Монаштво - историја православног монаштва

[Rašo]

СТАРАЦ ЈОВАН ЖУРАВСКИ
ТАЈНА ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ
Заборављени пут Истинског Богопознања - о унутрашњем Хришћанству

 

 

 

 

III

 

Разлика између Западног и Источног монаштва. У источном монаштву је скривена тајна краја

 

Слави васкрсења западно монаштво се устремило другим - спољашњим и вештаственим путем. Стога је код западног монаштва искуство и кретање другачије, различито од источног. Оно има искуство почетка Хришћанства, искуство галилејских поља и цветајућих кринова (Франциско Асишки и други), ходање за Христом по њиховој површини (крсташки походи), динамичко устремљење ка (спољашњем) ослобађању Свете Земље од (спољашњих) непријатеља Хришћанства и (спољашњу) борбу против антихриста.

То су основне црте пута по коме се кретало западно монаштво и његова делатност. Оне су за њега суштаствене све до сада.

Западно монаштво се у својој младости са својом заљубљеношћу у историјском процесу духовног развића зауставило на спољашњем, на површини - где се и укочило. Код западног монаштва је много деловања по спољашњој површини, много динамичности с обзиром да пребива у младалачком узрасту, у добу свежине младалачких сила. Даље од свог младалачког узраста оно се није ни развило, а није ни могло. Јер, западни народи су, по својој унутарњој обдарености и развићу, по свом узрасту младалачки и духовно незрели народи.

Због свог незрелог узраста, западни народи су тајну Хришћанства примили светло и красно, све до "свештене заљубљености", па ипак само споља и површно. Унутрашња суштина њима је била недоступна.

Сва је слава кћери Цареве унутра, говори пророк (Пс.44,14). Они ту унутрашњу лепоту нису прихватили. Стога се потом и родила туга за том унутрашњом красотом, за горњим, која је свој израз нашла у Готици [римо]католичких храмова.

Уметност зидања храмова није случајна: она изражава унутрашњу тајну народа који их зида, тј. религиозну тајну примања Бога душом.

Готика је тражење Бога на небесима. Готика је стремљење увис, туга, крик душе која тражи оно унутрашње. Готика је глад душе, измршавеле руке молбе које су пружене увис, ка небесима: оне "тамо" траже оно чега нема "овде" на земљи. У тим цртама се и изразила нарочита особеност религиозног опита западних народа, западног монаштва.

Међутим, сасвим је другачији религиозни опит Источног Хришћанства, источног монаштва. Ту нема устремљености увис. Источни храмови не знају за готику: они чврсто стоје на земљи. Ту је небо неодвојиво од земље. Ту нема туговања за небесима. Те црте у потпуности изражавају унутарње искуство Источне Цркве, источног монаштва.

На истоку је - поседовање, а на западу је искање. Овде је унутрашње пребивање у тајни са Богом, а тамо - устремљеност увис и искање Бога на небесима. Овде је одрицање од "овога света" и пребивање у горњем, небеском свету, а тамо - утврђивање "овога света" и тражење света који долази. Овде је богоносна умна молитва и тиха радост налажења, а тамо - егзалтирана заљубљеност, која прелази у тугу усредсређеног искања.

Стога је читаво источно монаштво унутра, у унутрашњем сагледавању. И његов узраст је узраст седих векова: оно је дете древних народа. Његов узраст је узраст сагледавања "краја".

Искуство православног монаштва је божанствено искуство "краја", искуство краја трулежног, спољашњег, грешног постојања, искуство краја смртног човековог образа.

Оно [поседује] светло, величанствено, потресно искуство почетка другог, богоносног постојања, искуство откривања Бога који је дошао у телу, искуство откривања бесмртног Богочовечанског Образа "неизрециве славе" - Христовог Лика у човековом образу.

Са тајном источног монаштва нераскидиво је везана и коначна судбина хришћанског човечанства, судбина целога света. У монаштву (једино у источном, православном монаштву) скривена су последња времена и рокови, тј. тајна "краја".

