Како замишљате пакао?

[RYLAH]

Jedva cekam da vidim kako se sa ljubavlju postavljas prema Miroljubu, umesto sto se smejes njegovoj mentalnoj gimnastici i remek delima.

Далеко сам ја од тога, тешко да ћу то икада и достићи, говорим само оно што сам прочитао, и кажем ти шта те ерчи заправо значе. Односе се на друге људе и љубав према њима, али само посредно. А у суштини ти и ја имамо исте муке што се тих ствари тиче, ништа се ту не разликујем од тебе, сем што нас можда нервирају другачјији типови људи (мада мислим да разлика и није баш толико драстична ).

[Јанко]

Ти најстрашније гладан, а не смеш (не можеш) да узмеш... И тако у вечност...

[Јанко]

Kroz to sam vec prosao kada sam poceo da dovodim svoje telo u red, pre vise od tri godine.

Е то, али само првих пар дана... па тако заувек

[Arsenija]

Prelepa livada puna mirisnog cveca,lipa,jorgovan,ljubicice...a u daljini se cuje zujanje pcela...koje samo sto nisu stigle...ali stizu i pocinju da lete oko tebe,a ti bezis,mlatis rukama,osudjen si na vecne muke...

[Снежана]

Ne zamišljam.

...Живим га  

[Ненад Р.]

А мени је све лепо и кажем Боже мој и  било да се деси нешто лепо или лоше јер је све то живот и то су ствари које ће те неминовно задесити током живота.

[Снежана]

Hehe...

Ma ne, nego prosto ne zamišljam, nemam potrebu za tim.

Ovde nam je predukus i jednog i drugog, što kaže ap. Pavle "kao u ogledalu", a ni to ne možemo da shvatimo. Zamisli kad bih još maštao i lupao glavu kako će stvarno izgledati.

Jedino da odem negde u neku pustinju da se odam mistici pa da zakačim nešto od tog budućeg, ali avaj kad nisam kapacitet.

Не замишљам пакао...гледам  у огледало :-D 

[Kaludjerovic Sreten]

ne zamisljam.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ka stanje muke i jada gde se jedino čuje plač i škrgut zuba duša neprepoznatih od Hrista Boga raspetoga.

[Ненад Р.]

Ма сви смо ми у Његовом тефтеру .

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Jel to znaci da kad ispadnes iz Hristove evidencije, da si potpuno slobodan da radis sta hoces, jer te on vise ne registruje da postojis?

Da,izlaziš iz strašnih okova Hristove evidencije u nepregledno polje slobode gde ti je sve dato i sve na korist i ti vladaš svime 

[w.a.mozart]

On 6/14/2015 at 19:52, Снежана рече

...Живим га  

hehe

 

 

[Natasa.]

Kao najgori strah koji se obistinjuje čitavu večnost

Nobody sent you here...nobody is going anywhere 

[Маријана ^__^]

Ја замишљам пакао као вечно стање душе, које одређују,  не наши греси, него наше непокајање за њих. Ми, нажалост, не освешћујемо ( или бар врло тешко спознајемо) своју огреховљеност. А оно што се од нас, као до смрти грешних бића, тражи,  јесте да се покајемо и да смо стално у таквом расположењу. А нама је дата савест да нас опомиње и да уз помоћ ње стигнемо до покајања. Ако савешћу нпр. допремо у дубину своје душе, она ће да одигра своју улогу- да  нам гризе душу, да нам прави ране, да нас изједа, да нам одузима смирење све док нас не натера да признамо и исповедимо грехе и покајемо се.  Бог то жели и чека, Бог опрашта. После покајања заиста следи радовање и лакоћа живљења.

Међутим, ако то не учинимо за живота , за све што смо згрешили, а нисмо се покајали, савест ће да се јави тамо и тамо ће да нас мучи. (Нема неопростивог греха, осим греха непокајања).

Али тада је касно, јер не можемо више да се покајемо и не можемо да се исповедимо. Зато онда у вечности остајемо голи са свим греховним падовима, са гађењем на њих, са болом, стидом, са кривицом, али немоћни да умиримо своју душу, која  једноставно никад неће задобити мир...

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

A ja zamišljam pakao tako što će Hristos sve novo tvoriti do kraja vremena a da ljudi van Hrista neće moći učestvovati u toj novoj olimpijadi.

Ostaće im zauvek brčkanje u moru, velike kuće, brzi automobili ali će im ostati i bolna dosada jer će morati beskrajno dugo da se vrte u krug svog izbora.

Dakle hedonizam im ostaje a Hristos odlazi.