Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Срђан Шијакињић]

Pa nije On odlucio, nego je nuzna posledica smrtnosti (stvorenosti) tvorevine koja drugacije ne moze da postoji osim da bude ''nemirna" i nestabilna (da tezi ka nebicu koji joj je temelj), pa joj je jedini izlaz Sin Bozji. 

Неубедљиво ми то звучи, како није Он кад је створио смртан свет... А није чак ни то цели проблем, јер је и смртан свет могао бити бољи од овог... Поред свег зла које људи наносе једни другима, што се може (донекле) оправдати слободом, могла је бар природа да буде мало наклоњенија човеку, без разних болештина и катаклизми...

Све у свему, не може се далеко стићи разумом. Слажем се у принципу са ВСБ-ом и Дијаном, одговор на питање чему и како патња (ако постоји) може се само осетити, тако да мислим да нема превише користи од размишљања о томе.

[Срђан Шијакињић]

Ко то зна, једног дана схватићеш можда . :/  али знам да страдање даје нову перспективу животу, ствари гледаш на други начин . Видиш колико смо крхки, колико је узалудно уздање у себе . 

И ово мислим да је тачно. Бол стварно може да испуни човека бољим, свеснијим себе и света, чији је бол саставни део исто колико и срећа, чак и више. Бол нас тера да размишљамо, као што каже Френк у другој сезони Тру детектива, бол нас тера да видимо ко смо. 

То је једна врста бола и патње, али шта ћемо када неко једноставно не преживи да искористи то искуство, када пати дете и не преживи и једноставно нестане не доживевши да буде слободно, одрасло, формирано као личност... Ту опет ништа нема сврхе и смисла.

[Џуманџи]

Неубедљиво ми то звучи, како није Он кад је створио смртан свет... А није чак ни то цели проблем, јер је и смртан свет могао бити бољи од овог... Поред свег зла које људи наносе једни другима, што се може (донекле) оправдати слободом, могла је бар природа да буде мало наклоњенија човеку, без разних болештина и катаклизми...

A zamisli da je stvorio vecnu tvorevinu (koja bi tako bila neslobodna, tj. bila bi prisiljena da vecno bitise). Druga stvar, "sva tvorevina tuguje i uzdise cekajuci da se jave sinovi Boziji" - priroda je naklonjena nama, mi nismo naklonjeni ni njoj kao Bozijem daru, ni Bogu... I na neki nacin je dobro sto umiremo, tako zlo ne moze da (poput virusa) "zivi" vecno.

Adam je . . . obustavio proces prinosenja i unosenja tvorevine Gospodu.

Sto je takodje smrt za svu tvorevinu, u duhovnom smislu (da ne ispadne da je arhimandrit Sava nesto netacno rekao).

[Deja Vu]

Првородним грехом Адам је увео смрт у људску природу и са њом страдање и патње који обележавају историју људског рода.

Samo sto time rusis 2 znacajne stvari: 1) Koncept Boga u pravoslavlju 2) Brojne naucne teorije (TE, Veliki Prasak...).  

Adam jeste krivac i ucino je prvi greh, ali nije izazvao nikakve fizicko-bioloske posledice po svet, vec je obustavio proces prinosenja i unosenja tvorevine Gospodu. Pisao sam o tome ranije. 

[Дидим]

Неубедљиво ми то звучи, како није Он кад је створио смртан свет... А није чак ни то цели проблем, јер је и смртан свет могао бити бољи од овог... Поред свег зла које људи наносе једни другима, што се може (донекле) оправдати слободом, могла је бар природа да буде мало наклоњенија човеку, без разних болештина и катаклизми...

 

Не знамо како га је створио и са којим законима функционисања... непрестано их откривамо, али кроз науку, не кроз веру. Наука нам даје и одговоре како је настао свет, а ми баш због тога што унапред замишљамо да је Бог створио свет онако како смо ми одредили, долазимо у сукоб са истином. Тумачење Бога и његово одређивање у односу на свет који познајемо (и још га не познајемо сасвим) је једна од највећих мистерија, а многи се понашају као да им је све јасно. При том замишљају Бога као некога ко седи за рачунаром и кликће, а на екрану се дешавају све наше судбине. Надам се да неће зазвучати јеретички, али мени је већа мистерија зашто Бог услишава молитве које се тичу материјалног, него зашто их не услишава.

[Deja Vu]

Неубедљиво ми то звучи, како није Он кад је створио смртан свет... А није чак ни то цели проблем, јер је и смртан свет могао бити бољи од овог... Поред свег зла које људи наносе једни другима, што се може (донекле) оправдати слободом, могла је бар природа да буде мало наклоњенија човеку, без разних болештина и катаклизми...

 

Све у свему, не може се далеко стићи разумом. Слажем се у принципу са ВСБ-ом и Дијаном, одговор на питање чему и како патња (ако постоји) може се само осетити, тако да мислим да нема превише користи од размишљања о томе.

