О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Драгана Милошевић]

Добро дошла сестро.

Велика је моћ Псалтира, проверено. :bendoff:

[JESSY]

Говор учитеља Августина о корисности Псалтира и других,

о снази Псалтира

 

Певање Псалтира украшава душе, призива анђеле на помоћ, прогони демоне, изгони таму, гради светињу, грешном човеку је лечење ума, спирање греха, слично је милостињи светих, утврђује веру, наду, љубав, просвећује као сунце, чисти као вода, пали као огањ, као јелеј подмашћује, застиђује ђаволе, показује Бога, гаси телесне похоте, уље је милосрђа, коцка весеља, честитост анђела, изгони свирепост и утишава сваки бес, ублажава гнев, трајна је Божија хвала и слично је меду. То је изабрана песма пред Богом, одгони све грехе, а ствара савез љубави, све прелази, све испуњава, све учи, свима показује, душу велича, уста чисти, срце весели, зида висок стуб, човека просвећује, чула отвара, ништи свако зло и показује савршенство. Ко има разум и љубав његову има, такође и страх и хвалу Божију у срцу свом. Никад не отпада од тога, нити ће молитва његова бити одбачена, већ ће се на крају радовати пред Богом. Он је мир савести и весник мира. Тако Псалми моле за будућност, уздижу садашњост, кају се за прошлост, радују се за добра дела, сећају се радости небеског царства, противе се ђаволским силама, показују светлост истине, стварима су утеха, младима украс, савршено искуство стараца, којима је сам Христос Бог помогао и кроз чија је уста, као пророка научио нас да се пажљиво молимо. Њему нека је част, хвала и величанство, благослов и светлост, премудрост и благодарење, сила и снага, заједно са Богом Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Саборна црква

[JESSY]

...читајући разне акатисте можемо добити помоћ у болести и другим животним проблемима...највише се читају акатисти Пресветој Богородици и акатист Исусу сладчајшем....али и другим светитељима.....

на пр. за разна исцељења од болести св.Нектарију егинском, св.Козми и Дамјану, св.Пантелејмону.....

за разне породичне проблеме св.Ксенији петроградској.....

за слогу, љубав и поштовање у породици св.Петру и Февронији....

..не би било лоше сваки дан прочитати по један акактист.....нарочито неком светитељу према којему осећаш посебну приврженост....

[Драгана Милошевић]

Само полако са мером.

[Candy Butcher]

[Berkut]

Psaltir,kao knjiga molitve,ima ogroman uticaj na citaca i na svet oko njega.Ono sto mene zanima,dal je dozvoljeno i u kojoj meri umesto Davidovog imena koristiti vlastito?Ukoliko se vec sluzimo Davodovim molitavma,tj obracenjem  Gospodu,zasto se ne bi mogli dirktno  obracati,umeto preko Davidovog imena.....PRIMER :"pomiluj slugu svoga (ime) umesto pomiluj slugu svoga Davida?

[мирођија]

  Слава Богу за све.

  Амин.

[мирођија]

                                                        Све може да буде молитва

 

   Све може да буде молитва. И када се молимо Богу- то је молитва. И када добро радимо,испуњавамо своју дужност, не као  (да радимо) људима, већ као да радимо Богу - и то је молитва. И добре,Божанске мисли  које имамо у срцу, и то је молитва.

 

                                                         Старац Тадеј Витовнички.

[JESSY]

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

Св. Јован Златоуст

[Guest]

 

 

Молите се за Цркву, за свет, за све људе. Васколико хришћанство садржи се у молитви Исусовој. Ако се молите само за себе, онда се у томе крије саможивост. 

 

Насупрот томе, ако се молите за Цркву, и ви сте у Цркви. У Цркви је Христос сједињен са Црквом, али и са Оцем и Светим Духом. Света тројица и Црква јесу једно. Ваша чежња треба да је усмерена на то да сав свет буде освећен, да сви буду Христови. Тада улазите у Цркву и доживљавате рајску радост у Богу, јер сва пуноћа Божанства обитава у Цркви.

Сви смо једно тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину - она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. у заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште. Сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.
 ...

Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса. То нисмо довољно добро разумели. То схватамо доста површно, па кажемо: помоли се мало за мене.

