Ћиров блог о историји

[Ћириличар]

 

[Ћириличар]

Опширни катастарски попис Херцегове земље 1585. године

Како је изгледала ситуација један вијек након пада Босне и Херцеговине под Османлије и колико се брзо народ исламизовао? Како катастар показује, веома брзо, скоро па потпуно је исламизовано градско становништво, док је сељачко остало хришћанско. Разлика је очигледна у именима, но оно што запада за око јесте чињеница да су виногради око Фоче, баштине хришћана, пописане тако да се каже да су "У баштини хришћанина, у руци муслимана", што би вјероватно значило да су муслимани купили добит од винограда иако је формално припадао хришћанима. Дакле, Османлије су итекако поштовале правни поредак и имовинска права, само су нашли маштовит начин да их заобиђу.

Нпр., у самој Фочи је пописано 489 муслимана поименце, док се хришћани из Фоче и хришћани и муслимани из околних села помињу само при попису имовине чији су власници:

Овакав шаблон се понавља, како изгледа, кроз већину овог пописа. По селима већински живе хришћани чије су баштине "у руци" муслимана ( претпостављам у рукама муслимана из града као и мјесних муслимана ), док у граду живе углавном муслимани.

Занимљиво је видјети понека имена, као на слици, гдје је муслиман син хришћанина, као овдје "у руци споменутих Алије, сина Вуковог (...) сада у руци (...) и Бајезида, сина Марковог...", што показује да се исламизација свела на појединачне случајеве и да је одавно престале бити масовнијег карактера.

"Питај како ти се прађед звао?" 

 

Opširni_katastarski_popis_1585_I.pdf

[Ћириличар]

Биљешке о "De administrando Imperio" са Кликс форума

Цитат

Dakle, ukratko sljedeći su GLAVNI momenti koji dokazuju da Bosna ne spada u Profinogenetovu “krštenu Serbliu”:

1-netačan prevod grčkog prijedloga u spornoj rečenici, te po pravilnom prevodu gradovi Desnik i Katera NISU U Bosni (kako je pogrešno preveden grčki prijedlog) nego PREMA Bosni, dakle u samoj Serbliji, te se ovdje Bosna spominje kao ZASEBNA oblast, jer zašto bi se ti gradovi zajedno sa Bosnom uopšte zasebno i navodili (kako se opravdano i pita Relja Novaković), jednostavno bi bili u nizu ranije nabrojanih gradova pokrštene Serblie.

2-u vrijeme nastanka DAI (948-952) Bosnu je osvojio hrvatski kralj Krešmir II
(949-969) i što se u potpunosti uklapa sa drugim dijelovima DAI gdje se navodi da se zahumljani na SJEVERU graniče sa hrvatima / da su JUŽNI susjedi mađara hrvati / da se Serblija (pod kojom bizantski car podrazumjeva Zahumlje) se na sjeveru graniči sa Hrvatskom

3-prilikom osvajanja Bosne od strane Krešimira lijepo je rečeno da BOSANSKI BAN (ne kaže ni srpski ni hrvatski !!) bježi ugarskom kralju, što govori da je postojao domaći-bosanki ban kojim niko drugi nije ranije vladao, pa ni neki srpski vladar, a u tom periodu jedino mogući Časlav (931-960)

Цитат

1. Da li je Hadžijahić znao vizantijski grčki, tj. da li je bio filolog klasičnih jezika da donosi ovakve sudove? Ja ću ti odgovoriti: Nije. S druge strane prevode "Vizantijskih izvora za historiju anroda Jugoslavije", radili su rečenicu po rečenicu stručnjaci klasične filologije i njima se nije mogao desiti takav diletantski propust. Ili Možda Hadžijahić, koji nije znao grčki zna bolje od svih prevoditelja koji su se bavili sa DAI?

2. Da li je Hadžijahioć ikada za život objavio knjigu iz koje citiraš?
(Na ovo pitanje ću ti također odgovoriti: Nije, jer je knjiga koju citiraš zbir njegovih nesređenih posthumno objavljenih bilješki, koje su bile tek u pripremi za knjigu. Dakle radi se o materijalu koji sam nije stiga pregledati, sipraviti id oraditi. Da je živ, nikada to ne bi objavio u ovom obliku, jer je bio seriozan naučnik, koji npr. napisao odličnu studiju etnogenezi tadašnjih Muslimana: "Od tradicije do identiteta". Kada pogledamo tu i ovu knjigu bez naučnog aparata, onda vidimo da je izdavač bacio ljagu na rahmetli prof. Hadžijahića kada je objavio njegovu zaostavptinu u ovom obliku, budući da on sam nikada ne bi pristao na to, dok dobro ne provjeri sve izneseno!

To nije knjiga nego članak. Drugo, Novaković je ovdje postavio zanimljiva pitanja, koja u nedostatku izvora ostaju pitanja i na njih ne možemo - a ovo se odnosi i an srpske i na bošnjačke konstruktore istorije prema dnevnoj politici - odgovarati onako kako nam odgovara, već priznati da je moguće više rješenja. To da je Bosna bila posebna oblast, sa posebnim načinom upravljanja ne negira niko, ali je isto tako istinito da se ona spominje u poglavlju "O Srbima..." i da joj za razliku od drugih sklavinija, koje je posebno opisao kao naseljene krštenim i nekrštenim Srbima, car ne daje posebno mjesto! Ostaje pitanje zašto. Moguće d ao njoj nije puno znao. Moguće zbog toga što je bila pod Časlavo, pa odna pod Krešeimirom... ima tu hiljadu mogućnosti, ali ono što mene nervira jeste favoriziranje samo jedne od njih zbog modernih nacionalsitičkih nahebavanja. Hajedmo se baviti historijom, a ne politikom i uzeti u razmatranje sve mogućnosti, a ne engirati nešto apirori jer nije u skladu sa trenutnom etnopolitikom, bilo bošnjačkom bilo srpskom! Kada govorimo o ranom srednjem vijeku mi ne govorimo o Srbima i bošnjacima u nacionalnom smsilu, jer oni tada nisu ni postojali kao takvi. Mi govorimo o ondašnjim etnijama, ljudima koji su za nas poput vanzemaljaca! Usput, u prilog posebnosti Bosne, meni ne govori gtovo ništa natezanje Nade klaić, već odličan rad Tibora Živkovića Kastra oikumena. Evo ga ovdje:http://www.scribd.com/doc/18685644/Tibor-Zivkovic-kastra-oikoumena A koristiti LPD kao ozbiljan izvor za bilo šta jako je neozbiljno, kada je Živković nepobitno dokazao da se radi o političkom pafletu, kojeg za političke ambicije Pavla Šubića prema Bosni i srpskoj kruni, napisao splitski kanonik i barski nadbiskup Grgur (porijeklom Čeh) u 13. stoljeću.

