Наш опит молитве...

[antics]

Де, де, брате, оде ти далеко. Исусова молитва је и у Писму посведочена. И нема молитве изван Цркве, а Цркве нема осим у заједници.

Сличну дилему сам имао и ја, да ти право кажем. И знаш како сам решио? Никако. Молитва ју је решила. Препусти се молитви, разгоревај је, и видећеш како ће све да изађе чисто и јасно.

Па сам мислио да сам много паметан и много знавен, и дуго сам се молио: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас (и то без благослова - ево, јавно исповедам). Међутим, онда сам схватио да уствари то само хоћу да своју греховност сакријем у маси и да се покажем велики - као ја се молим за друге, а не за себе. ЦВРЦ - ако смем тако да кажем. Не - помилуј ме, јер ја сам свенајгрешнији. Ако се мени смилује, па како да не помилује оне које волим? Ако се мени смилује, нема коме да се не смилује. Молећи се за милост мени - најгрешнијем црву, а не човеку, молим се за свакога, јер нема грешника као што сам ја. А Он ми даје, те смем да зазовем Име Његово, јер нема већем Имена по коме се спасавамо.

И да не заборавим:

Κύριε Ἰησοῦ Χριστέ, Υἱὲ τοῦ Θεοῦ, ἐλέησόν με τὸν ἁμaρτωλόν.

Lord Jesus Christ, Son of God, have mercy on me, the sinner

[Анастасија]

sto se mene tice, ovo je molitva monaska(isihasticka) i nije liturgijska, ovde se molimo samo za sebe, a ne za zajednicu. to sto je starac porfirije rekao da kad kazemo: pomiluj me, to se automastki odnosti i na druge je samo pokusaj da se molitvi da liturgijski karakter.

cilj ove molitve je da se dozive neka uzvisena stanja kroz prizivanje imena gospodnjeg i priznavanjem svoje nemoralnosti, jer cenim da se ovde gresnost posmatra kroz prizmu etike, i da se i najboljem slucaju dospe u ono stanje kao kad su apostoli videli tavorsku svetlost.

s druge strane, isusova, tj gospodnja molitva, je liturgijska jer kazemo:

Оче наш, који си на Небесима

Да се свети име Твоје

Да дође Царство Твоје

Да буде Воља Твоја

И на земљи као што је на Небесима

Хлеб наш насушни дај нам данас

И опрости нам дугове наше

Као што и ми опраштамо дужницима својим

И не уведи нас у искушења

Но избави нас од злога.

ovde se mi molimo kao zajednica i za zajednicu. ne kazemo hleb nas nasusni daj mi danas, pa tu podrazumevamo i ostale...

a ima i ono: presveta bogorodice spasi nas. to tek ne razumem. nas spasitelj je isus hristos a ne bogorodica, ona je vrata kroz koja je dosao spasitelj, ali ne spasava ona. ovo je posledica posmatranja spasenja kao nekog umilostivljena nemilostivog boga, pa ga kao ona treba umilostivi i spasi nas.

Isusova molitva niti može niti zamenjuje Liturgiju niti joj je to cilj.Da, ponekad čovek i treba da se moli za sebe , kad je sam sa sobom a kroz Isusovu molitvu može i da se moli za druge, pominjući ga u toj molitvi.Ne znam odkud ti to da je cilj molitve da se dožive uzvišena stanja.Cilj je baš ono za šta se molimo, da nas Bog pomiluje, ne zato što smo nemoralni( pojam nemoralnosti u hrišćanstvu je diskutabilan), već jednostavno što smo grešni.I šta je problem u tome?

Presveta Bogorodice spasi nas.Valjda je svakom jasno da se Ona moli Bogu za nas i da kroz Njega molitvama može da izmoli od Bogada nas pomiluje.

[milan.]

...

Isusova molitva niti može niti zamenjuje Liturgiju niti joj je to cilj.

- nisam rekao da joj je cilj da zameni liturgiju(mada nekiima i jeste), vec sam rekao da nije liturgijska, tj nije molitva zajednice, ili molitva za zajednicu.

Da, ponekad čovek i treba da se moli za sebe , kad je sam sa sobom a kroz Isusovu molitvu može i da se moli za druge, pominjući ga u toj molitvi.

