Ћиров блог о историји

[geronymo]

 Dali ovaj grb spada pod austrijsko carstvo i iz kog je perioda? 

[Ћириличар]

пре 12 часа, geronymo рече

 Dali ovaj grb spada pod austrijsko carstvo i iz kog je perioda? 

Сад погледах на Википедији и ово је грб из каснијег периода, 17.-18. вијек. Цака је у томе што Аустрија као Аустрија није имала грб. Државе су користиле грбове својих владара. Зато се грбови разликују и варирају кроз вријеме, јер на штиту се представљају земље којима монарх влада, углавном. Овдје на штиту имамо грб Хабзбурга ( црвени лав на златном пољу ), грб Аустрије ( који је данас и аустријска застава ) и грб Лотарингије ( западноњемачка земља ).

Ево родослова који почиње са Карлом VI ( 1685 - 1740 )

Види се да су се Хабзбурговци здружили са неком лотарингијском кућом браком Марије Терезије, па су као такви владали Аустријом. Након тога је та грана породице владала. Ево Терезијиног сина, Јосифа II ( 1741 - 1790 ):

[geronymo]

пре 4 часа, Ћириличар рече

Сад погледах на Википедији и ово је грб из каснијег периода, 17.-18. вијек. Цака је у томе што Аустрија као Аустрија није имала грб. Државе су користиле грбове својих владара. Зато се грбови разликују и варирају кроз вријеме, јер на штиту се представљају земље којима монарх влада, углавном. Овдје на штиту имамо грб Хабзбурга ( црвени лав на златном пољу ), грб Аустрије ( који је данас и аустријска застава ) и грб Лотарингије ( западноњемачка земља ).

Ево родослова који почиње са Карлом VI ( 1685 - 1740 )

Види се да су се Хабзбурговци здружили са неком лотарингијском кућом браком Марије Терезије, па су као такви владали Аустријом. Након тога је та грана породице владала. Ево Терезијиног сина, Јосифа II ( 1741 - 1790 ):

Hvala mnogo

[KosovoSrceCovecanstva]

Zar se neko jos uvek pita i dvoumi da li su Sloveni dosli na Balkan, ili su starosedeoci??  Pa Srbi nemaju u svom predanju da su odnekud dosli, kao npr. Cesi sto imaju (u njihovom najstarijem spisu Dalimilovoj kronici pise da su dosli iz "srpske zemlje pod nazivom Hrvatska" nakon sto je njihov otac Ceh nekoga tu ubio, pa pobegao na sever.. Tamo jos pise da su Srbi dosli  iz Babilona i raselili se po svuda po moru (ocigledno Mediteranu).

Rusi pak uce u skoli da su oni dosli iza Karpata u Rusiju.. Kako oni dosli  odavde, a mi odande?? !:)  

 

Deo nas jeste dosao sa Karpata, ali Karpatskog zaliva kod Kipra!

Tamo su u blizini jos ostrva Krevatia (zvuci skoro kao Croatia), Saria, i jos poneki zanimljiv toponim koji nama zvuci poznato.

Naime, radi se o tome da, kada je Santorini eksplodirao (sto je izazvalo istorijski potop "Atlantide"), ovo sto je sada Grcka se razletelo u ostrvca, mnogi su poginuli, a deo prezivelih se raselio na okolno kopno  -Malu Aziju, Bliski istok i Balkan, ali to ne znaci da njihov narod nije ziveo vec na tim prostorima. Nasa bela rasa je ne tako davno cela govorila praslovenski jezik, postoji mnogo toga sta na to ukazuje.. pocev od Sanskrita, pa do naziva "Nefer-teta" i "Monte-z-uma" i "Serbonian bog" na Sinaju - sve nazivi jasno razumljivi jedino na slovenskom jeziku (tj, najblize bas srpskom).

 

Hrvati sto kazu ad su dosli iz Irana - vrlo moguce da je deo njih pobegao odande kao izbeglice ovamo, jer je Persija bila jedna od prvih zrtava satanistickih koljaca, pa su ljudi bezali vamo - tamo u ta zla doba, ali to ne znaci da ih ovde nije sacekao njihov narod, ili u najmanju ruku narod koji je pricao istim jezikom.

[KosovoSrceCovecanstva]

On 11/26/2017 at 14:24, Ћириличар рече

 

 

Evo jasnog satanistickog grba - crni dvoglavi orao i plavo-zuti (Aldobrandini) i crveno-beli (mislim Sforze, ili Orsini) grbovi pojedinih satanisticki porodica (tzv black nobility koji se bavi onim sto se zove satanizam (=najblizi opis je mucenje ljudskog duha)).  Pa jos lav kao simbol njihove sfinge...

Od crnih dvoglavih orlova je ostao jos jedino albanski (sto znaci da ce lazni - crni - wannabe "Lucifer" pokusati da dodje iz albanske agende), a masonski grb 33. stepena je, ako se secam, samo delimicno crn. Grb nove drzave Novorusije je siv, dok je Donjecke republike beo kao nas, pa i to dosta govori poznavaocima heraldickog simbolizma.

