ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 93

Psalam Davidov, četvrti dan nedelje

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu David govori o Promislu. Poučava da ne jadikujemo i da se ne zbunjujemo ukoliko vidimo privremeno blagostanje grešnika i progone pobožnih, jer nijedno ni drugo nije postojano: jednima će patnje biti zamenjene večnim naslađivanjem dobrima, dok drugima, nakon prividnog naslađivanja dobrima, sledi kazna u beskonačne vekove. Psalam ima natpis: četvrti dan nedelje, jer su četvrtog meseca (pod danom treba podrazumevati mesec) počele nesreće grada Božijeg, opkoljenog Vavilonjanima, kako o tome svedoči prorok Jeremija.

(1) Bog osvete je Gospod, Bog osvete odvažno progovori.[1] Kao što je Bog milosrđa i utehe (2. Kor. 1; 3), On je i Bog osvete. O tome opet govori na početku, da bi utešio one koje su nesreće dovele do očajanja. Rečima: odvažno progovori ukazuje na onu presudu koju će Bog izreći na božanstvenom sudu, kad grešnicima bude rekao: Idite od mene, prokleti (Mt. 25; 41).

(2) Uzvrati rasplatu gordima. Upućuje molitvu za ožalošćene, tražeći za njih pomoć od jedinog i svemogućeg Boga.

(3) Dokle će grešnici da se hvale! Nastoji da Boga podstakne protiv neprijatelja, govoreći da Njegov narod i Njegovo nasleđe zlopate zbog neprijatelja.

(6) Udovicu i došljaka ubiše, i siročad pogubiše. Tumačenje ovih reči dato je u sledećem stihu; uostalom, o tome ćemo govoriti i ovde. Udovicu tj. dušu i došljaka ubija onaj, koji izopačeno tumači reči božanstvenog Pisma. Siroče je um, koji je lišen nebeskog Oca.

(11) Gospod zna pomisli ljudske da su sujetne. I zaista, zar nisu ispunjena sujetom ona osećanja, koja nastoje da iz misli proteraju svrhovitost Promisla?

(12) Blažen je čovek kojega pokaraš, Gospode. Jadni su, kaže, i niski, oni koji ne prihvate Tvoje urazumljenje; blaženi su oni, koje Ti urazumiš i koji se pouče Tvojim Zakonom. Budući smireni stradanjima, osetiće olakšanje u patnjama kada poznaju da će im žalosti na kraju poslužiti za dobro. (13) Danima zlim naziva dan suda.

(13) Dok se ne otvori jama grešniku. Budući Tobom urazumljeni, trpeljivo će podnositi patnje dok se ne otvori jama grešniku, tj. dok grešnik ne ode na mučenje koje mu je priugotovljeno. Pod imenom grešnika podrazumeva satanu ili svaku protivničku silu.

(14) Jer neće odbaciti Gospod narod Svoj. To je poslužilo kao odgovor na ono što je prethodno rečeno: Narod Tvoj, Gospode, poniziše, i nasleđe Tvoje zlostavljaše.

I nasledstvo Svoje neće napustiti. To ima veze s onim, što je rečeno pre toga: jer neće odbaciti Gospod narod Svoj. Psalmopojac kao da kaže sledeće: Gospod će sačuvati ljude Svoje za sve vreme nesreće, On će njima upravljati i rukovodiće ih sve dotle, dok ne zasedne na božanstveni sud. Kada na sud zasedne pravda, tj. Hristos, Njegovoj blizini naći će se oni koji su pravednog srca, jer je rečeno da će Boga videti (Mt. 5; 8). Na takvu misao navode i reči koje zatim slede.

(15) Dokle se pravda ne vrati na sud, tj. dok Hristos ne bude sudio vaseljeni, jer nam On postade premudrost od Boga i pravednost i osvećenje i izbavljenje (1. Kor. 1; 30), pošto Otac sav sud dade Sinu (Jn,5;22).

(16) Ko će mi ustati na lukave? To su reči ožalošćenih. Kaže: ko će biti moj saborac (grč. ουμμαχος) protiv lukavih koji ustadoše na mene? Osetivši da će uskoro doći Pomoćnik (Βοηθος), u nastavku kaže da bi njegova duša odavno sišla u ad da nije imala zaštitu od Boga.

(18) Ako govorih: Pokliznu se noga moja. Uvidevši u vreme nesreće da sam blizu spoticanja (pokliznuća), rekao sam: kad će se pokrenuti noga moja, tj. ako se nekad udaljim od stajanja pred Bogom, odmah ću osetiti da su Tvoja zaštita i Tvoja milost moji pomoćnici.

(19) Utehe Tvoje obradovaše dušu moju. Ti me nisi ostavio neutešenog; i koliko je u meni bilo žalosti, toliko sam od Tebe dobio utehe, koja je moje tugovanje preobrazila u veselje.

(20) Neka ne bude uza Te presto bezakonja, koji čini muku po naredbi. Ti si u nesrećama utešio moje srce, jer uz Tebe nije presto bezakonja, pošto si Ti, kao Bog, pravedni Sudija, i u Tvojim sudovima neće biti bezakonja. Presto, naime, označava sud. Neće se dogoditi kao kod onog, koji čini muku po naredbi. Takav je protivnik, tj. đavo, koji lake zapovesti Božije čini teškim, predstavljajući ljudima teškoću njihovog izvršenja. Prestolom bezakonja nazvao je đavola, jer je presto pravde Hristos, Koji se protivi đavolu.

(21) I krv nevinu osudiće. Ti lukavi i protivnički demoni trude se da na svaki način ulove dušu pravednoga; oni će, međutim, zbog toga biti osuđeni, jer to znače reči: I krv nevinu osudiće. Prorok kaže da će za krv nedužnih koju su prolili oni biti predati sudu i kazni.

(22) A Gospod bi meni za pribežište. Ja sam se naslađivao promislom Gospodnjim i On je moja čvrsta tvrđava.

[JESSY]

Psalam 94

Pohvalna pesma Davidova; nenatpisano kod Jevreja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu, zbor svetitelja obraća se nepokornim (neverujućim) Izrailjcima, savetujući ih da pristupe spasenju koje je Hristos darovao, pokazujući da će, ako Mu priteknu, biti uslišani, budući da je On Tvorac i da voli Svoja stvorenja. Nakon savetovanja svetih, pojavljuje se i sam Sveti Duh, koji nepokornima savetuje da ne podražavaju neverje svojih otaca.

(1) Hodite, obradujmo se Gospodu. Sveti zapovedaju nepokornima, prizivajući ih na radost ili kao na neki praznik, da bi ih time ubedili. Uskliknimo Bogu, Spasitelju našem. Dobro je rečeno: uskliknimo, odnosno, kada pristupimo, otpevajmo pobedničke pesme, jer je klicanje pojanje zbog pobede nad neprijateljima. Psalmopojac nam ovim obznanjuje da je Hristos porazio neprijatelje, kada je radi nas stupio u bitku sa protivničkim silama.

(2) Preteknimo lice Njegovo u ispovedanju. Kao da kaže sledeće: pre nego što sedne na sud, preteknimo ispovedanjem lice Njegovo, tj. lice Sina, i zadobijmo Njegovo blagovoljenje (dobru volju, blagonaklonost, grč. eouiveia). U tom slučaju, i vama će se to preobratiti u dobro, jer ispovedanje uvek ima dobar svršetak. Upravo to i znače reči: U psalmima uskliknimo Njemu.

(3) I Car veliki nad svim bogovima, tj. nad onima koji su poverovali i time dobili pravo da se nazovu bogovima, prema onome što je rečeno: Postavio sam te da si bog faraonu (2. Mojs. 7; 1). Ako prinesemo ispovedanje, nećemo se prevariti u onom čemu se nadamo, jer će nas Bog pomilovati kao Svoj sopstveni narod.

(5) Jer je Njegovo more. Pokazuje da Bog, kao Stvoritelj vascele tvari, neće prezreti Svoju tvorevinu kad Mu pripadne (tj. kad padne pre Njim, pokloni Mu se) u ispovedanju.

(6) Hodite poklonimo se i pripadnimo Njemu. Svetitelji za sebe kažu da se poklanjaju i da plaču, kako bi u slušaocima pobudili revnost ka ispovedanju.

(8) Danas, ako Glas Njegov čujete. Ovde Sam Gospod počinje da ih savetuje da budu pokorni, a ne onakvi kakvima su se njihovi očevi pokazali u pustinji.

U dan kušanja u puspšnji, (9) kada Me kušahu oci vaši, jer su ponekad iskušavali Boga tako što su išli drugim, a ne pravim putem.

