ОТАЦ РАФАИЛО ОЧИТАО БУКВИЦУ: Црква није плажа ни тератана! (ВИДЕО)

[Иван Ивковић]

УНУТРАШЊИ БЕСПОРЕДАК

И СПОЉАШЊИ РАЗВОЈ

 

Јадници овога света облаче се

а то што облаче је у њима

 

- Старче дајте ми благослов (= послушање).

- Благословим да чиниш духовни карневал као Света Исидора[1] јуродива, како би изградио једну добру дволичност.[2] Видиш, јадници овога света славе своју светску дволичност, облачећи на себе оно што је у њима.[3] Некада су карневали били само једном годишње, на покладе. Данас стално има некаквих карневала.... Свако се облачи како хоће! Људи су данас заиста постали чудни. Полудеше! Мало је оних који су прибрани, часни, било да су у питању мушкарци, жене или деца. Жене су, пак посебно грозне. Када сам данас ишао у град, видео сам једну са врпцом дугачком као завој, са чизмама до горе и са једном кратком марамом. Кажу ми: "То је мода!" Друге, опет иду са некаквим танким штиклама! Ако с тим само мало ходају, мораће да иду код ортопеда... А какве су фризуре, немој ни да питаш! Гледам једног - нека ми Бог опрости - какав је то човек био? Са некаквим бесним изразом лица, са цигаретом у устима, пуши, а очи му црвене! ... Сада кажу да је неко правило да не пуше код куће кад имају малу децу. Међу њима, та јадна деца су од рођења пушачи! Људи страдају и од силних кафа, праве неке гримасе... Отишла је благодат Божија. Сасвим их је напустила!

Сећам се, када сам био на Синају. Колико ме је само болело када сам гледао туристе који су долазили у манастир! Како је то било ружно! Као да сам гледао дивне византијске иконе, бачене на ђубре, само што су ови туристи, сами себе бацили. Једном сам видео једну девојку која је носила нешто као фелон[4], и рекох: "Хвала Богу да неко носи нешто пристојно, макар и да личи на фелон, није као код ових других". Али кад се враћала, имам шта да видим, сва је била деколтирана!

Докле је свет стигао! ... Послали су ми слику једне невесте ( = младе) да се помолим за срећу тог брака. Имала је на себи неку грозну венчаницу. Такво облачење је непоштовање Свете Тајне, и светог црквеног тла. Духовни људи а не мисле! Шта други да раде? То кажем због тога, што ако се у манастирима не држе правила, где ће их држати. Данас су људи сасвим неумни.

Раније када је било макар двоје Христа ради јуродивих, било је мање лудих на свету. Можда треба да молимо ово двоје јуродивих Христа ради, да се поново прихвате свог јуродства? Данас свуда видиш и чујеш најчудноватије ствари. Каже ми један - прекрстио сам се када сам чуо - да је данас модерно код ових лењиваца, да поцепају своју одећу, да је исеку па да после ставе закрпе. Добро, нормално је да неки радник изгледа тако, али да тако изгледа нека ленштина! ... Тај што ми је то рекао, поједноставио је. "Да ти кажем, старче, нешто још чудније: моја жена је једном ишла у Омонију, и тамо је видела како дете из породице наших пријатеља, има панталоне исцепане од позади. "Дете моје, каже му, погледај се од позади..." Ма пусти ме, каже, то је мода"! Јадна та деца!

- Старче, да ли је исправно то што неки носе на гардероби ликове Светитеља?

- Ако је на блузи или на мајци, добро, нема везе. Боље је тако, него да ставе ђавола. Али ако је на панталонама, онда стварно не иде, онда је то безбожно. Ето, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, неки су правили мајце са ликом патријарха и цркве Свете Софије.

- То су чинили из благочестивости?

- Па нису то чинили Јевреји, него хришћани. Има и неких који чине добра дела, као што постоје и добри лекари, а и они лоши!

- Старче, сво ово безакоње је под утицајем странаца?

- А одакле би било? Због тога су у моје време говорили: "Људи из Смирне су..." Јер је то био приморски град и долазило је тамо много странаца. Свети Арсеније је био веома строг по овом питању. Била је тамо на Фаросу нека млада, која је носила некакву шарену смирнску мараму. Стално јој је Свети понављао да је баци и да носи онакву какву су носиле и остале жене. Али она га није слушала. Једнога дана, када је Свети Арсеније виде да поново носи ту шарену мараму, рече јој строго: "Болештине Француске на Фаросу не желим. Ако не послушаш, децу коју ћеш родити, након што се крсте, однеће анђели а ти нећеш имати радости". И ни тада није послушала, и двоје деце јој умре. Тек тада дође, баци ону мараму, и оде код Светог Арсенија да тражи опроштај.

