Историја у слици

[Данче*]

Ратна фотографија - Коста Мишић-Воденичарац, наредник пешадинац са својом јединицом у Солуну
Коста Мишић-Воденичарац ( 1868- 1959.) наредник пешадинац са својом јединицом у Солуну ( други ред први са лева у десно). Учесник Првог и Другог балканског рата и Првог светског рата. Учествовао у свим великим биткама од Цера и Колубаре до Једрена заједно са својим рођеним братом Манасијем . Носилац Албанске споменице, Карађорђеве звезде и Легије части. Пред крај Првог светског рата је у борбама изгубио једно око. Рођен у Врању где је и умро у 92 години живота.

 

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10731090_645840078867006_6711647710456221191_n.jpg?oh=2533c6e88789e0b9d246bf8fcfc78e13&oe=5512A251&__gda__=1423815145_ad3e284507c1464e1e7d24f12a36b219

[Дуња]

Фен 1920.

 

(немам линк)

[Danijela]

 

https://www.facebook.com/SrpskiAkademskiKrug/photos/a.159963170824431.37066.159007654253316/414887668665312/?type=1&relevant_count=1

[Danijela]

 

The grave of a catholic woman and her protestan husband, Holand 1888.

[Danijela]

 

A kiss of life. A utility worker giving mouth to mouth to coworkr after he contacted a high voltage wire, 1967.

[Danijela]

 

The unbroken seal od Tutankhamun's tomb 1922. (3.245 years untouched)

[Данче*]

Краљ Александар, Краљица Наталија, будућа српска краљица у то време дворска дама Драга Машин и остали, пред вилом "Сашино" у Бијарицу

 

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/10368232_1023051437710360_64067929412602792_n.jpg?oh=2cb9d3d906ec82adb5f0ba9f4762b148&oe=550B8EFF&__gda__=1426854756_7816f9aab1d59e509d3848c07a00b780

[Данче*]

Велики жупан Стефан Немања.

 

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/10449529_1020665101282327_6698733631101051963_n.jpg?oh=7096e92224ab6518bf03023cc709048f&oe=5509BC43&__gda__=1426976787_4f1114a657373f9042632ee2edbe9f74

[Данче*]

Слава Радио Београда Свети Јован Златоусти, 26. новембра 1940. године
На слици: Патријарх српски Гаврило, директор Радио Београда Станислав Краков (x), министар правде др Лазар Марковић (xx) и остали.

 

https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10322660_1023759537639550_9063881319823886638_n.jpg?oh=034e140f90f33404d19ad2cb44f2f4e2&oe=550A179F

[GeniusAtWork]

 

 

Sergej Preminin, ruski mornar koji je žrtvovao život da bi spasao svoje drugove na sovjetskoj nuklearnoj podmornici koju je zadesila havarija '86 u vodama istočno od SAD. Podmornici je pretilo topljenje jednog od dva nuklearnog reaktora, a bila je naoružana raketama sa nuklearnim bojevim glavama. Da je došlo do topljenja, to bi izazvalo najtežu radioaktivnu kontaminaciju u istoriji, koja bi verovatno ugrozila život na čitavoj istočnoj obali Severne Amerike i zagađenje Golfske struje. Plus je moglo da dođe do slučajne detonacije neke od nuklearnih bojevih glava, što bi sigurno bilo protumačeno kao napad u jeku hladnog rata, i izazvalo bi odgovor SAD i početak 3. svetskog rata. Preminin je sam spasao jednog od oficira koji se onesvestio u sobi sa reaktorom, gde je temperatura iznosila preko 70 stepeni, i zadnjim atomom snage uspeo da ugasi reaktor. Vrata od sobe su se zaglavila, tako da nije mogao da izađe i ugušio je se u otrovnim isparenjima. Ostali mornari su uspeli da  napuste podmornicu, koja je zatim potonula na dno okeana. Imao je samo 20 godina...

 

Tako da ga često nazivaju čovekom koji je spasao i Ameriku i čovečanstvo.