(11) Tako se zakleh u Gnevu Mome: neće ući u pokoj Moj. Pismo nam ukazuje na tri pokoja, tj. počinka; prvi je telesni, subotnji pokoj, drugi - ulazak u obećanu zemlju, kakvim ih je upokojio Isus Navin, a treći pokoj (počinak) nebeski, na koji se ovde i misli. Nije bilo potrebno ni da se pominju drugi (pokoji), jer je to istinski pokoj. Zbog toga objašnjava da je istinski pokoj ishođenje iz ovog sveta i naseljavanje u višnje obitelji.

[JESSY]

Psalam 95

Pesma Davidova, kada se hram izgrađivaše posle ropstva

 

Sadržaj

 

Pošto je u prethodnom psalmu predskazao odbacivanje Jevreja ako i dalje budu živeli u neverju, u ovom psalmu govori o prizivanju neznabožaca nakon što se okonča njihovo duhovno ropstvo i kada u čitavoj vaseljeni bude utemeljena Crkva.

(1) Pevajte Gospodu pesmu novu. Duh zapoveda apostolima da pevaju novu pesmu, tj. da narodima cele vaseljene blagoveste Novi Zavet. Pevajte Gospodu, sva zemljo...

(2) Blagovestite dan danu spasenje Njegovo, jer tajne Novog Zaveta neće prestati da nam se obznanjuju sve do svršetka sveta.

(4) Jer je velik Gospod i hvaljen veoma. Naučite neznabošce (sve narode), kaže. Kada čuju, oni će poznati, a kada poznaju, uzneće hvale Božanstvu i veličanstvu Propovedanoga. Strašan je nad svim bogovima. Najviše od svega, podstiče neznabošce na strah Božiji, pošto se otkrilo da su oni, koje su nazivali bogovima, lukavi demoni: oni su poznali da to nisu bogovi nego demoni i da je samo jedan Gospod, Koji je stvorio nebesa.

(5) Jer su svi bogovi neznabožaca demoni. Demoni, koje su nazivali bogovima, pokazali su se kao zli, a naš Gospod je nebesa ctvorio.

(6) Svetlost i velelepnost u svetinji Njegovoj. Svetlost Njegova je Crkva; ona je i sveta i velelepna, jer je Crkva uzvišeno preukrašena.

(7) Prinesite Gospodu rodovi naroda. Rodovima naziva crkvene vođe, tj. jereje (sveštenike) i nastojatelje. Nama dolikuje da Boga proslavljamo dobrim delima, da Mu ukažemo poštovanje od svog pravednog truda i da Mu prinosimo duhovne žrtve, prinoseći ih pri tom u Njegovim svetim dvorovima, tj. u Crkvama.

(9) Neka se potrese od lica Njegovog sva zemlja, jer će se propoved slušati po čitavoj vaseljeni, i zemlja kao da će se pomeriti (pokolebati, potresti, premestiti, grč. σαλευειν) sa mesta na kojem je ranije stajala.

(10) Jer utvrdi vaseljenu, koja se neće pokolebati, jer je On Crkvu utemeljio na steni, i vrata paklena neće je nadvladati. Sudiće narode u pravosti, jer je došao i presudio u našem sporu, proteravši lukave mučitelje (tirane), pod kojima podrazumevam demone.

(11) Neka se vesele nebesa i neka se raduje zemlja, jer su nebeske sile, radujući se obnovljenju vaseljene, oglasile: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir (Lk. 2; 14). Neka se potrese more i punoća njegova. More ovde označava mnoštvo naroda. Ono se i pokrenulo, odnosno, bilo je podstaknuto ka prihvatanju propovedi.

(12) Obradovaće se polja i sve što je u njima, tada će se obradovati sve drveće šumsko. Poljima i drvećem nazvao je svete duše, koje su se obradovale zbog spasenja sveta.

[JESSY]

Psalam 96

Psalam Davidov, kad se (njegova) zemlja uspostavljaše

 

Sadržaj

 

I u ovom psalmu predstavlja spasenje sveta i veru svih naroda u Hrista.

(1) Gospod se zacari, neka se raduje zemlja, neka se vesele ostrva mnoga, Ostrvima naziva crkve, koje su izložene svakom vetru i okružene gorkim talasima nesreća.

(2) Oblaci i primrak su oko Njega. Time označava prikriveni silazak Gospodnji među ljude, kada se javio u obličju sluge. Pravda i sud su utvrđenje prestola Njegovog. To, što je presudio u našem sporu koji smo, očigledno, vodili sa lukavim i protivničkim silama, bilo je uzrok otpuštanja grehova.

(3) Oganj će pred Njim prethoditi, jer je On Svojom božanstvenom silom spalio svako lukavo i protivničko dejstvovanje.

(4) Osvetliše munje Njegove vaseljenu. Kaže da su Njegovi sveti apostoli i evanđelisti munje i da su, slično svetlosti, ozarili podnebesje.

(5) Gore kao vosak istopiše se od lica Gospodnjeg. Gorama naziva protivničke sile, koje su se od pomenutog ognja rastopile kao vosak. Ono, što se skameni zbog duvanja severnog vetra, omekša kada dune južni (vetar). Zbog toga prekrasno govori nevesta u Pesmi nad pesmama: Ustani severe i hodi juže, i duni po vrtu mom, da kaplju mirisi njegovi (Pesma 4; 16).

(6) Neka se postide koji se klanjaju kipovima, videvši da se oni, koje su nekad smatrali bogovima, pred licem Gospodnjim tope kao vosak. Neka se poklone Njemu svi angeli Njegovi. Blagodarite Mu za to, što je savršio za podnebesje.

(7) Ču i uzveseli se Sion. Sion je Crkva. Šta je drugo čuo, ako ne evanđelsku propoved? Ona je Crkvi podarila veselje. I obradovaše se kćeri Judeje. Kćerima Judeje nazivaju se prepodobne duše koje su se ispovedanjem sjedinile sa Bogom i obradovale se radi sudova Božijih, kada su videle da su mučitelji proterani i da su oni, koji su bili u ropstvu, izvedeni na slobodu.

(10) Koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo. Onima, koji su iskupljeni da bi bili slobodni, savetuje da se odvrate od svakog vida zla (lukavstva). Čuva Gospod duše prepodobnih Svojih. Vi, koji ste se odvratili od lukavoga, postali ste prepodobni i Gospod će vas, i posle svega, čuvati od lukavoga, jer je grešnik lukavi u pravom smislu te reči.

(11) Svetlost zasija pravedniku, tj. evanđelska svetlost. Zasija pravedniku, tj. ljudima koji su kroz veru postali pravedni. I pravima srcem veselje. Posle reči pravima trebalo bi staviti znak interpunkcije, da bi se dobio sledeći smisao: onima koji su postali pravi u srcu zasijaće veselje, tako da reč zasija treba primeniti na celu rečenicu.

[JESSY]

Psalam 97

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam predstavlja Prvi dolazak Hristov i veru svih naroda u Njega, koja im je darovana po obećanjima kakva su bila blagoveštena ocima. Zbog toga ovaj psalam podstiče sve narode da uskliknu pobedničku pesmu, koja je sastavljena u njihovo ime.

(1) Pevajte Gospodu pesmu novu, jer čudesa učini Gospod. Uistinu je divno što je smrt postala nedelotvorna i što je opet oživljen vasceli ljudski rod. Spase Ga desnica Tvoja, jer je Hristos Očeva desnica i, budući da Mu nije potrebna ljudska pomoć, vascelo podnebesje privodi Svom Ocu.

(2) Objavi Gospod spasenje Svoje. Rečju spasenje označava se dolazak Gospodnji u telu, prema onome što je rekao Simeon: I videše oči moje spasenje Tvoje (Lk. 2; 30). Pred narodima otkri pravdu Svoju, proteravši kneza ovoga veka i opravdavši nas, koji smo se odavno nalazili pod njegovom tiranijom.

(3) Opomenu se milosti Svoje Jakovu, jer mu je obećao da će u njegovom semenu biti blagosloveni svi narodi (1. Mojs. 28; 14). Videše cvu krajevi zemlje spasenje Boga našega, Ne postoji nijedan kraj zemlje koji ne bi imao udela u carstvu Hristovom.

(5) Psalmopojte Gospodu našem na guslama, Guslama se naziva usaglašenost (harmonija) duše i tela.

(6) Trubama kovanim, i glasom trube od roga kličite Bogu našem. Trubama kovanim naziva sverasplamsavajuću i neoslabljenu silu evanđelske propovedi, a trubom od roga carsko dostojanstvo, jer su carevi bili pomazivani iz roga. Osim toga, njihovo pomazanje za carsku vlast oglašavalo se trubom od roga.

(7) Neka se potrese more i punoća njegova. Morem se naziva sadašnji život, usled gorkih briga koje u njemu postoje. Ono će se stoga pomeriti sa mesta na kojem je prethodno stajalo, odnosno, sa idolosluženja.