[KosovoSrceCovecanstva]

On 11/26/2017 at 0:49, Ћириличар рече

 

Свети римски цар, аустријски надвојвода, краљ Напуља ( или Двије Сицилије ), краљ Шпаније и, ето, Португала, Његово Величанство, Карло V Хабзбуршки:

Та "Хабзбуршка вилица" 

 

 

Haha..! Cush "sveti" car a Napulja i Sicilije - jednih od prvih osvojenih uporista satanista!  Postaje mi sve ociglednije da su satanisti uvek koristili ruzne ljude da ih upregnu u svoju agendu, jer lepi se valjda malo vise bave ljubavlju, pa ih manje zanima "satanisticko intelektualiziranje" i nebulozno eksperimentiranje.

[KosovoSrceCovecanstva]

On 11/25/2017 at 23:34, ronin рече

Ови изгледају као да су плод инцеста. 

Ili vecinom kao ruzni Romi (da se zna, cenim nase Rome, koji su vecinom lepi i ok ljudi i sjajno muzicki talentovani) - bacite samo pogled na Drakulu, pretka engleske "kraljevske" porodice (po izjavi Carsla licno) - Drakula je ili Cigic, ili Turcin, sto je verovatno bilo jedno te isto u ono doba.. "Rimsko" ili romsko carstvo???!

[Ћириличар]

On 3/2/2018 at 18:46, KosovoSrceCovecanstva рече

Zar se neko jos uvek pita i dvoumi da li su Sloveni dosli na Balkan, ili su starosedeoci??  Pa Srbi nemaju u svom predanju da su odnekud dosli, kao npr. Cesi sto imaju (u njihovom najstarijem spisu Dalimilovoj kronici pise da su dosli iz "srpske zemlje pod nazivom Hrvatska" nakon sto je njihov otac Ceh nekoga tu ubio, pa pobegao na sever.. Tamo jos pise da su Srbi dosli  iz Babilona i raselili se po svuda po moru (ocigledno Mediteranu).

Rusi pak uce u skoli da su oni dosli iza Karpata u Rusiju.. Kako oni dosli  odavde, a mi odande?? !:)  

 

Deo nas jeste dosao sa Karpata, ali Karpatskog zaliva kod Kipra!

Tamo su u blizini jos ostrva Krevatia (zvuci skoro kao Croatia), Saria, i jos poneki zanimljiv toponim koji nama zvuci poznato.

Naime, radi se o tome da, kada je Santorini eksplodirao (sto je izazvalo istorijski potop "Atlantide"), ovo sto je sada Grcka se razletelo u ostrvca, mnogi su poginuli, a deo prezivelih se raselio na okolno kopno  -Malu Aziju, Bliski istok i Balkan, ali to ne znaci da njihov narod nije ziveo vec na tim prostorima. Nasa bela rasa je ne tako davno cela govorila praslovenski jezik, postoji mnogo toga sta na to ukazuje.. pocev od Sanskrita, pa do naziva "Nefer-teta" i "Monte-z-uma" i "Serbonian bog" na Sinaju - sve nazivi jasno razumljivi jedino na slovenskom jeziku (tj, najblize bas srpskom).

 

Hrvati sto kazu ad su dosli iz Irana - vrlo moguce da je deo njih pobegao odande kao izbeglice ovamo, jer je Persija bila jedna od prvih zrtava satanistickih koljaca, pa su ljudi bezali vamo - tamo u ta zla doba, ali to ne znaci da ih ovde nije sacekao njihov narod, ili u najmanju ruku narod koji je pricao istim jezikom.

Хајд, спам-троловање, али ипак си ми дао изговор за пискарање баш о поријеклу балканских Словена. Па, кренимо редом:

On 3/2/2018 at 18:46, KosovoSrceCovecanstva рече

Zar se neko jos uvek pita i dvoumi da li su Sloveni dosli na Balkan, ili su starosedeoci??  Pa Srbi nemaju u svom predanju da su odnekud dosli, kao npr. Cesi sto imaju (u njihovom najstarijem spisu Dalimilovoj kronici pise da su dosli iz "srpske zemlje pod nazivom Hrvatska" nakon sto je njihov otac Ceh nekoga tu ubio, pa pobegao na sever.. Tamo jos pise da su Srbi dosli  iz Babilona i raselili se po svuda po moru (ocigledno Mediteranu).

Нико се више не двоуми јесу ли се Словени доселили на Балкан. Прихваћени је консензус да је насељавање Словена чињеница. Прије свега би се требало погледати у књизи "Историја Срба" од Владимира Ћоровића, најпедантнијег нашег историчара, како је тај процес тачно текао. Након провале Хуна кроз Врата народа половином 4. вијека, покренули су све народне масе испред себе у бијег и селидбу у правцу Рима. Германи су тако срушили Западно Римско царство у 5. вијеку и успоставили своје државе на његовим рушевинама, од данашњег Туниса, преко Шпаније па све до Француске, Њемачке и Енглеске. Са друге стране, Словени нису наступали независно, него као савезници или слуге Хуна и осталих номадских племена која су касније долазила ( Авара/Обра, Печенега, Кумана, Бугара ). Оно што би ти номадски народи освојили, Словени су насељавали ( пошто коњанички народи нису били бројчано значајни, док су Словени са друге стране били многобројни ). Тако је насељена данашња источна Њемачка ( простор бившег ДДР-а ), након што су се Германи повукли са тих простора бјежећи од номадских насртаја, а Словени су онда дошли и запосјели земљу и живјели у миру - пошто су се номади окренули на Цариграду.