Цитат

to što se spominje Bosna u poglavlju o srbima NE ZNAČI DA SU TAMO ŽIVJELI SRBE, kako apriori mnogi zaključuju

Цитат

Ako se u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu koriste prevodi filologa koji su prevodili "Vizantijske izvore...", ako stručnjaci a koji poznaju grčki jezik kao što su Pejo Ćošković, Esad Kurtović, ili Dubravko Lovrenović, pa i sama Nada Klaić nemaju primjedbe na te prevode, onda opaska Hadžijahića koji je bio historičar novoga vijeka i koji ga nije poznavao i koji nije dovršio svoju knjigu, već se radi o objavljenim BILJEŠKAMA, nije baš neki argument. Knjigu nisu izdale njegove kolege, tj. to nije učinio niko na Odsjeku za historiju u Sarajevu, već izdavač, koji je, slično kao i u slučaju ostavštine Nedima Filipovića sve natrpao navrat-nanos, i to tako da se rahmetli Hadžijahić sada okreće u mezaru kakvu su mu neprofesionalnu kupusaru pripisali kao gotov knjigu. Objaviti nesređene rukopise je manje-više isto kao kada bi neko od nas umro, a neko sakupio forumske upise i to ibjavio kao gotovo studiju!

Pročitao sam sve od Novakovića , iz stadija dok nije poludio i vrlo dobro sam upoznat sa njegovim djelom. On otvara mnoga interesantna pitanja i daje solidne mogućnosti kako je nešto zaista moglo biti, međutim, bez konačnih dokaza, kojih zbog manjka izvora nikada nećemo imati!

Ja bih krenuo samo od toga, šta su to Srbi u srednjem vijeku? Je li to srpska etnija, ili pak vladajući sloj koji se uzdigao iz jedne etnije? Srednjeovjekovne države nisu narodne države nego feudalne, ne počivaju na pravima anroda, već feudalnih gospodara koji se ostvaraju naslijeđem. Istina da nema dokaza dovoljno dokaza da je Časlav vladao Bosnom, ali isto tako nema dovoljno dokaza ni da nije? Ne bismo li isto tako, a bez dovoljno utemeljenosti zbog nedostatka izvora, mogli pretpostaviti da, recimo izričaj "Srblin-Vlah" iz Ninoslavljeve povelje možda potječe otud što su neki Časlavljevi bojari preuzeli neke feude u Bosni, te je ta tradicija u 13 st. još živjela, a potom netragom nestala, budući da, kao što je konstatovao Kinam, narod u Bosni ima zasebno uređenje? Na kraju krajeva, sve da imamo izvore koji bi nam bez sumnje svjedočili prisustvo Srba u prvobitnoj Bosni, to ne bi bio baš nikakav argument da je ona srpska zemlja, jer su identiteti u ranom srednjovjekovlju vrlo fluidni, a pogotovo kada je riječ o narodima srodnog jezika i društvenog uređenja! Besmisleno je stanje u X vijeku gledati kroz prizmu dešavanja krajem 20 stoljeća i sukoba etno-nacionalsitičkih elita oko toga ko će raskrčmiti društvenu imovinu uz pomoć historijskih fantazmagorija!

Цитат

I ako bi smo uzeli άλλης kao "stran", ili "drugi", kako bi onda glasio prijevod, ako bismo se pozvali na tumačenje Hadžijahića? 

"Drina koja izvire negdje odozgo i odvaja Bosnu od druge Srbije"?

Drina koja izvire negdje odozgo i odvaja Bosnu od strane Srbije" (posve besmislen prijevod, jer čemu riječ "strana", ako je već jasno konstatovano da je to druga zemlja?

Dalje se kaže slijedeće:

Босна није потчиње-
на архижупану Срба (εστί δε ή Βόσθνα ου τω Σερβίων άρχι-
ζουπάνω και αύτη είκουσα) него народ γ њој има посебан
начин живота и управљања (αλλ' έθνος ιδία παρά ταύτν) και
ζών και άρχόμενον).

Zbog čega bi se naglašavalo da Bosna nije potčinjena arhižipanu Srba, ako je u prethodnoj rečenici jasno istaknuto da se radi o stranoj zemlji? Ako άλλης znači strana, onda bi ovo pojašnjenje bilo posve bespotrebno, jer bi se samo po sebi podrazumjevalo. Budući da Bosnu od početka možemo pratiti kao zasebnu sklaviniju, moguće je, dakle da je ovo stanje koje bilježi Kinam, posljedica nekog vremena, koje je za nas ostalo u mraku nedostatka izvora, a u kojem su dvije skalvinije, moguće bile u nekom bližem odnosu. Ponovo ću napomenuti da je u nedostatku izvora sve u sferi "možda"!

Цитат

gluposti
svi su oni i vladari i njihovi podanici znali itekako svoju etničku pripadnost
evo najboljeg dokaza, gdje u svojoj povelji Stepan II jasno zna ZA HRVATE i da njima pripada Šubić, njegov neprijatelj, dakle on zna da su Hvatinići stali NAPROTIV njega a uz HRVATE, što indirektno govori da je ON SVJESTAN DA NIJE HRVAT nego sebe zajedno sa svjedocima smatra BOŠNJANINOM

zato što je u to vrijeme župan Nemanja bio najuticajniji u regionu, i uravo činjenica da se ističe da je Bosna nezavisna od tog NAJJAČEG vladara tada, dobiva još više na značaju
isto tumačenje ima i Vjeko, pa se ti malo preisptaj jer osporvaš već dva ugledna imena historijske riječi

Цитат

medeni, sinko, evo zašto metoda "podvlačim šta mi dogovara" ne daje dobre rezultate! Da si zapravo čitao Kinama, a ne podvlačio flomasterima po knjigama, onda bi znao da Kinam u djelu, u kojem se nalazi spomenuta rečenica opisuje ugarsko-vizantijski rat iz 1143 god, kada je Raškom, vladao župan Uroš II Prvoslav, sin župana Vukana. Njegova kći Jelena, bila je udata za nasljednika ugarskog trona Belu Slijepog, a mlađi sin Beloš bio palatin na ugarskom dvoru. Uroš, koji je do tada priznavao vrhovnu vlast Vizantije, svrstao se ratu za ugarsku stranu, na kojoj je bila i Bosna kao vazalni banat Ugarske i njezin tadašnji ban Borić. Dakle konstelacija snaga u ovom ratu je bila takva da su ugarski kralj, maloljetni Gejza I, (pod tutorstvom svoga strica Beloša), te vazali Borić i Uroš ratovali protiv zadnjeg moćnog vizantijskog cara Emanuela Komnina! Vjekoslav Klaić, iako je u svom citiranju Kinama ispustio ovo "od ostale Srbije", je ipak bio vrstan historičar i nije mogao napraviti diletantsku grešku kao ti, pa nije umjesno da se na njega pozivaš. sada zapravo sumnjam da si ti isti podvlačitelj flomasterom ovih redova, jer da jesi, ne bi ti valjda promaklo da je Klaić ovdje također rekao da se Bosna kojom je vladao Borić "protegla i preko prvobitno srbski prediela, te je za cielo obuhvatala župu boračku, koja bijaše do nedavno srbska"... Eto i zanimljivog tumačenja, zbog čega "od ostale Srbije"