(8) Reke neka zapljeskaju rukama zajedno. Rekama naziva svete tajnovodce (mistagoge), a njihovu revnost na delu propovedi označava time, što kaže da rukama pljeskaju zajedno. Gore neka se obraduju (9) jer dolazi (Gospod) da sudi zemlji, tj. obradovaće se angelske sile, jer kod njih biva velika radost zbog jednog grešnika koji se kaje (Lk. 15; 10).

[JESSY]

Psalam 98

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam izobražava carstvo Hristovo i preuznošenje arhijereja.

(1) Gospod se zaiari, neka se gneve narodi, Hristos je onaj Car, čiju carsku vlast ne priznaju razgnevljeni Jevreji. Koji sedi na heruvimima, neka se potrese zemlja. Onaj, Koji će se u poslednja vremena zacariti nad svima koji žive na zemlji, isti je Onaj, Koji sedi na heruvimima i pred Kojim se potresa zemlja. Zbog toga kaže: na heruvimima sediš Ti Koji si, postavši sličan nama, potresao zemlju iz njenog stajanja u zlu, tj. iz idolopoklonstva.

(2) Gospod na Sionu je veliki. Sion je Crkva, u kojoj se proslavlja i uznosi Hristos, prema onome što je rečeno: Uznosiću te, Bože moj, Care moj (Ps. 144; 1).

(3) Neka se ispovedaju i hvale Ime Tvoje veliko. Veliko je to Njegovo Ime - Isus, jer ono znači: "spasenje naroda". Veliko je to Ime, koje je iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod (Filiplj. 2; 911). Jer je strašno i sveto. Ono je strašno za razgnevljene narode koji nisu prihvatili Njegovo carstvo, a sveto je za one, koji u Njega veruju.

(4) I čast Careva sud voli. Budući da čast ili slava Careva voli pravdu koja se podrazumeva imenom sud, Njegova zapovest je strašna za nepokorne, a sveta za poslušne. Ti si pripremio pravotu, jer ćeš suditi vaseljeni po pravdi (Ps. 95; 13).

(5) Uzvisujte Gospoda Boga našega: Onaj, ko je "visok kao Bog i ko vascelu tvar ima pod Svojim nogama, postao je čovek a da se pri tom nije izmenio. Uznosite, kaže David, Njega Koji je bez izmene (božanstvene prirode) postao čovek, poklanjajući se jednim poklonjenjem i Njemu i Njegovom telu.

(6) Mojsej i Aaron su među sveštenicima Njegovim. Onaj Koji je sada postao čovek i zacario se nad celom zemljom, isti je Onaj Kojega su u davnini prizivali Mojsej, Aaron i Samuilo. Zbog toga je, rekavši: poklanjajte se podnožju i propovedajući ovaploćenje i ikonomiju (domostroj), radi naše nepokolebivosti ponovo ukazao na Njegovo Božanstvo, pomenuvši (9) Gore, budući da je On ostao Bog, iako je radi našeg spasenja prihvatio obličje sluge.

(8) Gospode Bože naš, Ti si ih poslušao. Iako su oni, kao ljudi, u nečemu i sagrešili, Ti ih nisi prezreo. Naime, Aaron je razobličen za sagrešenje prilikom izlivanja teleta, a Mojsej kod vode sporenja (v. 4. Mojs. 20; 24).

(9) Poklanjajte se Gori svetoj Njegovoj. Pod tim podrazumeva ili zemaljski ili nebeski Jerusalim. Pod imenom Gore trebalo bi podrazumevati i Samog Jedinorodnog, prema onome što je rečeno: Od Gore se bez ruku odvali kamen (Dan. 2; 45).

[JESSY]

Psalam 99

Psalam za ispovedanje

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu, David savetuje one, koji su već pristupili veri, da uznesu blagodarenje za ono što je učinjeno. Naime, ispovedanje na ovom mestu označava blagodarenje, koje se prinosi sa hvalom.

(1) Uskliknite Gospodu, sva zemljo. Zapoveda iskupljenima da uskliknu pobedničku pesmu, a iskupljen je vasceli ljudski rod, jer zemljom naziva sve, koji na zemlji žive.

(2) Služite Gospodu u veselju. Služenje ljudima stvara smrtonosan strah, a služenje Gospodu (strah) neporočni, koji veseli dušu. Uđite pred Njega u radosti. Onaj, koji je svojim umom već prihvatio radost klicanja, raduje se velikom radošću, kao da već stoji pred Hristom, a to i jeste likovanje.

(3) Poznajte da je Gospod, On je Bog naš. Ovaj Gospod, Koji je Svojom krvlju iskupio vascelu zemlju, jeste i naš Stvoritelj. Mi, naime, nismo slučajno postali, nego smo delo Njegovih ruku. Zbog toga smo mi - narod Njegov i ovce Njegove, pri čemu su narod oni koji su slovesni, dok su ovce oni koji su još meću beslovesnima i koji još uvek nisu upoznali Njegove božanstvene reči, prema onome što je rečeno: Zalutah kao ovca izgubljena (Ps. 118; 176).

A mi smo narod Njegov i ovce paše Njegove. Jedni su narod Njegov, i to su oni savršeniji, dok su drugi ovce paše Njegove, i to su oni, koji su na nižem stepenu. Uostalom, kao Bog i Svestvoritelj, On sve priziva i prisvaja, jer će ljude i živopšnje spasti Gospod (Ps. 35; 7), jedne - kao narod Njegov, a druge - kao ovce paše Njegove.

(4) Uđite na vrata Njegova u ispovedanju.[1] Vratima Gospodnjim naziva zemaljsku Crkvu, u kojoj se mora prinositi ispovedanje i kazivati o dobročinstvima koja su nam učinjena.

[JESSY]

Psalam 100

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu David opisuje onoga koji je, živeći po Bogu, dostigao savršenstvo, Poučava nas kakav život treba da vodimo da bismo se udostojili Carstva nebeskog.

(1) Milost i sud pevaću Ti, Gospode. Budući da stalno pominjem sva ona dobročinstva koja si nam učinio i za koja znam, neka bude donet sud, tj. neka bude projavljeno pravosuđe, jer je Gospod opravdao naš spor sa našim neprijateljima.

(2) Pevaću i razumeću na putu neporočnom. Pevaću pesmu, kaže David. Jasnije rečeno: neću prestajati da psalmopojem, očuvavši svoj put neporočnim i očekujući Tvoje javljanje, Vladiko, jer nam predstoji da se pripremimo za dolazak Gospodnji. Ovaj divni čovek je zadobio takvu čistotu da odvažno pita Boga: Kada ćeš doći k meni! Time kao da kaže sledeće: pripremio sam Ti veličanstvenu carsku gozbu i čeznem za Tvojim dolaskom, Gospode. Želim da vidim javljanje Tvoje (dolazak Tvoj), i podari mi željeno. Prohođah u nezlobivosti srca moga posred doma moga. Nisam dozvolio nijednoj nečistoj pomisli da obitava u meni nego sam, sav u sebi samom, u čistoti prohodio.

(3) Činitelje prestupa omrznuh, jer nije potrebno samo da se uzdržavamo od rđavih dela, nego i da se odvraćamo od onih koji čine zlo.

(4) Ne prionu mi srce pokvareno. Nagovore đavolske, koji u sebi nemaju pravotu pa sy zbog toga krivi i izopačeni, nikada nisam puštao u srce. Lukavoga koji se uklanja od mene ne poznah. U toj meri, kaže, nisam obraćao pažnju na lukave da nisam znao niti da li su prisutni, niti da li su odsutni. Zbog toga nisam ni znao da li su se uklonili od mene, a ako bi i ostali uz mene, nisam ni znao da su tu. Kao dokaz da je misao privezana za Boga služi to što čovek, obrativši pažnju na višnje, ni najmanje ne brine za zemno.

(5) Onoga koji tajno kleveta bližnjega svoga, toga izgonih. Nisam dopuštao da do mene dopru tajne optužbe, pa sam čak i uklanjao od sebe one, koji su pokušavali da to učine. S gordim okom i nesitim srcem, s njima ne jedoh. Sa nadmenima i koristoljubivima nisam sedeo za istom trpezom.

(6) Oči moje su na vernima zemlje, da ih posadim zajedno sa mnom. Na mojim većima i sedalištima učestvovali su samo ljudi ukrašeni verom, koji su visoko poštovali božanstveno. Za one ljude, koji tome nisu bili skloni i koji su drugačije razmišljali, tj. za gordeljivce, klevetnike i one što sve preziru, nastojao sam da budu što dalje od mene, pa čak i da ih ne vidim.

(6) Ujutro izbivah sve grešnike zemlje. Grešnicima naziva nečiste pomisli, koje je u sebi iskorenio jutarnjim molitvama i privezivanjem za Boga[1]. Da istrebim iz grada Gospodnjeg sve koji čine bezakonje. Gradom Gospodnjim naziva svetu dušu, prema onom što je rečeno: Preslavne stvari govorahu se o tebi, grade Božiji (Ps. 86; 3).

