Мучи ме чамотиња, туга, очајање без разлога...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako si postao tužan zbog nekih svojih postupaka znaj da je počela velika borba u tebi protiv samog sebe.Tu samo Bog pomaže.

 

Nema Hrišćanina koji nije naleteo na takvu borbu. Srećno.!

[Саша од Москве]

Нажалости ми се да је код нас (како је другде не знам) нега о пацијентима са психи тегобама јако скромна, из простог разлога што (бар у мом граду) на једног психијатра долази много, много пацијената, тако да он једва стигне да посвети 15ак минута сваком, а чини ми се да су психички проблеми много захтевнији него рецимо ОРЛ тегобе и да пола сата у току две недеље је сувише мало. Места на оделењима скоро и да нема, мислим да не успевају да збрину ни најтеже случајеве (покушаје самоубиства и сл.)... Све у свему, црно као и у осталим областима здравства, па још црње и теже. Могуће додуше и да ја превише песимистично оцењујем стање... Тако да, разумем зашто немаш превише поверења у психијатре, само не знам ни колико су психолози доступни онима којима су потреби. Уз то када додаш неку примитивну слику која је присутна у наорду да је као срамота отићи код психијатра/ психолога... Иначе, свакако да је до човекове слободне одлуке да ли ће отићи код лекара, али треба увек и свуда наглашавати да је потребно и најбоље решење да се увек обратимо лекару, за све озбиљније тегобе које имамо, од јаког кашља и температуре која не спада, све до трајније депресије и сл.

Lično, mislim da je delotvornije posavetovati da se ode kod nekog duhovnika, nego odmah kod kliničara. Prosto, mislim da ako se nekom iskusnom poverimo - on će verovatno uvideti AKO je potrebna takva pomoć. Meni bi lično delovalo obeshrabrujuće da mi neko da prvi savet - popričaj sa lekarem. To bih shvatila -,,znaš bolje odma da ti damo lekove'', a da nisam iscrpela sve moje unutrašnje snage

[Никола Поповић]

ма лепо кажеш себи и ђаши - иш сотоно! 

 

Па да видиш како ће чамотиња да побегне!

 

п.с. Јер ми то тако!

[Гром]

Када човек не зна да управља својом вољом онда је све што би узео да ради за њега мука. Мука му је да чини добо, мука му је да оде до игралишта да се игра, све што смисли да би могао да уради му је тешко и безвезе. Седи тако и чека да се деси нешто што би га покренуло. 

А то нешто никако не долази, депресија и безнађе разарају његов живот. Али толико образовање и толики учитељи а нико нас није научио како се управља својом вољом. Шта! вољом се управља!? Зар то не долази само по себи?! Е па не долази, то се учи у животној школи, А пошто је наш живот наш Бог, то нас Бог кроз живот учи како да живимо. Да би смо могли да управљамо својом вољом прво треба да научимо да управљамо царством које треба да наследимо, царством свијих мисли. Иначе ћемо вечно робовати мислима којима би требало да владамо. Јер мисли којима се бавимо су узрок чамотиње у којој се налазимо.

Три су ствари које чине живот вредним живљења, истина,лепота и смисао. Те три ствари у нама изазивају одушевљење и покрећу нас из мртвила на свакакве акције. У свему је могуће наћи смисао, неки га налазе у коцки, опијању,неко га налази у стицању материјалних богатстава а неко духовних, Смисао покреће вољу у човеку да ради с вољом то шта ради. Ако неко ради неки посао а не види смисао зашто би то радио тада тај човек ради без воље и тај посао је за њега мука а не задовољство. 

Ако хоћемо да се изборимо са чамотињом онда морамо да научимо да осМислимо свој живот. А Отац Тадеј каже да смо ми мислена бића. што значи да размишљајући ми осмишљавамо свој живот. Дакле лепо се сместимо да нам буде удобно и усмеримо своје мисли у правцу мишљења и тражења смисла на одређену тему. Рецимо; како да заволим то што радим и какав би смисао могао да нађем у том послу који радим. Или на тему; каква би то идеја била која би ме натерала да се покренем да урадим нешто, идеја која има смисла. Чему да посветим свој живот што би учинило да он почне да има смисла. Почне се са малим стварима, па кад научимо да осМишљавамо мале детаље у свом животу лако ћемо прећи на сам живот. Осмишљавањем ми обогаћујемо свој живот  и чинимо да он буде вредан живљења. То је посао једног божанског бића какви смо ми који верујемо у Исуса Христа, креирање сопственог живота кроз осмишљавање истог.