Цитат

ako neko tumači stvari da bi njemu odgovarale, to si upravo TI
da li je veliki župna Nemanja ili Uroš sasvim je nebitno za ono na što ja poentiram, a to je da je TADA u regionu bio najuticajniji SRPSKI župan, ma koji, i ponavljam, to još više naglašava činjenicu da Bosna nije bila podložna uticaju velikog srpskog župana (ma kojeg) jer samim definisanjem VELIKI župan, Kinam je želio naglasiti da je najuticajniji u tom regionu
kakve veze ima župa boračka, pa to u stvari može biti samo u prilog bosanskom banu da pokaže njegovu veličinu, jer je kako si vidio u uvodu rečenu da je pripojio Bosni i HUM, dakle Borić kao vldar je bio jak jer je čak i VELIKOM srpskom županu uspio preoteti jednu župu !!!! 
osim toga upravo pominjanje ove župe je prava stvar (sam sebi si uskočio u stomak) jer to govori o još jednoj činjenici, ako se zna za tu župu da je bila PRVOBITNO srpska, a bosanski ban je osvojio, onda to znači da SVA OSTALA Bosna NIJE BILA !!!!!!!!!! jer bi bila spomenuta u istom kontekstu !!!
kontaš

čak i GRUPA AUTORA koji su napisali "Historiju jugoslovenkih naroda" 1953. nije se "usudila" postaviti Bosonu u okviru Serblie !!!!  

a Katera i Desnik gradovi u Bosni označeni sa UPITNIKOM što govori upravo o tome, o upitnosti njihovog smještaja u Bosnu, još tada 1953,godine dakle postojala je sumnja, prije Hadžijahića, 
a to je ujedno i odgovor na tvoje pitanje zašto niko nije primjetio pogreša prevod grčkog do Hadžijahića,
pitam ja tebe a kome je bilo stalo do ISTINE, možda prosrpskom Ćirkoviću, ili bilo kojem srpskom ili hrvatskom historičaru da "otkriva" nešto što ide u prilog Bosanaca, koje oni svom silom nastoje prikazati kao islamizirane srbe ili hrvte, na svakom koraku negirajući njihovu narodnots i nacionalnost
da li od takvih historičara očekivati da TRAŽE neku istinu, naravno da ne , osim, svkaka joj čast izuzetka Nade Klaić
dakle, samo je to mogao uraditi neki bošnjački historičar !!

Цитат

Srbe pre Porfirogenita pominje Ajnhart u svojim analima i smešta ih na isto mesto gde i DAI.

Ti delovi iz DAI-ija koje ti pominješ, su verovatno deo nekog narodnog pripovedanja koje su Vizantijci sakupili, jer drugih izvora o poreklu Srba i Hrvata nisu imali.

Цитат

Citam ovu temu i po ko zna koji put vidim da Bosnjaci nemaju pojma o rano srednovijekovnoj Bosanskoj historiji. Dakle velika vecina nisu ni procitala DAI a kamoli da su procitali tumacenja DAI-a Srpskih historicara. Zar je tako tesko uzeti knjigu DAI i procitati poglavlje 32 u kojem se spominje Bosna? Dakle ako imamo bosansku drzavu od 10. vijeka i ako Srbi probaju da svojataju Bosnu a za to samo korsite DAI; pa jebemu misa da vidimo sta pise u tom DAI-u? Ocito ovdje je uletilo par Srba koji su na prepad probali da ubijede neupucene Bosnjake kako u samom DAI-u pise da su Srbi eto naselili zemlju Bosnu prije 10. vijeka. A u DAI-u bas suprotno pise. Zasto niste postavili DAI ako ste svi toliki strucnjaci?

U 32. poglavljaju car vrlo jasno spominje Bosnu kao zemlju (horion Bosona). Dakle on kaze:"U Srbiji se nalaze gradovi..... a u zemlji Bosni se nalaze gradovi Katera i Desnik". Sama cinjenica da car odvaja Bosnu od Srbije je za vecinu Srpskih i Hrvatskih historicara (Poput Veljka Klaica, Tibora Zivkovica, Marka Vega itd.) bila indikacija da je Bosna nekada morala biti zasebna knezevina jer je u suprotnom car nikada nebi odvajao od Srbije i nazvao zemljom. 

Dalje; car spoiminje Srbe i za njih govoreda su dobili ime Servi jer su bili sluge Romana:

Potom car nabraja zemlje koje su Srbi naselili i kaze da su to Srbija, Travunija, Paganija,Kanalites. Dakle to je teritorij danasnje Srbije, Crne Gore i dalmacije te istocne Hercegovine ali Bosnu ne spominje!

Potom ako citamo Srpske najuticajnije specijaliste za rani sredni vijek ili ako ih slusamo na tv-u (Vidite ispod) oni sami priznaju da se iz izvora i iz arheoloskih istrazivanje moze zakljuciti da su Srbi i Hrvati bili organizirani vojni narodi koji su dobili zaatak da istjeraju Avare sa ovih prostora. Broj Srba Srpski historicari procjenjuju na izmedju 30.000 i 100.000. Srpski historicari takodjer priznaju da su Srbi i Hrvati zavladali nad mnogo brojnijom slavenskom ili slaveniziranom masom koja je se tu vec nalazila:

To znaci da cak teritorije koje se nalaze oko zemlje Bosne iz 10. vijeka; nisu imale ni u ludilu Srpsku ili Hrvatsku vecinu vec su oni samo vladali nad mnogobrojnijom slaveniziranom masom.

Vizant spominje Bosnu ponovo 1009. godine kada se spominje da je se Vizantski car; nakon vojnog pooda u Dalmaciju vratio :"preko Bosne i Srbije u Vizant." Dakle ovdje Vizant ponovo razdvaja Bosnu od Srbije. Onda imamo jos jedan spomen Bosne 1040. i 1150. godine. 1150. godine Vizant kaze kako:""Rijeka Drina dijeli Bosnu od srbije a narod u Bosni nije podlozan velikom rpskom zupanu; oni imaju svoga vladara i svoju kulturu vladanja."
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Euroatlas zbog gore navedenih izvora ovako crta srbe, hrvate i Bosnu od 8. vijeka:

Na ovim teritorijama imamo naseljenje Srba i Hrvata u 8. vijeku (mada znaci kao organzirani vojni staloz koji je dobio zadatak od Vizanta da istjera Avare i koji je u manjini u odnosu nad mnogobrojnijim stanovnistvom):

http://www.euratlas.net/history/europe/800/index.html

Kao sto vidimo; DAI, u kojem se jasno opisuju zemlje koje su naseljene od strane tih Srba i Hrvata; ne svrstava Srbe niti Hrvate u Bosnu.

