Питалица, причалица... :)

[MiraM]

Kainov oziljak ...

Ja posle ispitnog roka ludujem ...

Ja u toku roka i u toku priprema za rok citam Dostojevskog. Primjetila sam da sto mi je teze da ucim to mi on bolje prija.

[Arsenija]

Ja u toku roka i u toku priprema za rok citam Dostojevskog. Primjetila sam da sto mi je teze da ucim to mi on bolje prija.

Iskoristi to vreme da spavas , da legnes i odomris ledja , da se okupas i eventualno prezalogajis nesto ...     ...

[MiraM]

Миро, има фина тема: https://www.pouke.org/forum/topic/483-шта-тренутно-читате/page-140

Znam, ali ljudi i nisu nesto komunikativni pa rekoh da pitam vas u pricaonici Hvala u svakom slucaju.

[MiraM]

Iskoristi to vreme da spavas , da legnes i odomris ledja , da se okupas i eventualno prezalogajis nesto ... ...

Nije ti ni ta losa, ali nekako sve stignem.

[Arsenija]

Nije ti ni ta losa, ali nekako sve stignem.

U moje vreme je postojalo seksualno opredeljenje - ispitni rok ....   

[MiraM]

U moje vreme je postojalo seksualno opredeljenje - ispitni rok ....

Ne kontam :/

[Џуманџи]

Слика Доријана Греја

[Arsenija]

Ne kontam :/

U moje vreme su se ispiti tesko polagali . Ucilo se dosta ... Nije bilo vremena za citanje knjiga . Omiljena razonoda prosecnog , ne bas tako talentovanog studenta , je bila kupanje , knjige nikome nisu padale na pamet ... ...

[MiraM]

U moje vreme su se ispiti tesko polagali . Ucilo se dosta ... Nije bilo vremena za citanje knjiga . Omiljena razonoda prosecnog , ne bas tako talentovanog studenta , je bila kupanje , knjige nikome nisu padale na pamet ... ...

Hehe.. ne znam koliko davno je to bilo, ali vjerujem jer se stanje pogorsava iz godine u godinu. Ipak predanost spremanju ispita je individualna. Kod mene se ispit sprema stalno, ja vjecito nesto citam na datu temu i oko nje, pa se to sve iskoristi. Doduse cesto se nabacam suvisnim informacijama, ali lijepo je svasta znati.

[Arsenija]

Davno je to bilo , a ko bi rekao ... Ako imas svemena i volje za citanje , onda svaka cast ... ja sam vise volela da odem u pozoriste , pogledam film , posetim rodjake , babu , dedu ... I sad postoje iste fore - Izlazis ? Izlazim , ali na ispit ... Kod koga si - Kod Damjanovica ... Samo polako , mene je oborio u februaru , bas je ekumenista , pitao me nesto ispod slike ... Eto ... Kainov oziljak je lepa knjiga , meni se bar dopala ...

[MiraM]

Davno je to bilo , a ko bi rekao ... Ako imas svemena i volje za citanje , onda svaka cast ... ja sam vise volela da odem u pozoriste , pogledam film , posetim rodjake , babu , dedu ... I sad postoje iste fore - Izlazis ? Izlazim , ali na ispit ... Kod koga si - Kod Damjanovica ... Samo polako , mene je oborio u februaru , bas je ekumenista , pitao me nesto ispod slike ... Eto ... Kainov oziljak je lepa knjiga , meni se bar dopala ...

Bas cu procitat poslije roka.

Ja pokusavam da nadjem vremena za sve i svasta. ...i bas mi tesko pada ovaj aprilski rok u sred tako divnog proljeca hehehe smrc

[Џуманџи]

Juce (tema – “Liturgija smrti”) govorio sam o “problemu spasenja”, vaskrsenja nekrstenih. I odjednom mi je postalo tako jasno da nije stvar u tome – da li su oni znali ili nisu znali Hrista, da li su poverovali u Njega ili ne, da li su bili krsteni ili ne, vec u tome da Hristos zna njih i da je Hristos Sebe predao njima i za njih. Zato je i njihova smrt bila “progutana pobedom” [1. Kor. 15, 54], zato je smrt i za njih susret sa Hristom. Isto tako i pitanje Suda. Sud nece biti o dogmatskim pitanjima, vec o “blagu srca”. Sud ce biti sâm njihov susret sa Hristom. Ali, onda, kazu, cemu Crkva, cemu Svete Tajne, itd.? Prizvanje Crkve je kozmicno i eshatologicno. Crkva menja svet svojom slobodom od sveta, svojim svedocenjem o Hristu: “Jer si Ti jedini Gospod”. Bez Crkve svet bi do kraja bio idol. U odnosu prema “ovom svetu” Crkva je deo koji se uzima za celinu. Ona je svagda – “za sve i za sva”. Svaka njena molitva, svako “amin” je u ime sveta. Crkva je “svestenik”, a svet je njena “parohija”. Ali, to ne znaju ni sami Hriscani i svi oni misle da je posao Crkve da “opsluzuje njihove duhovne potrebe”.

Smeman, Dnevnik

[Џуманџи]

Спљашњи облик нашег општења са Богом из дана у дан је један те исти. Ми читамо једне исте молитве, долазимо на једну исту Литургију – све то остаје непромењиво током нашег живота. Али ако уз то ми озбиљно и дубоко живимо религиозним животом, ми сваки пут откривамо у уобичајеним речима нови смисао и нови садржај. И Бог нам се открива кроз те молитве и богослужења сваки пут другачије, ново. Свака Литургија, сваки сусрет са Богом у молитви – то је неко откриће. У богоопштењу нема ничег монотоног, рутинског, свакодневног, обичног.

 

http://www.verujem.org/teologija/allejev_o_braku.htm

[Џуманџи]

http://brightside.me/article/30-perfect-photos-you-wont-believe-arent-photoshopped-91305/

[Џуманџи]

А врхунац свега је у томе када неко не осуђује свога ближњег. Заиста, када је рука Господња побила све првенце у земљи Египатској, није било дома у коме неко не беше убијен.
Упита га брат:
– Шта значе те речи?
Старац му одговори:
– Ако пазимо да сагледамо своја сагрешења, нећемо видети сагрешења свога ближњега. Јер лудост је да човек, који има свога покојника, остави њега и пође да оплакује покојника свога ближњега. А да умреш за свога ближњега значи да носиш своја сагрешења и да не бринеш за сваког човека, да ли је овај добар или да ли је онај лош. Да не чиниш зло ниједноме човеку, нити да у своме срцу смишљаш лукавост на некога, нити да понизиш некога ко лоше поступа, нити да слушаш онога ко злоставља свога ближњега, нити да се радујеш са оним који чини зло своме ближњему; никога немој оговарати, већ реци: „Бог зна свакога“; не веруј ономе што прича оговарач, нити се радуј његовим причама, нити мрзи онога који оговара свога ближњега. Ето, то значи да не осуђујеш. Немој бити непријатељ ни са једним човеком и немој задржавати непријатељство у своме срцу; немој мрзети онога који је непријатељ свом ближњему. А то је мир. Тиме теши себе; ускоро ће, благодаћу Бога Логоса, доћи камата и вечни спокој. Амин.

Преузето из књиге Старечник, Беседа 2000.

https://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/10/преподобни-мојсеј-мурин-о-покајању-и-н/