[JESSY]

Psalam 101

Molitva siromaha, kada iznemogne i pred Gospodom izlije moljenje svoje

 

Sadržaj

 

Siromašni po Bogu, odnosno zbor proroka, ispunjeni su žalošću zbog pogibeljne sudbine (katastrofe) prvog naroda. Posteći i sa suzama pristupaju Gospodu, uznoseći molitve za ovaj narod, kako bi i on bio pomilovan. Propoveda (psalam) i o prizivu neznabožaca u vreme dolaska Gospoda našeg, Isusa Hrista.

(2) Gospode, usliši molitvu moju. Ono, što se dešava narodu, zbor proroka primenjuje na sebe.

(4) Jer iščezoše kao dim dani moji, i kosti moje kao suva grana sasušiše se. Iako je ovo već protumačeno, ponovićemo i na ovom mestu. Sva njihova sila, koja je podržavala služenje pod Zakonom, iščezla je i propala. Tu silu su činili prvosveštenici, hram, žrtvovanje životinja i narodna nezavisnost.

(3) Bejah kao noćna vrana na zidinama. Kaže to zbog tame koja je opkolila narod, jer je on živeo u nepoznanju Boga. Noćna vrana ima tu osobinu da se oglašava noću, odakle potiče i njeno ime. Zbog toga se Psalmopojac, koji vascelu noć provodi u molitvi, s pravom upodobljuje noćnoj vrani.

(8) Bdijah i bih kao ptica, usamljena na krovu kuće. Budući da me u vreme greha nije sustigla kazna, kaže Prorok, bio sam ostavljen u takvoj samoći da sam se upodobio usamljenoj ptici. Naime, iako je u mnogim hiljadama bilo puno spasenih, u poređenju sa mnogim hiljadama (onih koji se nisu spasli), oni su ipak slični usamljenoj ptici.

(9) Sav dan mi se rugahu neprijatelji moji. Postao sam poruga mojim neprijateljima koji su mi ranije zavideli, a sada se zaklinju mojim nesrećama, moleći se, da se i njima ne dogodi nešto slično. Izraz pepeo sličan je onome što je rečeno u 79. psalmu: Hraniš nas hlebom suza (st. 6). Ako je i vreme okušanja hrane bilo tako teško, onda ni svako drugo vreme nije bilo slobodno od stradanja.

(9) Koji me hvališe zaklinjaše se protiv mene. Podsećajući sena moje nesreće, i prijatelji, koji su mi se ranije divili, počeli suda se zaklinju: "Neka ne pretrpim ono, što je pretrpeo Izrailj!"

(10) Prašinu kao hleb jedoh. Ukazuje na one nesreće koje su ih sustigle tokom ropstva, ili pak ukazuje na ona stradanja koja su prihvatili pravednici da bi se Bog smilovao na narod.

(11) Uzdigavši nizvrgao si me, jer je među svim narodima jedino izrailjski narod bio uzdignut, budući da je imao poznanje o istinitom Bogu.

(12) Dani moji kao senka iščeznuše.[1] Svojima naziva dane služenja pod Zakonom, koji se nazivaju senkom budućih dobara. I ja kao trava izsahnuh. Rečeno je ja umesto: "narod", jer je, prema onome što je prethodno rečeno, Psalmopojac primenio na sebe ono, što se događalo narodu.

(15) Jer blagovoliše sluge Tvoje za kamenje njegovo, i na prah njegov smilovaće se. Kamenjem naziva one, koji su nakon vaskrsenja poverovali u Hrista i, prema Zaharijinim rečima, postali sveto kamenje (Zah. 9; 16 - prema Septuaginti). Slugama naziva svete apostole, uz čiju su se pomoć spasli oni koji su poverovali u Hrista, a prahom naziva ljude koji još uvek žive u prahu i koji sve do sada nisu poverovali. Psalmopojac, međutim, i njih naziva dostojnima milosrđa, jer će se ovaj ostatak (Izrailja) sačuvati do poslednjeg dana, kada će se i oni spasti kroz proroka Iliju.

(16) Uplašiće se narod Imena Gospodnjeg. Nakon što je govorio o blagovoljenju prema kamenju starozavetnog naroda, uzgred pominje i prizivanje neznabožaca. I ceu uapeeu zemaljski slave Tvoje. Rečeno je carevi umesto: "carstva", jer ne postoji ni narod ni carstvo koji se nisu poklonili slavi Gospodnjoj.

(17) Jer će sazidati Gospod Sion, tj. Crkvu.

(18) Pogledaj na molitvu smirenih, jer su se proroci, koji su se unizili, molili: Ti, Gospode Bože Izrailjev, pohitaj da posetiš sve narode (Ps. 58; 6).

(19) Da se napiše ovo potonjem naraštaju. Misli ili na molitvu, koja se sadrži u psalmu, ili na proročansko obećanje o neznabošcima koje se, kao da je urezano na stubu, predaje Jevrejima da ga sačuvaju za novi Izrailj, odnosno za vasceli narod Hristov. I narod koji Ga gradi hvaliće Gospoda.

(20) Jer priniče sa visine svete Svoje. Iznosi nam razlog za prizivanje neznabožaca. To je javljanje našeg Spasitelja, kada je On priklonio nebesa i sišao.

(21) Da čuje uzdisanje sužanja. Ko su ti sužnji, ako ne oni koje je nenavisnik svakog dobra, tj. đavo, svezao okovima greha? Da odreši sinove usmrćenih. Sinovi usmrćenih su oni koji su poverovali među neznabošcima, jer su njihovi očevi pomrli kao idoloslužitelji i budući još u svojim gresima.

(22) Da bi objavili na Sionu Ime Gospodnje. Razlog silaska bio je i taj, da Crkva nauči da psalmopoje Imenu Njegovom, jer Sion označava Crkvu.

(23) Kada se saberu narodi zajedno. Providevši Duhom sabiranje neznabožaca ka Gospodu, proroci su se molili da i oni budu udostojeni ovog blaženog viđenja i događaja.

(24) Odgovorio mu je na putu moći njegove. Odgovara zbor proroka, kao onaj koji pita Boga. Putem moći Njegove naziva se Njegov dolazak na zemlju, jer je došao da sveže silnoga. Malobrojnost dana mojih objavi mi. Objavi mi: kakav je bio naš život? Ili je možda želeo da zna, hoće li se njegov život produžiti do onog vremena, kad će se na zemlji javiti ovaploćeni Jedinorodni?

(25) Ne uzvedi me u prepolovljenje dana mojih. Prepolovljenjem dana svojih ili svog života naziva ono vreme, kada još uvek živi samo u viđenju dolaska (Hristovog). Zbog toga se moli da bude ispunjeno sve njegovo vreme i, ako je moguće, da se produži njegov život, kako bi video i samo ispunjenje događaja. Kroz naraštaj naraštaja leta su Tvoja. Prozrevši duhom da neće živeti do ispunjenja događaja, proročki zbor kao da kaže: ja ću kao smrtnik otpočinuti, i Ti ćeš, Vladiko, jedini ostati i u onim naraštajima jer si, kao Bog, Onaj isti Koji je na početku stvorio nebesa.

(26) Ona će proći, a Ti ćeš ostati. Jedino Ti, Vladiko, kao Bog, imaš večnost. Iako su velika i prevashodna tvorevina, i nebesa su podložna propadljivosti. Međutim, ova propadljivost će se za njih preobraziti u obnovljenje, jer će se ona saviti i dobiti savršeniji oblik.

(29) Sinovi slugu Tvojih naseliće se. Kad se nebesa saviju i kad se tvorevina obnovi, tada će u večnim naseljima biti sinovi slugu Tvojih. To su oni, koji su poverovali kroz Njegove svete apostole. I seme njihovo do veka će dobro napredovati. Seme svetih apostola je evanđelska i spasonosna propoved, koja će ostati u vekove.

[JESSY]

Psalam 102

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Ovim psalmom se novi narod, koji je potekao od neznabožaca, poučava da proslavlja Boga, velikog Dobročinitelja. Ta dobročinstva su brisanje greha i slava vaskrsenja.

(1) Blagoslovi dušo moja, Gospoda. Samoga sebe podstiče na psalmopojanje, nudeći sebi u blagosiljanju Boga najbolji način za spasenje. Time, što je Bog spreman da pomiluje ljude, da ih izbavi od propadljivosti i da im podari nebesko carstvo, proslavlja se Njegova pravda na sudu. Zbog toga ovo psalmopojanje dolikuje svima. I sve što je u meni sveto Ime Njegovo. Rečima sve što je u meni objašnjava nam da Boga treba da prizivamo svim srcem, svom snagom i svom mišlju svojom.