Молите се више за друге него за себе. Изговарајте речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а имајте на уму увек и друге. Сви смо деца истог Оца, сви смо једно. Стога, када се молимо за друге, кажимо: "Господе Исусе Христе, помилуј нас", а не "помилуј их". На тај начин признајемо да су они заједно са нама.

Молитва за друге, вршена благо и са љубављу, некористољубива је и доноси велику духовну корист. Облагодаћује онога ко се моли, али облагодаћује и онога за кога се он моли. То значи да низводи благодат божју. Када осећате велику љубав, и када вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али притом вам ваља умрети за себе. Јесте ли разумели ово?

 

 Извор: "Живот и поуке старца Порфирија  Кавсокалвита"

 

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

https://www.pouke.org/audio.php?id=4822&do=view

[JESSY]

ЗАШТО ЈЕ ПОТРЕБНО МОЛИТИ СЕ

Можда се питате зашто је потребно да се молимо? Кратак одговор је зато што нам је Господ Исус Христос рекао да то чинимо. У Јеванђељу по Луки, поглавље 18, стих 1 ћемо наћи ”Каза им пак причу како треба свагда да се моле и да не клону”.

Треба ли тражити већи разлог од тога? Господ Исус Христос нам је дао и свој животни пример. Иако је био Бог у људском телу, Он је имао веома изражен молитвени живот. Пре него што је васкрсао умрлог Лазара, прво је разговарао у молитви са својим Небеским Оцем (Јован 11,41-43) ”Оче, благодарим ти што си ме услишио. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох, народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао”, па се тек онда громким гласом обратио мртвом Лазару у гробници; ”Лазаре изађи напоље!”.

Пре него што је нахранио 5.000 гладних људи видећемо да је узео 5 хлебова и 2 рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи(Лука 9,16). Кад су мајке доводиле децу, Он се молио за њих.

Пре распећа се молио у Гетсиманском врту да га заобиђе чаша страдања, али да не буде како Он хоће, већ како хоће Бог Отац. Кад је био разапет на крсту, почео је са молитвом ”Опрости им, Оче, јер не знају шта чине”. После је рекао у молитви ”Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?”, а потом је рекао ”У Твоје руке предајем дух свој”

Ако је Исус имао потребу да се моли, колико би наша потреба за молитвом требала бити? Чак и кад би молитва била јако напоран посао, што она није или веома непријатна, што такође није, чак и да никад не добијамо одговоре на наше молитве, мада их добијамо, ипак бисмо требали да се молимо, јер нам је то дато као заповест.

Потребно је да се молимо и јер је то начин да од Бога добијемо оно што нам је потребно. То, наравно, није једини разлог молитве. Многи људи мисле да је ТО једини разлог због кога се молимо, али са таквим виђењем молитве пропуштамо много ствари.

Да ли мислите да у вашим животима постоје неке ствари и ситуације које би Господ могао да учини за вас или промени, али то не чини зато што сте били неуспешни да Га питате? Можда вам нешто недостаје, али верујете да Бог свакако то види и да би вам дао и без молитве и без питања да вам то да. Али то нисте добили зато што нисте питали Бога да вам помогне. Или се можда налазите у финансијској кризи и исцрпли сте сваку опцију која вам је у глави, а сад би био ред и да се молите у вези тога. Јер Господ је рекао да ће испунити све ваше праве потребе, у складу са Његовим обиљем и славом у Господу Христу, али ви то немате јер не тражите.

Можда је ваш брак почео да пропада и ви више не знате шта да радите јер сте већ пробали све и обратили сте се свима за које знате за помоћ. Али да ли сте молили Бога за помоћ? Можда имате непослушну децу, која су се одметнула и од вас и од Бога. Да ли се молите за њих? Ипак то не значи да ће Бог увек одговорити на ваше молитве онако како ви то очекујете, али много пута сигурно хоће.

Поред тога, молитва је начин како да правaзиђемо узнемирености и бриге. Живот је препун проблема и изазова, постоје многобројне бриге које нас окупирају апсолутно сваког дана, било да се ради о здрављу, сигурности, породици, финансијама. У посланици Филипљанима се подсећамо;” Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.”

Слушајте, брига ни мало не помаже. Брига је потпуно губљење времена. То је као да седите на столици за љуљање – непрекидно се крећете, али нигде не стижете.