U 9. vijeku imamo uspostavu Hrvatske kraljevine i Srpske drzave:

http://www.euratlas.net/history/europe/900/index.html

Na teritoriju izmedju te dvije drzave najvjerovatnije vec postoji knezevina Bosna kao nezavisna knezevina ; mada izvora nemamo jer se ona tek 950. spominje.

U 1000. godini imamo vec dokaz o knezevini Bosni iz recimo izvora 1009. godine:

http://www.euratlas.net/history/europe/ ... heast.html
 

Dakle sam DAI je super dokaz da cak 950. godine postoji zemlja Bosna. Iako je ona u sastavu Srbije tokom pisanja DAI-a; to nije nista cudno jer je i Hrvatska bila u sastavu Bosne a i cijela Srbija je par godina kasnije usastavu Bugarske. Dakle to je vlast koja se mijenja. Ono sto je bitno je da ta Bosna nije naseljena Srbima a da zemlje oko Bosne (koje ce malo kasnije Kulin ban pokoriti i u kojima ce se siriti Bosnjcka etnogeneze, to jeste na koje ce se etnicko ime Bosnjanin prosiriti); nisu u vecini Srpske vec Srbi samo vladaju kao vojno pleme nad slavenizirnom masom.

Цитат

U stvari, on u tom poglavlju tačno kaže:

"U pokrštenoj Srbiji su naseljeni gradovi Destinik, Černavusk, Medjurečje, Dresneik, Lesnik, Salines i u oblasti Bosne Kotor i Desnik".

Znači, on iz nekog razloga odvaja pokrštenu Srbiju od oblasti Bosne...a pri tom ne kaže kolika je ta oblast i šta tačno predstavlja.
Možemo pretpostaviti, s obzirom da se navode samo dva naseljena grada...da i nije preterano velika.

Recimo, grad Salines (a to su Soli, današnja Tuzla) pripadaju pokrštenoj Srbiji, po Porfirogenitu.

Na kraju krajeva, to poglavlje koje citiraš zove se "O Srbima i zemlji u kojoj sad obitavaju".

Znači, Bosna se prvi put u istoriji pominje u Porfirogenitovom poglavlju o Srbima i zemlji koju taj narod nastanjuje.

Kako se odvaja Bosna od pokrštene Srbije, još više se odvajaju Travunija, Zahumlje i Paganija, kao nekakve zasebne oblasti...ali car stanovnike tih oblasti naziva Srbima.


Da bi ti mogao ozbiljno da diskutuješ o ovoj temi, trebao bi odmaknuti se od savremene percepcije država i nacija.
Nikom u to vreme nije bilo na pameti da pravi nekakve nacionalne države.

Sve te teritorijalne celine bile su samo feudalni posedi nekih gospodara. Oni su mogli biti svi istog roda ili plemena, kao što su recimo u Game of Thrones svi većinom Andali poreklom. Ali to im ne smeta da imaju zasebne kraljevine i da se medjusobno kolju i šire na račun drugih.

Цитат

Car odvaja, kao sto ti kazes "iz nekog razloga" Bosnu od Srbije. Ali ono sto si ti preskocio je da car ne ubraja Bosnu u zemlje koje su Srbi naselili dok to radi sa Kanalitesom, Paganijom, Travunijom. Dakle najveci Srpski historicari koji su se bavili ranim srednjim vijekom srba to smatraju "interesantnim" i nemaju odgvor zasto se Bosna izostavlja a ti valjda imas. Vjeoslav Klaic, koji vrijedi za nacionalnog Hrvatskog historicara, iz ove cinjenice zakljucuje da je Bosna morala biti nezavisna knezevina mnogo prije 950. godine.; kako on kaze:"Najvjerovatnije od samog pocetka dolaska slavena." a to zakljucuje i Dr. Tibor Zivkovic. U suprotnom nebi nikada mogla steci ime "horion" u Vizantskoj histografiji. Jer horion ima svoje granice inacer nebi bio horion. Da bi Bosna bila omedjena zemlja morala je tu biti prije toga politicka organizacija dovoljno jasna da bi je Vizant jasno odvajao od Srbije i rekao da ima svoju Kastru Oikounemo (crkvenu i svijetovnu organizaciju).

Ono sto je najbitnije je da car jasno govori o Srbima kao vojnom stalazu koji vlada nad drugim ne organizranim Sklavenijama koja nisu ni srpska a ni hrvatska. Dakle Tibor Zivkovic kao jedan od najvecih autoriteta srpske rane srednovijekovlja kao i Corevic naglasava kako je tih srba bilo izmedju 30.000 do maximalno 100.000. Dakle oni su na teritoriju na kojem su zivijeli bili manjina u odnosu nad onima nad kojima su vladali. No to bi ti takodjer vrlo lagano preskocio jelde? 

Dakle srpsko ime se siri nad onim slavenima radi POLITICKOG uticaja a ne radi krvne veze. Jer plemenske veze prestaju da budu osnov za drzavu vec posle 11. vijeka. Srpsko ime se na Bosnu nije prosirilo jer tu se javljaju Bosnjani i Bosanska drzavna organizacija vec od 1000. godine. A iz spomena iz 950. godine znamo da je Bosna morala biti knezevina mnogo prije.

Цитат

Stvar je u tome da on Bosnu uopšte ne prikazuje kao toliko odvojenu i zasebnu oblast, kao što to recimo radi sa Dukljom,Travunijom, Zahumljem i Paganijom.
On tim oblastima poklanja čak i posebna poglavlja.
A Bosnu pominje samo u jednoj jedinoj rečenici u poglavlju "O Srbima i zemlji u kojoj sad obitavaju" i ne odvaja pri tom uopšte Srbe
od Bosne, već pokrštenu Srbiju od oblasti Bosna.

U poglavlju 30, car precizno navodi kako se prostiru sklavinije i arhontije i tu se pominju Srbija, Hrvatska, Duklja, Travunija, Zahumlje i Paganija.
Nigde nema Bosne.

( ... )

Ne bih to uopšte preskočio.
Samo je problem što ti to nisi dobro razumeo.
Car ne pominje nigde "druge sklavinije koje nisu ni srpske ni hrvatske".
Voleo bih da vidim gde to piše.
Kada Tibor Živković kaže da su pridošli Srbi i Hrvati bili manjina, on ne kaže da su oni bili manjina u odnosu na druge Slovene, već u odnosu na romanske starosedeoce.
Ne znam šta je tu interesantno za tvoje trrdnje.

Цитат

Prečesto se zna desiti da je teško objektivno raspravljati sa susjednim narodima oko historije, jer objektivnost im i nije najjača strana. Ali vala najgore mi je kad domaćim hajvanima moram objašnjavati neke stvari.