 

Smrtnost sveta potice od njegove stvorenosti i smrtnost se odnosi na to da svet od pocetka nije ni u kakvoj licnosnoj zajednici sa Bogom. To je zato jer u Bogu ne moze da postoji nista sto je stvoreno (logicki nemoguce). Dakle, razlikuju se prirode Boga i tvorevina. Prva je nestvorena i vecna, a druga je stvorena i ne-vecna odnosno u njoj postoji vreme (suprotnost vecnosti). Kada imas vreme, automatski imas i smrt i sve te patnje sto si spomenuo, jer imas promenljive stvari. U vecnosti nema promene, pa ni smrti, sto bi kazao Rastin nothing can grow, nothing can change, become. 

 

Dakle Bog ne moze (logicka nemogucnost) da stvori vecnu tvorevinu, jer cim je nesto stvoreno nije vecno i znaci da drugacije postoji u odnosu na Onog koji je vecan. 

Posto je svet stvoren iz nebica, onda ima tendenciju da se vrati u njega (neko od Svetih Otaca je o tome pisao), moze se reci da je nestabilan. I to takodje dovodi do promene oblika materije i energije u toj tvorevini, pa samim tim smrti i patnje. 

 

Doduse u pravoslavlju je problem ontoloska smrtnost, smrt na licnosnom nivou, odvojenost Marka Janka od Boga, nikakva zajednica i druzenje sa Njim. Ova bioloska  je uzrokovana prvom smrtnoscu, ali za Oce nije toliko znacajna. Jer ako je Bog Zivot, onda svaka odvojenost od Njega predstavlja smrt. 

[Кратос]

Samo sto time rusis 2 znacajne stvari: 1) Koncept Boga u pravoslavlju 2) Brojne naucne teorije (TE, Veliki Prasak...).

Adam jeste krivac i ucino je prvi greh, ali nije izazvao nikakve fizicko-bioloske posledice po svet, vec je obustavio proces prinosenja i unosenja tvorevine Gospodu. Pisao sam o tome ranije.

Onda je Bog tvorac smrti a čoveka nepravedno krivi kroz pismo da je uveo smrt kroz greh u vaseljenu.

. To je zato jer u Bogu ne moze da postoji nista sto je stvoreno (logicki nemoguce).

Kako onda ljudska priroda postoji u Sinu koji je Bog?

I ne moze da je stvori. Sve sto je stvoreno logicki ne moze biti vecno.

Ne može večnu ali može besmrtnu.

[Deja Vu]

A zamisli da je stvorio vecnu tvorevinu

I ne moze da je stvori. Sve sto je stvoreno logicki ne moze biti vecno. 

[Џуманџи]

I jos jedna zanimljiva stvar: pod "prirodnom katastrofom" se podrazumeva i grip, povisena temperatura i tsl. jer je sve to atak na zivot, zdravlje (napredovanje u zivotu). Mi smo "prozeti" smrcu, smrt je i bebi "za vratom" i pre nego sto se rodi. I sve se to desava jer tvorevina nema stabilnost u zajednicarenju sa Gospodom. Toliko nas (covecanstvo) je greh unakazio.

I ne moze da je stvori. Sve sto je stvoreno logicki ne moze biti vecno.

Rek'o ti Kratos, ja sam to lose definisala, dakle vecna-besmrtna.

Uostalom pročitaj šta je napisao Arhimandrit.

Nemoj ti arhimandrita da koristis kao stit, a jedan citat kao argument. Citaj malo vise, pisali su Oci dosta.

[Дијана.]

Да ли је одговор да не би пријавила милицији, али би се молила? Није ми јасно, извини.

 

Ne, ja sam samo dovršila tvoje pitanje,'da li biste samo tugovali,... moleći se itd.', tj. ne preduzimajući ništa, a u kontekstu prethodnih tvrdnji da moramo imati vjeru, ne sumnjati u promisao.. bila sam ironična. I onda sam rekla upravo ovo

 

јер је и на нама одговорност.

i to je jedini smisao u tom užasu i besmislu, da mi projavimo slobodu čineći dobro i smanjujući ljudsku patnju, naročito dječiju patnju

 

Управо наше мијешање и предузимање дјела да се дјечија патња смањи јесте најјаче оруђе Божијег промисла. Бог ћути утолико колико нам је допустио слободу да чинимо зло, а проговара и дјелује кад ми дјелујемо против зла у себи или другима. 

[Deja Vu]

Onda je Bog tvorac smrti  a čoveka nepravedno krivi kroz pismo da je uveo smrt kroz greh u vaseljenu.

Nije on stvorio smrt (koja se i ne moze stvoriti), nego je ona prosto osobina stvorenog sveta. Kad si Bog i kad nesto stvoris to stvoreno podrazumeva promenu formi i oblika unutar sebe jer je drugacije od tebe koji si vecan i isti. 

A ako ti je to toliko brutalno, razmisli jel bi bilo bolje onda da je sve ostalo u nebicu i nikad nije stvoreno iz njega ili da je ipak stvoreno takvo kakvo je ali sa mogucnoscu da udje u zajednicu sa Bogom i time se spasi?