Не брините се него се молите! Молитва ће вам помоћи да превазиђете ваше узнемирености и бриге. Једноставно их поверите Господу. Када следећи пут уђете у панику, молите се. Можда ће се то десити у сред ноћи. Паника често дође у то доба. Можда сањате нешто лоше па се пробудите у паници. Или не знате шта сте сањали али осећате забринутост и нелагодност. Можете рећи овако ”Господе благи, не постоји ништа што сада могу учинити. Ово је Твој проблем предајем га Теби. Ја идем назад у сан, дај ми Твој благодатни дар да мирно заспим”.

Све своје бриге ребаците на Господа, јер Он брине за вас.

Молитвом се припремамо и за други долазак Христов. У Јевађељу по Луки 21, 34 пише; ”Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овог живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада”. А у Јеванђељу по Марку 13,32 ”А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац”.

http://svetatrojicaroterdam.com

[JESSY]

Sveti Ignjatije Brjančaninov

 

Ovde se izlaze ucenje o osobinama molitve svojstvene onome ko pocinje da ide ka Gospodu putem pokajanja. Glavne misli izlozene su svaka posebno, sa ciljem da bi mogle da se citaju sa vise paznje i da se lakse pamte. Njihovo citanje, hraneci um istinom a srce smirenjem, dusi moze da pruzi potrebno usmerenje u njenom molitvenom podvigu i da posluzi kao pripremno zanimanje za taj podvig.

1. Molitva je uznosenje nasih moljenja Bogu.

2. Osnov molitve sastoji se u tome da je covek - palo bice. On tezi ka zadobijanju onog blazenstva koje je imao, ali ga je izgubio, i zato se - moli.

3. Utociste molitve je - u velikom milosrdju Bozijem prema ljudskom rodu. Sin Boziji je radi naseg spasenja prineo Sebe Ocu Svome na umilostivljujucu i izmirujucu zrtvu; na osnovu toga, ako zelis da se bavis molitvom, odbaci sumnju i dvojedusnost (Jak. 1,6-8). Nemoj sam sebi da kazes: "Ja sam gresnik. Zar ce Bog mene da slusa?" Ako si gresnik, onda se na tebe odnose utesne reci Spasiteljeve: Nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje (Mt. 9,13).

4. Kao priprema za molitvu sluze: stomak koji nije zasicen,
odsecanje briga macem vere, iskreno i od srca prastanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u zivotu, udaljavanje rasejanosti i mastanja od sebe, pobozni strah koji je tako svojstven stvorenju kada mu po neizrecivoj blagosti Tvorca prema tvorevini bude dopusteno da besedi sa svojim Tvorcem.

5. Prve Spasiteljeve reci upucene palom ljudskom rodu bile su: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo Nebesko (Mt. 4,17). Zato dok ne udjes u to Carstvo, kucaj na njegova vrata pokajanjem i molitvom.

6. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. Kada molitva nije prozeta pokajanjem, onda ona ne ispunjava svoju svrhu, onda nije ugodna Bogu. On nece prezreti duh skrusen, srce skruseno i smerno (Ps. 50,19).

7. Spasitelj sveta blazenima naziva siromasne duhom, to jest
one koji o sebi imaju vrlo smireno misljenje, koji sebe smatraju
palim bicima, koja se ovde, na zemlji, nalaze u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadzbine koja je - nebo. Blazeni siromasni duhom, oni koji se mole uz duboku svest o svojoj ubogosti, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5,3). Blazeni koji placu u svojim molitvama osecajuci sopstvenu ubogost, jer ce se utesiti (Mt. 5,4) blagodatnom utehom Duha Svetoga, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima bliznjima. Tad niko od bliznjih, ni najgori neprijatelj, nije iskljucen iz zagrljaja ljubavi onoga ko se moli, a on se tada miri i sa najtezim okolnostima zemnog zivota.

8. Gospod, Koji nas uci molitvi, dusu koja se moli poredi sa udovicom koju je suparnik uvredio i koja bez prestanka dosadjuje ne pristrasnom i nelicemernom sudiji (Lk. 18,1-8). Na molitvi raspolozenjem svoje duse nemoj da se udaljavas od toga poredjenja. Neka tvoja molitva bude, da tako kazemo, stalno zaljenje na greh koji te muci. Udubi se u sebe, otkrij sebe pazljivom molitvom i videces da upravo udovstvujes u odnosu na Hrista, usled greha koji zivi u tebi, koji ti je neprijatelj, koji u tebi proizvodi unutrasnju borbu i nemir, koji te cini tudjim Bogu.