Negdje zraknu da smo mi Goti, Avari, Iliri, pa čak i kvazi teorije najstarijeg naroda, pa se uhvate toga.. Neki ne bi dali reći da jedan dio Bosanaca 100% vodi porijeklo od Srba ili Hrvata. Recimo Bošnjaci Orašja ili Šamca su uglavnom porijeklom Srbi jer su to dva grada napravljena da izbjeglice iz Srbije, muslimane.

Priče o bijeloj Srbi i bijeloj Hrvatskoj su po onome koliko sam ja pročitao ustvari mitovi. Najveća vjerovatnoća je da naseljavanjem južnih Slavena na Balkan, taj jedan narod se počeo raslojavati i tako su s vremenom nastale nacije.

Nije niko ni od koga nastao, nego su narodi jednostavno stvorili svoj identitet s vremenom, a radi se o tako slabo dokumentovanom periodu, da se uglavnom oslanja na izvore stranih historičara, koji su mogli vrlo olahko pogriješiti i ostaviti nama u amanet da se krvimo između sebe.

Bošnjaci, Srbi, Hrvati, a vjerovatno Makedonci i dio Bugara su jedan narod koji se raslojio. U dodiru s lokalcima koje su zatekli na ovim području stvorili su sadašnje nacije. Sama šarolikost naših naroda, gdje jedan brat može biti ginger, a drugi taman govori koliko šarenilo u genetskom kodu nosimo.

Damir Marjanović ističe da genetiku i nacionalost ne treba miješati, jer to nema pretjerane veze, a također tvrdi da genetske razlike među narodima u BiH su minorne.

Naklapati previše od vremenu DAI-ja i to tako samouvjereno je suludo, jer kao što rekoh, jako malo dokaza i slaba dokumentovanost tog perioda da bi mogli složiti kockice malo jasnije.

Najbolji primjer za to bi bio posljednji rat. Isti je savršeno dobro za svoje vrijeme dokumentovan i dovoljno je sakupiti materijal od sve tri strane + stranci i dobiješ neki neutralan presjek situacije. Ali kao što znate toga se niko živ ne drži i milion je nekih istina tumačenja, nečega što je kristalno jasno i lahko se da protumačiti jer postoje statistički podaci, video snimci, fotografije, dokumenti, pisma, satelitski snimci itd...

 

Цитат

Nista nije smjesnije nego kada danasnji Bosnjak tvrdi da je nesumnjivi potomak starih Bosnjana ili Hrvat da je Hrvat od "stoljeca sedmog". Ista stvar sa Srbima naravno. Sto se tice Bijele Srbije i Bijele Hrvatske, nema dokaza da su ikada postojale. Jos nije potpuno rasvijetljena etimologija srpskog i hrvatskog imena, ali je danas opceprihvacena teza da etnogeneza Srba i Hrvata pocinje tek na Balkanu. Sa vremenom su njihova imena pocela istiskavati imena drugih slavenskih plemena, s time da nije bas ni jasno da su Srbi i Hrvati uopce bili plemena ili socijalne kaste. Ljudi su stoljecima mijenjali identitete i nema smisla izmisljati kontinuitete. 

Danasnji Bosnjaci su mjesavina domacih konvertita i dosljaka iz Hrvatske, Srbije i cak Ugarske. Preci danasnjih Bosnjaka unsko-sanskog kraja su dosli iz Hrvatske, Ugarske i kasnije Srbije. Bosanska Posavina je slican slucaj. Podrinje isto, samo sto su tamosnji muslimani dosli s one strane Drine. Medju njima je naravno bilo i ljudi koji su ionako bili porijeklom iz Bosne, ali nema razloga vjerovati da medju njima srpski i hrvatski konvertiti nisu cinili znacajan broj. Danasnji Bosnjak ce radije izmisljati porijeklo iz Anadolije nego priznati da su mu preci bili Rvati ili Srbende. 

Bosanski Hrvati najvecim dijelom nisu porijeklom Hrvati. Izuzetak cine rubni krajevi kao Zavrsje (livanjski kraj), zapadna Hercegovina i Bosanska Krajina koji su povijesno bili etnicki hrvatski. Bosanska drzava se narocito u 14. stoljecu pocela siriti i obuhvatati hrvatski i srpski etnicki prostor. Tamosnje plemstvo cak prihvata bosnjansko ime u mislu pripadanja bosanskom rusagu. No sto se tice katolickog zivlja u jezgru srednjovjekovne bosanske drzave, to su zaista Bosnjani/Bosnjaci, iako se o njihovoj etnogenezi nista ne zna. 

No politicki i nacionalni identiteti se stalno mijenjaju. Danasnji Bosnjaci, Srbi i Hrvati su produkt procesa koji je poceo tek prije nesto vise od 150 godina i uz to jos veoma nakaradno. To su samo vjerske zajednice koje izigravaju nacije. Katolik iz Varesa recimo tvrdi da je cisti Hrvat, a u 19. stoljecu se cak u Dalmaciji ili Slavoniji vecina ljudi nisu izjasnjavali kao Hrvati niti im je nacionalni identitet bio poznata kategorija. Srbi su zapravo samo pripadnici SPC. I apsurd nad apsurdima, kada musliman iz Gusinja nekoga pokusava ubijediti da je takodjer potomak starih Bosnjana. 

DAI navodi nekoliko slavenskih plemena. Nisu tu bili samo Srbi i Hrvati. Sto je sa Neretljanima, Travunjanima, Dukljanima, Timocanima itd.? Negdje ih se svrstava medju Srbe, a dvije stranice kasnije se vodi sasvim druga prica. Istrazivanje radnog srednjovjekovlja na ovim prostorima je naporan posao od kojeg covjek moze osijediti.

Цитат

Mislim da tu najbolje viđenje daje Tibor Živković. On u tom kontekstu smatra da Bosna, sa svoja dva grada (Katera i Desnik), ne može da bude
tumačena drugačije nego kao polity u istoj ravni sa Hrvatskom, Srbijom, Dukljom, Zahumljem i Travunijom. Dakle, Bosna je za njega bila jedna vrsta političkog entiteta, koji je imao kapacitet za mobilizaciju resursa i jedan oblik organizovane hijerarhije. Mislim da bi se po ovom pitanju, uz arheološke nalaze, moglo i najdalje otići. Zasigurno, buduće kvalitetne rezultate istraživanja i naučnih radova, treba očekivati iz Hrvatske, gdje su učinjeni i najveći pomaci u Porfirogenitologiji. Tu treba izdvojiti arheologa Maju Petrinec, zatim Gorana Bilogrivića i istoričara umjetnosti - Ivana Basića. 

Onima koji su skloniji da teže usvajaju nove ideje, hipoteze i analize, uvijek ostaju autori na koje se mogu oslanjati za dugi niz godina – Neven Budak, zatim John Fine, Herwig Wolfram, Walter Pohl, te Ivo Goldstein.