Е сада, ту долази у причу наше насељавање на Балкан. Наиме, оно није се одиграло онако једноставно како су нас учили у школи ( био 7. вијек и ето ми сви одједном дошли, тек тако ), него је то био вијековима дуг и постојан поступак. Како би Хуни, па касније Авари нападали Византију и упадали у њене земље, они би користили Словене као своју савезничку или поданичку пјешадију. Након пљачки, номади би се вратили преко Дунава задовољни својим послом, али би се сваки пут вратили са мање Словена који би остајали у византијским земљама и насељавали опустошену земљу. Просто, земља је била слобода за насељавање а и није била под номадском влашћу - што је двоструко одговарало Словенима. И тако, са сваким новим упадом број Словена се повећавао од Црног мора на истоку па до Јадрана на западу.  Како каже Ћоровић:

Цитат

Iz nešto suviše opštih vesti znademo, da je već delimično tokom Justinove, a s početka Justinijanove vladavine nastalo opet živo kretanje u punoj meri varvarskih plemena u predelima oko Dunava. Svake godine, kazuje jedan savremeni grčki pisac, provaljuju Huni, Anti i Sloveni, Σκλαβηνοι, u vizantiske pokrajine i to kroz Ilirik i čitavu Trakiju, od Jonskog Mora do predgrađa Carigrada. Prve prelaze pokušali su Anti, i nisu dobro prošli; ali njihov prvi neuspeh nije obeshrabrio druge. Car je, zbog tih upada, bio ponekad u osetnoj neprilici. Ušavši u rat sa Perzijom, koji je izbio pred smrt Justinovu, Justinijan nije imao dovoljno vojske, da je baci prema dunavskim napadačima i da ih obuzdava u prohtevima.

Sloveni, koji su živeli, i ako mnogobrojni, nepoznati bliže Evropi i njezinim piscima, sve iza karpatskih gora i od Visle do Azovskog Mora, javljaju se u historiji sa svojim imenom tek u ovo doba, kad su došli na domak grčkih granica, potisnuti iz svoje postojbine od tih raznih naroda u opštem pomeranju tih vremena. Ime Slověninъ dolazi od korena wleu - κλυζω - cluere, i označava ljude, koji žive oko reka; čitav niz imena izvora i potoka očuvan je sve dosad s tim imenom: Slovac, Slovinje, Slovin, Slavnica i dr. Prvi put se spominje to ime u teološkim pitanjima i odgovorima Pseudo-Cezara Nazijanskog, οι Σκλαυηνοι και Φυδωνιτοι, οι και Δανουβιοι πζοδαγοζευομενοι.S gornje strane Dunava spominje ih u prvoj polovini VI veka savremeni vizantiski pisac Prokopije, koji navodi, da Sloveni zajedno sa jednokrvnim Antilima zauzimaju najveći deo prostora na drugoj obali reke. I svi drugi pisci VI veka poznaju Slovene u tim krajevima U Sedmogradskoj oni su ostavili mnogo toponomastičkog traga, a današnja se Vlaška jedno vreme tada zvala slovenskom zemljom. Znači, dakle, da su tu oni stigli tokom druge polovine V i na početku VI stoleća, zajedno sa hunskim i bugarskim četama, koje su nadirale iz istočnijih krajeva Evrope i potiskivale Slovene imajući ih više kao podložnike nego kao saveznike. Naročito behu na udarcu slovenska plemena iza karpatskih klanaca, od Dnjestra do mora, ona koja spominje savremeni Jordanes (Sclaveni, Sclavani), kuda su najviše i najlakše prolazili nadirači, da bi se spustili u obe dunavske kotline. Radi ovisnosti od tih zavojevačkih naroda slovensko je narodno ime kod mnogih zapadnih pisaca i plemena dovedeno u etimološku vezu sa latinskim nazivom robova: Slověninъ- Sclavanus- Sclavus.

( *** )

Za vreme tog dugog rata ( против Гота. прим. аут. ) u Italiji Sloveni gotovo svake godine upadaju u susedne oblasti Vizantije. Počeše se već pomalo i privikavati, da na desnoj obali reke, često duboko u unutrašnjosti carstva, i prezimljuju i da se poneki tu i nastanjuju. Kad je Velizar uspeo da preotme od Gota Rim, slovenske čete opleniše sav Ilirik, sve do Epidamna (Drača), ubijajući i robeći koga stignu i otimajući čak i same gradove, jer "nije bilo nikog da ih brani", kako beleži jedan savremenik. Vizantiska vojska od nekih 15.000 ljudi nije smela da se upusti u borbu s njima, što znači da su Sloveni brojem bili znatno jači i opasniji.