[JESSY]

9. Sav dan, - govori o sebi David, - sav dan zemaljskog zivota, postidjen hodih, provodeci ga u blazenom tugovanju zbog grehova i nedostataka svojih, jer se slabine moje ispunise porugama, i nema isceljenja telu mome (Ps. 37,7-8). Slabinama je nazvan hod putem zemaljskog zivota, a telom - covekovo duhovno stanje. Svi ljudski koraci na tome putu ispunjeni su spoticanjima, i to sopstvenim sredstvima i trudom. Za nase iscelenje neophodna je blagodat Bozija, sto isceljuje samo one koji sebe smatraju za bolesne. Istinsko priznavanje svoje bolesti sastoji se u brizljivom i postojanom prebivanju u pokajanju.

10. Sluzite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu s trepetom (Ps. 2,11) - kaze prorok, a drugi prorok u ime Boga veli: Na kos cu pogledati? Na nevoljnos i na onoga koje skrusena duha i ko drhti od Moje reci (Is. 66,2). Gospod gleda na molitvu smirenih i nece prezreti moljenja njihova. On daje zivot, to jest spasenje, skrusenima srcem (Is. 57,15).

11. Cak i kada bi neko stajao na samom vrhu dobrodetelji(vrlina), ako se
ne moli kao gresnik, Bog odbacuje njegovu molitvu (prepodobni Isak
Sirijski, Slovo 55).

12. "U onaj dan kada ne placem zbog sebe - rekao je jedan blazeni delatnik molitve Isusove - smatram da se nalazim u samoobmani".

13. "Cak i kad bismo savrsavali mnoge najuzvisenije podvige - rekao je sveti Jovan Lestvicnik - oni nisu istinski i besplodni su, ako uz njih nemamo bolan osecaj pokajanja".

14. Tuga misli o gresima predstavlja vredan dar Boziji; onaj ko je nosi u svojim grudima, uz duzno cuvanje i poboznost, nosi svetinju. Ona sama zamenjuje sve telesne podvige kada nema snage za njihovo cinjenje. Naprotiv, od jakog tela zahteva se trud na molitvi; bez njega, srce se nece skrusiti, molitva ce biti nemocna i neistinita.

15. Osecaj pokajanja cuva coveka koji se moli od svih zamki djavoljih; djavo bezi od podviznika jer oni zrace smirenjem koje se radja u srcu pokajnika ("Kad djavo vidi nekoga - kaze sveti Grigorije Sinait - da zivi placuci, on tamo ne boravi, jer se boji smirenja koje dolazi od placa")

16. U molitvama tvojim prinosi Gospodu mladalacko zamuckivanje, jednostavnu mladalacku misao - ne krasnorecivost, ne mudrost. Ako se ne obratite i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo Nebesko (Mt. 18,3).

17. Malo dete svoje zelje izrazava placem - neka i tvoju molitvu uvek prati plac. Ne samo uz reci molitve, nego i uz molitveno cutanje neka se kroz plac izrazava tvoja zelja za pokajanjem i izmirenjem sa Bogom, tvoja krajnja potreba za miloscu Bozijom.

18. Vrednost molitve je samo u njenom kvalitetu, a ne u kolicini. Kolicina je za pohvalu onda kada dovodi do kvaliteta. Kvalitet uvek vodi do potrebne kolicine; a kolicina donosi kvalitet onda kada se covek moli brizljivo (prepodobni Meletije).

[JESSY]

19. Kvalitet istinske molitve sastoji se u tome da se um za vreme molitve nalazi u stanju paznje, a da srce podrzava um.

20. Zatvaraj um u reci molitve koje izgovaras i sacuvaces ga u stanju paznje. Pazi na usta ili ih drzi zatvorena - time ces pomoci sjedinjenju uma sa srcem. Reci proiznosi bez ikakve zurbe, pa ces lakse zakljucavati um u reci molitve; ni jedna rec tvoje molitve neka ne bude izgovorena a da nije prozeta paznjom.

21. Um koji se zatvara u reci molitve privlaci srce da mu pruza podrsku. Ta podrska srca izrazava se kroz umilenje, koje predstavlja pobozno osecanje sto u sebi sjedinjuje tugu sa tihom, krotkom utehom.