(2) Blagoslovi dušo moja, Gospoda. Nastavlja da se podstiče na psalmopojanje, znajući da je obavezan da time uzvrati za velika dobročinstva Božija, jer onaj, koji se opominje dobročinstava Božijih, ne prestaje da Ga slavoslovi. I ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova, jer nam je za velike grehove, koje smo počinili, On uzvratio blagošću (dobrotom, grč. χρηστοτητα), milošću i milosrđem. Upravo to ne bi trebalo da zaboravimo.

(3) Koju očišćuje sva bezakonja moja. Evo kakvi su darovi Božiji: kao prvo, Bog je ustanovio očišćenje naših grehova; kao drugo, iscelio je naše slabosti; kao treće, izbrisavši greh, izbavio je naš život od propadljivosti; kao četvrto, projavljujući Njemu svojstveno čovekoljublje, milost i milosrđe, krunisao nas je usinovljenjem; kao peto, ispunio nas je duhovnim dobrima, jer nam je darovao Samoga Sebe - istinski hleb života.

(5) Obnoviće se kao u orla mladost moja, jer Bog preporođenjem (vaspostavljanjem, grč. παλιγγενεσια) obnavlja našu mladost, kao kod orla. David nam ovim rečima ukazuje na dar vaskrsenja. Preporođene je uporedio sa orlom, budući da je orao ptica koja leti na najvećim visinama, caruje nad svim ostalim (pticama) i jedini je koji može da, ne trepnuvši očima, gleda u sunce.

(6) Čini milostinju Gospod i sud svim onepravdovanima. Ovaj Gospod, Koji nam je po milost darovao sve što smo nabrojali, isti je Onaj, Koji je u starini sudio pravednim sudom i izbavio Izrailj iz egipatskog ropstva, dajući Mojseju i celom narodu poznanje Svojih zapovesti.

(7) Milosrdan je i milostiv Gospod, i to je bilo uzrok takvih dobročinstava, i nekad i sad, kao što govori i Mojsej: Gospod dugotrpeljivi, mnogomilostivi i istiniti, čini milost Svoju hiljadama (2. Mojs. 34; 67 prema Septuaginti). Tako je i sile Svoje, koje naziva (7) putevima, kazao Mojseju.[1]

(8) Neće se do kraja Gneviti. Iako se razgnevio zbog Adamovog prestupa i naš (ljudski) rod osudio na smrt, nije do kraja projavio Svoj gnev, jer je u poslednja vremena zablistao da bi uništio propadljivost (v. Jevr. 9; 26).

(14) Jer On pozna sazdanje naše, budući da nas je pomilovao kao Svoju sopstvenu tvorevinu i delo Svojih ruku.

(17) Milost je Gospodnja od veka i do veka, To je slično rečenome: Čini milost Svoju hiljadama onih, koji Ga se boje.

(18) I pravda je Njegova na sinovima sinova, jer On kao Sveti, na svetima počiva, tj. na angelskim silama.

(19) Gospod je na nebu pripremio presto Svoj. Iako počiva na višnjim duhovima, ni ono zemno nije daleko od Njegovog carstva jer On, kao Bog, gospodari nad svim. I Carstvo Njegovo vlada nad svima. Rečeno je: vlada nad svima a ne "caruje nad svima", jer nisu svi dostojni Njegovog carstva. Zbog toga je Spasitelj nebesko Carstvo obećao onima, koji uznapreduju u evanđelskom životu, i Gospod vlada nad njima, dostojnima.

(20) Blagoslovite Gospoda svi angeli Njegovi. Time uči da će narod, koji pristupa veri i posvećuje se psalmopojanju, biti u istom dostojanstvu kao i angeli. Naime, ako se služenje angela sastoji u tome da hvale i proslavljaju Boga i ako duši zapoveda da čini to isto, tj. da svagda slavoslovi, onda je očigledno da ona biva udostojena istog dostojanstva. Drugim rečima, oni koji imaju isto služenje imaju i isto dostojanstvo.

(21) Blagoslovite Gospoda sve sile Njegove. Na hvaljenje se ne pozivaju samo angeli nego i svi ostali nebeski činovi, koliko ih ima, bez obzira da li su to prestoli, načalstva, vlasti ili gospodstva. Sve te činove označio je jednom rečju: sile.

 

[JESSY]

Psalam 103

Psalam Davidov, o svetskome bitiju; nenatpisan kod Jevreja

 

Sadržaj

 

Naučivši u prethodnom psalmu ljude, koji pristupaju veri, da Bogu uznose psalmopojanja, u ovom psalmu izlaže učenje o Božijem promišljanju o svemu: Bog Svoje promišljanje ne rasprostire samo na ono što je na nebu i u vazduhu, nego i na zemaljske stvari, pa čak i na one najništavnije. On, naime, ne prezire ni najbeznačajnije životinje, nego i o njima promišlja.

(1) Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. On uči dušu da blagosilja Boga za Njegovo veliko promišljanje, kao što ju je u prethodnom psalmu učio da ga (Boga) blagosilja zbog izbavljenja od grehova. Gospode Bože moj, uzveličao se jesi veoma. Gledajući na promišljanje Tvoje, Vladiko, sa divljenjem veličamo uzvišenost Tvog promisla. Na taj način se, kao u neku odeždu, odevamo u naše ispovedanje i u veličanstvo, odnosno u pohvalu i slavoslovlje.

(2) Svetlošću kao haljinom odevaš se. Počevši od duhovne svetlosti, on sastavlja pesmu Bogu. Međutim, kako je na drugom mestu rečeno da Bog živi u svetlosti nepristupnoj (1. Tim. 6; 16), ovde se imenuje kao Onaj, Koji se odeva u samu tu svetlost.

Prostireš nebo kao kožu. Kao drugo delo promisla navodi se ovo - rasprostiranje neba, slično nečemu što se rasprostire u rukama umetnika. Time se ujedno objašnjava i način dejstvovanja i lakoća s kojom Stvoritelj to izvršava. Kao što čoveku nije teško da raširi kožu, tako ni Bogu nije bilo teško da stvori nebo, koje ranije nije postojalo. David nas, međutim, istovremeno navodi i na drugu uzvišenu misao, odnosno, na misao da se mi sada nalazimo na putu ka drugom životu, da je ovo sadašnje samo senka budućega i da još nismo stupili u svetilište, i da, dok smo još u sadašnjem životu, obitavamo u skiniji. Skinija je pak nešto što se može uništiti, i to uskoro. Tako će i nakon izmene neba nastati drugačiji način života, i udeo koji je bolji od sadašnjeg, jer će tada i nebo i zemlja biti novi. Poslušajmo, međutim, šta o nebu kažu proroci, kako bismo zatvorili usta svima, koji same sebe proslavljaju zbog sopstvene mudrosti i koji, između ostalog, tvrde da i ispod zemlje postoji nebo. Njima protivureči prorok, koji kaže: Prostireš nebo kao kožu. Koža pak nije neka lopta (sfera), kako oni praznoslove. Naprotiv, on ju je upodobio nekom polukrugu i nekoj polulopti. Zato je i drugi prorok, izražavajući to isto, rekao: On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan (Is. 40; 22). O tome, da se nebo ne koleba i da čvrsto stoji, prorok je rekao: Stvorio je nebesa i razapeo ih (Is. 42; 5). Izobražavajući nebo s krajnjom istančanošću, prorok kaže: Senkom ruke Moje pokriću te da bih nebesa ustrojio (Is 51; 16).

(3) Vodama pokrivaš visine Cvoje. Pokazuje da se vodena zborišta ne kreću po vazduhu slučajno, jer to Sam Bog ustrojava Svojim promislom, kako bi se činilo da je deo neba pokriven gustim gomilama oblaka.

Postavio si oblake za ushođenje Cvoje.[1] Kao da hoće da još jasnije pokaže da Bog Svoj promisao rasprostire i na same oblake; reč "ushođenje" upotrebljava umesto reči " promisao". Hodiš na krilima vetrova. Omogućuje nam da uvidimo da ni kretanje vetrova nije slučajno, nego da Sam Bog, uzlazeći na njihova krila, upravlja njima kao uzdama.

(4) Činiš angele Cvoje duhovima, tj. angele stvaraš kao lagane i pokretljive ("lebdeće"). Tako je Mojsej u plamenu ognjenom video angela koji je s njim govorio (2. Mojs. 3; 2).

(5) Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj. Ukazavši na Stvoriteljevo promišljanje o nebu, (Psalmopojac) sada prelazi na Njegovo promišljanje o tome da zemlja, upravo zbog toga što je tvrda i teška, bude sazdana u vlažnom veštastvu.

(6) Bezdan je kao haljina ogrtač njen. Pod ovim se podrazumeva sam zemljani element ("stihija"). Govori da je zemlju, kao haljinom, ogrnuo bezdanom, okruživši je spolja vodama. Na Gorama eoge se zaustavljaju, tj. vode bezdana, koje će se visoko popeti, postaće slične gorama, i zapretiće da potope zemlju. Međutim, prema zapovesti Tvojoj i pred silom Tvojom, koju označava reč "grom" (7), one se povlače. Ili, možda, time hoće da kaže da gromovi postoje zbog toga dabi vode bezdana, koje su u svetu, od nečega strahovale. Ako se pak, tako događa sa njima, koliko bi tek nešto slično tome trebalo da osetimo mi!

