Жељко Ињац: Црква гори Амфилохије се чешља!

[Милан Ракић]

Игуману манастира Подмаине код Будве, оцу Рафаилу Бољевићу, се мора признати да има талента за маркетинг. Неколико видео записа на Јутјубу  на којима калуђер црногорске митрополије држи беседе, са прегледом од преко 100000 јасно сведоче у прилог томе да игуману Рафаилу не фали талента да изазове пажњу. 

На страну наши религиозно необразовани новинари, разна атеистичка удружења и остали промотери секуларизма, који су једва дочекали овакве беседе да би критикиовали и омаловажавали Цркву. Проблем ових „антипокемонских“ беседа је што се обраћају сујеверном и секташком менталитету појединаца у цркви, а не целокупној цркви. Можда је игуман Рафаило желео да буде духовит или да привуче пажњу, но последица је јачање параноичног и секташког менталитета обичних верника које после оваквих беседа могу „покемони“ као „демони“ и да плаше. Уместо тога би монаси и свештеници СПЦ морали да лече чланове цркве од претераних и непотребних страхова од којекаквих глупих измишљотина „новог доба“. 

Нажалост, већи део беседништва СПЦ клирика је или извештачено понављање фраза или пак неспретан покушај да се нешто критикује што би клинци рекли „хејтерски“. Уместо да нагласак буде на афирмацији врлина и вредности које чува и негује наша црква, беседници настоје да добију јефтине поене критикујући неке појаве, често и небитне. Суштина хришћанске беседе је увек била афирмативна, увек позитивна, са јасним одређењем и према оном „негативном“. Но за афирмативно беседништво је потребно евхаристијска и литургијска емоција, емоција битија, како је то говорио православни мислилац Жарко Видовић, по коме, насупрот овој афирмативној емоцији стоји критизерство као одраз кризе духа.

„Критика свега постојећег“ као дијалектика и хегелијанство је постала стилско обележје нашег интелектуалног миљеа али и црквених беседа и мишљења. Дух роптања као дух времена кроз став да „ништа не ваља“ се пројављује кроз медије али и кроз црквене беседе. Уместо афирмативне хришћанске беседе по угледу на апостоле и Христа који су из мртвила бесмисла подигли већ умируће Римско царство, добило смо клирике по угледу на западну метафизику и Хегела који рашчлањују и жигошу оно што им није по вољи. Овакве беседе формално личе на беседе хришћанских светитеља у оном делу где су они „разобличавали“ заблуде и погрешне моде, али су суштински другачијег духа – духа који је или равнодушан или критизерски. Апостоли и светитељи су светлели у свом друштву и времену јер су ширили веру, наду и љубав кроз дела и кроз беседе, док данас слушамо механичке и окамењене беседе филоване критиком и критизерством. Такво механичко и критичко беседништво одбија људе и само иде у прилог критике цркве као некакве окамењене и средњовековне институције која не иде у корак „са временом“.  

Посебна прича је то што ова интерпретација једне мобилне апликације („покемони“) није уопште теолошки исправна. Нинтендове видео игре, а касније и аниме у серијалима су безброј пута мање нападне и агресивне од већине видео игара које савремено човечанство упражњава. Покемони НИСУ демони ма колико калуђеру Рафаилу изгледало да јесу (или пак колико он покушавао да манипулише страхом од њих). То је једна сасвим непотребна мистификација виртуелних ликова и савремене технологије који јесу у суштини неозбиљна разбибрига. 

Тешко је окарактерисати свештеника Рафаила као неког ко не разуме савремени свет и појаве у њему. Пре ће бити да своје беседе свесно и намерно спушта на ниво приступачан збуњеном и секташком менталитету и на овај начин подилази зилотизму у цркву или што Свето писмо каже: „чеше по ушима“. Што ће рећи да Рафаило свесно и намерно прави спектакл у својим беседама подилазећи онима који се плаше „ђавоимане технологије“ и на тај начин их манипулативном техником на лак начин придобија. То су класичне мангупске форе „заплаши па контролиши“ којима у последње време често прибегавају клирици црногорско-приморске митрополије. 

Пре неколико дана митрополит и уједно архиепископ црногорски Амфилохије је оштро и нападно критиковао НАТО и Бајдена. Неупућени би рекли „глас српске савести“ је као некада старозаветни пророци грмећи проговорио кроз митрополита и осудио опако натовско зло. Прво што упада у очи да док је Црна гора била у процесу уласка у НАТО није било таквих „анатема“ а сад када је очигледно прекасно оне се испаљују са нападном жестином.

 

Но довољно је сетити се грчког сабора на Криту који се одиграо пре неколико месеци када је тај исти митрополит Афилохије потрчао пре свих да оде на Крит јер се уплашио да постоји могућност да СПЦ ипак одбије присуство на овом чудноватом сабору. Тако је практично ставио СПЦ у незгодан положај јер се он као један од архијереја већ отиснуо на сабор док су остали још увек разматали да ли да иду или не. Још жешћа његова мангупарија је његов наводни телефонски позив свим патријарсима православних цркава које су одбиле учешће на сабору на Криту.

Да би оправдао присуство СПЦ на сабору митрополит Амфилохије је изигравајући посредника телефоном звао патријархе цркава које нису дошле и које су донеле одлуку да неће доћи. Ово наводно телефонирање није имало никакве везе са реалношћу јер су Руска, Бугарска, Грузијска и Сиријска црква већ на својим највишим црквеним телима јасно и гласно рекли да не могу доћи под тим условима. То је било мангупско замазивање очију српској јавности да не види суштину – да је Амфилохије обичан грчки или натовски лобиста који ломи СПЦ која је већ пре тога донела одлуку да јој је тај и такав сабор неприхватљив. Он није био никакав посредник међу црквама јер је то било немогуће а и њега нико озбиљно није схватио. Само потпуно неупућени су могли помислити да ће он телефоном убедити неког патријарха да промени одлуку.