Цитат

Da, u smislu da i u Bosni postoji crkvena organizacija koja pripada Rimskoj crkvi sa centrom u gradu Kateri.

Ali Živković primećuje da isti izvor koji nabraja sve te gradove, pravi razliku izmedju Bosne, Travunije, Zahumlja i Konavla, koje označava kao territorium u odnosu na Srbiju, Hrvatsku, Duklju i Paganiju koje su označene kao regnum

 

[александар живаљев]

@Ћириличар ови баш закували

Што не позову др Чеду Антића у помоћ?

[Ћириличар]

1 hour ago, александар живаљев рече

@Ћириличар ови баш закували

Што не позову др Чеду Антића у помоћ?

Да зову Србоћетњика да им шири митоманију засновану на Меморандуму САНУ? Нису луди 

Елем, одгледао сам управо два снимка Тибора Живковића ( уједно и једина ) на Јутјубу, јер се на њега у овој расправи позива заступник става да Босна није била српска. Снимак из Ћирилице, који је тај човјек поставио, даје Живковића који прича како су Словени, тј. Срби и Хрвати, највјероватније били мањинска скупина која је постала ратнички сталеж након досељења и која је господарила околним старосједиоцима и другим Словенима и тако су ширили своје српско/хрватско име, што је разлог зашто је и поставио видео. Сама тврдња је апсолутно тачна, али то је тачно у најранијим данима насељавања та два племена. Она су убрзо проширила своје државе и створиле у каснијем добу некакав српски и хрватски државни идентитет који је обухватао првобитне Србе/Хрвате и остале Словене. Но, Срби имају аспирацију да су створили не једну него више држава које су се међусобно такмичиле и ратовале ( како неко и спомену Андале из Вестероса који имају својих 5 краљевстава ) и да је једна од тих била и Босна. Самим тим је тај аргумент промашен покушај, јер Срби тврде да имају полицентричну државност која се касније свела на ( рашку ) Србију и Босну ( а које су игром ироније биле тако близу да постану једна краљевина под Стјепаном Томашевићем, ако не и Твртком прије њега ). Други снимак је из 2005. гдје Живковић категорично каже да у "покрштену Србију" из Порфирогенитовог списа спада и Босна. Значи, ако "најлибералнији" српски историчар, који по Бошњи не пати од српске митоманије, то категорично каже, овај покушај је потпуни промашај Чак штавише, неко је негдје тврдио да Порфирогенит "одваја Босну од покрштене Србије", а Живковић, ето, сам каже супротно.

Мени је и даље потпуно нејасно зашто толико игноришу Ћоровића који је сам у својој књизи о историји Босне написао:

Цитат

Неугрожавани од Срба из Рашке, а у бољем политичком положају од Хрвата у односу према Мађарима, Босанци су се очували у својим планинама неистрошени и са осјетном расном свјежином. Њихово подручје, биоло је уз рашко, етнички и расно једно од најчистијих. Стари влашки сточари, као и у Рашкој, били су до 14. вијека потпуно славизирани и сматрали су се потпуно као наш елеменат. Босанска држава је у свом службеном називу иначе и задржала ту локалну ознаку, избјегавајући да себи да племенско јасно обиљежје. У 13. вијеку, истина, бан Матеја Нинослав је у својим уговорима са Дубровником разликовао изречно своје поданике као Србе, од Дубровчана или Влаха, али се такви примјери у 14. вијеку више не понављају. Босанци се зову само Бошњани или "добри Бошњани", тако и никако друкчије. Они пишу ћирилицом ( ... ) и за то писмо се зна и каже да је српско, али тосе несматра као нека нарочита племенска карактеристика народа. ( ... ) Сличне примјере недовољно развијене националне свијести имамо и код других европских народа."

Дакле Босанци би били нешто попут данашњих Црногораца - поријеклом Срби који су развили засебан, регионални идентитет на основу државе коју су створили. И просто овим цитатом и оваквом логиком могу имати одличну основу за свој идентитет, који се након пада под Османлије још итекако увелико промијенио у односу на класични српски, и да потпуно заклопе "великосрпске претензије" на Босну. "Јесмо некад били Срби, али еволуирали смо" у суштини  Него је то балканска стока која тражи да буде расно чиста по сваку цијену. Не дао Бог да је западна БиХ заправо историјски хрватски простор ( као што и јесте ), Херцеговина српски а да је сама Босна у почетку била насељена Србима или макар да су њом у најпрвим данима владали Срби као ратничка класа која је касније дала бана Кулина и Котроманиће ( као што и јесу ).

Но, небитно сад све то. Мени су занимљиве одређене опаске гледе ДАИ, попут:

1. да су земље означаване "српским" или "хрватским" у зависности од тога ко је њима у том тренутку владао, а не ко је у њима живјео
2. да је Босна у вријеме Порфирогенита била под хрватском влашћу ( па би се могло поставити питање зашто у ДАИ пише да у Србију спадају градови из Босне, Десник, Катера, Салинас ( Тузла ) итд. што би можда објаснило Живковићево мишљење да је Порфирогенит ДАИ писао преписујући списе из својих архива који су сигурно у међувремену застарјели у неким појединостима, па и у овој, тј. да је између тренутка писања извора о Босни за ДАИ и тренутка писања самог ДАИ Босна прешла из српских у хрватске руке - па одатле се Захумљани "на сјеверу граниче са Хрватима" тј. Босном под хрватском власти - што опет не даје одговор на етничку припадност Босне, српску или хрватску или засебну )
3. да је могућа грешка у преводу и да се не говори о "градовима У БОСНИ" него о "градовима ПРЕМА БОСНИ" ( што је свакако могуће и како су навели пар људи је разматрало ту могућност, но са друге стране толики историчари вични грчком језику нису о томе говорили... )
4. да је Босна једино споменута у поглављу "О Србима" ( што може значити да су ту живјели Срби или да су том земљом владали Срби, но ако се узме у обзир да је у вријеме писања ДАИ прошло већ пар вијекова од насељавања Срба и Хрвата, мислим да се српски етнички територијални простор већ јасно дефинисао до тог тренутка, те да је без обзира да ли су у питању биле засебне кнежевине или рашка Србија било јасно који народ гдје живи )

 

[александар живаљев]

@Ћириличар овај прилог др Горана Комара, чини ми се да ће да занима и Тебе, и читаоце Твог блога о историји:

Горан Комар: Прилог биографији професора Марка Вега

29 петак сеп 2017

Posted by Стање ствари

 

Током боравка у Никшићу овај дипломирани римокатолички теолог донио је одлуку да се крсти у Православној цркви. Главни документ који овдје доносим је рјешење Православне митрополије Црногорско-приморске која је 22/9, новембра 1938. године донијела рјешење којим сe, сходно молби М. Вега, одобрава прелаз из римокатоличке вјере у православну, те да сe молитељ Светом Тајном Крштења присаједини Светој Православној цркви. Рјешење је потписао викарни епископ будимљански Николај

