice ima nesto po volji, a to se ne ostvari?

 

[grigorije22]

пре 9 минута, Благовесник рече

И теби, објаснивши ти ЗАШТО је то рађање и пропадање, коњ наслеђује коња, лав – лава, орао – орла, и свака животиња која се чува у својим наследницима траје до краја света, да би природа опстала, а не нестала након пада, и шта још, јасно ти је показао да не верује у оно како данас ви учите кроз Теорију еволуције. 

Ali cekaj zar ti nisi ranije pisao kako se krvni sudovi i nervi nisu pojavili odjednom? Sta to konkretno znaci?  Kada govorimo o Crkvenom predanju tu spada i ovaj tekst od Svetog Vasilija Velikog koji je Djurovic postavio, a koji se ne slaze sa drugim ocima.

[Благовесник]

пре 2 минута, Justin Waters рече

Ne znam kako vam uspjeva ukomponovati u vjeru da svemoguce Bice ima nesto po volji, a to se ne ostvari?

 

Зато што слобода подразумева љубав, а љубав слободу, слободни избор тј. испуњење Божје воље почива на слободном пристанку другог тј. творевине тј. човека и природе, јер Бог не жели робове већ синове.