Када се узме у обзир које су све структуре утицале на припрему и одржавање сабора на Криту и да не мањка ни пара ни лобирања из НАТО структура поставља се питање чему то од пре неки дан привидно агресивно а у суштини лицемерно критизерство НАТО-а и Бајдена? Не би нас чудило на наредних дана из митрополије Црногорско-приморске дођу жестоке критике и анатеме геј параде или нечег таквога. Све да би се замаскирала срамота одласка на критски сабор којим је „ударен Русима нож у леђа“ са једне стране, али и срозан углед наше цркве у очима свих православаца оданих традицији којих има много и у Грчкој. Митрополит може у свом медијском манипулисању да анатемише и натовце и гејеве и покемоне, али ће срамота због понашања око „Крита“ ипак остати.  

Жељко Ињац, Видовдан

[Драшко]

19 minutes ago, Милан Ракић рече

Апостоли и светитељи су светлели у свом друштву и времену јер су ширили веру, наду и љубав кроз дела и кроз беседе,

Sad si me podsetio na jednu besedu o. Mihaila Arnauta, (znaš ga iz Sv Marka)

Parafraziraću " Za Boga smo uvek važni, čak i kada mislimo da smo niko i ništa, za Njega smo važni, kad budemo izašli pred Njega, videćemo koliko smo mu važni"

 

[Н И Н Е]

Жељко разочарао си ме овим текстом. Амфилохије ломи СПЦ...ајде...

26 minutes ago, Милан Ракић рече

Нажалост, већи део беседништва СПЦ клирика је или извештачено понављање фраза или пак неспретан покушај да се нешто критикује што би клинци рекли „хејтерски“. Уместо да нагласак буде на афирмацији врлина и вредности које чува и негује наша црква, беседници настоје да добију јефтине поене критикујући неке појаве, често и небитне.

Мени се чини да си у овом случају ти испао хејтер и скупљач јефтиних поена.

[Guest]

Koliko sam shvatio ovaj text je uperen ka Amfilohiju, tj. pokusaj da se diskredituje Mitropolit kao neko ko cini stetu SPC?

 

[Човек Жоја]

Јопе политика. Пффф...

[Кратос]

Igrica je samo indikator retardiranosti čovečanstva

[Славиша Буквић]

Два дана пред одлазак на Крит Амфилохије је добио на папиру од једног нашег епископа од Руса прогнозу озбиљну аналитички прогнозу шта ће бити на Криту.Не знам зашто му је овај то то дао када се зна ко је Амфилохије.И шта је урадио Амфилохије сам отишао на Крит и позвао наше да дођу.Када је већ отворено питање написаћу и то да сви свештеници и епископи његови вршњаци знају и чуде се како је он добио пасош још шездесетих година пре него што је одслужио војску.То нико други није добио ни Атанасије ни нико.Он је отишао у Грчку и јавно спалио југословенски пасош што Срби никада нису радили.Он никада није служио војску и то му је СФРЈ омогућила.И за епископа је изабран као грчки држављанин и добио је тек пасош СРЈ.Није се противи ни отцепљењу Црне горе и створио је услове за аутокефалну Цркцу -три епископа и богословска школа.Он је опасан човек.

 

[Човек Жоја]

[александар живаљев]

49 minutes ago, Милан Ракић рече

Све да би се замаскирала срамота одласка на критски сабор којим је „ударен Русима нож у леђа“ са једне стране, али и срозан углед наше цркве у очима свих православаца оданих традицији којих има много и у Грчкој. Митрополит може у свом медијском манипулисању да анатемише и натовце и гејеве и покемоне, али ће срамота због понашања око „Крита“ ипак остати.  

Жељко Ињац, Видовдан

Слажем се са овим закључком г. Ињца. Горка истина. Истина је и да су Руси у јануару у Шамбезију на Синаксису Предстојатеља одступили од свог става да инсистирају на усвајању документа о начину проглашења аутокефалије, што им се сад освећује по питању Украјине, јер су у потаји имали припремљен сусрет патријарха са папом. (Надам се да све неће изаћи на трајну штету украјинских предањских православаца, мученика нашег доба). А СПЦ је на Криту "капитулирала" по свим тачкама и довела у питање своје даље канонско јединство. Ипак ми је, најжалије, што је изневјерен, трезвен и, чинило се усгалашен став, Светог Архијерејског Сабора и Свештеног Кинота Свете Горе Атонске, пред Критски сабор.

[Milan Nikolic]

Ја сам чуо да је вечерас овај монах заједно са Амфилохијем обио манастирску касу и да су побегли.

[Славиша Буквић]

Да Милане Николићу треба све реалативизовати и исмејати и бити у вечном пубертету

[Milan Nikolic]

Не, треба све апсолутизовати и бити вечно надуван.

[АлександраВ]

треба бити вечно надуван у вечном пубертету

[Баба]

On 28.8.2016. at 23:37, Н И Н Е рече

Жељко разочарао си ме овим текстом. Амфилохије ломи СПЦ...ајде...

Мени се чини да си у овом случају ти испао хејтер и скупљач јефтиних поена.

Ео неки су још 2016. били разочарани мојим резоном о Амфилохију.

Ово сад ископавам само да подсетим да је прича много старија. Као и да демантујем ове будале који мисле да је то све због Вучића и ордена.

 

[Баба]

И кад Амфилохије буде патријарх и са Вучићем у добрим односима, опет ћу писати о њему исто.