(8) Uzlaze Gore i nishode doline. Vode koje se uzdižu postaju slične gorama, i zbog toga, opadajući od straha Tvoga, postaju slične poljima i zemnim ravnicama. Ti si im utvrdio mesto, koje ne mogu da prestupe. Upravo to i označava ono što je rečeno: (9) Granicu si postavio koju neće preći. Zato ne mogu ni da poplave zemlju. Nešto slično, i prorok je rekao moru: Dovde ćeš dolaziti i dalje nećeš, i tu će se zaustavljati ponositi valovi tvoji (Jov 38; 11).

(10) Između planina protiču vode. Psalmopojac slavoslovi promisao Božiji i zalazi u pojedinosti, divi se Božijoj dobroti, premudrosti i neprestanom staranju o beslovesnim životinjama jer ih Bog, Koji ih je stvorio, i hrani i napaja. Zbog toga je rasekao gore i u njima načinio prolaz vodama.

(11) One napajaju sve zveri poljske. O beslovesnim životinjama, o gmizavcima i zverima, brine samo toliko, koliko je potrebno da bi im dao neophodno za život. Očekuju je jeleni za žeđ svoju. I to je delo Tvog promisla, jer voda nije data samo u dolinama, na mestima koja se zelene ili radi ukrašavanja obala potoka; nje ima i u gorama, kako bi krotke životinje pobegle od divljih i umirile se na prekrasnim mestima.

 

(13) Napajaš gore sa visina Svojih. Gore i polja ne napaju se sa izvora koji su u dolinama, niti iz reka koje teku po zemlji, nego im se sa nebesa daju obilne kiše. I kao što je darovao obilje vode, tako je i hranu priugotovio od zemlje.

(14) Prouzrastaš travu za stoku, i žitarice na službu ljudima. Službom ljudima nazivaju se krotke životinje, kao što su vo, magarac i njima slične. Da proizvedu hleb na zemlji. Zbog toga si se, kaže, pobrinuo o životinjama, da bismo mi, obradivši pomoću njih zemlju, pronašli ono što nam je neophodno za život. U svemu tome Bog radi nas tvori dobročinstva.

(16) Nasitiće se drveće poljsko. Prorok pokazuje da i drveće koje raste u šumi, kao što su kedrovi i njima slično, raste po zapovesti Božijoj. Ono (drveće) raste kako zbog mnogih, nama iz iskustva poznatih ciljeva, tako i zbog toga, da bi ptice na njima imale gnezda.

(17) Rodino obitalište predvodi ih. Prorok kaže da rodino gnezdo prethodi svim pticama zato što se roda, izabravši najviše drveće, najčešće gnezdi na jelama, kao na drveću koje je više od svakog drugog.

(18) Gore visoke dao si jelenima. I jelenima je kao utočište dao gore, gde oni mogu da se sakriju od svirepih životinja. Stena je pribežište zečevima. Kao što je jelenima radi njihovog spasenja dao planine, tako je kamene stene dao zečevima. Budući da se oni spasavaju u njima, onda se, kako je gore rečeno, između stena čuju Glasovi, kojima očigledno hvale Spasitelja.

(19) Stvorio si mesec za vremena. Vraćajući se opet na promisao o nebeskom, on kaže da mesec nije stvoren ni zbog čega drugog nego zbog računanja (brojanja) i razlikovanja meseci i dana. Sunce poznaje zapad svoj, i ono se pokorava zapovesti Božijoj.

(20) Prostireš tamu, i nastaje noć. To kaže zato da mi ne bismo pomislili da jednog Tvorca ima dan a drugog noć.

(23) Izlazi čovek na delo svoje. Tokom dana, zveri bi sprečavale l.ude da idu na put i da obrađuju zemlju. Sada, međutim, one izlaze samo noću i sebi hranu od Boga traže, budući da trava i žitarice ne miču iz zemlje radi njih.

(24) Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode! Okončavši slovo o promislu i započinjući slavoslovljenje Tvorca, on time kao da umiruje sluh. Nakon toga ponovo prelazi na drugi deo o delu promic.ia, uzvodeći nas ka vlažnom elementu (stihiji) koja ne bi ni postojala da njome ne upravlja promisao Božiji. Sve si premudrošću stvorio. Čudesno je, što je premudrost, kojom si Ti sve stvorio - Gospod, jer je Hristos - Božija sila i Božija premudrost.

(26) Zmaj (zmija) ovaj, kojeg si stvorio da mu se narugaju. Govoreći o moru, uzgred je dodao i podsećanje na zmaja (zmiju), govoreći da om nije stvoren ni zbog čega drugog, nego zbog toga da bi mu se narugali. Umesno ga je pomenuo u slovu o moru, jer je ceo naš život ispunjen nekom gorčinom, i sa svih strana biva pomućen i napadnut svirepim talasima.

(27) Sve od Tebe očekuje. Ni ljudi, ni životinje, ni divlje zveri, mm gmizavci, ne bi mogli da se prehrane kada im Bog ne bi obezbedio sve, što im je potrebno za život.

(29) Kad im oduzmeš dah njihov oni nestaju. Time pokazuje da je Gospod - Vladika života i smrti.

(31) Radovaće se Gospod delima Svojim. A kakvo je delo Njegovo? Ono, koje je izvršio, obnovivši našu prirodu. Prorok omogućuje da se pod ovim razume buduće bogopoznanje ljudi, kada će se Bog veseliti ne zbog toga što Mu se klanjaju, nego zato što će videti spasene.

(32) On koji pogleda na zemlju i čini da se zemlja trese. Ovde dodaje i slovo o budućem Sudu, koji će pobuditi strah u svima, koji žive na zemlji. Nema čoveka koji se ne bi uplašio tog strašnog, božanstvenog suda. Dotiče se gora, i one se dime. Gorama naziva protivničke sile, koje će Bog spaliti u vreme Suda, a kao znamenje toga i služi dim.

(33) Njemu će biti mio razgovor moj. Rečeno je "moj razgovor" a ne moj izbor; kazuje o onome, što je izabrao, a to je želja da samo Boga slavoslovi, što će biti ugodno i samom Slavoslovljenom.

(34) Neka nestanu sa zemlje bezbožnici - očigledno u vreme Suda, jer će čuti: Idite od Mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25; 41). I bezakonici, da ih više ne bude, tj. oni će nestati u mnoštvu onih koji blagosiljaju Boga. Blagosiljaj dušo moja Gospoda, jer će ih Gospod udaljiti od udela lukavih i udostojiti udela svetih.

[JESSY]

Psalam 104

Aliluja ("Hvalite Gospoda")

 

Sadržaj

 

Aliluja znači "pohvala Nevidljivom". Kaže da tim rečima Gospoda hvale angeli, kao što ga heruvimi hvale rečima: svet, svet, svet. I to su predali Sveti Oci, koji su i sami slušali angelsko pojanje, kao što je Isaija slušao pojanje serafima. "Aliluja" se razlaže na sledeći način: "Al" Bog, "il" - krepki (snažni), "uja" silni, moćni.

(1) Ispovedajte se Gospodu, u prizivajte Ime Njegovo, objavite u narodima dela Njegova. U ovom psalmu, Duh Sveti zapoveda apostolima da novom narodu, poreklom od neznabožaca, otkriju sva čuda koja je Gospod satvorio u vreme Svog dolaska.

(3) Hvalite se Imenom svetim Njegovim, jer hvala i slava dolikuje onima, koji kazuju silu Božiju. Neka se raduje srce onih, koji traže Gospoda. Poučava tome, kolika je korist od ispovedanja. Ako, kaže, budete tražili Boga, osetićete radost u umu a vaša glava će se utvrditi i proslaviti.

(5) Spominjite čudesa Njegova koja je učinio. Pod tim podrazumeva božanstvena znamenja koja je satvorio (učinio) kako kroz Svoje javljanje u Novom Zavetu, tako i u Starom, kroz Mojseja i svete koji su živeli pre njega, jer su i oni mnogo čudotvorili imenom Sina Božijeg. Zapoveda da propovednici ovih čudesa, pored čuda koje je Spasitelj savršio u Novom Zavetu, i to predaju neupućenim neznabošcima. Osim toga, zapovedite da se, kao carski zakoni, čuva i to da su Njegova usta sudila i u Starom i u Novom Zavetu. Čuda Njegova[1] i sudove usta Njegovih. Čudima ovde naziva čudotvorstva koja je izvršio, kao što je hodanje po moru, vaskrsenje mrtvih i ostalo, a sudovima usta Njegovih naziva ili reči kojima je isterivao demone, ili zapovesti Novog Zaveta.