- Старче, да ли тамна одећа помаже у духовном животу ономе ко жели да постане монах?

- Да, тамна одећа много помаже. На тај начин се човек удаљава од света, док се шареном одећом везује за свет. Онај ко каже: "Ићи ћу у манастир и тамо ћу носити црнину. Ићи ћу у манастир и тамо ћу вршити правила", такав ће и кад оде тамо, чинити црне ( = лоше, погрешне) ствари. Када је неко у свету и када са радошћу чини оно што чине монаси, такав се и свету духовно радује, и у монаштву ће напредовати два по два и три по три степеника.

- Старче, често пута, млади који су побожни и који се облаче благочестиво имају много проблема са одраслима.

- Ако верују и ако то чине од срца, привешће и одрасле на своју страну. Знао сам једну девојку која је носила црнину и дугачке рукаве. Била је благочестива! Каже јој једном једна модерна старица: "Не стидиш ли се девојко, да носиш црнину и дугачке рукаве?" А она јој одговори: "Пошто не видимо ваш пример, онда ћемо ми носити црнину". Тако ју је придобила.

Видиш, та жена је недавно постала удовица а носила је шарено. Али шта да кажеш? Моја сестра је пре двадесет три године постала удовица, и од када јој је муж умро, није скидала црнину. Ја сматрам блаженом удовицу која носи црнину целог живота, и која живи чистим духовним животом, без роптања прослављајући Бога, док несрећницама сматрам оне које носе шарену одећу и и у складу са таквом одећом живе.

[Џуманџи]

Саборни одговор би био мој предлог, само мислим да неће бити усвојен. А то је да се направи колекција гардеробе у којој се улази у храм, и наравно свлачионице.

Em ne bi promenilo sustinski odnos prema garderobi, em ne bi promenilo odnos prema bliznjem, em bi doprinelo formalizmu, em bi bilo bacanje para. Uostalom, na prvom mestu: cemu to? Svakako mi je poredjenje "izlazis pred Cara" nejasno, k'o da izlazis pred Njega jednom nedeljno i k'o da On ne zna kakvi smo iznutra. Naravno, sve ovo se ne odnosi na kratke suknje/majice bez rukava.

[Џуманџи]

"U zgradi Patrijaršije često se pominje jedan dijalog između patrijarha i đakona koji ga svuda prati, pred odlazak na službu u crkvu na Banovom brdu.

- Kako ćemo da idemo? Kolima? - pita đakon, sugerišući odgovor.

- Autobusom! - odlučno će patrijarh.

A već toplo jutro nagoveštava vreo dan. Đakonu se ne ide gradskim prevozom.

- Gužve su, zagušljivo je u autobusu, a nije baš blizu... - nastoji da ubedi patrijarha.

- Idemo! - kratko i ponovo odlučno će Njegova Svetost, sad već u hodu, dok je njegov štap odsečno odzvanjao od udara o asfaltnu podlogu.

- Ali... - idući za njim, đakon poteže novi, kako smatra, još veći argument - Vaša Svetosti, leto je, dosta sveta ide da se kupa na Adu Ciganliju, autobusi su puni razgolićenog sveta. Nije zgodno...

Patrijarh nakratko zastade, okrete se i odgovori đakonu:

- Znate, oče, svako vidi ono što hoće!"

[Ђорђе Р]

Em ne bi promenilo sustinski odnos prema garderobi, em ne bi promenilo odnos prema bliznjem, em bi doprinelo formalizmu, em bi bilo bacanje para. Uostalom, na prvom mestu: cemu to? Svakako mi je poredjenje "izlazis pred Cara" nejasno, k'o da izlazis pred Njega jednom nedeljno i k'o da On ne zna kakvi smo iznutra. Naravno, sve ovo se ne odnosi na kratke suknje/majice bez rukava.

 

Али би се затвориле ове теме. Људи би знали како да се обуку, и духовници би могли да се баве другим темама.