[Данче*]

ПРЕ 100 ГОДИНА
Ђенерал Живојин Мишић саопштава Врховној команди своју одлуку о повлачењу Прве армије на положаје западно од Горњег Милановца. и поред почетног противљења Врховне команде, Престолонаследника Александра и војводе Путника, који му предочавају да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као престоница, бити практично предат без борбе. ђенерал Мишић инсистира на својој одлуци по цени оставке са положаја команданта Прве армије. После вишечасовног убеђивања Врховна команда усваја предлог ђенерала Живојина Мишића и издаје наредбу осталим армијама да изврше повлачење по плану од 26. новембра.
Ова одлука ђенерала Живојина Мишића представља преломни моменат који одлучује победника Колубарске битке.

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/14406_1025650580783779_6489934014832895469_n.jpg?oh=4c6f42997d26fa1ad8128c6c69d5bb3e&oe=551D910C&__gda__=1426226957_a5c3200b10e74844047273c633156b9f

[Снежана]

Зарија Вукићевић

 

ИЗ ДНЕВНИКА ШЕСНАЕСТОГОДИШЊЕГ

ДЕЧАКА ДОБРОВОЉЦА

 

Пекин, 6. децембар 1915.

 

Јутрос нас изненадише пет до шест Италијана

који дођоше из Каваје. Официри, доктор и војници.

Кажу да се искрцавају у Драчу. Сви се војници орас-

положише...

Синоћ је неко у логору свирао на флаути: "Тамо

далеко, далеко од мора..."

 

[Дуња]

Фотографија деце која чекају свог оца, српског војника у Првом светском рату, да се врати из Солуна, 1918. године.

 

https://www.facebook.com/Meet.the.Serbs?pnref=story

[Снежана]

ИСТОРИЈСКА ОДЛУКА О ОДСТУПАЊУ ПРЕКО

ЦРНЕ ГОРЕ И АЛБАНИЈЕ НА ЈАДРАНСКО ПРИМОРЈЕ

 

 

Мада су наше трупе успеле да се извуку из кљешта које су им спремили непријатељи, наша влада и Врховна команда су увиделе да се ништа не може учинити против непријатеља који је и даље надирао за нама (а не може се рачунати уопште на помоћ савезника са правца Солуна), па је одлучено: да се наше трупе, заједно са краљем и владом, повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.

Основна замисао је била да се војска повуче преко Црне Горе и Албаније, да што пре избије на Јадранско море, остављајући између себе и противника тешко пролазно земљиште; да се на Јадранском приморју изврши реорганизација војске под заштитом слабијих делова који би затворили иначе тешко пролазне правце који воде ка приморју; да се трупе помоћу савезника снабдеју оружјем и осталом спремом и храном и оспособе за наставак рата. Даља акција наше војске зависила би од опште политичке и војне ситуације.

На основу ове одлуке Врховна команда је под О. Број 24942 од 25. новембра 1915. г. издала директиву свима командантима армија.

 

 

правци повлачења

[Данче*]

Током јуриша на челу свог пука погинуо је легендарни командант Другог пешадијског "гвозденог" пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка.
Почетком српске противофанзиве, Гвоздени пук је добио задатак да освоји вис Кременицу, који је био кључан за даље напредовање. Тај вис су Аустроугари јако добро чували и било га је тешко освојити.
Пуковник Миливоје Стојановић је тада био болестан и лежао је са температуром у свом шатору, а за тај напад је задужио официра који ће водити пук уместо њега.
Међутим, вис је био неосвојив, један јуриш, други јуриш, трећи јуриш... Гвоздени пук није успевао да савлада Аустроугаре и преузме контролу над висом. При сваком јуришу, све више војника из пука је гинуло.
Пуковнику Стојановићу су у шатор где је био, стизале вести о неуспешним јуришима и погинулима. Чувши све то, пуковник Стојановић је рекао, да није у реду да његова деца гину, а да он лежи у постељи. Устао је, обукао униформу, ставио опртач и сабљу у корице и стао на чело свог пука.
Повео је јуриш који је био успешан, пук је освојио Кременицу, а јуначки пуковник је у том јуришу погинуо.

 

https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/10264284_1029820433700127_810251658519473324_n.jpg?oh=9de69d9da0334d984858f9f73c13e139&oe=550F693E