Јер како се долази до Одушевљења које нас покрене на невероватне ствари? па преко смисла који унама изазове одушевљење. Дође неко и каже нам; ајд да урадимо ово или оно. И то у нама изазове одушевљење и одма крећемо. Тај неко је осмислио живот и за себе и за нас. А што други да нам осмишљавају живот? зашто небисмо научили и сами да то радимо. Цела Србија блеји и чека да им политичари осмисле живот, а пошто и сами виде да овима то не пада на памет, цела Србија је у депресији и чамотињи. Немојте да нам соле памет, сви смо довољно паметни да осмислимо свој живот. Мало труда и научи се то!

[Igor87]

Ако хоћемо да се изборимо са чамотињом онда морамо да научимо да осМислимо свој живот. А Отац Тадеј каже да смо ми мислена бића. што значи да размишљајући ми осмишљавамо свој живот. Дакле лепо се сместимо да нам буде удобно и усмеримо своје мисли у правцу мишљења и тражења смисла на одређену тему. Рецимо; како да заволим то што радим и какав би смисао могао да нађем у том послу који радим. Или на тему; каква би то идеја била која би ме натерала да се покренем да урадим нешто, идеја која има смисла. Чему да посветим свој живот што би учинило да он почне да има смисла. Почне се са малим стварима, па кад научимо да осМишљавамо мале детаље у свом животу лако ћемо прећи на сам живот. Осмишљавањем ми обогаћујемо свој живот и чинимо да он буде вредан живљења. То је посао једног божанског бића какви смо ми који верујемо у Исуса Христа, креирање сопственог живота кроз осмишљавање истог.

Хвала, сваки савјет је корисан!

ма лепо кажеш себи и ђаши - иш сотоно!

Па да видиш како ће чамотиња да побегне!

п.с. Јер ми то тако!

хахах, вази!

Lično, mislim da je delotvornije posavetovati da se ode kod nekog duhovnika, nego odmah kod kliničara. Prosto, mislim da ako se nekom iskusnom poverimo - on će verovatno uvideti AKO je potrebna takva pomoć. Meni bi lično delovalo obeshrabrujuće da mi neko da prvi savet - popričaj sa lekarem. To bih shvatila -,,znaš bolje odma da ti damo lekove'', a da nisam iscrpela sve moje unutrašnje snage

ма дајте какав љекар, туга се свима јавља, не постоји човјке који није пао и прошао кроз ово. Духовник добар и молитва једини прави лијек

[Саша од Москве]

ма дајте какав љекар, туга се свима јавља, не постоји човјке који није пао и прошао кроз ово. Духовник добар и молитва једини прави лијек

 

8086.gif Игоре имаш нашу подршку

 

Ти већ знаш да је у туги најопасније осамити се у четири зида и тад се може свашта десити, а чињеница да ниси седео скрштених руку, већ потражио савет говори да се нећеш тако лако дати црним мислима и то је супер.

 

Ја психијатре не волим, и то је моје лично искуство са њима, али рецимо проф. др Владета Јеротић је психијатар такође, и када сам прочитала његову књигу - ,,Само дела љубави остају'' (нико ми није препоручио, сама сам ушла у књижару и купила је - просто ме привукла) - толико ми је помогла и улила наду и окренула ме ка вери (тад нисам била крштена, нит' сам о томе размишљала). Чињеница је да међу психијатрима и психолозима има професионалаца који су изучили врло озбиљне школе за то и заиста могу помоћи. Ја просто уживам у Јеротићевим предавањима и књигама, заиста су конструктивни, а сигурно су такви и разговори са њим. Ето постоји и православни пастирско-саветодавни центар, где ординирају психијатри, неуропсихијатри, психолози и педагози, што говори да поред савета духовника треба послушати и још неког ко може помоћи (ако има потребе за тим). Цака са психолозима и психијатрима је, као и уосталом и са пријатељима, наћи оног који те схвата, има свакаквих људи и не могу сви бити компатибилни.

 

Немој погрешно да схватиш, ја бих рекла да сви овде желе да помогну, а кад је поменут лекар - мислим да Срђан није мислио ништа лоше и није ти (не дај Боже) ставио некакву дијагнозу. Сви знамо да туга некад пређе у безнађе, а и чињеница је да постоје клинички облици депресије који се морају лечити.

 

Стварно мислим да радиш праву ствар што покушаваш да нађеш решење, јер ,,ко куца - отвориће му се'' - и за корак је ближи

[Срђан Шијакињић]

Ovde se radi o tugi, a ne psihickom poremecaju...tuga kao tuga svima se javi, danas se osjecam super, drugo je mentalno oboliti,pomješao si te dvije stvari!!!