(6) Seme Avraamovo, sluge Njegove, sinovi Jakovljevi, izabrani Njegovi. I ove reči su upućene apostolima, i njihov smisao je sledeći: vi, kao sinovi Avraamovi i sluge Njegove, sinovi Jakovljevi i izabrani Njegovi (jer vas je On izabrao), objavite u narodima da je (7) On Gospod Bog naš.

(13) I prođoše iz naroda u narod, od Vavilonjana do Filistejaca.

(14) I zbog njih obliči cara - Avimeleha zbog uvrede Sarre.

(15) Ne dotičite se pomazanika Mojih. Pomazanici su Avraam i njemu slični, jer su udostojeni da u viđenjima prozru javljanje Boga Logosa.

(16) I prizva glad na zemlju. Prema domostroju je dopustio da nastane glad i da oni, koji su zbog nje došli u Egipat i tu se umnožili, kao svoj posed prime Obećanu zemlju. Svaku nabavku hleba ukide. Usled dejstvovanja gneva Božijeg, tokom vremena gladi obično se dešava da ljudi, i kada jedu hleb, ne bivaju njime ukrepljeni.

(19) Dok ne dođe Reč Njegova. Pod tim podrazumeva ispunjenje sna. Zbog toga, kaže, što sam stradao i oplakivao svoj život koji je bio u opasnosti sve dotle, dok nije nastalo vreme da se san ispuni.

(22) Da nauči knezove njegove kao sebe. To je slično onome, što je rečeno: A šta znače, nije li od Boga (1. Mojs. 40; 8)? Naime, on (Josif) faraonu ne bi protumačio san, da mu Bog nije podario mogućnost da ih razume.

(23) I uđe Izrailj u Egipat, i Jakov se nastani u zemlji Hamovoj. Sinovi Nojevi su Sim, Ham i Jafet, a sin Hamov - Hanaan; sin Hanaanov je Mizraim, što se tumači kao Egipat (Misir), i po njemu je zemlja dobila ime. Kad je Jakov došao u Egipat, verovatno da je tada Ham, Mizraimov deda, živeo u Egiptu, dok je Hanaan živeo u Palestini. Pod imenom Izrailja i Jakova, koji su ušli u Egipat, podrazumevaju se i njihov deca, jer Sedamdeset duša beše... kad siđoše u Egipat, kaže Pismo (5. Mojs. 10; 22). I Jakov se nastani u zemlji Hamovoj. Ham je rodio Hanaana, a Hanaan Mizraima, i ovo ime se tumači kao "Egipat". Zbog toga Egipat i naziva zemljom Hamovom, kao zemlju koja pripada Hamovom unuku.

(24) I uzraste (Gospod) narod Svoj veoma, tako da faraon koji nije znao Josifa, kaže: "Evo, ovaj narod sada postade mnogobrojan, i silniji je od nas (2. Mojs. 1; 89). Oni, međutim, ne bi postali tako silni od brzog uvećanja njihovog broja, da nisu uživali Josifovu zaštitu i blagonaklonost faraona.

(25) Preokrenu srce (Hamovo) da omrznu narod Njegov. Usled poštovanja koje su im ukazivali Egipćani, Izrailjci su pali u isto idolopoklonstvo. Bog je stoga ustrojio da ih Egipćani omrznu i da im nametnu najteže poslove; To se dogodilo zato, da bi ozlojeđeni Izrailjci pritekli Bogu, i obećanje koje je dato Avraamu lako se moglo ispuniti.

(26) Posla Mojseja, slugu Svoga, itd, jer je samo Mojseju i Aaronu otkrio (27) reči znamenja kako da vodu pretvore u krv i da satvore ostala čuda.

(28) Posla tamu i pomrači. Egipćani su ostavili Tvorca i počeli da služe tvorevini; On ih je zato posredstvom tvorevine i kaznio, odnosno posredstvom vazduha, vatre, zemlje i vode.

(29) Pretvori vode njihove u krv. Nije se izmenila samo boja vode, nego i svojstva njenog ukusa, tako da su u njoj uginule sve vrste riba.

[JESSY]

Psalam 105

Aliluja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu nabrajaju se grehovi prvog naroda, što pokazuje zbog čega je Izrailj bio odbačen. Njihovi grehovi su sledeći: kao prvo, (7) preogorčiše ulazeći u moru Crvenome, govoreći: Zar ne beše grobova u Egiptu, nego nas izvede ovde da nas pogubiš (2. Mojs. 14; 11);kao drugo, (14) kušahu Boga u puspšnji (bezvodnoj zemlji); kao treće, (16) razgneviše Mojseja u okolu (logoru) kao četvrto, (19) napraviše telca u Horivu; kao peto, (24) poniziše zemlju željenu (i obećanu): kao šesto, (28) služiše službu Velfegoru; kao sedmo, (32) razgneviše Ga na vodi sporenja; kao osmo, (34) ne istrebiše narode koje im reče Gospod, nego su počeli da se poklanjaju idolima i da svoju decu prinose na žrtvu.

(1) Ispovedajte u hvalite Gospoda, jer je dobar... (3) Blaženi koji čuvaju sud (pravi), jer su dostojni da kazuju sile Gospodnje jedino oni, koji ispunjavaju ono, što je Bog odredio u Pismima, postupajući u svemu sa rasuđivanjem i po razumu i imajući svagda pred očima sud Božiji. Oni sasvim prirodno čine pravdu (dosl. oni su izvršitelji, poslenici pravde, grč. ποιηται δικαιοσυνης), jer na delu ispunjavaju ono što je pravedno.

(4) Pomeni nas, Gospode, u blagovoljenju naroda Tvoga. Ovde se već pojavljuju Jevreji, koji mole da i oni postanu pričasnici spasenja kakvo je darovano neznabošcima.

(17) Pokri voda mučitelje njihove, tj. one koji su ih mučili, jer onaj, koji je izašao iz mora i pomešao se sa Izrailjcima, nije više bio meću mučiteljima nego među onima, koji su poverovali.

(12) I poverovaše rečima Njegovim, i pevaše hvali Njegovoj. Kada su se, po blagovoljenju Božijem, sabrali morski talasi, odmah su poverovali i otpojali Bogu pesmu (hvalu), koja je zapisana u Knjizi Izdaska (tj. u 2. knjizi Mojsejevoj), a zatim sve to zaboravili. I pevaše hvali Njegovoj kada su likujući izašli sa Marijom, govoreći: Pevajte Gospodu, jer se slavno proslavi (2. Mojs. 15; 21).

(14) I kušahu Boga u bezvodnoj zemlji. Rečeno je: I kušaše Boga u bezvodnoj zemlji, jer su razgnevili Boga ubrzo nakon prelaska kroz Crveno more.

(20) I promeniše slavu svoju za podobije telca koji travu jede. Njihova slava bio je Bog; Njega su napustili i poklonili se teletu.

(24) I poniziše zemlju željenu (i obećanu). To je peta krivica, posle Crvenog mora, pustinje, vređanja Mojseja i teleta na Horivu, jer su uhode, osim Isusa Navina i Haleva, sina Jefonijinog, rđavo govorili o (obećanoj) zemlji, a time odvraćali i ostale.

(25) I roptahu u šatorima svojim, kad su se uhode vratili i počeli da izopačuju mišljenje Izrailjaca.

(28) I služiše službu Velfegoru. To je amonitski idol, kojeg Jelini nazivaju Kronos.

(30) I ustade Fines i umilostivi, kada je Madijanku ubio zajedno sa razvratnikom. Ova reč nas poučava tome, koliko pred Bogom može da učini pobožnost jednog jedinog čoveka.

(39) I bludničiše u svojim poduhvatima. To nam pokazuju Knjiga o sudijama i Knjige o carevima, odnosno, pokazuju nam da su Izrailjci, radi svog urazumljenja u razna vremena potpadali pod vlast raznih inoplemenih naroda: Moavaca, Amonićana, Amalikićana, Madijanaca.

(41) I ovladaše njima mrzitelji njihovi. Vavilonjani i Asirijci vladali su nad Izrailjem zbog njegovih bezakonja.

(43) Mnogo puta ih je izbavio, a oni Ga pregorčiše u savetu svome. Bog je po Svom čovekoljublju bio snishodljiv prema njima, ali su Ga oni primorali da se pokaže kao strog. Bog je ponovo spasao narod, kao Spasitelj, ali su oni propali, sami sebe pogubljujući pogubnim delima. Rečeno je: mnogo puta, slično onome što se kaže na drugom mestu: Koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja (Lk. 13; 34). Isto tako su i reči: Poniziše se u bezakonjima svojim slične sledećim: ne htedoste (Lk. 13; 34). Kažnjavajući ih radi urazumljenja, Bog je pokazivao čovekoljublje, ali su Mu oni uzvraćali neprijateljskim postupcima.