22. Neophodno svojstvo molitve je - cekanje. Kad osetis hladnocu i gorcinu, ne ostavljaj molitvu: ako pricekas i izboris se sa neosetljivoscu srca, na tebe ce sici milost Bozija koja se sastoji u umilenju. Umilenje je - dar Boziji, koji se salje postojanima i istrajnima u molitvi (Rim. 12,12; Kol 4,2), koji neprestano raste u njima i rukovodi ih ka duhovnom savrsenstvu.

23. Um koji pazljivom molitvom stoji pred nevidljivim Bogom, treba i sam da bude nevidljiv, kao slika nevidljivog Bozanstva; to jest, um ne treba da predstavlja ni u sebi, ni iz sebe, ni pred sobom nikakvu sliku - treba da mu bude strano mastanje, ma koliko se ono cinilo neporocnim i svetim.

24. Ne trazi zanose za vreme molitve, ne dovodi u pokret nerve, ne raspaljuj krv. Naprotiv - srce drzi u dubokom spokojstvu, u koje se ono dovodi osecajem pokajanja: Bog odbacuje materijalni oganj, oganj pale prirode. Tvome srcu je potrebno ociscenje placem pokajanja i molitvom pokajanja; kada se ono ocisti, onda Sam Bog u njega salje svoj svesveti duhovni oganj.

25. Paznja prilikom molitve dovodi nerve i krv u stanje mirovanja, pomaze srcu da se pogruzi u pokajanje i da prebiva u njemu. Tisinu srca ne narusava ni Bozanstveni oganj, ako sidje u gornju odaju srca, kada u njoj budu sabrani ucenici Hristovi - pomisli i osecanja uzeta iz Jevandjelja. Ovaj oganj ne spaljuje i ne raspaljuje srce, nego ga naprotiv - orosava, hladi, miri coveka sa svim ljudima i svim okolnostima, privlaci srce ka neizrecivoj ljubavi prema Bogu i bliznjima.

26. Rasejanost potkrada molitvu. Onaj ko se rasejano pomolio i nehotice u sebi oseca prazninu i hladnocu. A ko se stalno moli sa rasejanoscu, lisava se svih duhovnih plodova koji se obicno radjaju od pazljive molitve i usvaja stanje praznine i hladnoce. Iz tog stanja radja se hladan odnos prema Bogu, uninije, pomracenost uma i slabljenje vere, a od njih mrtvilo u odnosu na vecni, duhovni zivot. Sve pak to, uzeto zajedno, sluzi kao ocigledno obelezje da Bog takvu molitvu ne prima.

27.Mastanje u molitvi je jos stetnije od rasejanosti. Rasejanost molitvu cini besplodnom, a mastanje sluzi kao uzrok laznih plodova: samoobmane i, kako je nazivaju oci, demonske prelesti. Predstave predmeta vidljivog sveta i predstave nevidljivog koje proizvodi masta zadrzavaju se u umu i uvlace u njega, cineci ga nekako materijalnim i prevodeci iz Bozanstvene oblasti Duha i Istine u oblast materije i lazi. U toj oblasti srce pocinje da sadejstvuje umu ne duhovnim osecajem pokajanja i smirenja, nego telesnim osecajem, osecajem krvi i nerava, koji je preran i nedosledan, pogresan i lazan - umisljenom ljubavlju prema Bogu. Nedopuste-na i gnusna ljubav onima koji su neiskusni u duhovnim opitima cini se kao sveta, dok je zapravo - samo neuredno osecanje srca neociscenog od strasti, srca koje se nasladjuje sujetom i sladostrascu pokrenutim mastom. Takvo stanje je stanje samoobmane. Ako covek uporno ostane u tome, onda slike koje mu se javljaju postaju neobicno zive i privlacne. Kada se one pojave srce pocinje da se raspaljuje i bezakono nasladjuje njima, odnosno, kako kaze Sveto Pismo, da cini preljubu (Ps. 72,27). Um takvo stanje pocinje da smatra za blagodatno, Bozansko i tada je vec blizu prelazak na ociglednu demonsku prelest, kada covek gubi vlast nad sobom i postaje igraliste i podsmeh za lukavog demona. Od molitve pracene mastanjem, koja coveka dovodi u takvo stanje, Bog se sa gnusanjem odvraca. I nad onim ko se moli takvom molitvom ostvaruje se sledeca presuda Svetog Pisma: Molitva njegova da bude na greh (Ps. 108,7).