 

Брате, извини молим те што је тако можда испало, требало је да ја напоменем, стварно нисам уопште ни мислио на тебе када сам све писао, него сам се надовезао на то што је неко поменуо депресију... Моја грешка, одлутам ја тако често у офтопик, извини још једном!

[Гром]

Тома Кемпенац:”НАСЉЕДУЈ КРИСТА”

Двадесет друго поглавље

РАЗМИШЉАЊЕ О ЉУДСКОЈ БИЈЕДИ

1. У биједи си гдје год био и камо год се окренуо, осим ако се не обратиш Богу.

2. Што се узнемирујеш ако ти не пође за руком како си желио или наумио?

3. Кому иде све по вољи? Ни мени ни теби нити икоме на земљи.

4. Нема никога на свијету без неке жалости или стиске, био он краљ или папа.

5. А кому је боље? Дакако, оному који је способан трпјети нешто за Бога.

6. Многи малодушни и нестални кажу:

7. Гле, како онај лијепо живи, како је богат и како угледан, како моћан и узвишен!

8. Но успореди небеска добра, и открит ћеш што су ова временита: много несигурнија,

дапаче, тегобна, јер их никада не посједујемо без бриге и страха.

9. Није човјекова срећа у посједовању обиља временитих добара, достаје му и средња

мјера.

10. Заиста је невоља живјети на земљи.

11. Колико човјек жели бити духовнији, толико му садашњи живот постаје горчи јер боље

осјећа и јасније увиђа посљедице људске покварености.

12. Наиме, јело, пило, бдјење, спавање, почивање, рад и друге природне потребе заиста

су великаневоља и јад побожну човјеку, који би се ријешио и ослободио свакога

гријеха.

13. Унутрашњег човјека, наиме, врло тиште тјелесне потребе на овом свијету.

14. Стога пророк усрдно моли, да буде избављен од њих, говорећи:”Одагнај тјескобе

срца мојега, Господине.”

15. А јао онима који не спознају своју биједу и пропадљиви живот!

16. Јер толико су се неки уза њ прилијепили премда најпотребније једва стјечу напором или

просјачењем – да се никад не би бринули за Божје краљевство кад би увијек могли

живјети овдје.

17. О како су безумни и невјерничка срца они који су тако дубоко потонули у земаљске

ствари, да више ништа не цијене доли што је тјелесно!

18. Али ти ће биједници и на крају тешко осјетити, колико је било невриједно и ништетно оно што

су љубили.

19. Божји свеци пак и сви побожни Кристови пријатељи нису гледали на оно што се допада

тијелу нити што сја у времену, него су сва њихова нада и позорност биле усмјерене к

вјечним добрима.

20. Свом су жељом тежили за оним што је трајно и невидљиво да их оданост видљивом не би

повукла у ниско.

21. Не губи поуздања, брате, да ћеш духовно напредовати; пред тобом су вријеме и

прилика.

22. Зашто желиш одгодити своју одлук󬬬¬¬

23. Устани, започни овај час и реци: Сад је вријеме рада, сад је вријема борбе, сад је

прикладно вријеме за поправак.

24. Невоља гола – најбоља школа.

25. Проћи ти је кроз ватру и воду прије но стигнеш на одмориште.

26. Не нанесеш ли себи силе, нећеш побиједити мане.

27. Докле год смо у овоме крхком тијелу, не можемо бити без гријеха нити живјети без

зловоље и боли.

28. Радо бисмо се ослободили сваке биједе, али, будући да смо гријехом изгубили

недужност, изгубили смо и истинско блаженство.

29. Стога морамо бити стрпљиви и очекивати Божје милосрђе, све док не прође ова

неправда и живот не прогута оно што је смртно.

30. О колика је крхкост људска, увијек склона гријеху!

31. Данас своје гријехе исповиједиш, а сутра их опет починиш.

32. Овог их се часа одлучиш чувати, а за који час чиниш као да ништа ниси одлучио.

33. С правом се стога можемо понизити и никада о себи мислити ишта велико, јер тако смо

крхки и нестални.

34. Како брзо можемо изгубити немарношћу, оно што смо једва стекли великим напором и

милошћу.

35. А што ће још с нама бити на крају кад смо већ тако рано млаки?

36. Јао нама, ако се тако желимо препустити починку, као да је већ настао мир и

сигурност, а у нашем понашању нема још ни трага правој светости.

37. Стога би било потребно да се још једном, као добри новаци, дамо поучити у добру

понашању. Тада би можда било наде, да ћемо се у будућности поправити и више

духовно напредовати.

