Историја у слици

[Дуња]

Солунци.

 

[Срђан Шијакињић]

Сјајне фотке даме (а и остали), стварно уживам кад год видим да има неки нови пост на теми.

[Дуња]

Хвала, Срђане.

Једна од најпаметнијих тема на форуму.

[Danijela]

 

Ова фотографија је обишла свет. И данас изазива дивљење – мали, сићушни сведок великог страдања и одлучности народа да преживи. Ушла је у ратне албуме и била незамењива у свим публикацијама као симбол тешких дана, великих борби и сјајних победа српске војске у Великом рату. Ипак, да ли знате ко је ’Око соколово’ – војник са најпознатије фотографије из Првог светског рата?

 

Наставак на доњем линку:

https://www.pouke.org/forum/topic/35591-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE/

[Danijela]

 

 

Момчило Гавриловић

 

Са 10 година пешке је прешао Албанију, учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а војвода Живојин Мишић га је у 12 година унапредио у чин поднаредника.

 

Наставак на линку:

http://dan-veterana.blogspot.de/2011/03/blog-post_11.html#.VD0TWucWHb0

[Дуња]

[Danijela]

 

Jedna od nepoznatih fotografija koja ce moci da se vidi na sutrasnjoj izlozbi: spomenik sovjetskim vojnicima koji su podigli sami Beogradjani, najverovatnije na Novom ili Centralnom groblju. Zanimljivo je da nigde nema zvezde petokrake, jos uvek nepoznatog simbola za beogradske zanatlije poput kamenoresca koji je klesao ovaj spomenik...

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10204721347810664&set=p.10204721347810664&type=1&theater

[Manolis]

 

Crvenoarmejci u oslobođenom Beogradu, 20.10.1944

[Ненад Р.]

Александар Карађорђевић на челу.

Извор :http://www.kurir-info.rs/kinoteka-filmovi-od-100-godina-na-otvaranju-sezone-clanak-961689

[Данче*]

Српска војска у борби против арнаутских банди, децембра 1912.

 

[obi-wan]

@Dunja

 

Ne zaboravi da postavis izvor za svaku sliku. I nije lose da se kaze i po neki tekst, jer samo prema slici malo toga moze da se sazna.

[Данче*]

Парада победе Париз 1919. године.

Српска пешадија на паради победе ''Апотеоза победе'' у Паризу 14. јула 1919. године.

https://www.facebook.com/albumsecanja/photos/a.633358066781874.1073742042.556617981122550/633358076781873/?type=1&theater

[Дуња]

Ћеле-кула

 

 

Лобања за коју се верује да припада Стевану Синђелићу

 

 

 

После Чегарске битке Турци су желели да се на најсвирепији начин освете српском народу. Они су на периферији Ниша, на путу који води ка Цариграду, одлучили да подигну кулу од глава изгинулих српских војника. Турски заповедник Ниша од 1809 – 1812, Хуршид паша, наредио је Србима ћурчијама да одеру главе и коже испуне памуком. За то им је плаћао по 25 гроша. Коже испуњене памуком послате су султану у Цариград, у знак победе. Од лобања je подигнута Ћеле-кула, што на турском језику значи кула од људских лобања. Ћеле-кула је четвороугаоног облика, висине око 4 метра. Главе су биле окренуте напоље, а биле су утврђене кречом и песком. Било је 952 лобање, у 14 редова са сваке стране.

Ћеле-кула са оволиким бројем глава стравично је деловала на све оне који су је видели. Мучан и тежак утисак остављала је нарочито на српски живаљ у граду и околини. Из хуманих и религиозних разлога хришћани из Ниша су ноћу скидали лобање са куле и сахрањивали их на гробљу. Сазнавши за ово, Турци су стали на пут томе. Временом се, међутим, променило мишљење о Ћеле-кули и код трезвенијих Турака.

За време своје управе у Нишу (1861 – 1866) Митхад паша, школован у Паризу, намеравао је да поруши овај варварски споменик, али је наишао на отпор нишких Турака. На тај начин кула је сачувана, чиме је учињена велика услуга нашим народима. До ослобођења Ниша од Турака 1878. године кула је била откривена. Те године је ограђена и наткривена. Четири године касније, добровољним прилозима становника читаве Србије, озидана је капела која и данас постоји. После ослобођења Ниша број лобања на кули осетно је смањен.

На смањење броја лобања у Ћеле-кули утицало је, поред осталог, и само време, тако да је данас сачувано од заборава 58 лобања. Заштита и уређење Ћеле-куле, предузете првих година после ослобођења града, настављени су и касније. Приликом прославе 60-то годишњице ослобођења Ниша од Турака (1937. године) око куле је подигнута гвоздена ограда. Годину дана после тога испред Ћеле-куле постављен је споменик са бистом Стевана Синђелића и рељефом на коме је приказана битка на Чегру. Споменик је дело вајара Славка Милетића Последњи пут кула је заштићена 1974. године, када су око куле постављене стаклене плоче.

Подигавши Ћеле-кулу у Нишу, граду који спаја средњу са југоисточном Европом и Блиским истоком, Турци су желели да тај споменик буде опомена балканским народима – да ће их снаћи грозна смрт ако покушају да се дигну против турског господства. Споменик, међутим, није одиграо ту улогу. Он је, напротив, био подстицај за дефинитивно ослобођење.

Када је 1833. године француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869) издао у Паризу своје дело „Пут на Исток“, он је у посебном поглављу „Белешке о Србији“, дубоко потресен са оним што је видео у Ћеле-кули, између осталог забележио и следеће: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине“.

 

фотке моје

 

текст: http://narodnimuzejnis.rs/?page_id=130

[Данче*]

На данашњи дан пре 102 године, Краљевина Србија објавила је рат Отоманској империји и кренула у ослобађање поробљене браће у Старој и Јужној Србији.

На слици: Штаб Врховне команде са војводом Путником и ђенералом Мишићем, 1912. године.

 

https://www.facebook.com/Srpska.Istorija/photos/a.201012269914285.68024.200674513281394/998560736826097/?type=1&theater

[Дејан]

 

"I have witnessed the fights for Belgrade from my window. I have seen the Soviet soldiers falling en masse and thought to myself how so young they were leaving their last breaths here in Belgrade, so far away from their homes, for our freedom from nazism and fascism."

Memories of a Belgrade woman.

Commemorating the liberators of Belgrade from fascist occupation in 1944.

 

 

https://www.facebook.com/HumansPast/photos/a.399037880238815.1073741827.399036406905629/447076418768294/?type=1&theater