-naravno, i ja ako imam neki licni problem, ja se pomolim bogu za pomoc. li ovde ne navodimo ono za sta se molimo, vec samo trazimo da nam se smiluje, onda to znaci da se molimo za spasenje. a po meni je nehrisacanski moliti se samo za svoje spasenje. bilo mi mi lepse da kazemo: smiluj nam se...

Ne znam odkud ti to da je cilj molitve da se dožive uzvišena stanja.

- pa ne znas jer nisi citala asketsko-isihasticku literaturu...

Cilj je baš ono za šta se molimo, da nas Bog pomiluje, ne zato što smo nemoralni( pojam nemoralnosti u hrišćanstvu je diskutabilan), već jednostavno što smo grešni.I šta je problem u tome?

--pa problem je sto se stice utisak da se do spasenja dolazio tako sto molitvom umilostrivljavamo boga, mi smo gresni smiluj nam se... nama se bog vec smilovao, poslao svog sina da nas spase, na nama je da li zelimo zajednicu sa njim ili ne zelimo... a sto se tice gresnosti, cisto sumnjam da se ovde radi o gresnosti u smislu smrtnosti. reko bih da se radi o tome: mi smo losi ljudi, ali ti nas primi u carstvo... to je spasenje po nekom principu moralnosti, ma koliko ona bila diskuutabilna.

Presveta Bogorodice spasi nas.Valjda je svakom jasno da se Ona moli Bogu za nas i da kroz Njega molitvama može da izmoli od Bogada nas pomiluje.

-ona bi bilo bolje da kazemo: moli boga za nas.

spasitelju se molimo da nas spasi,jer spasava spasitelj, a ne bogorodica.

[Анастасија]

-naravno, i ja ako imam neki licni problem, ja se pomolim bogu za pomoc. li ovde ne navodimo ono za sta se molimo, vec samo trazimo da nam se smiluje, onda to znaci da se molimo za spasenje. a po meni je nehrisacanski moliti se samo za svoje spasenje. bilo mi mi lepse da kazemo: smiluj nam se...

Naravno da se molimo za spasenje.Nije li to cilj, spasenje? U odnosu na to sve ostalo na svetu je mizerno i prolazno.I logično da ćemo da se prvenstveno molimo za sopstveno spasenje.Ili ćemo da se prvo molimo za tuđe, a nas ko šiša? I pnavljam Isusovom molitvom se molimo i za sebe i za druge.Jednostavno.

- pa ne znas jer nisi citala asketsko-isihasticku literaturu...

O, pa baš sam čitala.Pročitala sam svašta,ali sam usvojila ono što smatram najkorisnije i najlogičnije.Isusova molitva je molitva ne za uzvišena stanje. nije magijska i ko to očekuje od nje u velikoj je zabludi.To je molitva u kojoj želimo i tražimo od Boga da se spasimo.Jednostavno opet.

-pa problem je sto se stice utisak da se do spasenja dolazio tako sto molitvom umilostrivljavamo boga, mi smo gresni smiluj nam se... nama se bog vec smilovao, poslao svog sina da nas spase, na nama je da li zelimo zajednicu sa njim ili ne zelimo... a sto se tice gresnosti, cisto sumnjam da se ovde radi o gresnosti u smislu smrtnosti. reko bih da se radi o tome: mi smo losi ljudi, ali ti nas primi u carstvo... to je spasenje po nekom principu moralnosti, ma koliko ona bila diskuutabilna

Ako nam se smilovao i mi ništa više ne trebamo da radimo, jer smo već umilostivljeno spašeni onda i ne treba da se molimo. uopšte .Šta će nam to.U molitvi se radi o spasenju, o večnom životu, i Boge sam je rekao da se molimo u svakoj prilici,neprestano Večni život, malo li je?.Veze nema sa moralnošću.Mnogo više i mnogo dublje je od puke moralnosti.

-ona bi bilo bolje da kazemo: moli boga za nas.

Znaš kako, ako neko se moli i smatra da je Ona ta koja spasava u zabludi je naravno,ali mislim da vernici znaju Ko je Taj koji spasava i zašto se na taj način molimo Bogorodici.

Izvini antiks neću više, ali morala sam na ovo da odgovorim

[obi-wan]

Naravno da je u pitanju liturgijska molitva, jer u Crkvi druge i ne postoje...