 

Девојкама је много теже, јер се на њих товари много веће бреме, због мараме, дужине сукње, панталона. Верујем да има девојака, које ако им није марама при руци, неће да уђу цркву, или манастир.

[Џуманџи]

Али би се затвориле ове теме.

Prividno - da. Osecalo smo bi se kao sto napisa Arsenija negde ".... (kao) na duznosti". Ja ulazim bez marame, ponesem je kad idem u neki manastir ali je ne stavljam dok mi ne kazu. Eventualno jednu suknju na preklapanje za oko struka. Jednom sam stala na sopstvenu suknju prilikom metanisanja, pocepala sam je i svukla mi se na pola gooze i umalo da padnem kad sam provalila. Zato je tresa konza.

Edit: nEje zvaka za seljaka.

[Arsenija]

Он се није тако изразио...

 

Iz ugla obicnog coveka monasi su najveci cudaci koji su ikad postojali na svetu,sve rade suprotno od prirodnog...  Nisam rekla da ih ne treba ozbiljno shvatati,vec to da mi ne mozemo to da prihvatimo ... Beseda jeste namenjena mirjanima,ali i oni imaju kriticko misljenje,pa mogu i sami da zakljuce sta ce primeniti i da li ce nesto od pomenutog primeniti na svoj zivot...i na kraju zasto bi to radili? Koja je svrha te glume ?  Ljudi nisu toliko naivni da im neko ispira mozak  ... Uvek mogu da cuju,i da o tome razmisle...

[Arsenija]

Prividno - da. Osecalo smo bi se kao sto napisa Arsenija negde ".... (kao) na duznosti". Ja ulazim bez marame, ponesem je kad idem u neki manastir ali je ne stavljam dok mi ne kazu. Eventualno jednu suknju na preklapanje za oko struka. Jednom sam stala na sopstvenu suknju prilikom metanisanja, pocepala sam je i svukla mi se na pola gooze i umalo da padnem kad sam provalila. Zato je tresa konza. Edit: nEje zvaka za seljaka.

Ali,Dzuuuu....  

Nismo mi na duznosti,ali monasi,svestenici,pomocnici,crkvenjaci itd.  jesu...Mi kad dodjemo sa posla,presvucemo se u trenerke ili neke druge krpice,pizame ... i odmaramo,a onda osvane nedelja...a to je neradan dan kod nas ...i svako neobavezno krene put svoje parohijske crkve da se pomoli Bogu...  kao da to nije nista posebno.

Toliko od mene (za sad   ).

[Ђорђе Р]

Iz ugla obicnog coveka monasi su najveci cudaci koji su ikad postojali na svetu,sve rade suprotno od prirodnog...  Nisam rekla da ih ne treba ozbiljno shvatati,vec to da mi ne mozemo to da prihvatimo ... Beseda jeste namenjena mirjanima,ali i oni imaju kriticko misljenje,pa mogu i sami da zakljuce sta ce primeniti i da li ce nesto od pomenutog primeniti na svoj zivot...i na kraju zasto bi to radili? Koja je svrha te glume ?  Ljudi nisu toliko naivni da im neko ispira mozak  ... Uvek mogu da cuju,i da o tome razmisle...

 

Па и није баш тако да су монаси чудаци. Јер су онда и хришћани чудаци, као што су нама арапи чудаци јер носе дуге хаљине на +50. Мирјанима, хришћанима, монаси никако не могу да буду чудаци, као што и мирјани не могу монасима да буду "ненормални", како рече о. Рафаило, јер иду на годишње одморе, и то где иду, иду на море, што му је још "ненормалније".

 

Када један монах после каже како је "ненормално" радити абортус, наћи ће се неки који ће рећи, пусти њега, и његово мишљење, он је "монах", па њему је "ненормално" и да људи иду на годишње одморе. Шта он зна шта је "нормално", а шта "ненормално".

 

Људима су потребни ауторитети. Потпуно је оправдано да ауторитете траже у цркви, и то међу духовницима, монасима. Ако има неку недоумицу, човек пре треба да пита духовника, монаха, а не комшиницу, или још горе, "врачару".

[Дејан]

Код нас генерално не постоји култура, па не постоји ни култура облачења.

Одем на факултет, као да сам на плажу отишао. Студенти на испит долазе у кратким панталонама.