(46) I dade ux u sažaljenje svima, koji ih zarobiše. Govoreći ovo, misli na Kira koji ih je oslobodio iz ropstva, a takođe i na Darija i Artakserksa, koji su dali novac za izgradnju hrama.

[JESSY]

Psalam 106

Aliluja

 

(1) Ispovedajte i hvalite Gospoda, jer je blag. Nakon odbacivanja jevrejskog naroda, uzgredno pominje apostolsko prizivanje neznabožaca. Zbog toga i zapoveda da hvale Boga i da Ga ispovedaju zbog Njegove velike milosti.

(3) Od istoka i zapada i severa i mora. Ko su ti, što su sabrani sa četiri strane vaseljene, ako ne svi narodi, kojima je bogopoštovanje ranije bilo nepoznato, jer su bili nepričasni božanstvenoj vodi i živeli su u velikoj žeđi?

(4) Put ka gradu naselja ne nađoše, jer nisu vodili dobar život nego su živeli u velikoj prelesti.

(5) Glađujući i žeđujući, duša njihova u njima iščeze, jer u sebi nisu imali hleba koji krepi čovekovo srce, niti vode žive o kojoj je rečeno: Koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka (Jn. 4; 14).

(7) I odvede ux na put pravi, tj. privede ih veri u Njega, jer je On Sam rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).Da otidu u Grad naseljenja. Pod tim podrazumeva Crkvu ili nebeski Jerusalim.

(8) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove... (9) jer nasiti dušu praznu. Kakva je to duša? Zar to nije duša onih, o kojima je rečeno: (5) Glađujući i žeđujući duša njihova u njima iščeze? I dušu gladujuću ispuni dobrima, tj. duhovnim hlebom.

(9) One koji sede u tami i senci smrti. Nećemo pogrešiti ako senkom smrti nazovemo idolosluženje i dela počinjena u bezbožništvu, jer nas ona razlučuju od večnog dobra. Ranije smo se predavali upravo takvim delima, jer smo (11) preogorčili Boga i razdražili savet Višnjega. Trebalo je da u veličini i lepoti stvorenja sozercavamo Rodonačalnika svake tvari, i da Njegovu svagdapostojeću silu i božanstvo poznamo na osnovu stvaranja sveta. Mi, međutim, budući slepi i živeći u tami i senci smrtnoj, imajući okovane i pomračene slovesne (razumne) sile duše, zamenili smo slavu besmrtnog Boga podobijem smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i Gmizavaca (Rim. 1; 23). Okovane u siromaštvu i gvožđu. Bezbožnika he uhvatiti njegova bezakonja, i u užad grehova svojih zaplešće se (Priče Sol. 5; 22), jer će osiromašiti u svemu što je dobro i lepo.

(10) Jer pregorčiše reči Božije, ni najmanje ne prihvatajući Božiji zakon, nego se prepuštajući mudrovanju ovoga veka. I savet Bušnjega razdražiše. Kakav je bio savet Višnjeg? Zar to nije onaj, prema kojem hoće da se cvu ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim. 2; 4)?

(11) Onemoćaše, i ne bi koga da pomogne, jer niko nije imao moć da iskoreni greh.

(12) I iz nevolja njihovih spase ih. Koja je nevolja veća od toga da u nepoznanju Boga, u duševnom siromaštvu i u grehovnoj ubogosti robuju zlim duhovima?

(13) I okove njihove raskinu. Rečju raskinu ukazuje na trenutno poništenje greha.

(14) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove. Po drugi put pominje Njegova dobročinstva.

(15) Skrši vrata bakarna. Ima u vidu Spasiteljevo snishođenje čak do ada, gde je otvorio njegova (adova) vrata za sve one koji su od davnina tamo bili zaključani neraskidivim lancima i oni, koji su želeli da izađu odatle, nisu mogli to da učine. Međutim, On je sužnjima (okovanima) rekao: izađite, i onima koji su u tami: pokažite se (Isa. 49; 9).

(18) Svakoga jela uzgnuša se duša njihova, jer nije bilo reči koja bi ih mogla nahraniti. Vrata smrti su greh, koji vodi u smrt.

(22) Neka prinesu Njemu žrtvu hvale. Ove reči upućuje svetim apostolima, jer su nam oni predali tajinstva Novog Zaveta.

(33) Postavi reke u pustinji. Pod tim podrazumeva nepokorni i odbačeni rod jevrejski, jer su se Jevreji, koje je ranije mučila glad i kojima je bila potrebna duhovna hrana, naselili kod ovih reka.

(34) Zemlju plodonosnu okrenu u slanu. Misli na jevrejsku sinagogu, jer su demoni bili stanovnici tog zemaljskog grada, i njihovo bezbožništvo donelo je svoje plodove. Međutim, solju učenja isušili su je apostoli, o kojima je rečeno: Vi ste so zemlji (Mt. 5; 13).

(35) Postavi pustinju u jezera vodna. Misli na narod koji je potekao od neznabožaca, jer je proroštvo ovde sliveno i govori o dva naroda, odnosno o odbacivanju jednog i prihvatanju drugog.

(36) I podiže gradove stanovanja, tj. dobar i nebeski život.

(37) I zasejaše polja u zasadiše vinograde. Šta se podrazumeva pod poljima rekao je Onaj Koji kaže: Izađe sejač da seje seme cvoje (Lk. 8; 5). Vinogradi su crkve, prema onome što je rečeno: Vinogradi sazreše i dadoše miomirise (Pesma 2; 13).

(38) Istoku njihovu ne umanji. Stokom (skotovima) naziva nerazumne u Crkvi, prema onome što je rečeno: Kao skot bejah kod tebe (Ps. 72; 22) i čoveka i životinju spašće Gospod (Ps. 35; 7).

(39) I umanjiše se, tj. oni koji su pripadali drevnom narodu.

(40) Izli poniženje na kneževe njihove. Pod kneževima podrazumeva književnike i fariseje. I zavede ux na bespuće a ne na put, jer lutaju oni, što ne poznaju Onoga Koji je rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).

(41) I ubogog pomože od siromaštva. Ko je ubogi? Zar to nije onaj, za kojeg je rečeno: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3)? I postavi kao ovce rodove njegove. Za svoje je priznao, kaže prorok, pastvu sabranu iz svih rodova.

(42) Videće pravi (srcem) i obradovaće se. Ko su ti pravi srcem? Zar to nisu oni, o kojima je rečeno: Blago vašim očima što vide (Mt. 13; 16)? I svako će bezakonje zatvoriti usta cvoja - Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi (Rim. 8; 33)?

[JESSY]

Psalam 107

Pesma psalma, Davidov

 

Sadržaj

 

I u ovom psalmu pripoveda se o dolasku Gospodnjem, posebno o Njegovom dolasku neznabošcima. Međutim, kako su svi stihovi ovog psalma već rastumačeni u prethodnim psalmima, bilo bi suvišno izlagati to isto za tumačenje ovog psalma.

(2) Gotovo je srce moje, Bože.

(3) Ustani slavo moja. Njegova slava je njegova moć sozercanja i delanja, koja ga priklanja ka moralnoj i razumskoj (misaonoj, duhovnoj) vrlini.

(5) Jer je velika iznad neba milost Tvoja. Tvoja milost je toliko visoka da nadvisuje nebesa, i luče Tvoje istine brzo se rasprostiru na sve strane, jer proroci, apostoli i učitelji njenom rosom napajaju zemlju.

(6) Uznesi se na nebesa, Bože. Od početka pa do ovog stiha, ovaj psalam je sličan 56. psalmu, a od ovog stiha pa do kraja sličan je 59. psalmu, i sve što je trebalo reći, tamo je već rečeno.

(8) Uzvisiću se i razdeliću Sihem. Obećava da će ono, što je kod Jevreja bilo najbolje i najprevashodnije, s radošću podeliti i razmeriti kao nasleđe neznabošcima, budući da se dobar Otac raduje što prihvata i zadobija mnoštvo sinova. O tome govori alegorijski i zagonetno. U neznabožačkoj dolini nalazio se ovaj grad, koji se naziva Sihem ili Sikim. Ovde se nastanio Jakov, kada je sa decom izašao iz Mesopotamije (Međurečja). Ovde je Emor, sin Sihemov, zavoleo Dinu, Jakovljevu kćer, oteo je i napastvovao. Jakovljevi sinovi su došli i ubili i njega i sav njegov narod. Na taj način je Sikim, dolina naselja, postala posed patrijarha Jakova. Kada je Jakov delio zemlju sinovima, ovaj grad je, kao najbolji, dao Josifu jer on zbog mladosti nije učestvovao u pokolju. Zbog toga obećava da će razdeliti i razmeriti, da bi ti u tom alegorijskom kazivanju razumeo da se najbolje nasleđe novog Josifa - Hrista, daje neznabošcima.