( *** )

Tako su se krajem šezdesetih godina VI veka Avari raširili po svoj Panoniji i postali na tom području glavni činilac. Dolazeći kao pobednici oni su tu zagospodarili i svim rasutim slovenskim naseljima, koja su se ovde zatekla od ranijih pohoda, ili su ih dovodili sa sobom, kad su prolazeći njihovim zemljama pomerali slovenska staništa sve od doline Dnjestra i Dnjepra, pa do dunavskog ušća.

Извор

Те:

Цитат

Slovenska plemena, krenuvši u onako velikom broju u Vizantiju, nisu bila mnogo pometena avarskom akcijom protiv njih. Njihovi glavni odredi čak se ne htedoše ni vraćati dok ne svrše ono, što behu naumili. Ovog puta, u unutrašnjosti ni od kog nesmetani, oni pljačkaju široka vizantiska područja, i to, kako veli savremeni Jovan Efeski, jedan jermenski pisac, "čitavu Heladu, tesalske i tračke pokrajine" i "zauzeše mnoge varoši i gradove". Važno je, međutim, da oni ne napuštaju odmah zemlju, u koju provale, nego da tu počinju prezimljavati i ostajati "kao u svojoj zemlji". Isti pisac izrično kazuje, kako Sloveni u Vizantiji "stanuju sasvim slobodno i bez straha, kao na svom vlastitom području;" dalje, da "do današnjeg dana (to je godina 584.) stanuju, sede i počivaju u romejskim pokrajinama, bez brige i straha, pleneći, ubijajući i paleći; obogatili su se; imaju zlata i srebra, ergele konja i mnogo oružja i naučili su ratovati bolje od Romeja." I ako te reči ne treba uzeti doslovno, jer sam kazuje, da su Sloveni bili i isterivani i da, još uvek priprosti, ne izlaze van šumskih predela i da ne znaju za oružje osim kopalja, ipak one kazuju toliko, da se Sloveni počinju privikavati na vizantiske zemlje i da iza pljačkaških upada ostaju i poneki, koji se tu zadržavaju i delomično nastanjuju. Da je to nastanjivanja bilo u primetnoj meri krajem VI ili početkom VII veka vidi se iz jednog detalja vojničkog strateškog spisa, koji se pripisivao caru Mavrikiju. U opisu Slovena i Anta tamo se kaže, kako su ta plemena slobodoljubiva i nikako voljna da robuju ili da neko njima vlada, "a naročito u vlastitoj zemlji." U Taktici cara Lava to se mesto precizira: da je njihova zemlja s one strane Dunava. Znači, dakle, da je s njima bilo iskustva i na drugoj strani reke, gde su čuvali svoje osobine, i ako na tuđem tlu.

( *** )

U pometenosti, koja je nastala u Vizantiji prilikom promene na prestolu i povlačenja vojske u Aziju, naročito gledaju da se osvete i okoriste susedna avarska i slovenska plemena. Prvih godina Fokasove vlade pominje se jedan veći upad Avara u Trakiju; a do malo učestaše i pohodi Slovena. Slovenske čete prelaze bez napora preko nezaštićenih granica; silaze u pojedina mesta, zajedno sa ženama i decom; i negde vrše pljačke i palež, a negde se i zadržavaju. Avari, za to vreme, šire svoju moć prema zapadu i od 603-610. god. ratuju i osvajaju po furlanskom i mletačkom području ne nailazeći nigde na otpor, koji bi im slomio zalet. Ovo prodiranje varvara, uspesi Perzijanaca, glad, zaraze i lične opačine Fokasove izazvaše nove bune u Vizantiji, koje, istina, skršiše novog cara, ali ne mogoše popraviti sve one zle posledice, koje beše izazvao protekli metež. Početkom oktobra 610. god. Fokas bi srušen i izmrcvaren, a vlast ugrabi glavni vođa opozicije, zapovednik Afrike i jedan od boljih vojvoda u borbama protiv Perzijanaca, čuveni i posle mnogo hvaljeni Hiraklije.

И онда долази на сцену цар Ираклије који је владао првом половином 7. вијека. Он је позвао Србе и Хрвате на заједничку борбу против Авара преко Дунава, нудивши им заузврат право да населе византијску земљу, потпуно опустошену ратовима. Па тако пише пар вијековак асније Константин Порфирогенит:

Цитат

KONSTANTNI PORFIROGENIT, De administrando imperio (Paris, 1711, Banduri)

32. O Srbima i zemlji koju sada nastanjuju

Treba znati da Srbi vode poreklo od nekrštenih Srba, nazvanih i Beli, naseljenih s one strane Turske /t. j. Mađarske/, u kraju koji se kod njih naziva Bojki. Njima je u susedstvu i Franačka, isto kao i velika Hrvatska, ona nekrštena, koja se zove i Bela.

