Наш опит молитве...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Deljivi smo od Boga to su dve volje dve zelje dve svesti.

Molimo se i kroz molitvu razgovaramo sa Sveznajucim jer mi stvoreni i deljivi od Njega imamo tu potrebu kao deca prema roditeljima.

Najlepse molitve su po meni one kroz Ljubav Njegovu Svetu koje ne traze svoju volju vec je podredjuju Sveznajucem i dozvoljavaju da se On useli u Um Srce I Dushu, jer velika je glad za znanjem i ljubavlju u coveku.

Dovoljno mi je bilo jednom da naucim nesto od Boga preko Svetog Pisma i nikad vise nisam pozeleo da to ne uradim ponovo. Sjajno je Bozje znanje sjajna je i Njegova Ljubav koja dozvoljava da svi podjednako znamo.

Postajemo sveznajuci.

[Гром]

  On 29. 4. 2013. at 18:56, Odahviing рече

Prvo ne znam da li sam "pogodio" podforum, tj da li sam postavio pitanje na pravom mesu, ako nisam molio bi administraciju da premesti temu tamo gde joj je mesto.

 

Našto sam danas razmišljao i nekako stigao do teme ove teme. I nešto mi nije bilo jasno.

Pošto je Bog po verovanju, savršen, zveznajući, prosto sve naj, naj. On zna i šta ko želi i koliko mu je ko odan. Sad mene zanim čemu molitva ukoliko kao što sam napisao, zna šta želimo, zna čemu ćemo se moliti i pre nego što počnemo. A sa druge strane zna koliko mu je ko odan, jer je sveznajuć. Zna ko se drži njegove reči a ko ne.

Ukoliko sve to zna, meni se po logici čini da je nepotrebno da se molitva izgovara, jer kao što rekoh on već sve to zna, molili se mi ili ne.

E sad voleo bih da čujem vaše mišljenje o ovome, možda (vrlo verovatno) da sam negde usput u razmišljanju pogrešio, pa ako jesam ispravite me

Богу није потребна наша молитва, али је зато потребна нама. Када разумемо начин на који се одређује судбина ми видимо да смо ми сами главни кројачи исте. Јер Бог у више наврата у Св. Писму, преко пророка, напомиње да су наше мисли те које одређују нашу судбину. Кроз молитву се ми од једног надувеног човека који се подиже изнад самога Бога трансформишемо у пониженог који је мањи од Господа Бога. Мењамо свој карактер па са њим и своје мисли. У којем ће се правцу мењати свет одређује потреба а у молитви ми изражавамо ту потребу. Је осећања која доносе мисли су језик који разуме Св. Дух, А та осећања су граза за судбину која је у надлежности Св. Духа. Током молитве ми имамо другачија осећања и она постају једна нова, боља грађа, од које ће наша судбина бити сачињена. Ми целог дана производимо разна осећања и тако утичемо на судбину, Зато Бог зна шта то нама треба, јер смо ми то рекли већ у току дана.Узалуд је трошити речи кад њих дух не чује, он чује само осећања.  Зато Христос каже да се не требамо молити многим речима као што чине незнабошци, него да се молимо духом. Јер осећања зависе од тога каквог смо духа,Дал смо радосни или тужни. Понизивши се у молитви пред богом ми стварамо услов да Господ почне у нама промену нашег духа кроз промену наших уверења и нашег доживљаја живота. Јер доживљај живота јенајвећи произвођач осећања у нама.

Надам се да се из овога види да наша молитва није потребна Богу већ нама самима.

[Јанко]

Управо тако, не треба Богу него нама. Како рече сам Господ:

".. а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати."Мт 6:32-33

Кроз молитву ми најпре улазимо у спознају оног што нам је суштински потребно, али оно што је веома битно за човека који није спознао себе и свој "унутрашњи живот" је изражавање и распознавање своје воље, коју би требало да уподобимо Његовој вољи (не зато што је он намћор који воли да га слушају, већ зато што је несравњиво паметнији. И ми у животу цитирамо и подражавамо ауторитете који су од нас паметнији и бољи, и тежимо да им се уподобимо док их не стигнеми и престигнемо. Но, они су људи и достижни су...). За неувежбаног човека ово се најпре одиграва кроз изговарање молитве наглас са усредсређивањем на изречено, док не научимо да сјединимо ум и вољу. Ум уме да "блуди", тј лута, бежи на разне стране, па често на крају не знамо шта смо оно хтели. Како се учимо, тако постајемо "фокусиранији", па нам молитва све чешће бива унутрашња на било ком месту где смо (кроз усредсређене мисли ка Богу, то је оно од ап. Павла "молите се непрестано").