Са ишчезавањем монаштва ишчезнуће и Хришћанство.

Са ишчезавањем Хришћанства нестаће и спољни свет: доћи ће његов крај.

[Sir Oliver]

Да ли почетком 4. века, када се монаштво јавило, монаси бријали главе?

Али под овим не мислим на Павлову или Петрову тонзуру, него да су их баш бријали, исто као и будистички монаси да би што више нагрдили свој изглед.

Из истог разлога из којег сад не брију косе и браде (не купају се итд...)

 

[Дејан]

Srpski monasi bili vrhunski hirurzi

U Zavičajnom muzeju u Priboju čuvaju se svetski vredni srednjovekovni medicinski instrumenti. Viljuška za amputaciju iz 17. veka najstariji ovakav instrument pronađen u svetu

Manastir Orahovica u Mažićima kod Priboja

 

 

DA su u Hilandaru, Studenici, Dečanima, Mileševi i nekim drugim srpskim manastirima radile srednjovekovne bolnice, potvrđuju mnogobrojna pisana svedočanstva, freske i predanja, ali materijalnih dokaza nema! Zato postoje dokazi da je manastir Svetog Georgija u Dabru, poznatiji kao Orahovica u Mažićima kod Priboja, bio u 16. i 17. veku bolnica u kojoj su i za savremena shvatanja rađene vrlo složene operacije. Zavičajni muzej u Priboju čuva hirurške instrumente pronađene pre desetak godina prilikom arheoloških iskopavanja.

 

- Malobrojni su oni koji znaju za otkriće građevine, za koju su arheološka istraživanja potvrdila da je bila bolnica, i hirurških instrumenata, među kojima su, recimo, svrdlo za izvlačenje projektila i viljuška za amputaciju, otkrića svetskih razmera - kaže za „Novosti“ Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja. - Štaviše, pomagalo sa svrdlom s početka 16. veka je čak nekoliko milimetara duže od jedinog u svetu sačuvanog analognog primerka, koji se čuva u Germanskom nacionalnom institutu u Nirnbergu, dok je viljuška za amputaciju iz 17. veka najstariji ovakav medicinski instrument do sada u svetu pronađen. Vrlo slična viljuška, koja se sredinom 18. veka koristila pri operaciji dojke, nalazi se u lajdenskom Muzeju Berhav posvećenom istoriji medicine.

Osim ovih instrumenata, dvostruko sečivo sa spiralnim navojem, naočare, kao i hirurški šestar i nož, važni su arheološki nalazi koji, takođe, potvrđuju da je tokom srednjeg veka u Mažićima bila manastirska bolnica. Činjenice da na hirurškom nožu postoji tekst na arapskom jeziku, a da instrument sa svrdlom potiče iz nemačkih radionica, po rečima našeg sagovornika, neoboriv su dokaz da su srpske srednjovekovne manastirske bolnice sarađivale sa „medicinarima“ sa Orijenta i iz Zapadne Evrope.

- Tokom arheoloških istraživanja od 1999. do 2001. godine pronađena je nekropola sa 180 skeleta, od kojih su na dva vidljivi tragovi trepanacije to jest otvaranja lobanje. Kasnije osteološko-antropološke analize otkrile su na glavi jednog ženskog skeleta, ne samo da je lobanja otvarana, nego i tragovi prerastanja, što nedvosmisleno potvrđuje da je pacijentkinja preživela - otkriva Derikonjić i naglašava da radovi u manastiru Orahovica u Mažićima nisu okončani i da bi sve tajne srednjovekovne manastirske bolnice, tek trebalo da se otkriju.

I kada su 1999. godine otpočela istraživanja, kaže naš sagovornik, stručnjaci nisu očekivali da će doći do ovakvog otkrića. Tada je postalo jasnije zašto je ovaj manastir na levoj obali Lima smatrao važnim i početkom 14. veka obnovio kralj Milutin, najveći graditelj i darodavac

među srpskim vladarima.