[Igor87]

Брате, извини молим те што је тако можда испало, требало је да ја напоменем, стварно нисам уопште ни мислио на тебе када сам све писао, него сам се надовезао на то што је неко поменуо депресију... Моја грешка, одлутам ја тако често у офтопик, извини још једном!

Брат мој хвала теби, немаш се шта извињавати...све најбоље ти желим живио брате

8086.gif Игоре имаш нашу подршку

Ти већ знаш да је у туги најопасније осамити се у четири зида и тад се може свашта десити, а чињеница да ниси седео скрштених руку, већ потражио савет говори да се нећеш тако лако дати црним мислима и то је супер.

Стварно мислим да радиш праву ствар што покушаваш да нађеш решење, јер ,,ко куца - отвориће му се'' - и за корак је ближи

Дивна си, хвала ти пуно...твоја савјети су ми посебно помогли, осјећам се све боље, враћам се ...хвала свима на искреним и корисним поукама . Све најбоље од Господа желим !

[Ненад Р.]

ма лепо кажеш себи и ђаши - иш сотоно! 

 

Па да видиш како ће чамотиња да побегне!

 

п.с. Јер ми то тако!

Онда вабиш добро расположење и вичеш пи пи пило , пило добро расположење.  

[Зорица Бубало]

Три су ствари које чине живот вредним живљења, истина,лепота и смисао. Те три ствари у нама изазивају одушевљење и покрећу нас из мртвила на свакакве акције. У свему је могуће наћи смисао, неки га налазе у коцки, опијању,неко га налази у стицању материјалних богатстава а неко духовних, Смисао покреће вољу у човеку да ради с вољом то шта ради. Ако неко ради неки посао а не види смисао зашто би то радио тада тај човек ради без воље и тај посао је за њега мука а не задовољство. 

Ако хоћемо да се изборимо са чамотињом онда морамо да научимо да осМислимо свој живот. А Отац Тадеј каже да смо ми мислена бића. што значи да размишљајући ми осмишљавамо свој живот.  Почне се са малим стварима, па кад научимо да осМишљавамо мале детаље у свом животу лако ћемо прећи на сам живот. Осмишљавањем ми обогаћујемо свој живот  и чинимо да он буде вредан живљења. То је посао једног божанског бића какви смо ми који верујемо у Исуса Христа, креирање сопственог живота кроз осмишљавање истог.

Јер како се долази до Одушевљења које нас покрене на невероватне ствари? па преко смисла који унама изазове одушевљење. Дође неко и каже нам; ајд да урадимо ово или оно. И то у нама изазове одушевљење и одма крећемо. 

Браво Громе!

[Саша од Москве]

Дивна си, хвала ти пуно...твоја савјети су ми посебно помогли, осјећам се све боље, враћам се ...хвала свима на искреним и корисним поукама . Све најбоље од Господа желим !

 

Živ bio brate! Tu smo da pomognemo kad god je moguće :zrules: 

[Ђуро Станивук]

Руке ослобађају...узми ради нешто...

[Igor87]

Руке ослобађају...узми ради нешт

Čitao sam baš skoro kada je Svetog Antonija Velikog uhvatila tuga, i nije znao kako da se toga riješi, samo je jednog dana ugledao jednog čovjeka koji nešta radi u sred pustinje gdje se molio, i njemu pridje sveti Antonije i pita ga šta to radiš? On njemu evo radim i molim se, i odjednom nestade. Sveti Antonije je bio veliki Božiji ugodnik, i sam Bog mu je poslao Andjela da mu pokaže kako da se oslobodi tuge

[Arsenija]

U poslednjim danima ocjećam se loše zbog tuge. E sada koje su posledice toga i kako se izboriti sa tim. Svaki korisan savjet dobro ce mi doći. Unapred zahvaljujem i svako dobro od Gospoda želim!

Promene raspoloženja kod žena i muškaraca su normalne promene.Problem je ako tuga potraje duže i ako ima tendeniciju da se vremenom povećava njen intenzitet.

Moj savet je da prvo promeniš način ishrane,da jedeš samo voće i povrće,da izbegavaš beli hleb,alkohol....cigarete i tako će tvoj metabolizam da se vrati u ravnotežu.Moraš da piješ 2 l vode dnevno,da spavaš redovno,da se fizički aktiviraš,najbolja je šetnja u prirodi,da nadješ kućnog ljubimca,da se povežeš sa prijateljima...možda bi mogao da nadješ načina da pomažeš ljudima,starima ,bolesnima jer to donosi veliku radost.

Ne smeš da zaboraviš da ideš nedeljom u crkvu....ispovedi se i sveštenik će te uputiti kako i koliko da postiš.Post je u toku,možeš i da se pričestiš.