Bog krivi coveka za smrt kao prekid zajednice sa Njim. Ta smrt ne znaci biolosku smrt. Ova druga je tu oduvek, napisao sam zasto. 

[Кратос]

Nije on stvorio smrt (koja se i ne moze stvoriti), nego je ona prosto osobina stvorenog sveta. Kad si Bog i kad nesto stvoris to stvoreno podrazumeva promenu formi i oblika unutar sebe jer je drugacije od tebe koji si vecan i isti. 

 

A ako ti je to toliko brutalno, razmisli jel bi bilo bolje onda da je sve ostalo u nebicu i nikad nije stvoreno iz njega ili da je ipak stvoreno takvo kakvo je ali sa mogucnoscu da udje u zajednicu sa Bogom i time se spasi?

Bog krivi coveka za smrt kao prekid zajednice sa Njim. Ta smrt ne znaci biolosku smrt. Ova druga je tu oduvek, napisao sam zasto. 

Ako je stvorio svet koji je smrtan onda je on stvoritelj smrtnosti.Dao ju je kao osobinu svetu a nije morao jer je svemoguć i može da stvori besmrtna bića.Crkva uči drugačije da prvobitni svet nije bio smrtan do pojave greha koji uvodi smrt u vaseljenu.Uostalom pročitaj šta je napisao Arhimandrit.

[Дидим]

Onda je Bog tvorac smrti  a čoveka nepravedno krivi kroz pismo da je uveo smrt kroz greh u vaseljenu.

Не бих да упадам и смарам, али је немогуће "створити смрт", јер смрт није нешто што постоји већ је престанак живота. Као што је мрак одсуство светлости, не може се створити мрак, може се само створити светлост и блокирати/угасити светлост, мрак као такав не постоји.

Или си мислио на то да је Бог творац унапред ограниченог живота, са роком трајања?

 

Kako onda ljudska priroda postoji u Sinu koji je Bog?

Старење и смртност нису људска природа у том смислу. Они су аутоматски механизам који откуцава у нама коме се човек прилагођава на исти начин на који се прилагођава спољним условима. То је нешто што је ван наше контроле и што је природа живота као таквог ("природа природе"), а не природа оног што ми јесмо као самосвесна и слободна разумна емотивна бића.

[Deja Vu]

Kako onda ljudska priroda postoji u Sinu koji je Bog?

Zato sto se taj Sin ovaplotio kada je Bogorodica rekla DA Bogu u ime tvorevine da zapocne proces spasavanja i uvodjenja sveta u zajednicu. Tada je Sin dobio i ljudsku prirodu tj. ubacio je u svoj identitet zbog cega Otac sada u celoj toj prirodi (tvorevini) vidi svog Sina pa to dovodi do obozenja tvorevine. 

Malo sam pogresio, lapsus, moze da postoji u Bogu ali ako udje u zajednicu sa Njim. No, ta zajednica podrazumeva slobodu tj. da tvorevina kaze: Hocu/Necu da budem sa Tobom. 

Ovako je tvorevina stvorena van zajednice sa Bogom, pa zato imamo smrtnost. 

[Срђан Шијакињић]

A zamisli da je stvorio vecnu tvorevinu (koja bi tako bila neslobodna, tj. bila bi prisiljena da vecno bitise). Druga stvar, "sva tvorevina tuguje i uzdise cekajuci da se jave sinovi Boziji" - priroda je naklonjena nama, mi nismo naklonjeni ni njoj kao Bozijem daru, ni Bogu... I na neki nacin je dobro sto umiremo, tako zlo ne moze da (poput virusa) "zivi" vecno.

Не бих желео да неко помисли да сам нешто љут на Бога, па контрирам покушајима објашњења, али хајде сад кад коментаришете.

Зар нисмо у сваком случају вечни? 

Како то нисмо наклоњени? Па је л' имамо реалну опцију да будемо? Сви, или бар већина, или бар пристојан део? Велика већина људи, који су некад живели и који сада живе, никад није имала шансу да сазна за Бога у каквог ми верујемо, није имала шансу да дође на идеју да ради нешто погрешно, да није наклоњена у правом смеру и слично. Како су ти људи могли да буду наклоњени онда, питам се... А и да су били, да ли би то решило канцере, вирусе, вулкане и све остале гадости природе? Ја лично сумњам...

У сваком случају, немам ја проблем са тим што смо пролазни (у овоземаљском смислу), то је просто једна датост, не нужно негативна, али кад је већ тако, кад смо већ бачени у постојање без икакве извесности зашто смо уопште овде, кад нам је већ дата та слобода (а и то је упитно), чему онда толико могућности да умреш на најгрознији могући начин пре него што си одрастао, формирао се довољно да имаш неки став према томе што ти се дешава, да имаш макар шансу да то прихватиш као део живота, ма пре него што уопште знаш да постоји ишта сем те патње... То је проблем, не то што валар моргхулис.