 

SVEĆNJACI

Prilikom arheoloških iskopavanja, u manastirskoj bolnici pronađena su i dva svećnjaka od studeničkog mermera iz 13. veka, visoki 1,29 i 1,27 metara, sa velikim posudama za sveće. Derikonjić kaže da su verovatno služili za osvetljavanje tokom operacija, ali naglašava da ima stručnjaka koji veruju da su korišćeni za - helioterapiju!

 

Novosti

 

[дибидусрус]

Први пут чујем да је 17.век припада средњем веку.

[Zayron]

Први пут чујем да је 17.век припада средњем веку.

 

Teško je toj djeci to danas objašnjavat, oni si misle da je sve što je starije od 100 godina srednjim vijekom, muškoj omladini glavnim izvorom informacija i saznanja o prošlosti su ovakve medieval taverne gdje onda do iznemoglosti pilje u te tamo "srednjovjekovne" tanečnice a ženska omladina sve što iz istorije znanja ima pokupljeno to uglavnom iz mjuzikala, o Galileju, Kolumbu itd. O čemu još nije bio napravljen mjuzikl o tom se onda ništa ni ne nauče. Svuda su s tim problemi..

KRCMA U PAVOUKA PRAHA - MEDIEVAL TAVERN U PAVOUKA PRAGUE

 

 

 

 

KRCMA U PAVOUKA - MEDIEVAL TAVERN IN PRAGUE

[Zayron]

Danas smo skloni potcjenjivanju svega što izgleda malo drugačije nego to sada kako vidimo a istina je obrnuta, u prošlosti su postojali takvi hirurzi koji su se mogli u mnogo stvari izravnati tim današnjim ali ti današnji bi se zgrozili i dobili napad koprivnjače kad bi morali operisati pacijente onim istim instrumentima i na isti način kojim su to radili sasvim normalno oni. Prije je hirurgija bila prvo vještinom, umjetnošću, artes a tek onda tehnikom, danas je glavna tehnika a vještina je tek potom.

 

http://www.med.muni.cz/spolmed/molold/25/10a.html

[Zayron]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Zayron]

Pa bolje su alatke imali srpski hirurzi u srednjem vijeku nego moldavski

što ih danas imaju, oni se moraju snalazit i improvizovat sa zidarskim alatkama:

 

VIDEO Strava u Moldaviji: Liječnici operiraju građevinskim alatima!

http://dnevnik.hr/vijesti/svijet/video-strava-u-moldaviji-lijecnici-operiraju-gradzevinskim-alatima---295998.html

[Zayron]

Probajte prevest s Googlem, odličan text, moram reći profesoru

Merunjki da nam treba cijela Wikipedia na interslavicu, ovako dalje nejde:

http://www.ulekare.cz/clanek/chirurgie-varixu-v-rezii-byzantske-rise-makovice-misto-anestezie-10325

a i ovaj tekst je dobar.

http://www.katyd.cz/clanky/rozhovory/cyrilometodejska-tematika-s-byzantskou-barevnosti.html

[Иван Ивковић]

Видети одломак из "Увода у светоотачко богословље" на теми:

Монашка литература у IV веку (Евагрије Понтијски и св. Макарије Египатски)

[JESSY]

протојереј-ставрофор Радомир Поповић: „Феномен монаштва у раном хришћанству“

13.05.2016.

Историчар цркве протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, професор Православног богословског факултета у Београду, одржао је 25. октобра 2011. године предавање „Феномен монаштва у раном хришћанству“. Предавање је одржано у сали Патријаршије у Београду у организацији ВДС-а. У свом предавању, отац Радомир Поповић говорио је о монаштву у историјском контексту, од старозаветних до данашњих времена. Отац Радомир је нагласио да су поједине хришћанске цркве и поједини народи снажни онолико колико им је снажно монаштво, подсетивши на то да су монаси жива ходајућа јеванђеља која сведоче изворно хришћанство.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/16/05/13.05.16_27.10.11_zbor_-_o._radomir_popovic_-_monastvo_u_ranom_hriscanstvu.mp3