Tamo su, dakle, i ovi Srbi od davnine nastanjeni. Pošto su dva brata nasledila od oca vlast nad Srbijom, jedan od njih, preuzevši polovinu naroda, prebegne Irakliju /Herakliju/, caru Romeja. Car Iraklije ga primi i kao mesto naseljavanja da mu u solunskoj temi Serbliju /Servliju/, koja taj naziv nosi od tada. Srbi na jeziku Romeja znači robovi, pa se stoga i ropska obuća obično naziv serbula, a cerbulijani oni koji nose jeftinu i siromašku obuću. Ovo ime dobili su Srbi kada su postali robovi cara Romeja. Posle nekog vremena isti Srbi odluče da se vrate u svoje zemlje i car ih otpusti. Kada su prešli reku Dunav /Danubion/, pokaju se i preko stratega koji je tada upravljao Beogradom, jave caru Irakliju da im dodeli drugu zemlju za naseljavanje. I pošto sadašnja Srbija i Paganija, i zemlja Zahumljana i Travunija, i zemlja Konavljana behu pod vlašću cara Romeja, a te zemlje od Avara opusteše (jer iz tamošnjih zemalja oni izgnaše Romane koji sada stanuju u Dalmaciji i Draču), to car u ovim zemljama naseli iste Srbe i oni su bili potčinjeni caru Romeja. Car ih pokrsti dovođenjem sveštenika iz Rima, i nauči ih da pravilno izvršavaju dela pobožnosti, izloživši im hrišćansko veroučenje

Оно што је занимљиво је то што је Ираклије владао некад 630-их година. Тих година је такође владао одређени кнез Дерван у данашњој источној Њемачкој, а зна се само година његове смрти - 636.  Тог кнеза Дервана спомиње франачки хорничар Псеудо-Фредегар:"Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant.", тј. "Дерван, кнез народа Срба који бијаху од рода Словена". И дан данас на том простору имаш Лужичке Србе, односно Сорбе ( неких 100.000 њих ).

Што се овога тиче:

On 3/2/2018 at 18:46, KosovoSrceCovecanstva рече

Rusi pak uce u skoli da su oni dosli iza Karpata u Rusiju.. Kako oni dosli  odavde, a mi odande?? !:)

Не, не уче. Најстарији извор за руску историју јесте Несторова хроника, односно "Љетопис прошлих времена" из 11. или 12. вијека. У њој стоји само да су Словени потомци ( ако се добро сјећам ) Јафета, сина Ноја након Потопа. Но то је уобичајена митологизација далеке прошлости која се јавља у свим хришћанским "великонационалним" хроникама који причу почињу од стварања свијета. Та иста хроника заправо каже сљедеће:

Цитат

По мнозѣхъ же временѣхъ сѣлѣ суть словени по Дунаеви, кде есть нынѣ Угорьская земля и Болгарьская. От тѣхъ словенъ разидошася по земьли [...] А се ти же словѣне: хорвати бѣлии, серпь и хорутане.

Nakon mnogo vremena naselili su Slaveni područje oko Dunava, gdje su sad Ugarska i Bugarska zemlja. I ti Slaveni razišli su se po zemlji [...]. A ti Slaveni su: Bijeli Hrvati, Serp i Horutani.

Него, вратимо се Ираклију, сада када је јасно да су Словени заиста се доселили. Ћоровић даље пише:

Цитат

Sloveni su vrlo dobro osećali, da Vizantiska Imperija nema dovoljno vojske, koja bi mogla da spreči njihovo nadiranje na Balkan. Videći, da su granice nedovoljno štićene, Sloveni sa Avarima zajedno prelaze tamo praćeni porodicama; a kako je sve manje bilo vojničkih vizantiskih pokušaja, da se oni silom odbiju, to je tip ovih prelaza postepeno gubio karakter vojničke borbe. S početka, Sloveni idu da pljačkaju; a kasnije, kad je posle čestih pljačkanja plena ostajalo sve manje, oni se počinju zadovoljavati tim, da prosto otimaju i zauzimaju tuđa napuštena polja i njive i da mesto pokretnih uzimaju nepokretna imanja. Kod Slovena bilo je verovatno prebegavanja i prelaženja na vizantisko područje još i s toga, da bi se izbeglo surovostima avarske vlasti, koja je bila vrlo teška. Nesumnjivo stoji, da su prvih godina VII veka njihovi pohodi neobično česti; da najveći deo starih gradova propada tih godina i da se otad o njima gube tragovi. Vesti iz sredine VII veka već jasno govore o jakim i već stalnim slovenskim kolonijama na Balkanu. Proces preotimanja i kolonizacija izvršen je, dakle, u tom vremenu, kad je Vizantija bila sva zauzeta svojim teškim i napornim krizama i borbama na istoku.

( *** ) 

Docniji vizantiski car Konstantin Porfirogenit pripoveda, s nešto legendarnih elemenata, da su za vreme vlade cara Hiraklija počele prve seobe Srba i Hrvata na Balkansko Poluostrvo. Napomenuvši, da su Hrvati došli na jug pre Srba sa severa, gde su im bili najbliži susedi, na granicama franačke države, on kazuje, da su oni bili "dobegli" caru Hirakliju u vreme, kad su Avari zauzeli Dalmaciju i opusteli je. S carevim odobravanjem, i verovatno s nešto njegove pomoći, Hrvati su potisli Avare i nastanili se u toj oblasti. U tom pričanju ima koliko se da proveriti, najviše istine. Pokret Slovena protiv Avara uzeo je vrlo široke razmere i borbe Hrvata s njima čine sastavni elemenat opšte akcije. Nije slučajno ni ono, što se navodi, da su jedna plemena dolazila pre drugih. Očevidno, ništa ne bi bilo manje stvarno, nego verovati, da su slovenske mase u ovo sto godina, što smo im kretanja mogli pratiti, dolazile samo s jedne strane, u jednom pravcu i u isto doba. Mi nemamo nikakvih pozitivnih dokaza, da su Hrvati došli na jug pre Srba, ali da je to moglo biti, o tom nema nikakve sumnje.

I za Srbe je slično pričanje. Dva su brata, kazuje isti vizantiski car, nasledila u vlasti oca; pa je jedan s pola naroda krenuo u Vizantiju i došao sve do Soluna. Otud je i ostalo ime jednog tamošnjeg naselja Srbljija, τα Σερβλια. Posle nekog vremena ti se Sloveni uputiše natrag, ali, prešavši Dunav, predomisle se i zamole cara, preko beogradskog zapovednika, da im ustupi drugu zemlju za nastanjivanje. Car im dade ove od Avara opustošene zemlje: Rašku, Zetu, Neretljansku Krajinu, Zahumlje, Travuniju i Konavlje. Slovenski pohodi do Soluna doista su postojali, kao i njihovo povlačenje na Dunav i preko Dunava. Za Srbe se ne veli, da su se borili protiv Avara, nego da su došli posle njihova pustošenja. Da li su ti Srbi bili ranije u vezi sa Avarima, možda kao njihovi podanici, nema podataka, u pisanim izvorima, ali se to sa mnogo verovatnosti može zaključivati na osnovu njihova geografskog smeštaja. Srpska naselja u Vizantiji neposredno graniče sa oblastima, gde je bila avarska vlast i gde su se u glavnom održavali svi ovi događaji, koje smo napred pominjali.

Sam car Konstantin Porfirogenit naveo je jedno pričanje, koje je nesumnjivo srpskohrvatskog porekla, a sastoji se u ovom: da su Hrvati došli na jug iz Bele Hrvatske, a Srbi iz Bele Srbije, Bojke, odnosno neka njihova plemena sa Visle. Na osnovu arapskih pisaca putnika X veka došlo se do zaključka, da je Bela ili Velika Hrvatska obuhvatala dobrim delom istočni deo današnje Čehoslovačke; a Bela Srbija Galiciju i područje oko izvora Dnjestra i Visle. Vrlo je verovatno, da su i plemena iz tih krajeva, u vezi sa ostalim slovenskim naseljima srednje Evrope, postala aktivnija posle ustanka protiv Avara; i da su stupila i u dogovore sa Vizantijom. Da li je i koliko je bilo Srba i Hrvata na Balkanu i u panonskoj dolini i pre tih borbi ne može se sigurno tvrditi, ali je verovatno. Verovatno tim više, što se i srpsko i hrvatsko ime sreće duboko u Grčkoj, u Tesaliji i Peloponezu, kud ih je bacao talas ranijih pohoda, svejedno da li u manjim ili većim grupama. Po našem mišljenju, slovenske migracije (u koliko ih tako možemo nazvati) išle su tokom čitavog jednog stoleća kroz celo područje tamošnje Rumunije i Mađarske, i sva slovenska plemena iz susednih oblasti, a među njima i Srbi i Hrvati, učestvovali su u njima, prema prilikama, sa većim ili manjim masama. U borbi s Avarima i posle njihove propasti dobili su samo aktivni Srbi i Hrvati veći zamah. Među slovenskim plemenima na jugu ta su dva ubrzo uzela vodeću ulogu.

Извор

 

[Zayron]

On 25. 11. 2017 at 23:34, ronin рече

Ови изгледају као да су плод инцеста. 

Onda još niste vidjeli ovo - ja svaki put oplačem od smijeha kad čitam ovu češku neciklopediju - satiričku parodiju wikipedije. Ovo su oni sami napisali o sebi - tu oni ne štede ni sebe same a ni druge, ima i o Srbima i o Hrvatima itd. Kad se naši balkanski narodi budu u stanju ovako zadirkivat samo riječima od Slovenaca do Makedonaca i Bugara a ne skočit si odmah zbog tog za vrat i zaratit, to ce biti ogroman napredak. 

Češi (moravski: Čížci, Cajzli, Čecháčci, slovački: Čehúni, njemački: Simulantenbande, poljski: Czesi, Pepiki (inače Poljaci posměšně-podrugljivo Čehe zovu Pepiki a Česi Poljake Pšonki) dakle Češi su čudan i smiješan narod čudaku koji živi u srednjoj Evropi, i koji je pozmat po nadmjernom piti piva tj. žbrundivodi. Prvo su se nazivali Česima i bili malim slovenskim plemenom, koje se poslije na zapovijest praoca Čecha pomješalo s keltskim Bojima, koji su bili toliko ružni, da se s njima niko nije htio mješati (dokonce a ni Germani, koji su zbog toga radije iz češke kotline otišli).  Česi su zajedno s Bojima stvorili pseudonarod Čeha ili Čehúnů, čime su počeli konkurovat susjednoj Velkomoravskoj državi. Moravani nikad nisu voljeli Čehůny zato što Čehůňové nisu čistokrvní Sloveni. Češi su bili oduvijek zlí, glupi, dominantni a Moravane nikad nisu razumjeli i nikad ih nisu voljeli. Moravani nisu Češi! Češi se neboje Boga (oni su narodom tzv. agresivnih ateista), inače se boje svega i svakoga, najviše se boje Njemaca. Na kraju iz njih uvijek ispadne Švejk - husita.

Usprkos svojim kelto-slovenskim korijenima se Češi vrlo rado glase  ka germanskom porijeklu , koje su si sami naprosto izmislili (valjda iz njihove urodjene malovjernosti ili iz straha ka Njemcima i njihovim osvajačkim tendencijama). Češi su podlegli kobnom germanizmu i multikulturalizmu pa danas više ne njeguju rodoljublje. Često se zanimaju o istočne nauke i vjere (koje su u posljednje doba u modi) a hoce se mješat s Njemcima, što im često uspijeva i polazi za rukom zahvaljujuci raznim koketama i šlapotama (prostitutkama) kojih imaju gomilu (uključujuci krasne dame na E55 autoputu Prag-Drezden-Berlin). Ti Česi s najkracom kosom podižu desnice i pozdravljaju svog pokojnog idola Adolfa Hitlera (koji je za svog života imao u planu Čehůny iseliti na Sibir, u njihovu zemlju obecanu).

http://necyklopedie.wikia.com/wiki/Češi

Dva Čeha mlate nenaoružanog Moravana.

(Buch der Weisheit, Ulm 1484)

[Guest Гајић]

пре 12 часа, Ћириличар рече

Хајд, спам-троловање, али ипак си ми дао изговор за пискарање баш о поријеклу балканских Словена. Па, кренимо редом:

Нико се више не двоуми јесу ли се Словени доселили на Балкан. Прихваћени је консензус да је насељавање Словена чињеница. Прије свега би се требало погледати у књизи "Историја Срба" од Владимира Ћоровића, најпедантнијег нашег историчара, како је тај процес тачно текао. Након провале Хуна кроз Врата народа половином 4. вијека, покренули су све народне масе испред себе у бијег и селидбу у правцу Рима. Германи су тако срушили Западно Римско царство у 5. вијеку и успоставили своје државе на његовим рушевинама, од данашњег Туниса, преко Шпаније па све до Француске, Њемачке и Енглеске. Са друге стране, Словени нису наступали независно, него као савезници или слуге Хуна и осталих номадских племена која су касније долазила ( Авара/Обра, Печенега, Кумана, Бугара ). Оно што би ти номадски народи освојили, Словени су насељавали ( пошто коњанички народи нису били бројчано значајни, док су Словени са друге стране били многобројни ). Тако је насељена данашња источна Њемачка ( простор бившег ДДР-а ), након што су се Германи повукли са тих простора бјежећи од номадских насртаја, а Словени су онда дошли и запосјели земљу и живјели у миру - пошто су се номади окренули на Цариграду.

Е сада, ту долази у причу наше насељавање на Балкан. Наиме, оно није се одиграло онако једноставно како су нас учили у школи ( био 7. вијек и ето ми сви одједном дошли, тек тако ), него је то био вијековима дуг и постојан поступак. Како би Хуни, па касније Авари нападали Византију и упадали у њене земље, они би користили Словене као своју савезничку или поданичку пјешадију. Након пљачки, номади би се вратили преко Дунава задовољни својим послом, али би се сваки пут вратили са мање Словена који би остајали у византијским земљама и насељавали опустошену земљу. Просто, земља је била слобода за насељавање а и није била под номадском влашћу - што је двоструко одговарало Словенима. И тако, са сваким новим упадом број Словена се повећавао од Црног мора на истоку па до Јадрана на западу.  Како каже Ћоровић:

Извор

Те:

И онда долази на сцену цар Ираклије који је владао првом половином 7. вијека. Он је позвао Србе и Хрвате на заједничку борбу против Авара преко Дунава, нудивши им заузврат право да населе византијску земљу, потпуно опустошену ратовима. Па тако пише пар вијековак асније Константин Порфирогенит:

Оно што је занимљиво је то што је Ираклије владао некад 630-их година. Тих година је такође владао одређени кнез Дерван у данашњој источној Њемачкој, а зна се само година његове смрти - 636.  Тог кнеза Дервана спомиње франачки хорничар Псеудо-Фредегар:"Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant.", тј. "Дерван, кнез народа Срба који бијаху од рода Словена". И дан данас на том простору имаш Лужичке Србе, односно Сорбе ( неких 100.000 њих ).

Што се овога тиче:

Не, не уче. Најстарији извор за руску историју јесте Несторова хроника, односно "Љетопис прошлих времена" из 11. или 12. вијека. У њој стоји само да су Словени потомци ( ако се добро сјећам ) Јафета, сина Ноја након Потопа. Но то је уобичајена митологизација далеке прошлости која се јавља у свим хришћанским "великонационалним" хроникама који причу почињу од стварања свијета. Та иста хроника заправо каже сљедеће:

Него, вратимо се Ираклију, сада када је јасно да су Словени заиста се доселили. Ћоровић даље пише:

Извор

 

Све ово подупиру генетска истраживања 

[Ћириличар]

[geronymo]

1 hour ago, Ћириличар рече

Plavo ,zeleno u crveno okruženi gradovi su?

[Ћириличар]

1 hour ago, geronymo рече

Plavo ,zeleno u crveno okruženi gradovi su?

Мислих касније некад дописати, пошто сам журио поновити неколико ствари за испит 

Али ево, таман и уђох да видим карту још једном.

Елем, плави градови су они који су данас већински хрватски, црвени су српски, а зелени су бошњачки. Њих сам обиљежио према попису 2013 ( мада се ситуација, што се тиче ове карте конкретно, није уопште промијенила од рата ). Недавно ми је пало на памет како су земље Хрвоја Хрватинића управо оне земље које Хрвати данас насеавају у БиХ, као и оне земље у босанској Крајини из којих су Хрвати избјегли па на њихово мјесто Османлије населише Србе и Муслимане. Одлучих данас да то провјерим, па обиљежих Хрвојеве земље и поклопише се, као што се види, са данашњим хрватским становништвом + са бившим хрватским земљама на којима данас живе српски и бошњачки Крајишници ( чак је и Милошевић Туђману, наводно, нудио Бихаћ на основу тога што се тај дио назива "турска Хрватска" ). Онда одлучих да то урадим и са Косачама и српским земљама. И гле, земље Сандаља Хранића Косаче се заистављаше источно од Неретве, гдје и дан данас живе православни Срби. Херцег Стејпан је касније успјео освојити бивше Хрвојеве земље, конкретно хрватски дио БиХ и Далмацију до Сплита, али се није дуго одржао чврсто у тим земљама - што због Турака, што због ратова са својим сином, што због сукоба са босанским краљем - па се језгро Косача ипак може сматрати источна Херцеговина ( плус западна половина србијанског и црногорског Санџака ). Мимо Фоче, као градског центра на стратешком положају, све у Херцеговини је остало као српско православно. 

Онда, када погледамо земље босанског краља, Врхбосну ( Сарајево, Високо, Фојница... ), Усору и Соли ( Семберија и Тузла ) види се измијешаност православаца и муслимана - управо народа које су Османлије досељавале на границу ( уз претходно присутне Бошњане који су прешли на ислам ), те да је сама ужа Босна измијешана. Управо као што је и дан данас. И то се управо раслојавање одиграло, историјски иронично, током рата на тај начин да су Срби очистили себи руралне дијелове, а Бошњаци се збили у велике градове након рата. То ме подсјети на један докментарац о рату, мислим да је био у продукцији Ал Џазире или Дојчевелеа ( нека је од тих антисрБских снага ) гдје је једна Бошњакиња рат окарактерисала као "рат града против села", што ето и није нетачно. Историја је стварно краљица ироније.

Још к томе, ако се погледа правац кретања зелених градова, види се веома јасно правац кретања сјеверозапад - југоисток. Од Бихаћа до Врхбосне до Фоче до Санџака до Косова до муслиманског дијела Македоније ( албанског тј. ) и ето нас код Солуна, пратећи ову "зелену магистралу". Јасан остатак Османске империје у њеном позном добу, од 19. вијека па надаље, јер је настојала одржати што јој је било остало, а што се ослањало на ову "зелену магистралу" територијално као на кичму.

На крају крајева, Усора и Соли су као области бивале и под Србијом ( најпознатије је раздобље када је Драгутин владао овим земљама ), имају неких старих назнака православља ( негдје раније сам поставио карту са Крстарице коју су људи тамо састављали, обиљежавајући православне цркве и манастире прије 15. вијека ) и може се рећи да су увијек биле у неком превирању између Србије и Босне што се тиче утицаја - као и данас ( Усора је сада српска, Соли је сада бошњачка ).

Или - што се ствари више мијењај, то све више остају исте  Хрвати ту гдје су и били. Бошњаци ту гдје су и били. Срби ту гдје су и били. Једино што Хрвати изгубише дијелове данашње босанске Крајине, али ништа то није толико значајно када се погледа шира слика.

[Ћириличар]

@geronymo зар није лијепо када се карте поклапају као пузле? Види само Србију прије него што је Твртко освојио Хум од Душана половином 14. вијека - буквално је то источна Херцеговина Косача ( а земље на западу Босне што су као прелазни појас од Босне ка Хрватској/Угарској су управо оне земље које је Хрвоје Хрватинић касније држао, и који су дио те "турске Хрватске" или "босанске Хрватске" ):

ПС: ово је та карта са Крстарице. Црвене тачке су 100% сигурно православни манастири и цркве у Босни прије пада под Турке. Остало су мањи степени вјероватноће.

[Ћириличар]

On 1/3/2015 at 21:49, Ћириличар рече

Знамење и значење Босне

Сад кад знам нешто основно о хералдици, ево исправних рјешења:

БиХ

Република Српска ( скромнија верзија )

Република Српска ( "фак ју ту Сарајево" верзија ):