Извор: Магазин плус

 

Професор Марко Вего рођен је у Чапљини 1907. године. Класичну гимназију завршио у Широком Бријегу, а Tеолошки факултет у Фрајбургу гдје је дипломирао 1931. године. Студије историје похађао је у Љубљани и Загребу. Дисертацију за докторат под насловом „Повијест Хумске земље од досељавања Словена до сједињења с Босном 1322. године“ предао је на загребачком свеучилишту 1937. године, али предати докторат из нама незнаних разлога није бранио. Радио је као професор у гимназији у Никшићу од 1938-1944. године. Дужност директора партизанске гимназије у Требињу обављао је од фебруара 1945. године, а директор гимназије у Мостару био 1946-1947. године. Затим, опет на положају директора Учитељске школе у Сарајеву, кратко вријеме, од 1949. до 1950. године. Од 1950 до 1965. године радио је у Земаљском музеју у Сарајеву, а од 1957-65. године обављао дужност шефа Одсјека за средњи вијек и начелника Археолошког одјељења.

Марко Вего (Извор: Википедија)

Његово дјело данас представља озбиљну сметњу шовинистичким наканама писаца који истискују православну црквену организацију из средњевјековог Хума и Херцеговине. Захваљујући истраживањима заслужног босанског медиевисте др Есада Куртовића, дознајемо о допису Марка Вега Савјету Земаљског музеја у Сарајеву од 11. децембра 1958. у којем он говори о своме научно-истраживачком раду да се апсолутна већина његових радова односи на проучавање културе Босне и Херцеговине од дванаестог до петнаестог вијека и на средњовјековну епиграфику Босне и Херцеговине. Овом приликом задржао бих се само на чињеници да је М. Вего у својој синтези „Из историје средњовјековне Босне и Херцеговине“ пружио научни став о богумилима, међу првима се, на темељу сопствених теренских истраживања, одупријевши тада већ широко прихваћеном увјерењу о масовном присуству неоманихејске јереси у овој земљи у средњем вијеку. Тамо гдје је то препознао, као епиграфичар, овај истраживач је нотирао и описао сваки православни црквени и гробни споменик, као што је то чинио и његов савременик, заслужни истраживач стећака Шефик Бешлагић. Када се погледа ова груба скица професионалног животописа Чапљинца Марка Вега, одмах се може уочити како се он дуго задржао у Никшићу, везан за просвјету и просвјетни рад, по којем ће Вего бити упамћен од свих својих ученика. У предјелима око Мостара и Стоца имао сам прилике разговарати са својим водичима и казивачима који су били ученици Марка Вега и који га помињу као уваженог и драгог професора.

Међутим, послије никшићког периода, Вего се доста кратко задржава на разним руководећим дужностима од Требиња до Сарајева, крећући се од града до града и задржавајући се на одређеним дужностима каткада по годину дана. Веома је занимљива чињеница да му је 1938. на Загребачком свеучилишту одбијена докторска дисертација о историји Хумске земље у средњем вијеку, коју је објавио у Самобору претходне године.

Током боравка у Никшићу овај дипломирани римокатолички теолог донио је одлуку да се крсти у Православној цркви. Главни документ који овдје доносим је рјешење Православне митрополије Црногорско-приморске која је 22/9, новембра 1938. године донијела рјешење којим сe, сходно молби М. Вега, одобрава прелаз из римокатоличке вјере у православну, те да сe молитељ Светом Тајном Крштења присаједини Светој Православној цркви. Рјешење је потписао викарни епископ будимљански Николај. Пружају се, такође, и пратећи дописи из овог драгоцјеног предмета.

Када се погледа књига проф. Вега „Povijest Humske zemlje (Hercegovine) I. Dio, Tiskara Dragutina Spullera, Samobor, 1937, а чинило ми се потребним задржати се на њој из разлога што је штампана тек годину прије одлуке о православном крштењу у Никшићу, тада је и површним увидима могуће докучити да се књига у својим главним тезама ни мало не разликује од, на примјер, радова објављиваних у класичном усташком дјелу из 1942.: Povijest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine, knj. I., Sarajevo, 1942. Групи аутора, међу којима нема М. Вега, начелствовао је проф. Крунослав Драгановић, усташки идеолог. Као и овај Зборник, и проф Вего у дјелу које посвећује „svojim dragim Hercegovcima“, наводећи, истина, став другог аутора, помиње Бијеле Хрвате који су запосјели Хум, као и да су они  потекли од Бијелих Хрвата који стоје близу Угарске (стр. 15). Даље, у поглављу „Poziv cara Heraklija Hrvatima i Srbima da dođu na Balkanski poluotok“, Хрвате одмјерава као најјаче, придајући им првенство: „Ipak su Hrvati unišli prvi u historiju, koji su oblikovali od Slavena ovoga kraja jedan politički i narodnosni centar…“ (23).  У поглављу: „Kome pripada Zahumlje u prvo vrijeme“ одмах се наслања на „попа Дукљанина“ и цитира из Љетописа, уводећи на тај начин Горњу Далмацију у Црвену Хрватску (60, нап. 1). По Вегу, овим дјелом из 1937. године, Далмација је практички све, а гдје је Далмација ту је искључиво Хрват. На с. 65. цитира црногорског усташу Савића Марковића-Штедимлију, описујући дијалог Црногорца са дописником Србобрана у Цариграду: „Još se i danas mnogi Trebinjani nazivaju Hrvatima“ (66), но увиђајући да се ова ријеч сукобљава са Порфирогенитом, одмах разлаже околности које су писца навеле на погрешку када је написао да су Захумљани Срби. Када је Порфирогенитова тврдња пожељна националном програму тада он пише тачно, а када није, тада Порфирогенит грубо гријеши. Наслов „Pravoslavna zahumska (stonska) episkopija“ открива још пуно више. На с. 113. казује аутор да су Немањићи унијели Православље у Хум, те да су уносили српски културни и вјерски уплив истока. Он признаје постојање епископије у Стону, означавајући Илариона првим њеним епископом (117). На истој страни пише: „Budući da je Miroslav bio katolik, malo je čudno, kako on dariva neka svoja sela u Neretvi crkvi sv. Petra na Limu“. У поглављу „Bogumilska sekta i bosanski „krstjani“ аутор пружа краћи преглед ставова познатих историчара на ту тему почињући од гледишта Фр. Рачког, али и Петрановића и Грушца (127-130). Од с. 142. аутор настоји доказати да је „босанска црква“ или такозвано „босанско-хумско богумилство“ заправо католичко, да припада и происходи из крила римокатоличке цркве, али нереформисане. На с. 150.: „Kad smo tako iz pisama pojedinih papa i kraljeva iznijeli razliku između riječi heretik i skizmatik, tada nam je jasno da se u Bosni i Hercegovini ne radi o progonu pravoslavnog pučanstva, nego o katolicima koji nijesu mogli, a ni htjeli, zbog svoje posebne kulture prisvojiti sve zasade i norme rimske crkve“. Међутим, већ тада, дјелом из 1937. године, Вего побија богумилско поријекло стећака помињући печат манастира Завала из 1271. године, споменик на Видоштаку којим се помиње поп Дабижив (1231), указујући на старост стонских ћириличних натписа ријечима: „Svaki je stonski ćirilski natpis star jer su poslije 1333. trijebljeni od franjevaca kao ostaci heretika“ (150-151). На 154. страни госта Радина проглашава „нереформисаним католиком“.