Врхунац молитве је умно-срдачна молитва када сјединимо и ум и вољу, и спустимо га до срца (срце као духовни орган, мисли се на љубав која је одраз Бога у нама).

Дакле, није обавезно да је изговарамо, али као што атлетичар без тренинга не може да оствари било какав вредан резултат, тако ни онај ко се моли а није научио да усредсреди своје мисли кроз разговор са Богом неће имати користи од "унутрашње" молитве (тј изговарања молитве у себи), јер ће се само расипати.

Сад, овде има брдо финеса и потпитања која се отварају, а то у Православљу спада у домен духовног руковођења и нема универзалног рецепта него спрам сваког човека, јер сви смо различити.

[Иван Ивковић]

  On 8. 1. 2013. at 19:03, Драгана Милошевић рече

Имам често ноћне море управо кад прочитам молитвено правило. Како ?

Може бити искушење а може бити и случајност.

 

  On 6. 4. 2010. at 21:01, јер. Агапије рече

...и која Вам је омиљена молитва ?

 

Читам, мада имам "прилагодљиво" правило. Доста тога сам упамтио, што ми добро дође за вечерње молитве које у последње време најчешће изговарам док сам у покрету јер сам пред спавање толико уморан да се више пута десило да задремам стојећи. Од свих ми је несумњиво најдража Исусова молитва. Ни једну другу не доживљавам толико лично као њу.

[lab_man]

  On 31. 1. 2014. at 21:36, Иван ПТ рече

Може бити искушење а може бити и случајност.

 

 

 

 

Читам, мада имам "прилагодљиво" правило. Доста тога сам упамтио, што ми добро дође за вечерње молитве које у последње време најчешће изговарам док сам у покрету јер сам пред спавање толико уморан да се више пута десило да задремам стојећи. Од свих ми је несумњиво најдража Исусова молитва. Ни једну другу не доживљавам толико лично као њу.

Isto tako....Znam oba pravila gotovo napamet...Cesto je dvoljno da samo bacim pogled na molitvenik...Navikao sam na to i mislim da ne bih mogao da zaspim bez njega.

[Trifke]

  On 8. 1. 2013. at 19:03, Драгана Милошевић рече

Имам често ноћне море управо кад прочитам молитвено правило. Како ?

Ocigledno da to smeta nekome!

[Inner Truth]

Jedno vreme u životu sam koristio molitvenik i čitao sam molitve i pre i posle jela,  pre i posle spavanja. Onda sam dugo izgovarao molitvu gospodnju svako veče sve dok ne zaspim. Unazad neko vreme budem obično jako umoran tako da zaspim u roku od odmah, pa onda izgovaram Oče naš kada sam u nekakvoj vrsti nemira. Molitva "Isuse Hriste Sine Božiji pomiluj me grešnog " mi trenutno popravi raspoloženje. U dugim šetnjama izgovaram spontane molitve srca,i tada razovaram sa Bogom, molim ga za svoje potrebe, za druge ljude, koji su mi na srcu, zahvaljujem mu često za sve ono što mi je dao, za snagu za sve ono što treba da uradim,i drugo.  

[Иван Ивковић]

"...Осећам да ми зима..."
 Шалим се...

 

Ако је реч о осећањима за време молитве рекао бих да их могу поделити на две групе:

 

1) осећај пролазног света, притешњеност између времена и простора

2) осећај као да мирујем у води која мирује, без времена, осећај да сам створена и несавршена природа, заливена и осунчана биљка...

 

Кажу оци да је паметније не обазирати се на осећања, што и поткрепљују многим примерима. Дакле, осећања долазе и одлазе али се трудим да их не испитујем много.

[Maja Trifunovic]

molitva ide iz srca..smirenog,kada je javi u srcu ona protice...Gospode Isuse Hriste,Sine i Logose Bozji,pomiluj me gresnog...