[Михајло]

поента је да се молимо по читав дан...да док читамо, радимо, цртамо...имамо молитву у срцу.

Тако да је смешно причати о начину како се молитва врши...

стојећи..клечећи...дубећи на глави..

[antics]

поента је да се молимо по читав дан...да док читамо, радимо, цртамо...имамо молитву у срцу.

Тако да је смешно причати о начину како се молитва врши...

стојећи..клечећи...дубећи на глави..

Или, како је то лепо рекао свети Николај Велимировић: Бадава уста пуна молитве, ако је срце празно.

[kragujevac]

Pokajni kanon Sv.Jefrema Sirina, kad god mi je tesko i iskusenja je mnogo, lako ocisti srce i um.

[Srdjan Kotur]

Da li neko oseti da je molitva više za one koji ne mogu sami kroz život?

Da li se neko oseti patetično? Snishodljivo? Kao slabić, kao manje muško? Javi li vam se nekad misao "ljubav-fuj"...?

[Драшко]

Da li se neko oseti patetično? Snishodljivo? Kao slabić, kao manje muško? Javi li vam se nekad misao "ljubav-fuj"...?

ово ми се "јавља" ал ван молитве углавном .mislise.  (добро то је други проблем)

хм.... у молитви

 

па човек се не осећа увек исто шта год да ради, ниједан дан на послу није исти, ниједно буђење није исто, тако ниједна молитва (макар се понављало правило сваки дан) није иста

 

буде свега

 

најлепше се осећам кад се молим из срца, искрено, баш онако како желим, то обично кад ми дође до гуше 

[Candy Butcher]

ја кад се дуго молим осећам као да ме неко гледа, али осећам тугу кад видам моја (не)дела за која се кајем, кад све видим ша сам рекао и урадио, ееееееее шта би дао да ми је тај осећај цео дан поготово онда кад планем на мог ближњег tuzansmajli8904   

[Johanes de Silencio]

Da li se neko oseti patetično? Snishodljivo? Kao slabić, kao manje muško? Javi li vam se nekad misao "ljubav-fuj"...?

 

 

То је нормално сасвим, део борбе и фаза која се мора проћи код оних који се уче молитви.

 

За те осећаје су помало кривеи наше савремене књиге о молитви, које су поприлично лоше написане. Наравно, не само оне.

Код отаца пустињака (као људи који су највеће време свог живота и дана посвећивали уметности молитве) тога нема, већ је у питању мушка борба са самим собом и са помислима. Крвава борба - како они кажу.

 

Молитва се треба ослободити од сентименталности, а поготово од мекуштва и осталог. Треба да буде мужаствена, малтене ратничка.

Умиљење од благодати је нешто сасвим друго, па тиме и љубав која је благодатна бива нешто сасвим другачије од љубави која је природни сентимент.

[JESSY]

никада током молитве нисам имала ниједно слично осећање.....па и на самом почетку....а нарочито мислим, кад се неко моли Богу , да је верник и да му овако нешто не пада на памет....напротив....из свег срца и душе Му се молиш, желиш његову помоћ јер знаш да си без Њега ништа, и да ти само Он може помоћи...желиш да осетиш Његово присуство , да чује твоје молитве и да их услиши...

оно што мене мучи то је расејана молитва....и што више желим да се ту поправим, све мање успевам....али сам ипак упорна....знам да ће Милостиви Бог и то примити...

дакле, молитва треба да буде наше дисање....

а што се тиче љубави, посети теме о љубави на форуму....помоћи ће ти....

не бих желела да окарактеришем људе који мисле о љубави - фуј....

љубав је суштина нашег живота и без ње је немогуће живети...и треба је непрестано исказивати , показивати и ширити....

значи формула гласи: ЉУБАВ + МОЛИТВА = ЖИВОТ

[Srdjan Kotur]

Молитва се треба ослободити од сентименталности, а поготово од мекуштва и осталог. Треба да буде мужаствена, малтене ратничка.

Imaš li neko uputstvo?

[Grizzly Adams]

Необично питање. Нисам никада имао такав доживљај, али рекао бих да је решење да молитву доживиш као "службу". На пример, као свештеник који служи у храму, свакако не изгледа патетично и као "слабић" већ достојанствено и мужевно. Молитва није "замољавање" већ пре свега служба.