Веома је тешко докучити стварне разлоге за одбијање Вегове докторске дисертације на Загребачком свеучилишту 1938. године. Знамо да је одбијање формално утемељено у чињеници да је он књигу већ објавио током претходне године. Но, то питање остављам другима.

Проф. Вего је током свог живота начинио дјела велике вриједности. Можда би било могуће грубо оцртати три маркантна периода у професионалном стваралаштву проф. Вега: Први, пред Други свијетски рат када дјелује и ствара под утицајем доминантних идеолошко-политичких стријемљења у Хрватској, обиљежен дјелом „Povijest Humske zemlje“; други, обиљежен радом у просвијети; трећи, истраживачко-научни на пољу босанско-херцеговачке медијевистике, обиљежен теренским истраживањима. У сваком случају оваj аутор је са продубљавањем знања о староме Хуму, стицаних током година теренских истраживања, ствoрио радове који представљају озбиљну запреку сваком туђинском посвајању православног наслијеђа средњовјековног Хума. У томе правцу веома је илустративна књига „Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980“ коју у цјелости препоручујем свакоме Херцеговцу.

[Ћириличар]

пре 4 часа, александар живаљев рече

Његово дјело данас представља озбиљну сметњу шовинистичким наканама писаца који истискују православну црквену организацију из средњевјековог Хума и Херцеговине.

Клапа са Крстарице има отворену тему "Православље у Босни до 1463 године", гдје су саставили какву-такву карту забиљежених православних цркви прије пада под Османлије:

Црвено су цркве које помињу извори, љубичасто су цркве за које претпостављамо да су постојале на основу секундарних извора, плаво стећци са поменима (православних) попова, на крају црвени круг са крстом је вероватни православни епископ у Босни.

[Ћириличар]

 

 

[александар живаљев]

Препоручујеш@Ћириличар ? Ко је радио?

[Ћириличар]

1 hour ago, александар живаљев рече

Препоручујеш@Ћириличар ? Ко је радио?

Апсолутно. У питању је неки нови канал на Јутјубу. По овоме што сам до сада видјео квалитетно раде ове снимке. Једино су направили грешку код Косова када су за Влатка Вуковића ставили слику Милоша Обилића коју је насликао Паја Јовановић. Но то је једина грешка коју сам уочио ( друга која им се изгледа потркала јесте код тврдње да су Османлије практиковале много фундаменталистичкију верзију ислама у односу на друге Турке, о чему их је један Турчин исправљао у коментарима - но то ће ваљда Турчин боље знати од мене ).

На интернету постоји зачуђујуће присуство српске историје из страних уста у посљедње вријеме О.о Претпостављам да се многи наши пробијају на старни, а плус нас је свијет упознао преко овог мима:

Мало ми је све то још чудновато, чути странца како нормално и солидно информисано прича о нашој историји. Одлична је прилика да видимо како други гледају на нас и гдје можда ми претјерујемо у прослављању сопствене прошлости.

[Ћириличар]

Стварање тиранина

Занимљив увид у Хитлерову животну причу, са освртом на његову личност. Био је, како изгледа, склон емотивној нестабилности, нарцисоидности и егоизму. Све док није избио Први свјетски рат, Хитлер није успијевао ништа да постигне у свом животу ( а онда када је и успјео наћи разуман почетни посао, био је лијен ) и показивао је отворено незадовољство због тога. Као со на рану, физички је био слабашан те је био одбијен први пут и за служење војног рока ( тачније за конскрипцију када је рат избио ) поврх тога што је одбијен због недостатка умјетничког талента на Бечкој академији умјетности. Професори су му сугерисали да би био добар архитекта - али пошто је Хитлер, из свог хира, напустио основно школовање, није имао потребне предиспозиције за тај факултет. Увијек је кривио друге за те неуспијехе. Због љубоморе је чак напустио свог цимера који је успјео упасти у Академију и радије се потуцао по Бечу него се суочавао са својим неуспијехом. Током рата није се посебно истакао, иако је добио Гвоздени крст ( који је био релативно често одликовање ) - но то није спријечило касније његове присталице да га уздижу у небеса. 

И као таква личност, која не прихвата сопствену одговорност за неуспијех те тражи кривицу у другом, са мањком самопоуздања, довољном количином огорчења и великом емотивношћу - учланио се у НСДАП. Када је постао њихов кључни говорник, страннка је одлучила да се споји са још једном странком која такође има доброг говорника, не би ли тако још више повећали свој утицај. Но, Хитлеру се то није свидјело и напустио је НСДАП уз став "Или сам ја звијезда, или ме нема у НСДАП-у". И странка му се повиновала, тотално. Занимљиво је помислити колико је политичка оријентација, па самим тим и повијест, под утицајем просто нашег карактера обликованог кроз наслијеђене особине, добијено васпитање и образовање, и кроз наше сопствене одлуке и мисли:

 

[Ћириличар]

Gott erhalte unser Kaiser 

[ronin]

пре 1 сат, Ћириличар рече

Gott erhalte unser Kaiser 

Ови изгледају као да су плод инцеста. 

[Ћириличар]

1 hour ago, ronin рече

Ови изгледају као да су плод инцеста. 

Јер и јесу. То је дуго времена била пракса Хабзбурговаца како би сачували тронове разних земаља унутар породице. Захваљујући тој политици, у једном тренутку, Карло V је као монарх више земаља владао овом територијом:

Свети римски цар, аустријски надвојвода, краљ Напуља ( или Двије Сицилије ), краљ Шпаније и, ето, Португала, Његово Величанство, Карло V Хабзбуршки:

Та "Хабзбуршка вилица" 

Ово царство је подијелио између своја два сина тако што је једном дао шпанске земље ( са јужном Италијом која је одавно пала под ауторитет арагонске круне ), а другом њемачке и аустријске земље. Да то није урадио, него све оставио једноме, можда бисмо гледали формирање ЕУ много раније.

 

[Ћириличар]

пре 5 минута, Ћириличар рече

Свети римски цар, аустријски надвојвода, краљ Напуља ( или Двије Сицилије ), краљ Шпаније и, ето, Португала, Његово Величанство, Карло V Хабзбуршки:

Његов грб је довољно импресиван да сам говори колика је то царевина била: