Историја у слици

[Биљана]

 

На слици се налази чек из 1868. године којим су САД купиле Аљаску од Русије.

 

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/1795522_751766438168595_1093554926_n.jpg?oh=07febc020317e7eb894c0c74f935f11c&oe=55572BD5&__gda__=1430824058_3c962621cdcb2b64016ab0599da83ceb

[Биљана]

Славољуб Едуард Пенкала (патентирао наливперо)

 

http://sr.wikipedia.org/sr/Eduard_Slavoljub_Penkala#mediaviewer/File:Slavoljub_Eduard_Penkala.jpg

[Милан Ракић]

Славољуб Едуард Пенкала (патентирао наливперо)

 

Поред налив-пера (пенкале), Славољуб је правио и аероплане, те је 1910. године, на Чрномерцу његовом летелицом полетео и Драгутин Новак, којег суседна република баштини као свог првог пилота...

 

Пенкала у свом "Лептиру"

 

Касније заједно са Словенцима-браћом Русјан ради на репројектовању серије њихових авиона под именом "Еда", а помаже такође и дубровачком Србину Михајлу Мерћепу, који је пројектовао и српским патриотама поконио летелицу "Мерћеп-Комитски", која је била планирана за извиђање и подршку у операцијама за ослобађање јужних српских земаља у Првом балканском рату...

 

А један од Пенкалиних патената је и термофор

[Дуња]

https://www.facebook.com/pages/Politikin-Zabavnik/15481474654

 

У време Првог светског рата, Србија и Француска су биле савезнице. Француска је помагала Србију у наоружању, а касније је организовала и пребацивање српске војске са јадранске обале на острво Крф. Такође, збринула је и бројне болеснике и рањенике у својим болницама, а децу и омладину је сместила у своје школе у Француској. Француска је била и једна од главних организатора Солунског фронта, а на челу уједињене ослободилачке српско-француске војске се налазио француски генерал Франше д' Епере. 

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5

[Дуња]

 

На разбојишту Кајмакчалана, отац резервни поручник, учитељ из околине Београда, на гробу свог сина јединца, 1916. године после освајања Кајмакчалана

 

 

Aу, Данијела, сахранила си ме.

[Милан Ракић]

13. фебруара 1978. године, на линији Београд - Сиднеј у авиону Б-707 YU-AGI, уз помоћ ЈАТ-ове посаде, породила се путница Марија Тодев и родила сина који је добио име Јатко.

 

 

Јаткова мајка Марија, у осмом месецу трудноће, кренула је из околине Кавадараца пут Сиднеја, где је муж Стојан, који се претходно отиснуо у Аустралију, радећи створио услове да почне да живи заједно са младом женом и њиховим будућим дететом. Но нико није ни слутио да ће се интерконтинентална летелица претворити у породилиште, а персери у бабице. Када је у ноћи 12 на 13 фебруар, Јатов Боинг полетео из Сингапура након танковања горива ка свом коначном одредишту у Сиднеју, Марија је добила болове, испочетка благе, да би они постали чести и све јачи. Након неколико сати, док је Сиднеј још увек био далеко, трудници је пукао водењак и порођај је почео. Беба није хтела да чека слетање. Жена су преместили из предњег у задњи део кабине, а повијест је забележила да су порођај обавили персер летелице Радоје Роки Ракочевић и стјуардеса Славица Урсић. Пупчану врпцу су пресекли маказама дезинфикованим вискијем. Касније је Роки, који је после постао и пилот у нашој некадашњој авио-компанији, на инсистирање породице Тодев постао и кум детету, које је на крштењу добило име Јатко...

Јатко данас, са женом и три кћерке, фото: Јатков фејсбук

[Милан Ракић]

14. фебруара 1920. године, италијански пилот и ас из Првог светског рата Артуро Ферарен, започео је на авиону Ансалдо-9 лет од Рима до Токија, дуг 18000 километара. У Токијо је слетео након 106 дана, 31. маја 1920. године. 

Маршрута којом је Ферарен летео

 

Ферарен (у средини) испред свог Ансалда

 

Италијански амбасадор маше земљаку пред слетање у Токијо

 

Дочек у Токију

 

Ферарен "као" самурај

 

 

[Дуња]

У знак сећања на Јелену Ленку Дунђерски

http://www.medias.rs/velike-ljubavi-velikih-ljudi-viii-santa-maria-della-salute

[Снежана]

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xaf1/v/t1.0-9/304966_228067857249521_1160336387_n.jpg?oh=12b0ed2c5e6b65d32f87a47ef8d90840&oe=5554A579&__gda__=1430858664_ba62f41efd0190bb8a97d4eb38f08213

 

Na Slici-Srpski Vojnik u leto 1913-e čuva zarobljene bugarske topove,izložene kao ratni plen nakon pobede u Bregalničkoj bici!!!

[Милан Ракић]

• 18. фебруара 1913. године, Краљевина Србија је донела "Уредбу о саобраћају справама које се крећу по ваздуху", чиме је постала пета земља у свету која је законским актом ове врсте регулисала војни и цивилни ваздушни саобраћај изнад своје територије.

Текст Уредбе је објављен у "Српским новинама"-службеном листу Краљевине Србије у броју 41. од 21. фебруара 1913. године

 

Разлог за доношење овог правног акта је била чињеница да се у Међународном праву тог доба, односно почетком 20. века, ваздушни простор сматрао истим као и отворено море. Дакле, сматран је слободним и без икаквог националног суверенитета. Тек 1910. године, код Немаца се јавља идеја да ваздушни простор изнад одређене државе припада тој држави да је успоставqање контроле у ваздушном простору есенцијално питање националне сигурности садржано у начелу да: "свака држава има комплетан и ексклузивни суверенитет у ваздушном простору изнад њене територије". 

 

Из тог разлога, Немачка доноси први закон такве врсте у свету, и то 10. августа 1910. Пруска као део истог Царства то чини у октобру исте године, док Енглеска такав правни акт добија 2. јуна 1911. године. Француска то чини 22. новембра исте године а Аустро-Угарска годину дана касније, тј. 20. децембра 1912. године. САД су то учиниле после нас, у мају 1913. године, а Италија у септембру исте године када и ми. Остале земље у свету су то урадиле тек након Првог рата...

 

Мала Краљевина на Балкану-Србија, такав закон доноси непуна два месеца од оснивања свог ваздухопловства. На предлог министра унутрашњих дела Стојана М. Протића и министра војног,ђенерала Милана Божановића “ради штићења интереса државних у погледу спречавања ухођења, царинских права, народног здравља и народне одбране, као и безбедности грађана”, по милости Божијој и вољи народној, Петар Први Карађорђевић краљ Србије прописује "Уредбу о саобраћају справама, које се крећу по ваздуху", на данашњи дан пре 102 године.

 

У најкраћем ова Уредба је регулисала статус ваздухоплова, поделу на домаће и стране летелице, те је ограничавала принцип екстериторијалности у ваздушном саобраћају, чиме је свака страна летелица над територијом Србије одговарала законима Краљевине Србије. Уредбом је регулисана и безбедност летења у одредбама које се тичу регистрације летелице за безбедну пловидбеност, односно посаде за управљање одређеним типом летелице. Даље, забрањено је летење ноћу, при лошем времену. Збрањено је маркирање, летење наоружаним летелицама, извиђање, ношење голубова писмоноша, надлетање војних инсталација и летење ван раније утврђене маршруте, а без посебног одобрења Министарства војног или унутрашњих дела. Прелет територије Србије је био омогућен страним ваздухопловима уз претходну најаву и дозволу царинских и полицијских органа Србије, а према унапред задатим улазним и излазним "капијама" наше државе. Оглушавање о ову одредбу је повлачило за собом могућност обарања такве летелице. Уз дефинисање још неких примера везаних за употребу ваздухоплова у војне и цивилне сврхе, ова Уредба се у својој суштини нимало не разликује од модерних закона из домена Међународног ваздушног права, како код нас тако и у свету.

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 18. фебруара 1930. године, у историју ваздухопловства је "ушла" једна крава     

 

 

Крава по имену Нели Џеј, иначе млечне Гернзи расе је, поводом Међународне аеронаутичке изложбе која се тада налазила у Сент Луису, постала прва крава која је летела! Од "родног" Бизмарка у Мисурију, па до Сент Луиса, нешто више од 100 километара ваздушне линије, Нели је мирно провела у путничком делу Фордовог "тромоторца". У пратњи је у путничкој кабини, поред момка са фарме био и ветеринар, који је пратио понашање краве током лета и током муже. Остало је записано да је током тог једносатног лета, Нели дала 24 литре млека, које је онако неузварено, упаковано у бочице и малим падобранима побацано из летелица народу окупљеном на Сентлуиском аеродрому. Након атерирања, Нели Џеј је "прекрштена" и постала је "Небеска Краљица"...

[Милан Ракић]

19. фебруара 1942. године у преподневним сатима, Царска авијација Јапана је извршила напад са око 250 бомбардера уз ловачку пратњу и подршку неколико десетина бродова на аустралијску луку Дарвин. Овај догађај се у повијести авијације је познатији као "аустралијски Перл Харбур"...

 

19. фебруара 1945. године, започела је једна од највећих битака у Другом светском рату. Битка за "сумпорно" острво-Иво Џиму. У циљу прегруписавања снага на Пацифичком војишту, те заузимања острва и аеродрома на њему, као полазне тачке за инвазију на Јапан, у јутарњим сатима пре 70 година, започела је артиљеријска припрема ватром са неколико десетина бродова, уз бомбардерску подршку преко 100 бомбардера. Убрзо за тим, на острво се искрцало 30000 маринаца, а до краја дана још 40000. У наредних месец и по дана, 70000 америчких војника је војевало за врх Сурибаћи који доминира острвцетом површине 20-ак квадратних километара, против 22000 војника Царског Јапана. Сви јапански војници, сем 200 заробљених су изгинули у одбрани ове важне стратешке тачке за одбрану Царевине. Освајање Иво Џиме је једна од најважнијих победа Савезника у Другој војни...

 

19. фебруара 1986. године, у вечерњим сатима је са космодрома Бајконур лансирањем првог модула у космос, започела изградња свемирске станице "Мир", прве настањене свемирске лабораторије у историји човечанства. Од тада, па у следећих 5519 дана, до марта 2001 године када је деорбитирана и спаљена у атмосфери, на станици је у склопу неколико десетина истраживачких мисија под окриљем совјетске/руске, америчке и европске космичке агенције, боравило 104 људи, од чега 11 жена, а међу њима, поред традиционално "космичких" земаља и по један астронаут из Аустрије, Бугарске, Авганистана, Словачке и Сирије...

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 23. фебруара 2008. године у америчкој ваздохопловној бази Андерсен на острву Гуам, након полетања, на сам праг писте се срушио амерички стратешки бомбардер Б-2 "Дух Канзаса".

 

Ово је за сада једини признати губитак ове летелице, која је први пут употребљена у ратним условима током НАТО агресије на нашу земљу. Овај "невидљиви" бомбардер се поред неколико мисија које је вршио над територијом Космета, "прославио" бомбардујући амбасаду НР Кине у нашој земљи. Један примерак овог авиона - "Дух Мисурија" се наводно срушио, претходно бивши погођен од стране наше ПВО у непрегледним Спачванским шумама у Републици Хрватској. Овај губитак америчка администрација никада није потврдила, а летелица под тим именом (Дух Мисурија, евиденцијски број 8) и даље је на бројном стању и лети у оквиру 509. бомбардерске групе 8. ваздушне армије, база Вајтмен Мисури.

 

Иначе, током развоја ове летелице, дугог више од 10 година, једно време је главни шеф пројекта био инжињер Вељко Гашић, о којем смо већ писали на страницама нашег Форума у теми "Како су Срби доприносили развоју ваздухопловства у свету..."

[Снежана]

https://scontent-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-xpf1/v/t1.0-9/10253740_10153760161829968_4704250923383923305_n.jpg?oh=a55833433ef2703412ab5aff0b8db7f8&oe=55778FCB

 

Леди Лејли Пеџет, енглеској племкињи, добротвору и пожртвованој болничарки у ратно време прве половине 20. века, ових дана одата је почаст у Србији путем пројекта који обухвата књигу, изложбу и ТВ филм "Леди Пеџет и њени Срби". Леди Пеџет је у Београд стигла 1910. године. Убрзо је почео Први балкански рат, а потом и Други, у којима се леди Пеџет посветила бризи о другима, постала је једна од првих добровољних болничарки у војним болницама у Београду. Иако је 1913. године напустила Београд и вратила се у Лондон, већ у новембру 1914. године, по избијању Првог светског рата, стигла је у Скопље са великом британском санитетском мисијом и санитетским материјалом. У скопској болници се борила са тифусом, од којег је и сама тада оболела, да би се 1916. године поново вратила у Енглеску. У Београд се вратила само једном након рата, и то 1934. године да би присуствовала сахрани краља Александра Карађорђевића. И у време Другог светског рата помагала је српском народу у избеглиштву. Остале су забележене њене речи: „Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!”

[Дуња]

@@Снежана,

 

Ао! Сестра Снежо, стави неко упозорење за емотивне текстове.

 

Остале су забележене њене речи: „Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!”