[Панарет]

 

Обавезно јутарње и вечерње молитве и још неке придодам, али то се мења. Мислим да је молитвено правило важно као темељ да се колико-толико постојано држимо Христа у свакодневном животу. Иначе, омиљена ми је Исусова молитва и њом се молим када сам сам, у разним ситуацијама- у бусу, док ходам, чекам некога...Мој исповедник каже да је могуће молити се Исусовом молитвом и док разговарамо с неким, али је то не чиним, немам довољно јаке душевне силе

[Volim_Sina_Bozjeg]

Molim se Isusovom molitvom ... verujte ili ne postala je neraskidiv deo moje ličnosti.

 

Tu molitvu doživljavam tako ,što je ja prolazni upućujem Neprolaznom gde se nadam da će večno ostati.

[Trifke]

Isusovu molitvu nalazimo u Novom Zavetu. Secam se slepca koji je vikao:Isuse sine Davidov pomiluj me. Rec pomiluj me je puno bogatija u grckom nego kod nas u srpskom, mada i kod nas ima tu notu mazenja ili neznosti roditelje prema deci. Dakle ona ima i znacenje smirenosti pred Bogom kada trazimo milost jer smo spoznali svoju gresnost a i kao deca trazimo jedan intimniji odnos sa Njim.

 

Presveta Bogorodice spasi nas. U crkvi se Presveta smatra najbrzom i najvecom posrednicom za sve nas i cak i kada se molimo ili slavimo nekog svetitelja i onda pominjemo Bogorodicu jer je ona predvodnik svih posrednika. Ne treba se cuditi ovome spasi nas. Kada neko nekoga izvuce iz nabujale reke mi kazemo spasio ga je ili kada neko posreduje kod vlasti pa izvuce nekoga iz zatvora mi takodje kazemo spasio ga je. Tako i od Bogorodice trazimo da nas spasi.

[Inspektor]

Помоз Бог!
Како да се помолим Богу кад нисам у своме дому?

Занима ме још нешто.Да ли укућани требају да знају да се ја молим?Често се дешавало да ми упадну у собу и помету ме,а ја не знам зашто се направим као да нешто друго радим.
Некада соба где је икона буде заузета,има ли други начин да се помолим?За прво и  последње питање мислим на молитву ујутру и увече.

[Иван Ивковић]

  On 18. 2. 2014. at 13:42, Inspektor рече

Помоз Бог!

Како да се помолим Богу кад нисам у своме дому?

Занима ме још нешто.Да ли укућани требају да знају да се ја молим?Често се дешавало да ми упадну у собу и помету ме,а ја не знам зашто се направим као да нешто друго радим.Некада соба где је икона буде заузета,има ли други начин да се помолим?За прво и  последње питање мислим на молитву ујутру и увече.

Бог ти помогао. Има много лепих и корисних ствари написаних о молитви. Најпре је битно да имаш у виду огроман значај молитве а и шта тај појам подразумева. Молитва није само стајање пред иконом и читање текста већ молитвена тежња да се сјединимо са Богом. Она може да се огледа у свакој нашој умној и физичкој активности. Што се молитвеног обраћања тиче Богу можеш да се обраћаш увек, као што се да закључити из горе наведених поука. Кад ниси у свом дому можеш исто користити молитвеник, а још боље ако знаш молитвено правило напамет. Можеш користити и бројанице, а можеш и без свега тога, најпростије, својим речима...

Мислим да укућани треба да знају колико се молиш али не морају знати колико се молиш (опет кажем - молитва се не ограничава само оним што обично зовемо молитвеним правилом) јер ће често негодовати ако до сада нису живели у вери. И ја сам имао слична искуства са родитељима, као и многи други, сигуран сам. Моје мишљење је да треба родитељима јасно али не наметљиво да ставиш до знања колико ти значи живот у вери... Моја је да забравим врата кад вршим молитвено правило и тако остаје док не завршим, једино прекинем ако баш буде нешто хитно али то се дешава ретко. Ако је соба у којој се обично молиш тренутно заузета ти сачекај или се помоли у некој другој соби... Поделио сам са тобом нека своја искуства и мишљења али најбоље је да о томе попричаш са својим парохијским свештеником.

[Inspektor]

Оче наш користим као јутарњу,а Богородице Дјево као вечерњу молитву?Да ли може тако и коју ви користите?
После молитве ја се молим мало својим речима да ли и то може?