[Arsenija]

Па и није баш тако да су монаси чудаци. Јер су онда и хришћани чудаци, као што су нама арапи чудаци јер носе дуге хаљине на +50. Мирјанима, хришћанима, монаси никако не могу да буду чудаци, као што и мирјани не могу монасима да буду "ненормални", како рече о. Рафаило, јер иду на годишње одморе, и то где иду, иду на море, што му је још "ненормалније". Када један монах после каже како је "ненормално" радити абортус, наћи ће се неки који ће рећи, пусти њега, и његово мишљење, он је "монах", па њему је "ненормално" и да људи иду на годишње одморе. Шта он зна шта је "нормално", а шта "ненормално". Људима су потребни ауторитети. Потпуно је оправдано да ауторитете траже у цркви, и то међу духовницима, монасима. Ако има неку недоумицу, човек пре треба да пита духовника, монаха, а не комшиницу, или још горе, "врачару".

Meni jesu cudaci. I hriscani su mi cudaci. I arapi su mi cudaci.... i svi ti duhovnici,pravolsavni prihoterapeuti ,gurui...meni deluju neobicno i cudno .... ali ne mislim da su "nenormalni"...normalini su na svoj nacin.   

Toliko od mene....

[Плутон]

Monasima to i treba da bude nenormalno... A mi smo cudaci ako pokusavamo da ih shvatimo...

Kako je tuzno videti vojnika u cizmama na +40... Ali to je tako kad si na duznosti. 

 

Само што војник не проповеда цивилима пуну ратну опрему.

[nana]

Arsenija kaže:.......Ali to je tako kad si na duznosti.

Само што војник не проповеда цивилима пуну ратну опрему.

Oćeš reći ...kad smo u Liturgiji nismo deo Liturgije već  tamo neki "civili" ? :.mislise.
 

...i drugo.... ako smo i civili/dobrovoljci/početnici a ne baš pravi vojnici... zar se i oni (dobrovojci) ne trude da u svemu  budu ko i pravi vijnici? 

[Иван Ивковић]

@@Плутон, само кад "дође вода до душе" онда и цивил узима и пушку и лопату и све што треба, какво год оружје и оруђе има при руци. Авај, често буде касно...

 

Елем, сетих се неких ствари. Једно време сам активно пратио кретање "underground" субкултура и запазио једну занимљиву ствар. Почетници и они "у плићаку" имају обичај да носе "испечатирану" гардеробу. Очигледно је у питању неутврђеност сопственог идентитета и покушај да се исти изгради на већ провереним моделима. Тако, носећи име Металике или Мејдена код великог дела циљне групе стиче се довољна важност да би се човек осећао као личност, да би био "препознат" и "поштован". Наравно, оно што је препознато и поштовано углавном није његова личност већ идол чије "перје" носи. Такве појаве су ту и тамо исмеване као "позерај"... Они искуснији, који у већој мери теже остваривању себе, утврђивању сопственог идентитета остављају имена идола и прелазе на пароле, а после тога остављају чак и њих. У тој развојној фази препознају своје склоности и то се, наравно, одражава на спољашњи изглед у шта често спада и понашање. Зато сам готичаре увек видео као потпуније личности од металаца, генерално.

 

Ова прича о облачењу у простору Цркве (не сама храма) ме подсећа на то. Монаси дефинитивно предњаче у ревности кад је истицање личности у први план у питању па чак не носе одело ни у боји. Тек постоји нека назнака са Ким и чим се поистовећују - Христос, Панагија (Богородица), Часни Крст, Херувими (код схимонаха), такође симболични натписи на схими итд.

Са чиме се поистовећују мирјани? Петокраке звезде, Долче и Габана, Гучи, ајкуле, дракуле, бесмислене комбинације речи, слова и бројева (хаос)...

Нека нам опрости Бог јер заиста не знамо шта радимо...

[Плутон]

Одем на факултет, као да сам на плажу отишао. Студенти на испит долазе у кратким панталонама.

  

Осим у „изолованијим“ државама, данас је култура облачења свуда мање-више иста.

 

 

Оне вако обучене иду на предавања...

[Џуманџи]

zar se i oni (dobrovojci) ne trude da u svemu budu ko i pravi vijnici?

"Pravi vojnici" se "upodobljavaju" onima kojima propovedaju, a ne obrnuto (da pokusavaju da druge upodobe svojim "nivoima"). Pavle je primer: "Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем.

И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом;

Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.

Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем.

А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар."